Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
1:2
1:5
1:8
1:12
1:15
1:18
см.:Деян.26:18;
1:19
1:23
Глава 2
2:3
2:6
2:8
см.:Деян.15:11;
2:11
2:16
2:19
Глава 3
3:1
см.:Деян.21:33;
3:4
3:11
3:14
3:18
3:21
Глава 4
4:2
4:3
4:5
4:9
4:10
4:11
см.:1Кор.12:28;
4:12
4:13
см.:1Кор.14:20;
4:14
4:16
4:17
4:18
4:20
4:21
4:28
4:31
Глава 5
5:7
5:10
5:12
5:16
5:21
5:24
5:28
5:29
5:30
5:32
5:33
Глава 6
6:2
6:4
см.:Притч.13:25;
6:6
6:7
6:10
6:13
6:15
6:16
6:20
см.:Деян.21:11;
6:22
6:23
6:24
[Зач. 216.] Па́велъ, посла́нникъ Иису́съ Христо́въ во́лею Бо́жiею, святы́мъ су́щымъ во Ефе́сѣ и вѣ́рнымъ о Христѣ́ Иису́сѣ:
благода́ть ва́мъ и ми́ръ от Бо́га Отца́ на́шего и Го́спода Иису́са Христа́.
Благослове́нъ Бо́гъ и Оте́цъ Го́спода на́шего Иису́са Христа́, благослови́вый на́съ вся́цѣмъ благослове́нiемъ духо́внымъ въ небе́сныхъ о Христѣ́,
я́коже избра́ на́съ въ Не́мъ пре́жде сложе́нiя мíра, бы́ти на́мъ святы́мъ и непоро́чнымъ предъ Ни́мъ въ любви́,
пре́жде наре́къ на́съ во усыновле́нiе Иису́съ Христо́мъ въ Него́, по благоволе́нiю хотѣ́нiя Своего́,
въ похвалу́ сла́вы благода́ти Своея́, е́юже облагода́ти на́съ о Возлю́бленнѣмъ:
[Зач. 217.] о Не́мже и́мамы избавле́нiе Кро́вiю Его́, и оставле́нiе прегрѣше́нiи, по бога́тству благода́ти Его́,
ю́же преумно́жилъ е́сть въ на́съ во вся́цѣй прему́дрости и ра́зумѣ,
сказа́въ на́мъ та́йну во́ли Своея́ по благоволе́нiю Своему́, е́же пре́жде положи́ въ Не́мъ,
въ смотре́нiе исполне́нiя време́нъ, возглави́ти вся́ческая о Христѣ́, я́же на небесѣ́хъ и я́же на земли́ въ не́мъ:
въ Не́мже и наслѣ́дницы сотвори́хомся, пре́жде нарече́ни бы́вше по прозрѣ́нiю Бо́жiю вся́ Дѣ́йствующаго по совѣ́ту во́ли Своея́,
я́ко бы́ти на́мъ въ похвале́нiе сла́вы Его́, пре́жде упова́вшымъ во Христа́:
въ Не́мже и вы́, слы́шавше сло́во и́стины, благовѣствова́нiе спасе́нiя на́шего, въ Не́мже и вѣ́ровавше зна́менастеся Ду́хомъ обѣтова́нiя Святы́мъ,
И́же е́сть обруче́нiе наслѣ́дiя на́шего, во избавле́нiе снабдѣ́нiя, въ похвалу́ сла́вы Его́.
Сего́ ра́ди и а́зъ слы́шавъ ва́шу вѣ́ру о Христѣ́ Иису́сѣ и любо́вь, я́же ко всѣ́мъ святы́мъ,
[Зач. 218.] не престаю́ благодаря́ о ва́съ, помина́нiе о ва́съ творя́ въ моли́твахъ мои́хъ,
да Бо́гъ Го́спода на́шего Иису́са Христа́, Оте́цъ сла́вы, да́стъ ва́мъ Ду́ха прему́дрости и открове́нiя, въ позна́нiе Его́,
просвѣще́нна очеса́ се́рдца ва́шего, я́ко увѣ́дѣти ва́мъ, ко́е е́сть упова́нiе зва́нiя Его́, и ко́е бога́тство сла́вы достоя́нiя Его́ во святы́хъ,
и ко́е преспѣ́ющее вели́чество си́лы Его́ въ на́съ вѣ́рующихъ по дѣ́йству держа́вы крѣ́пости Его́,
ю́же содѣ́я о Христѣ́, воскреси́въ Его́ от ме́ртвыхъ и посади́въ одесну́ю Себе́ на небе́сныхъ,
превы́ше вся́каго Нача́лства и Вла́сти и Си́лы и Госпо́дства, и вся́каго и́мене имену́емаго не то́чiю въ вѣ́цѣ се́мъ, но и во гряду́щемъ:
[Зач. 219.] и вся́ покори́ подъ но́зѣ Его́, и Того́ даде́ главу́ вы́ше всѣ́хъ Це́ркви,
я́же е́сть Тѣ́ло Его́, исполне́нiе Исполня́ющаго вся́ческая во всѣ́хъ.
И ва́съ су́щихъ прегрѣше́ньми ме́ртвыхъ и грѣхи́ ва́шими,
въ ни́хже иногда́ ходи́сте по вѣ́ку мíра сего́, по кня́зю вла́сти возду́шныя, ду́ха, и́же ны́нѣ дѣ́йствуетъ въ сынѣ́хъ противле́нiя,
въ ни́хже и мы́ вси́ жи́хомъ иногда́ въ по́хотехъ пло́ти на́шея, творя́ще во́лю пло́ти и помышле́нiй, и бѣ́хомъ естество́мъ ча́да гнѣ́ва, я́коже и про́чiи:
[Зач. 220А.] Бо́гъ же, бога́тъ сы́й въ ми́лости, за премно́гую любо́вь Свою́, е́юже возлюби́ на́съ,
и су́щихъ на́съ ме́ртвыхъ прегрѣше́ньми, сооживи́ Христо́мъ: благода́тiю есте́ спасе́ни:
и съ Ни́мъ воскреси́, и спосади́ на небе́сныхъ во Христѣ́ Иису́сѣ,
да яви́тъ въ вѣ́цѣхъ гряду́щихъ презѣ́лное бога́тство благода́ти Своея́ благосты́нею на на́съ о Христѣ́ Иису́сѣ.
Благодатiю бо есте́ спасе́ни чрезъ вѣ́ру: и сiе́ не от ва́съ, Бо́жiй да́ръ:
не от дѣ́лъ, да никто́же похва́лится.
Того́ бо есмы́ творе́нiе, созда́ни во Христѣ́ Иису́сѣ на дѣла́ блага́я, я́же пре́жде угото́ва Бо́гъ, да въ ни́хъ хо́димъ.
[Зач. 220Б.] Тѣ́мже помина́йте, я́ко вы́, и́же иногда́ язы́цы во пло́ти, глаго́лемiи необрѣ́занiе от реко́маго обрѣ́занiя во пло́ти, рукотворе́ннаго,
я́ко бѣ́сте во вре́мя о́но безъ Христа́, отчужде́ни житiя́ Изра́илева и чу́жди от завѣ́тъ обѣтова́нiя, упова́нiя не иму́ще и безбо́жни въ мíрѣ:
ны́нѣ же о Христѣ́ Иису́сѣ вы́, бы́вшiи иногда́ дале́че, бли́зъ бы́сте Кро́вiю Христо́вою.
[Зач. 221.] То́й бо е́сть ми́ръ на́шъ, сотвори́вый обоя́ еди́но, и средостѣ́нiе огра́ды разори́вый,
вражду́ Пло́тiю Свое́ю, зако́нъ за́повѣдiй уче́ньми упраздни́въ, да о́ба сози́ждетъ Собо́ю во еди́наго но́ваго человѣ́ка, творя́ ми́ръ,
и примири́тъ обои́хъ во еди́нѣмъ тѣ́лѣ Богови кресто́мъ, уби́въ вражду́ на не́мъ:
и прише́дъ благовѣсти́ ми́ръ ва́мъ, да́льнимъ и бли́жнимъ,
зане́ Тѣ́мъ и́мамы приведе́нiе о́бои во еди́нѣмъ Ду́сѣ ко Отцу́.
[Зач. 222.] Тѣ́мже у́бо ктому́ нѣ́сте стра́нни и прише́лцы, но сожи́теле святы́мъ и при́снiи Бо́гу,
назда́ни бы́вше на основа́нiи апо́столъ и проро́къ, су́щу краеуго́лну Самому́ Иису́су Христу́,
о не́мже вся́ко созда́нiе составля́емо расте́тъ въ це́рковь святу́ю о Го́сподѣ:
о не́мже и вы́ созида́етеся въ жили́ще Бо́жiе Ду́хомъ.
Сего́ ра́ди а́зъ Па́велъ ю́зникъ Иису́съ Христо́въ о ва́съ язы́цѣхъ.
А́ще у́бо {поне́же} слы́шасте смотре́нiе благода́ти Бо́жiя да́нныя мнѣ́ въ ва́съ,
я́ко по открове́нiю сказа́ся мнѣ́ та́йна, я́коже преднаписа́хъ вма́лѣ:
о не́мже {поели́ку} мо́жете чту́ще разумѣ́ти ра́зумъ мо́й въ та́йнѣ Христо́вѣ,
я́же во инѣ́хъ ро́дѣхъ не сказа́ся сыно́мъ человѣ́ческимъ, я́коже ны́нѣ откры́ся святы́мъ Его́ апо́столомъ и проро́комъ Ду́хомъ Святы́мъ:
[я́ко] бы́ти язы́комъ снаслѣ́дникомъ и стѣле́сникомъ и сприча́стникомъ обѣтова́нiя Его́ о Христѣ́ Иису́сѣ, благовѣствова́нiемъ,
ему́же бы́хъ служи́тель по да́ру благода́ти Бо́жiя, да́нныя мнѣ́ по дѣ́йству си́лы Его́.
[Зач. 223.] Мнѣ́ ме́ншему всѣ́хъ святы́хъ дана́ бы́сть благода́ть сiя́, во язы́цѣхъ благовѣсти́ти неизслѣ́дованное бога́тство Христо́во
и просвѣти́ти всѣ́хъ, что́ е́сть смотре́нiе та́йны сокрове́нныя от вѣко́въ въ Бо́зѣ, созда́вшемъ вся́ческая Иису́съ Христо́мъ,
да ска́жется ны́нѣ нача́ломъ и власте́мъ на небе́сныхъ Це́рковiю многоразли́чная прему́дрость Бо́жiя,
по предложе́нiю вѣ́къ, е́же сотвори́ о Христѣ́ Иису́сѣ Го́сподѣ на́шемъ,
о Не́мже и́мамы дерзнове́нiе и приведе́нiе въ надѣ́янiи вѣ́рою Его́.
Тѣ́мже молю́ [вы́] не стужа́ти си́ въ ско́рбехъ мои́хъ о ва́съ, я́же е́сть сла́ва ва́ша.
Сего́ ра́ди преклоня́ю колѣ́на моя́ ко Отцу́ Го́спода на́шего Иису́са Христа́,
изъ Него́же вся́ко оте́чество на небесѣ́хъ и на земли́ имену́ется:
да да́стъ ва́мъ по бога́тству сла́вы Своея́, си́лою утверди́тися Ду́хомъ Его́ во вну́треннемъ человѣ́цѣ,
всели́тися Христу́ вѣ́рою въ сердца́ ва́ша: въ любви́ вкорене́ни и основа́ни,
да возмо́жете разумѣ́ти со всѣ́ми святы́ми, что́ широта́ и долгота́ и глубина́ и высота́,
разумѣ́ти же преспѣ́ющую ра́зумъ любо́вь Христо́ву, да испо́лнитеся во вся́ко исполне́нiе Бо́жiе.
Могу́щему же па́че вся́ твори́ти по преизбы́точествiю, и́хже про́симъ или́ разумѣ́емъ, по си́лѣ дѣ́йствуемѣй въ на́съ,
Тому́ сла́ва въ Це́ркви о Христѣ́ Иису́сѣ во вся́ ро́ды вѣ́ка вѣко́въ. Ами́нь.
[Зач. 224А.] Молю́ у́бо ва́съ а́зъ ю́зникъ о Го́сподѣ, досто́йно ходи́ти зва́нiя, въ не́же зва́ни бы́сте,
со вся́кимъ смиреному́дрiемъ и кро́тостiю, съ долготерпѣ́нiемъ, терпя́ще дру́гъ дру́гу любо́вiю,
тща́щеся блюсти́ едине́нiе ду́ха въ сою́зѣ ми́ра.
Еди́но тѣ́ло, еди́нъ ду́хъ, я́коже и зва́ни бы́сте во еди́нѣмъ упова́нiи зва́нiя ва́шего:
еди́нъ Госпо́дь, еди́на вѣ́ра, еди́но креще́нiе,
еди́нъ Бо́гъ и Оте́цъ всѣ́хъ, И́же надъ всѣ́ми и чрезъ всѣ́хъ и во всѣ́хъ на́съ.
[Зач. 224Б.] Еди́ному же кому́ждо на́съ даде́ся благода́ть по мѣ́рѣ дарова́нiя Христо́ва.
Тѣ́мже глаго́летъ: возше́дъ на высоту́, плѣни́лъ еси́ плѣ́нъ, и даде́ дая́нiя человѣ́комъ.
А е́же, взы́де, что́ е́сть, то́чiю я́ко и сни́де пре́жде въ до́лнѣйшыя страны́ земли́?
Сше́дый, То́й е́сть и возше́дый превы́ше всѣ́хъ небе́съ, да испо́лнитъ вся́ческая.
И То́й да́лъ е́сть о́вы у́бо апо́столы, о́вы же проро́ки, о́вы же благовѣ́стники, о́вы же па́стыри и учи́тели,
къ соверше́нiю святы́хъ, въ дѣ́ло служе́нiя, въ созида́нiе Тѣ́ла Христо́ва,
до́ндеже дости́гнемъ вси́ въ соедине́нiе вѣ́ры и позна́нiя Сы́на Бо́жiя, въ му́жа соверше́нна, въ мѣ́ру во́зраста исполне́нiя Христо́ва:
[Зач. 225.] да не быва́емъ ктому́ младе́нцы, вла́ющеся и скита́ющеся вся́кимъ вѣ́тромъ уче́нiя, во лжи́ человѣ́честѣй, въ кова́рствѣ ко́зней льще́нiя:
и́стинствующе же въ любви́, да возрасти́мъ въ Него́ вся́ческая, И́же е́сть глава́ Христо́съ,
изъ Него́же все́ тѣ́ло, составля́емо и счинѣва́емо прили́чнѣ вся́цѣмъ осяза́нiемъ подая́нiя, по дѣ́йству въ мѣ́рѣ еди́ныя коея́ждо ча́сти, возраще́нiе тѣ́ла твори́тъ въ созда́нiе самаго́ себе́ любо́вiю.
[Зач. 226.] Сiе́ у́бо глаго́лю и послу́шествую о Го́сподѣ, ктому́ не ходи́ти ва́мъ, я́коже и про́чiи язы́цы хо́дятъ въ суетѣ́ ума́ и́хъ,
помраче́ни смы́сломъ, су́ще отчужде́ни от жи́зни Бо́жiя, за невѣ́жество су́щее въ ни́хъ, за окамене́нiе серде́цъ и́хъ:
и́же въ неча́янiе вло́жшеся, преда́ша себе́ студодѣя́нiю, въ дѣ́ланiе вся́кiя нечистоты́ въ лихоима́нiи.
Вы́ же не та́ко позна́сте Христа́:
а́ще у́бо {поне́же} слы́шасте Его́ и о Не́мъ научи́стеся, я́коже е́сть и́стина о Иису́сѣ:
отложи́ти ва́мъ, по пе́рвому житiю́, ве́тхаго человѣ́ка, тлѣ́ющаго въ по́хотехъ преле́стныхъ,
обновля́тися же ду́хомъ ума́ ва́шего,
и облещи́ся въ но́ваго человѣ́ка, со́зданнаго по Бо́гу въ пра́вдѣ и въ преподо́бiи и́стины.
[Зач. 227.] Тѣ́мже отло́жше лжу́, глаго́лите и́стину кі́йждо ко и́скреннему своему́, зане́ есмы́ дру́гъ дру́гу у́дове.
Гнѣ́вайтеся и не согрѣша́йте: со́лнце да не за́йдетъ въ гнѣ́вѣ ва́шемъ:
ниже́ дади́те мѣ́ста дiа́волу.
Крады́й ктому́ да не кра́детъ, но па́че да тружда́ется, дѣ́лая свои́ма рука́ма благо́е, да и́мать пода́яти тре́бующему.
Вся́ко сло́во гни́ло да не исхо́дитъ изъ у́стъ ва́шихъ, но то́чiю е́же е́сть благо къ созда́нiю вѣ́ры, да да́стъ благода́ть слы́шащымъ.
И не оскорбля́йте Ду́ха Свята́го Бо́жiя, И́мже зна́менастеся въ де́нь избавле́нiя.
Вся́ка го́ресть, и гнѣ́въ, и я́рость, и кли́чь, и хула́ да во́змется от ва́съ, со вся́кою зло́бою:
быва́йте же дру́гъ ко дру́гу бла́зи, милосе́рди, проща́юще дру́гъ дру́гу, я́коже и Бо́гъ во Христѣ́ прости́лъ е́сть ва́мъ.
[Зач. 228.] Быва́йте у́бо подража́тели Бо́гу, я́коже ча́да возлю́бленная,
и ходи́те въ любви́, я́коже и Христо́съ возлюби́лъ е́сть на́съ, и предаде́ Себе́ за ны́ приноше́нiе и же́ртву Бо́гу въ воню́ благоуха́нiя.
Блу́дъ же и вся́ка нечистота́ и лихои́мство ниже́ да имену́ется въ ва́съ, я́коже подоба́етъ святы́мъ:
и скверносло́вiе, и буесло́вiе, или́ кощу́ны, я́же неподо́бная, но па́че благодаре́нiе:
сiе́ бо да вѣ́сте, я́ко вся́къ блудни́къ, или́ нечи́стъ, или́ лихои́мецъ, и́же е́сть идолослужи́тель, не и́мать достоя́нiя въ Ца́рствiи Христа́ и Бо́га.
Никто́же ва́съ да льсти́тъ су́етными словесы́, си́хъ бо ра́ди гряде́тъ гнѣ́въ Бо́жiй на сы́ны непокори́выя.
Не быва́йте у́бо соприча́стницы си́мъ.
Бѣ́сте бо иногда́ тма́, ны́нѣ же свѣ́тъ о Го́сподѣ: [Зач. 229.] я́коже ча́да свѣ́та ходи́те:
пло́дъ бо духо́вный е́сть во вся́цѣй благосты́ни и пра́вдѣ и и́стинѣ:
искуша́юще, что́ е́сть благоуго́дно Богови:
и не приобща́йтеся къ дѣло́мъ непло́днымъ тмы́, па́че же и облича́йте.
Быва́емая бо о́тай от ни́хъ, сра́мно е́сть и глаго́лати.
Вся́ же облича́емая от свѣ́та явля́ются, все́ бо явля́емое свѣ́тъ е́сть:
сего́ ра́ди глаго́летъ: воста́ни, спя́й, и воскресни́ от ме́ртвыхъ, и освѣти́тъ тя́ Христо́съ.
Блюди́те у́бо, ка́ко опа́сно хо́дите, не я́коже нему́дри, но я́коже прему́дри,
иску́пующе вре́мя, я́ко дні́е лука́ви су́ть.
Сего́ ра́ди не быва́йте несмы́сленни, но разумѣва́йте, что́ е́сть во́ля Бо́жiя.
И не упива́йтеся вино́мъ, въ не́мже е́сть блу́дъ: но па́че исполня́йтеся Ду́хомъ,
глаго́люще себѣ́ во псалмѣ́хъ и пѣ́нiихъ и пѣ́снехъ духо́вныхъ, воспѣва́юще и пою́ще въ сердца́хъ ва́шихъ Го́сподеви,
[Зач. 230.] благодаря́ще всегда́ о всѣ́хъ о и́мени Го́спода на́шего Иису́са Христа́ Бо́гу и Отцу́,
повину́ющеся дру́гъ дру́гу въ стра́сѣ Бо́жiи.
Жены́, свои́мъ муже́мъ повину́йтеся, я́коже Го́споду,
зане́ му́жъ глава́ е́сть жены́, я́коже и Христо́съ глава́ Це́ркве, и То́й е́сть Спаси́тель тѣ́ла:
но я́коже Це́рковь повину́ется Христу́, та́кожде и жены́ свои́мъ муже́мъ во все́мъ.
[Зач. 231.] Му́жiе, люби́те своя́ жены́, я́коже и Христо́съ возлюби́ Це́рковь, и Себе́ предаде́ за ню́,
да освяти́тъ ю́, очи́стивъ ба́нею во́дною въ глаго́лѣ:
да предста́витъ ю́ Себѣ́ сла́вну Це́рковь, не иму́щу скве́рны, или́ поро́ка, или́ нѣ́что от таковы́хъ, но да бу́детъ свя́та и непоро́чна.
Та́ко до́лжни су́ть му́жiе люби́ти своя́ жены́, я́ко своя́ тѣлеса́: любя́й [бо] свою́ жену́, себе́ сама́го лю́битъ.
Никто́же бо когда́ свою́ пло́ть возненави́дѣ, но пита́етъ и грѣ́етъ ю́, я́коже и Госпо́дь Це́рковь:
зане́ у́ди есмы́ Тѣ́ла Его́, от пло́ти Его́ и от косте́й Его́.
Сего́ ра́ди оста́витъ человѣ́къ отца́ своего́ и ма́терь, и прилѣ́пится къ женѣ́ свое́й, и бу́дета два́ въ пло́ть еди́ну.
Та́йна сiя́ велика́ е́сть: а́зъ же глаго́лю во Христа́ и во Це́рковь.
[Зач. 232.] Оба́че и вы́, по еди́ному кі́йждо свою́ жену́ си́це да лю́битъ, я́коже [и] себе́: а жена́ да бои́тся [своего́] му́жа.
Ча́да, послу́шайте сво́ихъ роди́телей о Го́сподѣ: сiе́ бо е́сть пра́ведно.
Чти́ отца́ твоего́ и ма́терь: я́же е́сть за́повѣдь пе́рвая во обѣтова́нiи:
да бла́го ти́ бу́детъ, и бу́деши долголѣ́тенъ на земли́.
И отцы́, не раздража́йте ча́дъ свои́хъ, но воспитова́йте и́хъ въ наказа́нiи и уче́нiи Госпо́дни.
Раби́, послу́шайте госпо́дiй [свои́хъ] по пло́ти со стра́хомъ и тре́петомъ, въ простотѣ́ се́рдца ва́шего, я́коже [и] Христа́,
не предъ очи́ма то́чiю рабо́тающе я́ко человѣкоуго́дницы, но я́коже раби́ Христо́вы, творя́ще во́лю Бо́жiю от души́,
со благоразу́мiемъ служа́ще я́коже Го́споду, а не [я́ко] человѣ́комъ,
вѣ́дяще, я́ко кі́йждо, е́же а́ще сотвори́тъ благо́е, сiе́ прiи́метъ от Го́спода, а́ще ра́бъ, а́ще свобо́дь.
И госпо́дiе, та́яжде твори́те къ ни́мъ, послабля́юще [и́мъ] преще́нiя, вѣ́дуще, я́ко и ва́мъ самѣ́мъ и тѣ́мъ Госпо́дь е́сть на небесѣ́хъ, и обинове́нiя лица́ нѣ́сть у Него́.
[Зач. 233.] Про́чее же, бра́тiе моя́, возмога́йте во Го́сподѣ и въ держа́вѣ крѣ́пости Его́:
облецы́теся во вся́ ору́жiя Бо́жiя, я́ко возмощи́ ва́мъ ста́ти проти́ву ко́знемъ дiа́волскимъ,
я́ко нѣ́сть на́ша бра́нь къ {проти́ву} кро́ви и пло́ти, но къ нача́ломъ, и ко власте́мъ [и] къ мiродержи́телемъ тмы́ вѣ́ка сего́, къ духово́мъ зло́бы поднебе́снымъ.
Сего́ ра́ди прiими́те вся́ ору́жiя Бо́жiя, да возмо́жете проти́витися въ де́нь лю́тъ и вся́ содѣ́явше ста́ти.
Ста́ните у́бо препоя́сани чресла́ ва́ша и́стиною, и обо́лкшеся въ броня́ пра́вды,
и обу́вше но́зѣ во угото́ванiе благовѣствова́нiя ми́ра:
надъ всѣ́ми же воспрiи́мше щи́тъ вѣ́ры, въ не́мже возмо́жете вся́ стрѣ́лы лука́ваго разжже́нныя угаси́ти:
и шле́мъ спасе́нiя воспрiими́те, и ме́чь духо́вный, и́же е́сть Глаго́лъ Бо́жiй:
[Зач. 234.] вся́кою моли́твою и моле́нiемъ моля́щеся на вся́ко вре́мя ду́хомъ, и въ сiе́ и́стое бдя́ще во вся́комъ терпѣ́нiи и моли́твѣ о всѣ́хъ святы́хъ
и о мнѣ́, да да́стся ми́ сло́во во отверзе́нiе у́стъ мои́хъ, съ дерзнове́нiемъ сказа́ти та́йну благовѣствова́нiя,
о не́мже посо́лствую во у́захъ, да въ не́мъ дерза́ю, я́коже подоба́етъ ми́ глаго́лати.
Да увѣ́сте же и вы́, я́же о мнѣ́, что́ дѣ́лаю, вся́ ска́жетъ ва́мъ Тихи́къ, возлю́бленный бра́тъ и вѣ́ренъ служи́тель о Го́сподѣ,
его́же посла́хъ къ ва́мъ на сiе́ и́стое, да увѣ́сте, я́же о на́съ, и да утѣ́шитъ сердца́ ва́ша.
Ми́ръ бра́тiи и любо́вь съ вѣ́рою от Бо́га Отца́ и Го́спода Иису́са Христа́.
Благода́ть со всѣ́ми лю́бящими Го́спода на́шего Иису́са Христа́ въ неистлѣ́нiи. Ами́нь.
Коне́цъ посла́нiю е́же ко Ефесе́емъ: и́мать въ себѣ́ гла́въ 6, зача́лъ же церко́вныхъ 19.
Коне́цъ посла́нiю е́же ко Ефесе́емъ: и́мать въ себѣ́ гла́въ 6, зача́лъ же церко́вныхъ 19.
Paulus, apostolus Christi Iesu per voluntatem Dei, sanctis, qui sunt Ephesi, et fidelibus in Christo Iesu:
gratia vobis et pax a Deo Patre nostro et Domino Iesu Christo.
Benedictus Deus et Pater Domini nostri Iesu Christi, qui benedixit nos in omni benedictione spiritali in caelestibus in Christo,
sicut elegit nos in ipso ante mundi constitutionem, ut essemus sancti et immaculati in conspectu eius in caritate;
qui praedestinavit nos in adoptionem filiorum per Iesum Christum in ipsum, secundum beneplacitum voluntatis suae,
in laudem gloriae gratiae suae, in qua gratificavit nos in Dilecto,
in quo habemus redemptionem per sanguinem eius, remissionem peccatorum, secundum divitias gratiae eius,
quam superabundare fecit in nobis in omni sapientia et prudentia,
notum faciens nobis mysterium voluntatis suae, secundum beneplacitum eius, quod proposuit in eo,
in dispensationem plenitudinis temporum: recapitulare omnia in Christo, quae in caelis et quae in terra, in ipso;
in quo etiam sorte vocati sumus, praedestinati secundum propositum eius, qui omnia operatur secundum consilium voluntatis suae,
ut simus in laudem gloriae eius, qui ante speravimus in Christo;
in quo et vos cum audissetis verbum veritatis, evangelium salutis vestrae, in quo et credentes signati estis Spiritu promissionis Sancto,
qui est arrabo hereditatis nostrae in redemptionem acquisitionis, in laudem gloriae ipsius.
Propterea et ego audiens fidem vestram, quae est in Domino Iesu, et dilectionem in omnes sanctos,
non cesso gratias agens pro vobis memoriam faciens in orationibus meis,
ut Deus Domini nostri Iesu Christi, Pater gloriae, det vobis Spiritum sapientiae et revelationis in agnitione eius,
illuminatos oculos cordis vestri, ut sciatis quae sit spes vocationis eius, quae divitiae gloriae hereditatis eius in sanctis,
et quae sit supereminens magnitudo virtutis eius in nos, qui credimus, secundum operationem potentiae virtutis eius,
quam operatus est in Christo, suscitans illum a mortuis et constituens ad dexteram suam in caelestibus
supra omnem principatum et potestatem et virtutem et dominationem et omne nomen, quod nominatur non solum in hoc saeculo sed et in futuro;
et omnia subiecit sub pedibus eius et ipsum dedit caput supra omnia ecclesiae,
quae est corpus ipsius, plenitudo eius, qui omnia in omnibus adimpletur.
Et vos, cum essetis mortui de lictis et peccatis vestris,
in qui bus aliquando ambulastis secundum saeculum mundi huius, secundum principem potestatis aeris, spiritus, qui nunc operatur in filios diffidentiae;
in quibus et nos omnes aliquando conversati sumus in concupiscentiis carnis nostrae, facientes voluntates carnis et cogitationum, et eramus natura filii irae, sicut et ceteri.
Deus autem, qui dives est in misericordia, propter nimiam caritatem suam, qua dilexit nos,
et cum essemus mortui peccatis, convivificavit nos Christo — gratia estis salvati —
et conresuscitavit et consedere fecit in caelestibus in Christo Iesu,
ut ostenderet in saeculis supervenientibus abundantes divitias gratiae suae in bonitate super nos in Christo Iesu.
Gratia enim estis salvati per fidem; et hoc non ex vobis, Dei donum est:
non ex operibus, ut ne quis glorietur.
Ipsius enim sumus factura, creati in Christo Iesu in opera bona, quae praeparavit Deus, ut in illis ambulemus.
Propter quod memores estote, quod aliquando vos gentes in carne, qui dicimini praeputium ab ea, quae dicitur circumcisio in carne manufacta,
quia eratis illo in tempore sine Christo, alienati a conversatione Israel et extranei testamentorum promissionis, spem non habentes et sine Deo in mundo.
Nunc autem in Christo Iesu vos, qui aliquando eratis longe, facti estis prope in sanguine Christi.
Ipse est enim pax nostra, qui fecit utraque unum et medium parietem maceriae solvit, inimicitiam, in carne sua,
legem mandatorum in decretis evacuans, ut duos condat in semetipso in unum novum hominem, faciens pacem,
et reconciliet ambos in uno corpore Deo per crucem, interficiens inimicitiam in semetipso.
Et veniens evangelizavit pacem vobis, qui longe fuistis, et pacem his, qui prope;
quoniam per ipsum habemus accessum ambo in uno Spiritu ad Patrem.
Ergo iam non estis extranei et advenae, sed estis concives sanctorum et domestici Dei,
superaedificati super fundamentum apostolorum et prophetarum, ipso summo angulari lapide Christo Iesu,
in quo omnis aedificatio compacta crescit in templum sanctum in Domino,
in quo et vos coaedificamini in habitaculum Dei in Spiritu.
Huius rei gratia, ego Paulus, vinctus Christi Iesu pro vobis gentibus —
si tamen audistis dispensationem gratiae Dei, quae data est mihi pro vobis,
quoniam secundum revelationem notum mihi factum est mysterium, sicut supra scripsi in brevi,
prout potestis legentes intellegere prudentiam meam in mysterio Christi,
quod aliis generationibus non innotuit filiis hominum, sicuti nunc revelatum est sanctis apostolis eius et prophetis in Spiritu,
esse gentes coheredes et concorporales et comparticipes promissionis in Christo Iesu per evangelium,
cuius factus sum minister secundum donum gratiae Dei, quae data est mihi secundum operationem virtutis eius.
Mihi omnium sanctorum minimo data est gratia haec: gentibus evangelizare investigabiles divitias Christi
et illuminare omnes, quae sit dispensatio mysterii absconditi a saeculis in Deo, qui omnia creavit,
ut innotescat nunc principatibus et potestatibus in caelestibus per ecclesiam multiformis sapientia Dei,
secundum propositum saeculorum, quod fecit in Christo Iesu Domino nostro,
in quo habemus fiduciam et accessum in confidentia per fidem eius.
Propter quod peto, ne deficiatis in tribulationibus meis pro vobis, quae est gloria vestra.
Huius rei gratia flecto genua mea ad Patrem,
ex quo omnis paternitas in caelis et in terra nominatur,
ut det vobis secundum divitias gloriae suae virtute corroborari per Spiritum eius in interiorem hominem,
habitare Christum per fidem in cordibus vestris, in caritate radicati et fundati,
ut valeatis comprehendere cum omnibus sanctis quae sit latitudo et longitudo et sublimitas et profundum,
scire etiam supereminentem scientiae caritatem Christi, ut impleamini in omnem plenitudinem Dei.
Ei autem, qui potens est supra omnia facere superabundanter quam petimus aut intellegimus, secundum virtutem, quae operatur in nobis,
ipsi gloria in ecclesia et in Christo Iesu in omnes generationes saeculi saeculorum. Amen.
Obsecro itaque vos ego, vinctus in Domino, ut digne ambuletis vocatione, qua vocati estis,
cum omni humilitate et mansuetudine, cum longanimitate, supportantes invicem in caritate,
solliciti servare unitatem spiritus in vinculo pacis;
unum corpus et unus Spiritus, sicut et vocati estis in una spe vocationis vestrae;
unus Dominus, una fides, unum baptisma;
unus Deus et Pater omnium, qui super omnes et per omnia et in omnibus.
Unicuique autem nostrum data est gratia secundum mensuram donationis Christi.
Propter quod dicit: “ Ascendens in altum captivam duxit captivitatem, dedit dona hominibus ”.
Illud autem “ ascendit ” quid est, nisi quia et descendit in inferiores partes terrae?
Qui descendit, ipse est et qui ascendit super omnes caelos, ut impleret omnia.
Et ipse dedit quosdam quidem apostolos, quosdam autem prophetas, alios vero evangelistas, alios autem pastores et doctores
ad instructionem sanctorum in opus ministerii, in aedificationem corporis Christi,
donec occurramus omnes in unitatem fidei et agnitionis Filii Dei, in virum perfectum, in mensuram aetatis plenitudinis Christi,
ut iam non simus parvuli fluctuantes et circumacti omni vento doctrinae in fallacia hominum, in astutia ad circumventionem erroris;
veritatem autem facientes in caritate crescamus in illum per omnia, qui est caput Christus,
ex quo totum corpus compactum et conexum per omnem iuncturam subministrationis secundum operationem in mensura uniuscuiusque partis augmentum corporis facit in aedificationem sui in caritate.
Hoc igitur dico et testificor in Domino, ut iam non ambuletis, sicut et gentes ambulant in vanitate sensus sui
tenebris obscuratum habentes intellectum, alienati a vita Dei propter ignorantiam, quae est in illis propter caecitatem cordis ipsorum;
qui indolentes semetipsos tradiderunt impudicitiae in operationem immunditiae omnis in avaritia.
Vos autem non ita didicistis Christum,
si tamen illum audistis et in ipso edocti estis, sicut est veritas in Iesu:
deponere vos secundum pristinam conversationem veterem hominem, qui corrumpitur secundum desideria erroris,
renovari autem spiritu mentis vestrae
et induere novum hominem, qui secundum Deum creatus est in iustitia et sanctitate veritatis.
Propter quod deponentes mendacium loquimini veritatem unusquisque cum proximo suo, quoniam sumus invicem membra.
Irascimini et nolite peccare; sol non occidat super iracundiam vestram,
et nolite locum dare Diabolo.
Qui furabatur, iam non furetur, magis autem laboret operando manibus bonum, ut habeat unde tribuat necessitatem patienti.
Omnis sermo malus ex ore vestro non procedat, sed si quis bonus ad aedificationem opportunitatis, ut det gratiam audientibus.
Et nolite contristare Spiritum Sanctum Dei, in quo signati estis in diem redemptionis.
Omnis amaritudo et ira et indignatio et clamor et blasphemia tollatur a vobis cum omni malitia.
Estote autem invicem benigni, misericordes, donantes invicem, sicut et Deus in Christo donavit vobis.
Estote ergo imitatores Dei, sicut filii carissimi,
et ambulate in dilectione, sicut et Christus dilexit nos et tradidit seipsum pro nobis oblationem et hostiam Deo in odorem suavitatis.
Fornicatio autem et omnis immunditia aut avaritia nec nominetur in vobis, sicut decet sanctos,
et turpitudo et stultiloquium aut scurrilitas, quae non decent, sed magis gratiarum actio.
Hoc enim scitote intellegentes quod omnis fornicator aut immundus aut avarus, id est idolorum cultor, non habet hereditatem in regno Christi et Dei.
Nemo vos decipiat inanibus verbis; propter haec enim venit ira Dei in filios diffidentiae.
Nolite ergo effici comparticipes eorum;
eratis enim aliquando tenebrae, nunc autem lux in Domino. Ut filii lucis ambulate
— fructus enim lucis est in omni bonitate et iustitia et veritate —
probantes quid sit beneplacitum Domino;
et nolite communicare operibus infructuosis tenebrarum, magis autem et redarguite;
quae enim in occulto fiunt ab ipsis, turpe est et dicere;
omnia autem, quae arguuntur, a lumine manifestantur,
omne enim, quod manifestatur, lumen est. Propter quod dicit: “ Surge, qui dormis, et exsurge a mortuis, et illuminabit te Christus ”.
Videte itaque caute quomodo ambuletis, non quasi insipientes sed ut sapientes,
redimentes tempus, quoniam dies mali sunt.
Propterea nolite fieri imprudentes, sed intellegite, quae sit voluntas Domini.
Et nolite inebriari vino, in quo est luxuria, sed implemini Spiritu
loquentes vobismetipsis in psalmis et hymnis et canticis spiritalibus, cantantes et psallentes in cordibus vestris Domino.
Gratias agentes semper pro omnibus in nomine Domini nostri Iesu Christi Deo et Patri,
subiecti invicem in timore Christi.
Mulieres viris suis sicut Domino,
quoniam vir caput est mulieris, sicut et Christus caput est ecclesiae, ipse salvator corporis.
Sed ut ecclesia subiecta est Christo, ita et mulieres viris in omnibus.
Viri, diligite uxores, sicut et Christus dilexit ecclesiam et seipsum tradidit pro ea,
ut illam sanctificaret mundans lavacro aquae in verbo,
ut exhiberet ipse sibi gloriosam ecclesiam non habentem maculam aut rugam aut aliquid eiusmodi, sed ut sit sancta et immaculata.
Ita et viri debent diligere uxores suas ut corpora sua. Qui suam uxorem diligit, seipsum diligit;
nemo enim umquam carnem suam odio habuit, sed nutrit et fovet eam sicut et Christus ecclesiam,
quia membra sumus corporis eius.
Propter hoc relinquet homo patrem et matrem et adhaerebit uxori suae, et erunt duo in carne una.
Mysterium hoc magnum est; ego autem dico de Christo et ecclesia!
Verumtamen et vos singuli unusquisque suam uxorem sicut seipsum diligat; uxor autem timeat virum.
Filii, oboedite parentibus vestris in Domino; hoc enim est iu stum.
Honora patrem tuum et matrem, quod est mandatum primum cum promissione,
ut bene sit tibi, et sis longaevus super terram.
Et, patres, nolite ad iracundiam provocare filios vestros, sed educate illos in disciplina et correptione Domini.
Servi, oboedite dominis carnalibus cum timore et tremore, in simplicitate cordis vestri, sicut Christo;
non ad oculum servientes, quasi hominibus placentes, sed ut servi Christi facientes voluntatem Dei ex animo;
cum bona voluntate servientes, sicut Domino et non hominibus,
scientes quoniam unusquisque, si quid fecerit bonum, hoc percipiet a Domino, sive servus sive liber.
Et, domini, eadem facite illis, remittentes minas, scientes quia et illorum et vester Dominus est in caelis, et personarum acceptio non est apud eum.
De cetero confortamini in Domino et in potentia virtutis eius.
Induite armaturam Dei, ut possitis stare adversus insidias Diaboli.
Quia non est nobis colluctatio adversus sanguinem et carnem sed adversus principatus, adversus potestates, adversus mundi rectores tenebrarum harum, adversus spiritalia nequitiae in caelestibus.
Propterea accipite armaturam Dei, ut possitis resistere in die malo et, omnibus perfectis, stare.
State ergo succincti lumbos vestros in veritate et induti loricam iustitiae
et calceati pedes in praeparatione evangelii pacis,
inomnibus sumentes scutum fidei, in quo possitis omnia tela Maligni ignea exstinguere;
et galeam salutis assumite et gladium Spiritus, quod est verbum Dei;
per omnem orationem et obsecrationem orantes omni tempore in Spiritu, et in ipso vigilantes in omni instantia et obsecratione pro omnibus sanctis
et pro me, ut detur mihi sermo in aperitione oris mei cum fiducia notum facere mysterium evangelii,
pro quo legatione fungor in catena, ut in ipso audeam, prout oportet me, loqui.
Ut autem et vos sciatis, quae circa me sunt, quid agam, omnia nota vobis faciet Tychicus, carissimus frater et fidelis minister in Domino,
quem misi ad vos in hoc ipsum, ut cognoscatis, quae circa nos sunt, et consoletur corda vestra.
Pax fratribus et caritas cum fide a Deo Patre et Domino Iesu Christo.
Gratia cum omnibus, qui diligunt Dominum nostrum Iesum Christum in incorruptione.
Синодальный
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (еп. Кассиан)
- Рус. (К.П. Победоносцев)
- Arab (JAB)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Belarusian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Greek (NA, 28)
- Hebrew NT by Delitzsch
- Italian (CEI 1974)
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Latvian
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
- Uzbek
1 Обращение Павла к святым в Ефесе. 3 Прославляет Бога за излитые благословения. 15 Молится, чтобы ефесяне познали славу Евангелия.
[Зач. 216.] Павел, волею Божиею апостол Иисуса Христа, находящимся в Ефесе святым и верным во Христе Иисусе:
благодать вам и мир от Бога Отца нашего и Господа Иисуса Христа.
Благословен Бог и Отец Господа нашего Иисуса Христа, благословивший нас во Христе всяким духовным благословением в небесах,
так как Он избрал нас в Нем прежде создания мира, чтобы мы были святы и непорочны пред Ним в любви,
предопределив усыновить нас Себе чрез Иисуса Христа, по благоволению воли Своей,
в похвалу славы благодати Своей, которою Он облагодатствовал нас в Возлюбленном,
[Зач. 217.] в Котором мы имеем искупление Кровию Его, прощение грехов, по богатству благодати Его,
каковую Он в преизбытке даровал нам во всякой премудрости и разумении,
открыв нам тайну Своей воли по Своему благоволению, которое Он прежде положил в Нем,
в устроении полноты времен, дабы все небесное и земное соединить под главою Христом.
В Нем мы и сделались наследниками, быв предназначены к тому по определению Совершающего все по изволению воли Своей,
дабы послужить к похвале славы Его нам, которые ранее уповали на Христа.
В Нем и вы, услышав слово истины, благовествование вашего спасения, и уверовав в Него, запечатлены обетованным Святым Духом,
Который есть залог наследия нашего, для искупления удела Его, в похвалу славы Его.
Посему и я, услышав о вашей вере во Христа Иисуса и о любви ко всем святым,
[Зач. 218.] непрестанно благодарю за вас Бога, вспоминая о вас в молитвах моих,
чтобы Бог Господа нашего Иисуса Христа, Отец славы, дал вам Духа премудрости и откровения к познанию Его,
и просветил очи сердца вашего, дабы вы познали, в чем состоит надежда призвания Его, и какое богатство славного наследия Его для святых,
и как безмерно величие могущества Его в нас, верующих по действию державной силы Его,
которою Он воздействовал во Христе, воскресив Его из мертвых и посадив одесную Себя на небесах,
превыше всякого Начальства, и Власти, и Силы, и Господства, и всякого имени, именуемого не только в сем веке, но и в будущем,
[Зач. 219.] и все покорил под ноги Его, и поставил Его выше всего, главою Церкви,
которая есть Тело Его, полнота Наполняющего все во всем.
1 Нас, мертвых по преступлениям, Бог оживотворил благодатью. 11 Христос разрушил преграду между иудеем и язычником. 19 «Вы уже не чужие и не пришельцы».
И вас, мертвых по преступлениям и грехам вашим,
в которых вы некогда жили, по обычаю мира сего, по воле князя, господствующего в воздухе, духа, действующего ныне в сынах противления,
между которыми и мы все жили некогда по нашим плотским похотям, исполняя желания плоти и помыслов, и были по природе чадами гнева, как и прочие,
[Зач. 220А.] Бог, богатый милостью, по Своей великой любви, которою возлюбил нас,
и нас, мертвых по преступлениям, оживотворил со Христом, – благодатью вы спасены, –
и воскресил с Ним, и посадил на небесах во Христе Иисусе,
дабы явить в грядущих веках преизобильное богатство благодати Своей в благости к нам во Христе Иисусе.
Ибо благодатью вы спасены через веру, и сие не от вас, Божий дар:
не от дел, чтобы никто не хвалился.
Ибо мы – Его творение, созданы во Христе Иисусе на добрые дела, которые Бог предназначил нам исполнять.
[Зач. 220Б.] Итак помните, что вы, некогда язычники по плоти, которых называли необрезанными так называемые обрезанные плотским обрезанием, совершаемым руками,
что вы были в то время без Христа, отчуждены от общества Израильского, чужды заветов обетования, не имели надежды и были безбожники в мире.
А теперь во Христе Иисусе вы, бывшие некогда далеко, стали близки Кровию Христовою.
[Зач. 221.] Ибо Он есть мир наш, соделавший из обоих одно и разрушивший стоявшую посреди преграду,
упразднив вражду Плотию Своею, а закон заповедей учением, дабы из двух создать в Себе Самом одного нового человека, устрояя мир,
и в одном теле примирить обоих с Богом посредством креста, убив вражду на нем.
И, придя, благовествовал мир вам, дальним и близким,
потому что через Него и те и другие имеем доступ к Отцу, в одном Духе.
[Зач. 222.] Итак вы уже не чужие и не пришельцы, но сограждане святым и свои Богу,
быв утверждены на основании апостолов и пророков, имея Самого Иисуса Христа краеугольным камнем,
на котором все здание, слагаясь стройно, возрастает в святый храм в Господе,
на котором и вы устрояетесь в жилище Божие Духом.
1 Слава Павла – открыть наследство язычников в Евангелии. 14 Его молитва к Отцу, чтобы «верою вселиться Христу в сердца ваши»; чтобы вам «уразуметь превосходящую разумение любовь Христову». 20 Слава Тому, Кто может сделать несравненно больше.
Для сего-то я, Павел, сделался узником Иисуса Христа за вас язычников.
Как вы слышали о домостроительстве благодати Божией, данной мне для вас,
потому что мне через откровение возвещена тайна (о чем я и выше писал кратко),
то вы, читая, можете усмотреть мое разумение тайны Христовой,
которая не была возвещена прежним поколениям сынов человеческих, как ныне открыта святым апостолам Его и пророкам Духом Святым,
чтобы и язычникам быть сонаследниками, составляющими одно тело, и сопричастниками обетования Его во Христе Иисусе посредством благовествования,
которого служителем сделался я по дару благодати Божией, данной мне действием силы Его.
[Зач. 223.] Мне, наименьшему из всех святых, дана благодать сия – благовествовать язычникам неисследимое богатство Христово
и открыть всем, в чем состоит домостроительство тайны, сокрывавшейся от вечности в Боге, создавшем все Иисусом Христом,
дабы ныне соделалась известною через Церковь начальствам и властям на небесах многоразличная премудрость Божия,
по предвечному определению, которое Он исполнил во Христе Иисусе, Господе нашем,
в Котором мы имеем дерзновение и надежный доступ через веру в Него.
Посему прошу вас не унывать при моих ради вас скорбях, которые суть ваша слава.
Для сего преклоняю колени мои пред Отцем Господа нашего Иисуса Христа,
от Которого именуется всякое отечество на небесах и на земле,
да даст вам, по богатству славы Своей, крепко утвердиться Духом Его во внутреннем человеке,
верою вселиться Христу в сердца ваши,
чтобы вы, укорененные и утвержденные в любви, могли постигнуть со всеми святыми, что́ широта и долгота, и глубина и высота,
и уразуметь превосходящую разумение любовь Христову, дабы вам исполниться всею полнотою Божиею.
А Тому, Кто действующею в нас силою может сделать несравненно больше всего, чего мы просим, или о чем помышляем,
Тому слава в Церкви во Христе Иисусе во все роды, от века до века. Аминь.
1 Храните единство духа в союзе мира; тело одно, дары различны: 17 «отложите ветхого человека… облекитесь в нового». 25 Приличное поведение.
[Зач. 224А.] Итак я, узник в Господе, умоляю вас поступать достойно звания, в которое вы призваны,
со всяким смиренномудрием и кротостью и долготерпением, снисходя друг ко другу любовью,
стараясь сохранять единство духа в союзе мира.
Одно тело и один дух, как вы и призваны к одной надежде вашего звания;
один Господь, одна вера, одно крещение,
один Бог и Отец всех, Который над всеми, и через всех, и во всех нас.
Каждому же из нас дана благодать по мере дара Христова.
Посему и сказано: восшед на высоту, пленил плен и дал дары человекам.
А «восшел» что́ означает, как не то, что Он и нисходил прежде в преисподние места земли?
Нисшедший, Он же есть и восшедший превыше всех небес, дабы наполнить все.
И Он поставил одних апостолами, других пророками, иных Евангелистами, иных пастырями и учителями,
к совершению святых, на дело служения, для созидания Тела Христова,
доколе все придем в единство веры и познания Сына Божия, в мужа совершенного, в меру полного возраста Христова;
[Зач. 225.] дабы мы не были более младенцами, колеблющимися и увлекающимися всяким ветром учения, по лукавству человеков, по хитрому искусству обольщения,
но истинною любовью все возращали в Того, Который есть глава Христос,
из Которого все тело, составляемое и совокупляемое посредством всяких взаимно скрепляющих связей, при действии в свою меру каждого члена, получает приращение для созидания самого себя в любви.
[Зач. 226.] Посему я говорю и заклинаю Господом, чтобы вы более не поступали, как поступают прочие народы, по суетности ума своего,
будучи помрачены в разуме, отчуждены от жизни Божией, по причине их невежества и ожесточения сердца их.
Они, дойдя до бесчувствия, предались распутству так, что делают всякую нечистоту с ненасытимостью.
Но вы не так познали Христа;
потому что вы слышали о Нем и в Нем научились, – так как истина во Иисусе, –
отложить прежний образ жизни ветхого человека, истлевающего в обольстительных похотях,
а обновиться духом ума вашего
и облечься в нового человека, созданного по Богу, в праведности и святости истины.
[Зач. 227.] Посему, отвергнув ложь, говорите истину каждый ближнему своему, потому что мы члены друг другу.
Гневаясь, не согрешайте: солнце да не зайдет во гневе вашем;
и не давайте места диаволу.
Кто крал, вперед не кради, а лучше трудись, делая своими руками полезное, чтобы было из чего уделять нуждающемуся.
Никакое гнилое слово да не исходит из уст ваших, а только доброе для назидания в вере, дабы оно доставляло благодать слушающим.
И не оскорбляйте Святаго Духа Божия, Которым вы запечатлены в день искупления.
Всякое раздражение и ярость, и гнев, и крик, и злоречие со всякою злобою да будут удалены от вас;
но будьте друг ко другу добры, сострадательны, прощайте друг друга, как и Бог во Христе простил вас.
1 «Живите в любви, как и Христос возлюбил вас». 3 Не участвуйте в делах тьмы. 15 Поступайте осторожно. 22 Христос и Церковь – пример для мужей и жен.
[Зач. 228.] Итак, подражайте Богу, как чада возлюбленные,
и живите в любви, как и Христос возлюбил нас и предал Себя за нас в приношение и жертву Богу, в благоухание приятное.
А блуд и всякая нечистота и любостяжание не должны даже именоваться у вас, как прилично святым.
Также сквернословие и пустословие и смехотворство не приличны вам, а, напротив, благодарение;
ибо знайте, что никакой блудник, или нечистый, или любостяжатель, который есть идолослужитель, не имеет наследия в Царстве Христа и Бога.
Никто да не обольщает вас пустыми словами, ибо за это приходит гнев Божий на сынов противления;
итак, не будьте сообщниками их.
Вы были некогда тьма, а теперь – свет в Господе: [Зач. 229.] поступайте, как чада света,
потому что плод Духа состоит во всякой благости, праведности и истине.
Испытывайте, что́ благоугодно Богу,
и не участвуйте в бесплодных делах тьмы, но и обличайте.
Ибо о том, что́ они делают тайно, стыдно и говорить.
Все же обнаруживаемое делается явным от света, ибо все, делающееся явным, свет есть.
Посему сказано: «встань, спящий, и воскресни из мертвых, и осветит тебя Христос».
Итак, смотри́те, поступайте осторожно, не как неразумные, но как мудрые,
дорожа временем, потому что дни лукавы.
Итак, не будьте нерассудительны, но познавайте, что́ есть воля Божия.
И не упивайтесь вином, от которого бывает распутство; но исполняйтесь Духом,
назидая самих себя псалмами и славословиями и песнопениями духовными, поя и воспевая в сердцах ваших Господу,
[Зач. 230.] благодаря всегда за все Бога и Отца, во имя Господа нашего Иисуса Христа,
повинуясь друг другу в страхе Божием.
Жены, повинуйтесь своим мужьям, как Господу,
потому что муж есть глава жены, как и Христос глава Церкви, и Он же Спаситель тела.
Но как Церковь повинуется Христу, так и жены своим мужьям во всем.
[Зач. 231.] Мужья, любите своих жен, как и Христос возлюбил Церковь и предал Себя за нее,
чтобы освятить ее, очистив банею водною посредством слова;
чтобы представить ее Себе славною Церковью, не имеющею пятна, или порока, или чего-либо подобного, но дабы она была свята и непорочна.
Так должны мужья любить своих жен, как свои тела: любящий свою жену любит самого себя.
Ибо никто никогда не имел ненависти к своей плоти, но питает и греет ее, как и Господь Церковь,
потому что мы члены тела Его, от плоти Его и от костей Его.
Посему оставит человек отца своего и мать и прилепится к жене своей, и будут двое одна плоть.
Тайна сия велика; я говорю по отношению ко Христу и к Церкви.
1 О детях, отцах, матерях, рабах, господах. 10 «Облекитесь во всеоружие Божие». 21 Последнее слово и благословение.
Дети, повинуйтесь своим родителям в Господе, ибо сего требует справедливость.
Почитай отца твоего и мать, это первая заповедь с обетованием:
да будет тебе благо, и будешь долголетен на земле.
И вы, отцы, не раздражайте детей ваших, но воспитывайте их в учении и наставлении Господнем.
Рабы, повинуйтесь господам своим по плоти со страхом и трепетом, в простоте сердца вашего, как Христу,
не с видимою только услужливостью, как человекоугодники, но как рабы Христовы, исполняя волю Божию от души,
служа с усердием, как Господу, а не как человекам,
зная, что каждый получит от Господа по мере добра, которое он сделал, раб ли, или свободный.
И вы, господа, поступайте с ними так же, умеряя строгость, зная, что и над вами самими и над ними есть на небесах Господь, у Которого нет лицеприятия.
[Зач. 233.] Наконец, братия мои, укрепляйтесь Господом и могуществом силы Его.
Облекитесь во всеоружие Божие, чтобы вам можно было стать против козней диавольских,
потому что наша брань не против крови и плоти, но против начальств, против властей, против мироправителей тьмы века сего, против духов злобы поднебесных.
Для сего приимите всеоружие Божие, дабы вы могли противостать в день злой и, все преодолев, устоять.
Итак станьте, препоясав чресла ваши истиною и облекшись в броню праведности,
и обув ноги в готовность благовествовать мир;
а паче всего возьмите щит веры, которым возможете угасить все раскаленные стрелы лукавого;
и шлем спасения возьмите, и меч духовный, который есть Слово Божие.
[Зач. 234.] Всякою молитвою и прошением молитесь во всякое время духом, и старайтесь о сем самом со всяким постоянством и молением о всех святых
и о мне, дабы мне дано было слово – устами моими открыто с дерзновением возвещать тайну благовествования,
для которого я исполняю посольство в узах, дабы я смело проповедовал, ка́к мне должно.
А дабы и вы знали о моих обстоятельствах и делах, обо всем известит вас Тихик, возлюбленный брат и верный в Господе служитель,
которого я и послал к вам для того самого, чтобы вы узнали о нас и чтобы он утешил сердца ваши.
Мир братиям и любовь с верою от Бога Отца и Господа Иисуса Христа.
Благодать со всеми, неизменно любящими Господа нашего Иисуса Христа. Аминь.