Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
10:1
10:2
10:3b
10:3
10:3l
10:3k
10:3i
10:3h
10:3g
10:3f
10:3e
10:3d
10:3c
10:3a
Написа́ же ца́рь по всему́ ца́рствiю своему́, е́же на земли́ и на мо́ри,
и си́лу свою́, и му́жественная исправле́нiя, бога́тство же и сла́ву ца́рствiя своего́: се́, пи́сана су́ть въ кни́зѣ царе́й пе́рсскихъ и ми́дскихъ, на па́мять.
помяну́хъ бо о со́нiи, е́же ви́дѣхъ о словесѣ́хъ си́хъ, ниже́ бо премину́ от си́хъ сло́во:
Мардохе́й бо вторы́й бѣ́ по цари́ Артаксе́рксѣ, и вели́къ бѣ́ во ца́рствiи и просла́вленъ от иуде́й и люби́мь, повѣ́даше содѣ́янная всему́ язы́ку своему́.
Въ лѣ́то четве́ртое ца́рствiя Птоломе́ева и клеопа́тры, внесе́ Досиѳе́й, и́же глаго́лашеся бы́ти свяще́нникъ и леви́тъ, и Птоломе́й сы́нъ его́, предлежа́щую еписто́лiю о [дне́хъ] фури́мъ, ю́же ска́зоваху, я́ко истолкова́ лисима́хъ сы́нъ Птоломе́евъ, живы́й во Иерусали́мѣ.
и бу́дутъ и́мъ дні́е сі́и [пра́здничнiи] въ ме́сяцъ Ада́ръ, въ четвертыйна́десять и пятыйна́десять де́нь ме́сяца того́жде, съ собо́ромъ и ра́достiю и съ весе́лiемъ предъ Бо́гомъ, въ ро́дъ во вѣ́ки въ лю́дехъ свои́хъ Изра́или.
и помяну́ Госпо́дь Бо́гъ лю́ди своя́ и оправда́ достоя́нiе свое́:
и изыдо́ста два́ жре́бiя сiя́ въ ча́съ и вре́мя и въ де́нь суда́ предъ Бо́гомъ во всѣ́хъ язы́цѣхъ:
Сего́ ра́ди сотвори́ два́ жре́бiя, еди́нъ лю́демъ Бо́жiимъ и еди́нъ всѣ́мъ язы́комъ:
язы́къ же мо́й се́й е́сть Изра́иль, вопи́вшiй ко Бо́гу, и спасо́шася: и спасе́ Госпо́дь лю́ди своя́ и изба́ви на́съ Госпо́дь от всѣ́хъ зо́лъ си́хъ: и сотвори́ Бо́гъ зна́менiя и чудеса́ ве́лiя, я́же не бы́ша во язы́цѣхъ.
язы́цы же [су́ть], и́же собра́шася истреби́ти и́мя Иуде́овъ:
два́ же змі́а, а́зъ е́смь и Ама́нъ:
ма́лый исто́чникъ, и́же бы́сть рѣка́, и бѣ́ свѣ́тъ, и со́лнце, и вода́ мно́га. Есѳи́рь е́сть рѣка́, ю́же поя́ ца́рь и сотвори́ цари́цу:
И рече́ Мардохе́й: от Бо́га бы́ша сiя́:
Мардохей продолжает быть вторым по царе.
Потом наложил царь Артаксеркс подать на землю и на острова морские.
Впрочем, все дела силы его и могущества его и обстоятельное показание о величии Мардохея, которым возвеличил его царь, записаны в книге дневных записей царей Мидийских и Персидских,
равно как и то, что Мардохей Иудеянин был вторым по царе Артаксерксе и великим у Иудеев и любимым у множества братьев своих, ибо искал добра народу своему и говорил во благо всего племени своего. [И сказал Мардохей: от Бога было это, ибо я вспомнил сон, который я видел о сих событиях; не осталось в нем ничего неисполнившимся. Малый источник сделался рекою, и был свет и солнце и множество воды: эта река есть Есфирь, которую взял себе в жену царь и сделал царицею. А два змея - это я и Аман; народы - это собравшиеся истребить имя Иудеев; а народ мой - это Израильтяне, воззвавшие к Богу и спасенные. И спас Господь народ Свой, и избавил нас Господь от всех сих зол, и совершил Бог знамения и чудеса великие, какие не бывали между язычниками. Так устроил Бог два жребия: один для народа Божия, а другой для всех язычников, и вышли эти два жребия в час и время и в день суда пред Богом и всеми язычниками. И вспомнил Господь о народе Своем и оправдал наследие Свое. И будут праздноваться эти дни месяца Адара, в четырнадцатый и пятнадцатый день этого месяца, с торжеством и радостью и весельем пред Богом, в роды вечные, в народе Его Израиле. В четвертый год царствования Птоломея и Клеопатры Досифей, который, говорят, был священником и левитом, и Птоломей, сын его, принесли в Александрию это послание о Пуриме, которое, говорят, истолковал Лисимах, сын Птоломея, бывший в Иерусалиме.]
Акашбейрош падыша бєт жерге жана дењиз аралдарына салык салды.
Акашбейроштун улуу иштери, ошондой эле анын Мордохайга урмат кљрсљткљнє, аны жогорку кызматка койгону толугу менен Мадай жана Персия падышаларынын тарых китептеринде жазылды.
Жєйєт Мордохай Акашбейрош падышадан кийинки экинчи адам болду. Ал жєйєттљрдєн улуу инсаны жана љз бир туугандарынын сєйєктєє адамы болду, анткени ал дайыма љз элине жакшылык каалап, љз элинин жыргалчылыгын кљздљп сєйлљчє.
Итальянский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Il re impose tributi a tutto il regno sia per terra che per mare.
La sua potenza e il suo valore, la ricchezza e la gloria del suo regno, tutto sta scritto nel libro del re dei Persiani e dei Medi, a memoria.
Mi ricordo infatti del sogno che ebbi circa le cose di cui sto parlando: neppure un loro dettaglio è stato tralasciato.⌉
Mardocheo era secondo rispetto al re Artaserse, era grande nel regno ed era onorato dai Giudei; trascorse la sua vita amato da tutta la sua nazione.
⌈Nell'anno quarto del re Tolomeo e di Cleopatra, Dositeo, che diceva di essere sacerdote e levita, e Tolomeo, suo figlio, portarono in Egitto la presente lettera sui Purìm, e dissero che si trattava della lettera autentica tradotta da Lisìmaco, figlio di Tolomeo, residente a Gerusalemme.⌉
Questi giorni del mese di Adar, il quattordici e il quindici dello stesso mese, saranno celebrati con riunioni, gioia e letizia davanti a Dio, di generazione in generazione, per sempre, nel suo popolo Israele".
Dio allora si ricordò del suo popolo e rese giustizia alla sua eredità.
Queste due sorti si sono realizzate nell'ora, nel momento opportuno, nel giorno del giudizio al cospetto di Dio e in tutte le nazioni.
Così egli gettò due sorti: una per il popolo di Dio e una per tutte le nazioni.
La mia nazione è Israele, quelli che elevarono le loro grida a Dio e furono salvati. Sì, il Signore ha salvato il suo popolo, ci ha liberati da tutti questi mali; Dio ha operato segni e prodigi grandi, quali non sono accaduti mai tra le nazioni.
Le nazioni sono quelle che si coalizzarono per distruggere il nome dei Giudei.
I due draghi siamo io e Aman.
La piccola sorgente che divenne un fiume, la luce che spuntò, il sole e l'acqua copiosa: questo fiume è Ester, che il re ha sposato e costituito regina.
⌈E Mardocheo disse: "Queste cose sono avvenute per volere di Dio.