Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
3:2
3:4
3:5
3:6
3:9
3:11
3:12
3:13g
3:13f
3:13e
3:13d
3:13c
3:13b
3:13a
3:14
И по си́хъ просла́ви ца́рь Артаксе́рксъ Ама́на сы́на Амадаѳу́ина вуге́анина и вознесе́ его́, и предсѣдя́ше вы́шше всѣ́хъ друго́въ его́:
и вси́, и́же во дворѣ́ [царе́вѣ], покланя́хуся Ама́ну: си́це бо повелѣ́ ца́рь твори́ти. Мардохе́й же не кла́няшеся ему́.
И глаго́лаша су́щiи во дворѣ́ царе́вѣ Мардохе́ю: Мардохе́е, чесо́ ра́ди не слу́шаеши глаго́лемыхъ от царя́?
По вся́ же дни́ глаго́лаху ему́, и не послу́шаше и́хъ. И возвѣсти́ша Ама́ну, я́ко Мардохе́й сопротивля́ется повелѣ́нiю царе́ву, и повѣ́да и́мъ Мардохе́й, я́ко Иуде́анинъ е́сть.
И увѣ́давъ Ама́нъ, я́ко не кла́няется ему́ Мардохе́и, разгнѣ́вася зѣло́
и умы́сли погуби́ти вся́ иуде́и, и́же въ ца́рствѣ Артаксе́рксовѣ:
и сотвори́ совѣ́тъ въ лѣ́то второена́десять ца́рства Артаксе́рксова, и мета́ше жре́бiя де́нь от дне́ и ме́сяцъ от ме́сяца, я́ко погуби́ти во еди́нъ де́нь ро́дъ Мардохе́евъ: и паде́ жре́бiй на четвертыйна́десять де́нь ме́сяца, и́же е́сть Адаръ.
И рече́ [ама́нъ] ко царю́ Артаксе́рксу, глаго́ля: е́сть язы́къ разсѣ́янный во язы́цѣхъ во все́мъ ца́рствѣ твое́мъ: зако́ны же и́хъ стра́нни па́че всѣ́хъ язы́къ, и зако́новъ ца́рскихъ не слу́шаютъ, и не по́льзуетъ царю́ оста́вити и́хъ:
и а́ще го́дѣ е́сть царе́ви, да повели́тъ погуби́ти я́: а́зъ же запишу́ въ сокро́вище царе́во де́сять ты́сящъ тала́нтъ сребра́.
И сне́мъ ца́рь пе́рстень [съ руки́ своея́], даде́ въ ру́цѣ Ама́ну, да запеча́таетъ писа́нiя напи́санная на иуде́й.
И рече́ ца́рь Ама́ну: сребро́ у́бо имѣ́й ты́ себѣ́, лю́демъ же твори́, я́коже хо́щеши.
И при́звани бы́ша писцы́ царе́вы въ третiйна́десять де́нь ме́сяца пе́рваго, и написа́ша, я́коже повелѣ́ Ама́нъ, къ воево́дамъ и нача́лникомъ по всѣ́мъ страна́мъ, от инді́йскiя о́бласти да́же и до еѳiо́пiи, сто́ два́десяти седми́ страна́мъ, нача́лствующымъ надъ язы́ки по и́хъ язы́ку, и́менемъ Артаксе́ркса царя́.
И посла́ съ писмоно́сцы писа́нiя въ ца́рство Артаксе́рксово, да побiю́тъ ро́дъ жидо́вскiй въ де́нь еди́нъ ме́сяца вторагона́десять, и́же е́сть Ада́ръ, и да расхи́тятъ имѣ́нiя и́хъ.
я́ко да бывшiи дре́вле и ны́нѣ врази́ во еди́нѣмъ дни́ го́рько во а́дъ соше́дше, въ про́чее вре́мя ти́хо и безмо́лвно житiе́ дадя́тъ на́мъ до конца́ проходи́ти.
повелѣ́хомъ у́бо напи́санными къ ва́мъ гра́мотами от Ама́на учине́наго надъ вещьми́ [ца́рскими] и втора́го отца́ на́шего, всѣ́хъ со жена́ми и ча́ды погуби́ти всекоре́ннѣ вра́жiими мечьми́ безъ вся́кiя ми́лости и пощадѣ́нiя, въ четвертыйна́десять де́нь вторагона́десять ме́сяца Ада́ра, настоя́щаго лѣ́та,
Уразумѣ́вше убо, я́ко се́й языкъ еди́нъ сопротивля́ется всегда́ вся́кому человѣ́ку, уставле́нiе зако́новъ иностра́нное измѣня́етъ, и проти́вяся на́шымъ дѣло́мъ, го́ршая соверша́етъ зла́я, дабы́ ца́рствiе на́ше не получи́ло благостоя́нiя:
сказа́ на́мъ, я́ко во всѣ́хъ по вселе́ннѣй колѣ́нѣхъ смѣси́ся вражде́бный нѣ́кiй наро́дъ, зако́нами сопроти́вный ко вся́кому язы́ку и повелѣ́нiя ца́рская всегда́ небрегу́щь, дабы́ не устроя́лося от на́съ благоуправля́емое непоро́чно сооблада́нiе.
Вопроси́вшу же ми́ совѣ́тники моя́, ка́ко бы возмо́жно сiе́ соверши́ти, и́же у на́съ цѣлому́дрiемъ преслову́тый и во благоволе́нiи неизмѣ́нный и тве́рдою вѣ́рностiю утвержде́нный и втору́ю че́сть по цари́ получи́вый Ама́нъ
Надъ мно́гими ца́рствующь язы́ки и обдержа́въ всю́ вселе́нную, восхотѣ́хъ, не де́рзостiю о́бласти возноси́мь, но кро́тостiю и ти́хостiю всегда́ пра́вя, безмяте́жно житiе́ всегда́ устроя́ти подру́чныхъ [на́шихъ], и ца́рствiе [свое́] безмо́лвно и проходи́мо да́же до коне́цъ соблюда́я, обнови́ти жела́емый всѣ́мъ человѣ́комъ ми́ръ.
Списа́нiе же еписто́лiи сицево́ бѣ́: ца́рь вели́кiй Артаксерксъ нача́лствующымъ от инді́и да́же до еѳiо́пiи надъ сто́ два́десять седмiю́ страна́ми и мѣстонача́лникомъ по́дданнымъ.
Списа́нiя же еписто́лiи посыла́хуся по страна́мъ, и повелѣ́но бы́сть всѣ́мъ язы́комъ гото́вымъ бы́ти въ нарѣче́нный де́нь.
Приспѣ́ же дѣ́ло и въ су́сы: и ца́рь у́бо и Ама́нъ пиру́юща наслажда́стася, гра́дъ же [су́сы] мятя́шеся.
1 Мардохей отказался поклониться Аману, хотя таков был приказ царя; Аман, узнав, что Мардохей был Иудеем, задумал уничтожить с ним всех Иудеев; 7 Аман получает разрешение царя, чтобы поразить всех Иудеев, как врагов царя; письма с печатью Артаксеркса отправлены во все области, с указанием дня для истребления Иудеев.
После сего возвеличил царь Артаксеркс Амана, сына Амадафа, Вугеянина, и вознес его, и поставил седалище его выше всех князей, которые у него;
и все служащие при царе, которые были у царских ворот, кланялись и падали ниц пред Аманом, ибо так приказал царь. А Мардохей не кланялся и не падал ниц.
И говорили служащие при царе, которые у царских ворот, Мардохею: зачем ты преступаешь повеление царское?
И как они говорили ему каждый день, а он не слушал их, то они донесли Аману, чтобы посмотреть, устоит ли в слове своем Мардохей, ибо он сообщил им, что он Иудеянин.
И когда увидел Аман, что Мардохей не кланяется и не падает ниц пред ним, то исполнился гнева Аман.
И показалось ему ничтожным наложить руку на одного Мардохея; но так как сказали ему, из какого народа Мардохей, то задумал Аман истребить всех Иудеев, которые были во всем царстве Артаксеркса, как народ Мардохеев.
[И сделал совет] в первый месяц, который есть месяц Нисан, в двенадцатый год царя Артаксеркса, и бросали пур, то есть жребий, пред лицем Амана изо дня в день и из месяца в месяц, [чтобы в один день погубить народ Мардохеев, и пал жребий] на двенадцатый месяц, то есть на месяц Адар.
И сказал Аман царю Артаксерксу: есть один народ, разбросанный и рассеянный между народами по всем областям царства твоего; и законы их отличны от законов всех народов, и законов царя они не выполняют; и царю не следует так оставлять их.
Если царю благоугодно, то пусть будет предписано истребить их, и десять тысяч талантов серебра я отвешу в руки приставников, чтобы внести в казну царскую.
Тогда снял царь перстень свой с руки своей и отдал его Аману, сыну Амадафа, Вугеянину, чтобы скрепить указ против Иудеев.
И сказал царь Аману: отдаю тебе это серебро и народ; поступи с ним, как тебе угодно.
И призваны были писцы царские в первый месяц, в тринадцатый день его, и написано было, как приказал Аман, к сатрапам царским и к начальствующим над каждою областью [от области Индийской до Ефиопии, над ста двадцатью семью областями], и к князьям у каждого народа, в каждую область письменами ее и к каждому народу на языке его: все было написано от имени царя Артаксеркса и скреплено царским перстнем.
И посланы были письма через гонцов во все области царя, чтобы убить, погубить и истребить всех Иудеев, малого и старого, детей и женщин в один день, в тринадцатый день двенадцатого месяца, то есть месяца Адара, и имение их разграбить. [Вот список с этого письма: великий царь Артаксеркс начальствующим от Индии до Ефиопии над ста двадцатью семью областями и подчиненным им наместникам. Царствуя над многими народами и властвуя над всею вселенною, я хотел, не превозносясь гордостью власти, но управляя всегда кротко и тихо, сделать жизнь подданных постоянно безмятежною и, соблюдая царство свое мирным и удобопроходимым до пределов его, восстановить желаемый для всех людей мир. Когда же я спросил советников, каким бы образом привести это в исполнение, то отличающийся у нас мудростью и пользующийся неизменным благоволением, и доказавший твердую верность, и получивший вторую честь по царе, Аман объяснил нам, что во всех племенах вселенной замешался один враждебный народ, по законам своим противный всякому народу, постоянно пренебрегающий царскими повелениями, дабы не благоустроялось безукоризненно совершаемое нами соуправление. Итак, узнав, что один только этот народ всегда противится всякому человеку, ведет образ жизни, чуждый законам, и, противясь нашим действиям, совершает величайшие злодеяния, чтобы царство наше не достигло благосостояния, мы повелели указанных вам в грамотах Амана, поставленного над делами и второго отца нашего, всех с женами и детьми всецело истребить вражескими мечами, без всякого сожаления и пощады, в тринадцатый день двенадцатого месяца Адара настоящего года, чтобы эти и прежде и теперь враждебные люди, быв в один день насильно низвергнуты в преисподнюю, не препятствовали нам в последующее время проводить жизнь мирно и безмятежно до конца.]
Список с указа отдать в каждую область как закон, объявляемый для всех народов, чтобы они были готовы к тому дню.
Гонцы отправились быстро с царским повелением. Объявлен был указ и в Сузах, престольном городе; и царь и Аман сидели и пили, а город Сузы был в смятении.
После тога, подиже цар Асвир Амана, сина Амедатиног, Агагеја, и узвиси га, и намести му престо више свих кнезова што беху код њега.
И све слуге цареве што беху на вратима царевим клањаху се и падаху пред Аманом, јер тако беше цар заповедио за њ. Али Мардохеј не клањаше се нити падаше.
И слуге цареве што беху на вратима царевим говораху Мардохеју: Зашто преступаш заповест цареву?
И пошто му од дана на дан говораше, а он не послуша, јавише Аману да виде хоће ли остати речи Мардохејеве, јер им беше казао да је Јудејац.
А кад виде Аман да се Мардохеј не клања нити пада пред њим, напуни се гнева Аман.
Али мишљаше да није вредно да дигне руку на Мардохеја самог, јер му казаше ког народа беше Мардохеј, него гледаше да истреби све Јудејце што беху по свему царству Асвировом, народ Мардохејев.
Првог месеца, а то је месец Нисан, године дванаесте царовања Асвировог, бацаше Фур, то јест жреб, пред Аманом, од дана до дана и од месеца до месеца, до дванаестог месеца, а то је месец Адар.
И Аман рече цару Асвиру: Има народ расејан и расут по народима по свим земљама царства твог, ког су закони другачији од закона свих народа, и не извршује закона царевих, па није пробитачно цару да их остави.
Ако је цару угодно, да се пише да се истребе; и ја ћу измерити десет хиљада таланата сребра у руке приставима да донесу у цареву ризницу.
Тада цар сними прстен с руке своје и даде га Аману сину Амедатином Агагеју непријатељу јудејском.
И рече Аману: То сребро нека теби, а од народа чини шта ти је драго.
Зато дозваше писаре цареве првог месеца тринаестог дана, и написа се све како заповеди Аман, намесницима царевим и војводама у свакој земљи и кнезовима сваког народа, свакој земљи писмом њеним и сваком народу језиком његовим, у име цара Асвира написа се и прстеном царевим запечати се.
И разаслаше се књиге по гласницима у све земље цареве да потру, побију и истребе све Јудејце, старо и младо, децу и жене у један дан, тринаестог дана дванаестог месеца, које је месец Адар, и да разграбе имање њихово.
У књигама се говораше да се огласи заповест по свим земљама и да се објави свим народима да буду готови за онај дан.
Гласници отидоше брзо по заповести царевој, и заповест би оглашена у Сусану, царском граду. А цар и Аман сеђаху и пијаху, а град се Сусан смете.
Итальянский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Dopo questi avvenimenti, il re Artaserse onorò grandemente Aman, figlio di Amadàta, il Bugeo. Lo elevò in dignità e, fra tutti i suoi amici, lo faceva sedere al primo posto.
Tutti quelli che stavano al palazzo si prostravano davanti a lui, poiché il re aveva ordinato di fare così. Ma Mardocheo non si prostrava davanti a lui.
Allora quelli che stavano nel palazzo dissero a Mardocheo: "Mardocheo, perché non ascolti i comandi del re?".
Essi glielo dicevano giorno dopo giorno, ma egli non li ascoltava. Allora fecero presente ad Aman che Mardocheo trasgrediva gli ordini del re. Mardocheo inoltre aveva rivelato loro di essere un Giudeo.
Ma Aman, accortosi che Mardocheo non si prostrava davanti a lui, si indignò grandemente
e decise di sterminare tutti i Giudei che si trovavano sotto il dominio di Artaserse.
Fece un editto nell'anno dodicesimo del regno di Artaserse; tirò a sorte il giorno e il mese, per sterminare in un solo giorno il popolo di Mardocheo. La sorte cadde sul quattordicesimo giorno del mese di Adar.
Allora disse al re Artaserse: "C'è un popolo disperso tra le nazioni in tutto il tuo regno, le cui leggi differiscono da quelle di tutte le altre nazioni; essi disobbediscono alle leggi del re e non è conveniente che il re glielo permetta.
Se piace al re, dia ordine di ucciderli, e io assegnerò al tesoro del re diecimila talenti d'argento".
Il re, preso il suo anello, lo dette in mano ad Aman, per mettere il sigillo sui decreti contro i Giudei.
Il re disse ad Aman: "Tieni pure il denaro, e tratta questo popolo come vuoi tu".
Nel tredicesimo giorno del primo mese furono chiamati gli scribi e, come aveva ordinato Aman, scrissero ai capi e ai governatori di ogni provincia, dall'India fino all'Etiopia, a centoventisette province, e ai capi delle nazioni, secondo la loro lingua, a nome del re Artaserse.
Le lettere furono mandate per mezzo di corrieri nel regno di Artaserse, perché in un solo giorno del dodicesimo mese, chiamato Adar, fosse sterminata la stirpe dei Giudei e si saccheggiassero i loro beni.
cosicché questi nostri oppositori di ieri e di oggi, precipitando violentemente negli inferi in un solo giorno, ci assicurino definitivamente per l'avvenire un governo stabile e tranquillo⊥.
abbiamo ordinato che le persone a voi segnalate nei rapporti scritti da Aman, incaricato dei nostri affari pubblici e da noi trattato come un secondo padre, tutte, con le mogli e i figli, siano radicalmente sterminate con la spada dei loro avversari, senz'alcuna pietà né perdono, il quattordici del dodicesimo mese dell'anno corrente, cioè Adar,
Considerando dunque che questa nazione è l’unica ad essere in continuo contrasto con ogni essere umano, differenziandosi per uno strano regime di leggi, e che, ostile ai nostri interessi, compie le peggiori malvagità e ostacola la stabilità del regno,
ci ha avvertiti che in mezzo a tutte le razze che vi sono nel mondo si è mescolato un popolo ostile il quale, vivendo con leggi diverse da quelle di ogni altra nazione, trascura sempre i decreti del re, così da compromettere la pace delle nazioni da noi consolidata.
Dopo aver chiesto ai miei consiglieri come si potesse attuare tutto questo, Aman, distinto presso di noi per prudenza, eccellente per inalterata devozione e sicura fedeltà ed elevato alla seconda dignità del regno,
Essendo io al comando di molte nazioni e avendo il dominio di tutto il mondo, non volendo abusare della grandezza del potere, ma volendo governare sempre con moderazione e con dolcezza, mi sono proposto di rendere quieta la vita dei sudditi e di assicurare un regno tranquillo e percorribile fino alle frontiere, per far rifiorire la pace sospirata da tutti gli uomini.
Questa è la copia della lettera:
"Il grande re Artaserse ai governatori delle centoventisette province, dall'India all'Etiopia, e ai funzionari loro subordinati scrive quanto segue:
"Il grande re Artaserse ai governatori delle centoventisette province, dall'India all'Etiopia, e ai funzionari loro subordinati scrive quanto segue:
Le copie delle lettere furono pubblicate in ogni provincia e a tutte le nazioni fu ordinato di stare pronti per quel giorno.
L'applicazione fu sollecitata anche nella città di Susa e, mentre il re e Aman si davano a bere smodatamente, la città era costernata. ⊥