Скрыть

Есѳи́рь, Глава 2

Толкования
2:1
2:2
2:3
2:4
2:5
2:7
2:8
2:9
2:10
2:11
2:12
2:13
2:14
2:15
2:16
2:17
2:19
2:21
2:22
Церковнославянский (рус)
И по словесѣ́хъ си́хъ утоли́ся ца́рь от­ гнѣ́ва, и не воспомяну́ ктому́ Асти́ни, воспомина́я, ели́ка глаго́ла и ка́ко осуди́ ея́.
И рѣ́ша слуги́ царе́вы: да изы́щут­ся царю́ дѣви́цы нерастлѣ́н­ны, красны́ зра́комъ, и да поста́витъ ца́рь взыска́тели во всѣ́хъ страна́хъ ца́р­ст­вiя сво­его́,
и да изберу́тъ отрокови́цъ дѣ́в­с­т­вен­ныхъ доброзра́чныхъ въ су́сы гра́дъ, въ черто́гъ же́нскiй, и да от­даду́т­ся евну́хови царе́ву стра́жу же́нъ, и да даду́т­ся ма́сти и про́чыя потре́бы:
и жена́, ю́же воз­лю́битъ ца́рь, да бу́детъ цари́цею вмѣ́сто Асти́ни. И уго́дно бѣ́ царю́ сло́во, и сотвори́ та́ко.
И му́жъ бѣ́ Иуде́анинъ во гра́дѣ Су́сѣхъ, и и́мя ему́ Мардохе́й сы́нъ Иаи́ровъ, сы́на Семе́ина, сы́на Кисе́ова, от­ пле́мене Венiами́ня,
и́же бя́ше плѣне́нъ от­ Иерусарли́ма Навуходоно́соромъ царе́мъ Вавило́нскимъ:
и бя́ше ему́ отрокови́ца воспита́на, дще́рь Аминада́ва бра́та отцу́ его́, и и́мя е́й есѳи́рь. По преставле́нiи же роди́телей ея́, прiя́ ю́ Мардохе́й во дще́ре мѣ́сто: и бя́ше дѣви́ца красна́ и доброзра́чна.
И егда́ услы́шано бы́сть повелѣ́нiе царе́во, со́браны бы́ша дѣви́цы мно́ги во гра́дъ су́сы, подъ ру́ку га́iеву, и при­­ведена́ бы́сть есѳи́рь ко га́iю храни́телю же́нъ:
и уго́дна бы́сть ему́ отрокови́ца и обрѣ́те благода́ть предъ ни́мъ: и потща́ся да́ти е́й ма́сти и уча́стiе, и се́дмь дѣви́цъ при­­ста́ви къ не́й изъ до́му царе́ва, и снабдѣва́­ше ю́ и рабы́нь ея́ до́брѣ въ дому́ же́нстѣмъ.
И не повѣ́да есѳи́рь ро́да сво­его́, ниже́ оте́че­ст­ва, Мардохе́й бо заповѣ́да е́й не воз­вѣща́ти.
На вся́къ же де́нь хожда́­ше Мардохе́й по двору́ же́нскому, назира́я, что́ есѳи́ри случи́т­ся.
Сiе́ же бѣ́ вре́мя дѣви́цъ входи́ти ко царю́, егда́ испо́лнят­ся два­на́­де­сять ме́сяцей: та́ко бо наполня́хуся дні́е украше́нiя, ше́сть ме́сяцъ во арома́тѣхъ и въ ма́стехъ же́нскихъ, и ше́сть ме́сяцъ намазу́ющяся сми́рновымъ еле́емъ,
и тогда́ вхожда́ху ко царе́ви: и ему́же а́ще рече́тъ при­­вести́ ю́, вхо́дитъ съ ни́мъ ку́пно изъ до́му же́нскаго да́же до до́му царе́ва:
на ве́черъ вхожда́­ше и зау́тра воз­враща́­шеся въ до́мъ же́нскiй вторы́й, идѣ́же га́й евну́хъ царе́въ храни́тель же́нъ, и не вхожда́­ше па́ки ко царю́, а́ще не бу́детъ позвана́ и́менемъ.
Егда́ же испо́лнися вре́мя есѳи́ри дще́ри Аминада́ва, бра́та отца́ Мардохе́ова, [и́же поя́лъ ю́ себѣ́ въ дще́ре мѣ́сто,] вни́ти ко царе́ви, ничто́же преступи́ от­ си́хъ, я́же заповѣ́да е́й евну́хъ храни́тель же́нъ: бѣ́ бо есѳи́рь обрѣта́ющая благода́ть предъ всѣ́ми зря́щими ю́.
И вни́де есѳи́рь ко царю́ Артаксе́рксу во вторый­на́­де­сять ме́сяцъ, и́же е́сть Ада́ръ, въ лѣ́то седмо́е ца́р­ст­ва его́.
И воз­люби́ ца́рь есѳи́рь, и обрѣ́те благода́ть па́че всѣ́хъ дѣви́цъ, и воз­ложи́ вѣне́цъ же́нскiй на главу́ ея́.
И сотвори́ ца́рь пи́ръ всѣ́мъ друго́мъ сво­и́мъ и си́ламъ се́дмь дні́й, и воз­несе́ бра́къ есѳи́ринъ, и сотвори́ от­ра́ду су́щымъ во ца́р­ст­вiи его́.
Мардохе́й же служа́­ше во дворѣ́ [царе́вѣ].
Есѳи́рь же не повѣ́да ро́да сво­его́, [ни люді́й сво­и́хъ]: си́це бо заповѣ́да е́й Мардохе́й боя́тися Бо́га и твори́ти за́повѣди его́, я́коже бѣ́ съ ни́мъ, есѳи́рь же не измѣни́ обы́чая сво­его́.
И опеча́листася два́ евну́ха царе́ва нача́лнѣйшiи стра́жы тѣ́ла его́, я́ко предпочте́нъ бы́сть Мардохе́й, и иска́ста уби́ти Артаксе́ркса царя́.
И воз­вѣсти́ся сло́во Мардохе́ю, и сказа́ есѳи́ри: она́ же повѣ́да царю́, я́же навѣ́туютъ.
Ца́рь же испыта́ дву́ евну́ху, [и исповѣ́даста,] и обѣ́си и́хъ. И повелѣ́ ца́рь вписа́ти на па́мять въ ца́рстѣй книгохрани́телницѣ о благодѣя́нiи Мардохе́овѣ въ похвалу́.
Синодальный
1 Молодые девицы приведены под надзор царского евнуха, чтобы одна заняла место царицы Астини; 5 Есфирь, после смерти её родителей, была на воспитании у родственника Мардохея; 8 Есфирь также взята в царский дом, не открывая своей национальности; 12 она становится наложницей царя; 16 царь полюбил Есфирь более всех других и сделал её царицей вместо Астини; 19 Мардохей узнал о заговоре против царя; он доносит об этом Есфири, а она царю.
После сего, когда утих гнев царя Артаксеркса, он вспомнил об Астинь и о том, что она сделала, и что было определено о ней.
И сказали отроки царя, служившие при нем: пусть бы поискали царю молодых красивых девиц,
и пусть бы назначил царь наблюдателей во все области своего царства, которые собрали бы всех молодых девиц, красивых видом, в престольный город Сузы, в дом жен под надзор Гегая, царского евнуха, стража жен, и пусть бы выдавали им притиранья [и прочее, что нужно];
и девица, которая понравится глазам царя, пусть будет царицею вместо Астинь. И угодно было слово это в глазах царя, и он так и сделал.
Был в Сузах, городе престольном, один Иудеянин, имя его Мардохей, сын Иаира, сын Семея, сын Киса, из колена Вениаминова.
Он был переселен из Иерусалима вместе с пленниками, выведенными с Иехониею, царем Иудейским, которых переселил Навуходоносор, царь Вавилонский.
И был он воспитателем Гадассы, – она же Есфирь, – дочери дяди его, так как не было у нее ни отца, ни матери. Девица эта была красива станом и пригожа лицем. И по смерти отца ее и матери ее, Мардохей взял ее к себе вместо дочери.
Когда объявлено было повеление царя и указ его, и когда собраны были многие девицы в престольный город Сузы под надзор Гегая, тогда взята была и Есфирь в царский дом под надзор Гегая, стража жен.
И понравилась эта девица глазам его и приобрела у него благоволение, и он поспешил выдать ей притиранья и все, назначенное на часть ее, и приставить к ней семь девиц, достойных быть при ней, из дома царского, и переместил ее и девиц ее в лучшее отделение женского дома.
Не сказывала Есфирь ни о народе своем, ни о родстве своем, потому что Мардохей дал ей приказание, чтобы она не сказывала.
И всякий день Мардохей приходил ко двору женского дома, чтобы наведываться о здоровье Есфири и о том, что делается с нею.
Когда наступало время каждой девице входить к царю Артаксерксу, после того, как в течение двенадцати месяцев выполнено было над нею все, определенное женщинам, – ибо столько времени продолжались дни притиранья их: шесть месяцев мирровым маслом и шесть месяцев ароматами и другими притираньями женскими, –
тогда девица входила к царю. Чего бы она ни потребовала, ей давали всё для выхода из женского дома в дом царя.
Вечером она входила и утром возвращалась в другой дом женский под надзор Шаазгаза, царского евнуха, стража наложниц; и уже не входила к царю, разве только царь пожелал бы ее, и она призывалась бы по имени.
Когда настало время Есфири, дочери Аминадава, дяди Мардохея, который взял ее к себе вместо дочери, – идти к царю, тогда она не просила ничего, кроме того, о чем сказал ей Гегай, евнух царский, страж жен. И приобрела Есфирь расположение к себе в глазах всех, видевших ее.
И взята была Есфирь к царю Артаксерксу, в царский дом его, в десятом месяце, то есть в месяце Тебефе, в седьмой год его царствования.
И полюбил царь Есфирь более всех жен, и она приобрела его благоволение и благорасположение более всех девиц; и он возложил царский венец на голову ее и сделал ее царицею на место Астинь.
И сделал царь большой пир для всех князей своих и для служащих при нем, – пир ради Есфири, и сделал льготу областям и роздал дары с царственною щедростью.
И когда во второй раз собраны были девицы, и Мардохей сидел у ворот царских,
Есфирь все еще не сказывала о родстве своем и о народе своем, как приказал ей Мардохей; а слово Мардохея Есфирь выполняла и теперь так же, как тогда, когда была у него на воспитании.
В это время, как Мардохей сидел у ворот царских, два царских евнуха, Гавафа и Фарра, оберегавшие порог, озлобились [за то, что предпочтен был Мардохей], и замышляли наложить руку на царя Артаксеркса.
Узнав о том, Мардохей сообщил царице Есфири, а Есфирь сказала царю от имени Мардохея.
Дело было исследовано и найдено верным, и их обоих повесили на дереве. И было вписано о благодеянии Мардохея в книгу дневных записей у царя.
Сербский
После тога, кад се утиша гнев цара Асвира, он се опомену Астине и шта је учинила и шта је наређено за њу.
И рекоше момци цареви, слуге његове: Да потраже цару младих девојака лепих;
И нека одреди цар приставе по свим земљама царства свог да скупе све девојке младе и лепе у Сусан град царски у женски двор под руку Игаја дворанина царевог, чувара женског, и нека им се дају потребе за лепоту.
Па која девојка буде по вољи цару, нека буде царица на Астинино место. И то би по вољи цару, и учини тако.
Беше у Сусану, царском граду Јудејац по имену Мардохеј, син Јаира сина Симеја сина Кисовог, од племена Венијаминовог,
Који би одведен у ропство из Јерусалима с робљем које би одведено у ропство с Јехонијом царем Јудиним, ког зароби Навуходоносор, цар вавилонски.
Он одгајаше Адасу, а то је Јестира, кћи стрица његовог, јер не имаше оца ни матере; а девојка беше лепог стаса и красног лица, и по смрти оца јој и матере узе је Мардохеј за кћер.
И кад се разгласи реч царева и заповест, и много се девојака скупи у Сусан град царски под руку Игајеву, би и Јестира доведена у двор царев, под руку Игаја чувара женског.
И девојка му омиле и нађе милост у њега, те јој одмах даде потребе за лепоту и део њен, и седам присталих девојака из царског дома, и намести је с њеним девојкама на најлепше место у женском дому.
Јестира не каза народ свој ни род свој, јер јој Мардохеј беше забранио да не казује.
А Мардохеј ходаше сваки дан испред трема од женског дома да би дознао како је Јестира и шта ће бити од ње.
А кад би дошао ред на коју девојку да уђе к цару Асвиру, пошто би јој се чинило по женском закону дванаест месеца (јер толико времена требаше да се улепшавају, шест месеца уљем од смирне, а шест месеца мирисима и другим стварима за лепоту женску),
Тада би девојка ишла к цару, и шта би год рекла дало би јој се да с тим иде из женске куће у дом царев.
Увече би ушла, а ујутру би се вратила у другу кућу женску под руку Сазгаза дворанина царевог, чувара иночког; више не би ишла к цару, већ ако би је хтео цар, те би била позвана по имену.
И тако, кад дође ред на Јестиру, кћер Авихаила стрица Мардохејевог, коју беше узео за кћер, да уђе к цару, она не заиска ништа него шта рече Игај дворанин царев, чувар женски; и Јестира налажаше милост у сваког ко је виђаше.
Тако би Јестира одведена к цару Асвиру у царски двор његов десетог месеца, које је месец Тевет, седме године царовања његовог.
И цару омиле Јестира мимо све друге жене, и придоби милост и љубав његову мимо све девојке, те јој метну царски венац на главу и учини је царицом на место Астинино.
И учини цар велику гозбу свим кнезовима својим и слугама својим ради Јестире, и поклони земљама олакшице, и раздаде дарове како цар може.
А кад се другом скупљаху девојке, Мардохеј сеђаше на вратима царевим.
А Јестира не каза свој род ни народ, као што јој беше заповедио Мардохеј, и Јестира чињаше шта јој Мардохеј говораше, као кад се одгајаше код њега.
У те дане, кад Мардохеј сеђаше на вратима царевим, расрдише се Вихтан и Тарес, два дворанина царева између оних који стражаху на прагу, и гледаху да дигну руке на цара Асвира.
А то дозна Мардохеј и јави царици Јестири, а Јестира каза цару у име Мардохејево.
И кад се ствар извиде и нађе, бише обешена она обојица на дрво, и то се записа у књигу дневника пред царем.
His ita gestis, postquam regis Asueri deferbuerat indignatio, recordatus est Vasthi, et quae fecisset vel quae passa esset.
Dixeruntque pueri regis ac ministri eius: "Quaerantur regi puellae virgines ac speciosae,
et constituantur, qui considerent per universas provincias puellas speciosas et virgines et adducant eas ad civitatem Susan et tradant in domum feminarum sub manu Egei eunuchi, qui est praepositus et custos mulierum regiarum; et accipiant mundum muliebrem.
Et, quaecumque inter omnes oculis regis placuerit, ipsa regnet pro Vasthi". Placuit sermo regi; et ita, ut suggesserant, iussit fieri.
Erat vir Iudaeus in Susan civitate vocabulo Mardochaeus filius Iair filii Semei filii Cis de tribu Beniamin,
qui translatus fuerat de Ierusalem cum captivis, qui ducti fuerant cum Iechonia rege Iudae, quem Nabuchodonosor rex Babylonis transtulerat.
Qui fuit nutricius filiae patrui sui Edissae, quae altero nomine Esther vocabatur et utrumque parentem amiserat: pulchra aspectu et decora facie. Mortuisque patre eius ac matre, Mardochaeus sibi eam adoptavit in filiam.
Et factum est, cum percrebruisset regis imperium, et iuxta mandatum illius multae virgines pulchrae adducerentur Susan et Egeo traderentur, Esther quoque in domum regis in manus Egei custodis feminarum tradita est.
Quae placuit ei et invenit gratiam in conspectu illius; et acceleravit mundum muliebrem et tradidit ei partes suas et septem puellas speciosissimas de domo regis, et tam ipsam quam pedisequas eius transtulit in optimam partem domus feminarum.
Quae non indicaverat ei populum et cognationem suam; Mardochaeus enim praeceperat, ut de hac re omnino reticeret.
Qui deambulabat cotidie ante vestibulum domus, in qua electae virgines servabantur, curam agens salutis Esther et scire volens quid ei accideret.
Cum autem venisset tempus singularum per ordinem puellarum, ut intrarent ad regem, expletis omnibus, quae ad cultum muliebrem pertinebant, per menses duodecim; ita dumtaxat, ut sex mensibus oleo ungerentur myrrhino et aliis sex feminarum pigmentis et aromatibus uterentur,
ingredientesque ad regem, quidquid postulassent, accipiebant, ut portarent secum de triclinio feminarum ad regis cubiculum.
Et, quae intraverat vespere, mane iterum in domum feminarum deducebatur, sub manu Sasagazi eunuchi, qui concubinis praesidebat. Nec habebat potestatem ad regem ultra redeundi, nisi voluisset rex et eam venire iussisset ex nomine.
Evoluto autem tempore per ordinem, instabat dies, quo Esther filia Abihail patrui Mardochaei, quam sibi adoptaverat in filiam, intrare deberet ad regem. Quae non quaesivit quidquam, nisi quae voluit Egeus eunuchus custos feminarum, et omnium oculis gratiosa et amabilis videbatur.
Ducta est itaque ad cubiculum regis Asueri mense decimo, qui vocatur Tebeth, septimo anno regni eius.
Et amavit eam rex plus quam omnes mulieres; habuitque gratiam et favorem coram eo super omnes virgines, et posuit diadema regni in capite eius fecitque eam regnare in loco Vasthi.
Et iussit convivium praeparari magnificum cunctis principibus et servis suis, convivium Esther; et dedit remissionem tributi universis provinciis ac dona largitus est iuxta magnificentiam principalem.
Mardochaeus autem manebat ad regis ianuam,
necdum prodiderat Esther cognationem et populum suum iuxta mandatum eius; quidquid enim ille praecipiebat, observabat Esther, ut eo tempore solita erat, quo eam parvulam nutriebat.
Eo igitur tempore, quo Mardochaeus ad regis ianuam morabatur, irati sunt Bagathan et Thares, duo eunuchi regis, qui ianitores erant volueruntque in regem mittere manus.
Quod Mardochaeum non latuit; statimque nuntiavit reginae Esther, et illa regi ex nomine Mardochaei.
Quaesitum est et inventum, et appensus uterque eorum in patibulo; mandatumque est libro annalium coram rege.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible