Скрыть

Есѳи́рь, Глава 8

Толкования
8:1
8:5
8:6
8:7
8:8
8:10
8:11
8:12q
8:12r
8:12s
8:12t
8:12p
8:12u
8:12x
8:12o
8:12n
8:12m
8:12l
8:12k
8:12i
8:12h
8:12g
8:12f
8:12e
8:12d
8:12c
8:12b
8:12a
8:12
8:13
8:14
8:15
8:17
Церковнославянский (рус)
И въ то́й де́нь ца́рь Артаксе́рксъ дарова́ есѳи́ри, ели́ка бя́ху Ама́на клеветника́ [Иуде́йска]: и Мардохе́й при́званъ бы́сть от­ царя́, повѣ́да бо есѳи́рь, я́ко сро́дникъ е́сть е́й.
И сня́ ца́рь пе́рстень сво́й, его́же отъ­я́ у Ама́на, и даде́ Мардохе́еви. И поста́ви есѳи́рь Мардохе́а надъ всѣ́мъ имѣ́нiемъ Ама́новымъ,
и при­­ложи́ глаго́лати ко царю́, и при­­паде́ предъ нога́ма его́ [и воспла́ка], и моля́ше его́ от­врати́ти зло́бу Ама́нову и мы́сль его́, е́юже помы́сли на иуде́и.
И простре́ ца́рь есѳи́ри же́злъ зла́тъ: воста́ же есѳи́рь и ста́ предъ царе́мъ.
И рече́ есѳи́рь: а́ще уго́дно ти́ е́сть, и обрѣто́хъ благода́ть предъ тобо́ю, посли́ воз­врати́ти писа́нiя по́слан­ная от­ Ама́на, пи́саная на погубле́нiе Иуде́овъ, и́же обита́ютъ во [все́мъ] ца́р­ст­вiи тво­е́мъ:
ка́ко бо воз­могу́ ви́дѣти озлобле́нiе люді́й мо­и́хъ и ка́ко воз­могу́ спасти́ся въ поги́бели оте́че­ст­ва мо­его́?
И рече́ ца́рь есѳи́ри: а́ще вся́ имѣ́нiя Ама́нова да́хъ и дарова́хъ тебѣ́, и того́ повѣ́сихъ на дре́вѣ, я́ко ру́цѣ воз­несе́ на иуде́и, что́ еще́ проси́ши?
напиши́те и вы́ и́менемъ мо­и́мъ, я́коже уго́дно е́сть ва́мъ, и запеча́тайте пе́рстнемъ мо­и́мъ: ели́ка бо пи́сана быва́ютъ царе́вымъ повелѣ́нiемъ и запеча́тают­ся пе́рстнемъ мо­и́мъ, не воз­мо́жно и́мъ противорещи́.
И при́звани бы́ша писцы́ [царе́вы] въ пе́рвый ме́сяцъ, и́же е́сть ниса́нъ, въ два́десять тре́тiй де́нь того́жде ме́сяца, и написа́ша о Иуде́ехъ, ели́ка заповѣ́да Мардохе́й, ко управи́телемъ и ко нача́лникомъ во­ево́дъ от­ инді́йскiя страны́ да́же до еѳiо́пiи, сто́ два́десять седми́ во­ево́дамъ, во вся́кую страну́ по сво­ему́ и́хъ я́зы́ку.
Напи́сана же бы́ша велѣ́нiемъ царе́вымъ и запечатлѣ́шася пе́рстнемъ его́: и посла́ша писа́нiя чрезъ писмоно́сцы,
я́ко повелѣ́ и́мъ жи́ти по зако́номъ и́хъ во вся́цѣмъ гра́дѣ, и да помога́ютъ имъ, и да сотворя́тъ сопе́рникомъ и́хъ и проти́вникомъ и́хъ, я́коже хотя́тъ,
и су́щихъ сыно́въ вы́шняго, превелича́йшаго жива́го Бо́га, управля́ющаго на́мъ же и прароди́телемъ на́шымъ ца́р­ст­вiе въ до́брѣйшемъ состоя́нiи.
До́брѣ у́бо сотвори́те не употребля́юще от­ Ама́на Амадаѳу́ева по́слан­ныхъ писа́нiй,
*поне́же о́нъ сiя́ содѣ́лавый при­­ вратѣ́хъ су́сскихъ со всѣ́мъ до́момъ сво­и́мъ повѣ́шенъ е́сть, досто́йный ему́ вско́рѣ су́дъ воз­да́в­шему всѣ́ми владѣ́ющему Бо́гу.
Списа́нiе же еписто́лiи сея́ предложи́в­ше на вся́цѣ́мъ мѣ́стѣ со дерзнове́нiемъ, оста́вите Иуде́овъ употребляти своя́ зако́ны, спомоще­ст­ву́юще и́мъ,
*я́ко да во вре́мя ско́рби воста́в­шымъ на ни́хъ от­мстя́тъ въ третiй­на́­де­сять де́нь втораго­на́­де­сять ме́сяца Ада́ра въ са́мый то́й де́нь:
въ се́й бо [де́нь] всемогу́щiй Бо́гъ вмѣ́сто погубле́нiя избра́н­наго ро́да сотвори́ и́мъ весе́лiе.
Мы́ же Иуде́овъ, от­ трегуби́телнаго сего́ въ погубле́нiе пре́дан­ныхъ, обрѣта́емъ не злотво́рныхъ, но пра́веднѣйшими уиравля́емыхъ зако́ны,
И вы́ у́бо во имени́тыхъ ва́шихъ пра́здницѣхъ знмени́тый де́нь со вся́кою ра́достiю провожда́йте,
*да и ны́нѣ, и по си́хъ спасе́нiе на́мъ у́бо и доброжела́телнымъ пе́рсомъ бу́детъ, навѣту́ющымъ же на́съ въ па́мять погубле́нiя.
Вся́къ же гра́дъ или́ страна́, я́же по си́мъ не сотвори́тъ, вся́чески мече́мъ и огне́мъ съ толи́кимъ потреби́т­ся гнѣ́вомъ, я́ко не то́кмо человѣ́комъ непрохо́дна, но и звѣре́мъ и пти́цамъ во вся́кое вре́мя ме́рзостнѣйша оста́вит­ся.
си́ми бо о́бразы воз­мнѣ́ на́съ лиши́въ блюсти́телей взя́ти, и вла́сть пе́рсскую ко македо́няномъ пренести́.
ку́пно же на́­шего блюсти́теля и всегда́шняго благодѣ́теля Мардохе́а и непоро́чную ца́р­ст­ва соо́бщницу есѳи́рь со всѣ́мъ и́хъ пле́менемъ многоплете́н­ными хи́тростей прельще́ньми и́щущь на погубле́нiе:
неумѣ́рителенъ же въ го́рдости при­­лѣ́жно иска́лъ, ка́ко бы на́съ о́бласти и живота́ лиши́ти,
толи́кое человѣколю́бiе, е́же ко вся́кому язы́ку имѣ́емъ, получи́, я́ко нарица́тися ему́ отце́мъ на́шимъ, и покланя́емому от­ всѣ́хъ, второ́е ца́рскаго престо́ла лице́ содержа́ти:
Егда́ бо Ама́нъ Амадаѳу́евъ македо́нянинъ, и́стин­но чу́ждь пе́рсскiя кро́ве и мно́го от­стоя́щь от­ на́­шея бла́гости, стран­нолю́бно прiя́тый от­ на́съ,
не употребля́юще премене́нiй, при­­ходящая же предъ очеса́ всегда́ съ при­­ли́чнымъ предваре́нiемъ разсужда́юще.
Сего́ ра́ди внима́ти надлежи́тъ по си́хъ, во е́же ца́р­ст­во безмяте́жно всѣ́мъ человѣ́комъ съ ми́ромъ устро́ити,
Ви́дѣти же лѣ́ть е́сть на́мъ взыску́ющымъ не толи́ко от­ дре́внихъ, я́коже преда́хомъ, исто́рiй, ели́ко от­ тѣ́хъ, я́же су́ть при­­ нога́хъ непрепо́добно содѣ́лан­ная губи́тел­ст­вомъ недосто́йно владѣ́ющихъ.
подве́рже неуврачева́н­нымъ злы́мъ, злонра́вiя ло́жнымъ прельще́нiемъ тѣ́хъ, и́же прельща́ютъ незлоби́вое благосе́рдiе владѣ́ющихъ.
Мно́гажды же и мно́гихъ от­ поста́влен­ныхъ на власте́хъ, и́мже увѣ́рися друго́въ устроя́ти дѣла́, ласка́тел­ст­во крове́й непови́н­ныхъ вино́вными поставля́я,
и благодаре́нiе не то́кмо от­ человѣ́къ от­ъе́млюще, но еще́ [по обы́чаю] не прiя́в­шихъ благодѣя́нiй киче́ньми воз­не́сшеся, вся́ при́сно назира́ющаго Бо́га ненави́дящаго зла́ мня́тъ избѣжа́ти суда́.
Мно́зи мно́жайшею благодѣ́тел­ст­ву­ю­щихъ бла́гостiю частѣ́е че­ст­ву́еми па́че мѣ́ры воз­гордѣ́шася,
*и не то́чiю подчине́н­ныхъ на́мъ и́щутъ о́зло́бити, но дово́л­ст­ва не могу́ще снести́, и сво­и́мъ благодѣ́телемъ начина́ютъ кова́р­ст­вовати:
ца́рь вели́кiй Артаксе́рксъ су́щымъ от­ инді́и да́же до еѳiо́пiи сто́ два́десяти и седми́мъ нача́л­ст­вомъ страна́ми облада́ющымъ и вла́стелемъ на́мъ доброжела́тел­ст­ву­ю­щымъ, ра́доватися.
Списа́нiе же еписто́лiи си́це бѣ́:
въ де́нь еди́нъ по всему́ ца́р­ст­ву Артаксе́рксову, въ третiй­на́­де­сять де́нь втораго­на́­де­сять ме́сяца, и́же е́сть Ада́ръ.
И списа́нiя сiя́ да предложа́т­ся очеви́дно во все́мъ ца́р­ст­вѣ, е́же гото́вымъ бы́ти всѣ́мъ Иуде́омъ на се́й де́нь ра́товати сво­и́хъ проти́вныхъ.
Ко́н­ницы у́бо изыдо́ша спѣ́шно повелѣ́н­ная от­ царя́ соверши́ти. Предлага́­шеся же повелѣ́нiе и въ Су́сѣхъ.
И Мардохе́й изы́де облече́нъ въ ца́рскую оде́жду и вѣне́цъ иму́щь златы́й, дiади́му виссо́н­ную, червле́ную. Ви́дѣв­ше же су́щiи въ Су́сѣхъ воз­ра́довашася,
я́ко Иуде́омъ бы́сть свѣ́тъ и весе́лiе:
во [вся́цѣмъ] гра́дѣ и странѣ́, идѣ́же а́ще предлага́­шеся повелѣ́нiе ра́дость и весе́лiе бѣ́ Иуде́омъ, пирова́нiе и утѣше́ние. И мно́зи от­ язы́къ обрѣ́зовахуся и зако́нъ Иуде́йскiй прiима́ху, стра́ха ра́ди Иуде́йскаго.
Синодальный
1 Царь отдает дом Амана Есфири, которая назначила Мардохея смотрителем над ним; 3 Есфирь умоляет царя вернуть письма Амана против Иудеев; царь предлагает Мардохею написать всем Иудеям от имени царя; 9 письма посланы всем Иудеям, что царь позволяет им защищаться против врагов своих, радость Мардохея и всех Иудеев.
В тот день царь Артаксеркс отдал царице Есфири дом Амана, врага Иудеев; а Мардохей вошел пред лице царя, ибо Есфирь объявила, что́ он для нее.
И снял царь перстень свой, который он отнял у Амана, и отдал его Мардохею; Есфирь же поставила Мардохея смотрителем над домом Амана.
И продолжала Есфирь говорить пред царем и пала к ногам его, и плакала и умоляла его отвратить злобу Амана Вугеянина и замысел его, который он замыслил против Иудеев.
И простер царь к Есфири золотой скипетр; и поднялась Есфирь, и стала пред лицем царя,
и сказала: если царю благоугодно, и если я нашла благоволение пред лицем его, и справедливо дело сие пред лицем царя, и нравлюсь я очам его, то пусть было бы написано, чтобы возвращены были письма по замыслу Амана, сына Амадафа, Вугеянина, писанные им об истреблении Иудеев во всех областях царя;
ибо, как я могу видеть бедствие, которое постигнет народ мой, и как я могу видеть погибель родных моих?
И сказал царь Артаксеркс царице Есфири и Мардохею Иудеянину: вот, я дом Амана отдал Есфири, и его самого повесили на дереве за то, что он налагал руку свою на Иудеев;
напишите и вы о Иудеях, что вам угодно, от имени царя и скрепите царским перстнем, ибо письма, написанного от имени царя и скрепленного перстнем царским, нельзя изменить.
И позваны были тогда царские писцы в третий месяц, то есть в месяц Сиван, в двадцать третий день его, и написано было все так, как приказал Мардохей, к Иудеям, и к сатрапам, и областеначальникам, и правителям областей от Индии до Ефиопии, ста двадцати семи областей, в каждую область письменами ее и к каждому народу на языке его, и к Иудеям письменами их и на языке их.
И написал он от имени царя Артаксеркса, и скрепил царским перстнем, и послал письма чрез гонцов на конях, на дромадерах и мулах царских,
о том, что царь позволяет Иудеям, находящимся во всяком городе, собраться и стать на защиту жизни своей, истребить, убить и погубить всех сильных в народе и в области, которые во вражде с ними, детей и жен, и имение их разграбить,
в один день по всем областям царя Артаксеркса, в тринадцатый день двенадцатого месяца, то есть месяца Адара. [Список с этого указа следующий: великий царь Артаксеркс начальствующим от Индии до Ефиопии над ста двадцатью семью областями и властителям, доброжелательствующим нам, радоваться. Многие, по чрезвычайной доброте благодетелей щедро награждаемые почестями, чрезмерно возгордились и не только подданным нашим ищут причинить зло, но, не могши насытить гордость, покушаются строить козни самим благодетелям своим, не только теряют чувство человеческой признательности, но, кичась надменностью безумных, преступно думают избежать суда всё и всегда видящего Бога. Но часто и многие, будучи облечены властью, чтоб устроять дела доверивших им друзей, своим убеждением делают их виновниками пролития невинной крови и подвергают неисправимым бедствиям, хитросплетением коварной лжи обманывая непорочное благомыслие державных. Это можно видеть не столько из древних историй, как мы сказали, сколько из дел, преступно совершаемых пред вами злобою недостойно властвующих. Посему нужно озаботиться на последующее время, чтобы нам устроить царство безмятежным для всех людей в мире, не допуская изменений, но представляющиеся дела обсуждая с надлежащей предусмотрительностью. Так Аман Амадафов, Македонянин, поистине чуждый персидской крови и весьма далекий от нашей благости, быв принят у нас гостем, удостоился благосклонности, которую мы имеем ко всякому народу, настолько, что был провозглашен нашим отцом и почитаем всеми, представляя второе лицо при царском престоле; но, не умерив гордости, замышлял лишить нас власти и души, а нашего спасителя и всегдашнего благодетеля Мардохея и непорочную общницу царства Есфирь, со всем народом их, домогался разнообразными коварными мерами погубить. Таким образом он думал сделать нас безлюдными, а державу Персидскую передать Македонянам. Мы же находим Иудеев, осужденных этим злодеем на истребление, не зловредными, а живущими по справедливейшим законам, сынами Вышнего, величайшего живаго Бога, даровавшего нам и предкам нашим царство в самом лучшем состоянии. Посему вы хорошо сделаете, не приводя в исполнение грамот, посланных Аманом Амадафовым; ибо он, совершивший это, при воротах Сузских повешен со всем домом, по воле владычествующего всем Бога, воздавшего ему скоро достойный суд. Список же с этого указа выставив на всяком месте открыто, оставьте Иудеев пользоваться своими законами и содействуйте им, чтобы восстававшим на них во время скорби они могли отмстить в тринадцатый день двенадцатого месяца Адара, в самый тот день. Ибо владычествующий над всем Бог, вместо погибели избранного рода, устроил им такую радость. И вы, в числе именитых праздников ваших, проводите сей знаменитый день со всем весельем, дабы и ныне и после памятно было спасение для нас и для благорасположенных к нам Персов и погубление строивших нам козни. Всякий город или область вообще, которая не исполнит сего, нещадно опустошится мечом и огнем и сделается не только необитаемою для людей, но и для зверей и птиц навсегда отвратительною.]
Список с сего указа отдать в каждую область, как закон, объявляемый для всех народов, чтоб Иудеи готовы были к тому дню мстить врагам своим.
Гонцы, поехавшие верхом на быстрых конях царских, погнали скоро и поспешно, с царским повелением. Объявлен был указ и в Сузах, престольном городе.
И Мардохей вышел от царя в царском одеянии яхонтового и белого цвета и в большом золотом венце, и в мантии виссонной и пурпуровой. И город Сузы возвеселился и возрадовался.
А у Иудеев было тогда освещение и радость, и веселье, и торжество.
И во всякой области и во всяком городе, во всяком месте, куда только доходило повеление царя и указ его, была радость у Иудеев и веселье, пиршество и праздничный день. И многие из народов страны сделались Иудеями, потому что напал на них страх пред Иудеями.
Сербский
Истог дана даде цар Асвир царици Јестири кућу Амана непријатеља јудејског. А Мардохеј изиђе пред цара, јер Јестира каза шта јој је он;
И цар снимивши прстен свој, који беше узео од Амана, даде га Мардохеју; а Јестира постави Мардохеја над кућом Амановом.
Потом Јестира опет говори цару и паднувши пред ноге његове и плачући мољаше га да уклони злоћу Амана Агагеја и мисао његову коју беше смислио на Јудејце.
Тада цар пружи златну палицу према Јестири, и Јестира уста и стаде пред царем.
И рече: Ако је угодно цару и ако сам нашла милост пред њим, и ако је право пред царем и ако сам му мила, нека се пише да се порекну књиге у којима је мисао Амана сина Амедатиног, Агагеја, које је расписао да се истребе Јудејци што су по свим земљама царевим.
Јер како бих могла гледати зло које би задесило мој народ? И како бих могла гледати да се потре род мој?
А цар Асвир рече царици Јестири и Мардохеју Јудејцу: Ето, дао сам кућу Аманову Јестири, а њега су обесили на вешала зато што хтеде дигнути руку своју на Јудејце.
Ви дакле пишите за Јудејце како вам је драго у име царево и запечатите прстеном царевим; јер шта се пише у име царево и запечати прстеном царевим не може се порећи.
И дозваше писаре цареве у исто време, трећег месеца, који је месец Сиван, двадесет трећег дана, и писа се све, како заповеди Мардохеј, Јудејцима и намесницима и кнезовима и управитељима по земљама, од Индије до Етиопије, сто и двадесет и седам земаља, у сваку земљу њеним писмом и сваком народу његовим језиком, и Јудејцима њиховим писмом и њиховим језиком.
А написа у име цара Асвира и запечати прстеном царевим, и разасла књиге по гласницима који јахаху на брзим коњима и на младим мазгама:
Да је цар допустио Јудејцима што су у коме год граду да се скупе и бране живот свој, да потру и побију и истребе сваку војску ког му драго народа и земље, који би ударили на њих, и децу њихову и жене њихове, а имање њихово да разграбе.
У исти дан по свим земљама цара Асвира, тринаестог дана месеца дванаестог, које је месец Адар.
У књигама се говораше да се огласи заповест по свим земљама и да се објави свим народима да Јудејци буду готови за онај дан да се освете својим непријатељима.
Гласници који јахаху на брзим коњима и мазгама отидоше брзо и хитно по заповести царевој; и заповест би оглашена у Сусану, царском граду.
А Мардохеј отиде од цара у царском оделу љубичасом и белом и под златним венцем великим и у плашту од танког платна и скерлета, и град Сусан радоваше се и весељаше се.
Јудејцима дође светлост и весеље и радост и слава.
И у свакој земљи и у сваком граду, где год дође заповест царева и наредба његова, беше радост и весеље међу Јудејцима, гозба и благи дани, и многи из народа земаљских постајаху Јудејци, јер их попаде страх од Јевреја.
Lo stesso giorno, il re Artaserse donò a Ester la proprietà di Aman, il calunniatore, e Mardocheo fu chiamato dal re, perché Ester aveva rivelato che egli era legato da parentela con lei.
Allora il re prese l'anello che aveva fatto ritirare ad Aman e lo diede a Mardocheo, ed Ester stabilì Mardocheo su tutte le proprietà di Aman.
Ester parlò di nuovo al re, cadde ai suoi piedi e lo pregava di rimuovere il male fatto da Aman, tutto quello che aveva fatto contro i Giudei.
Il re stese lo scettro d'oro verso Ester ed Ester si alzò per stare accanto al re.
Disse Ester: "Se piace a te e ho trovato grazia, si ordini di revocare le lettere inviate da Aman, quelle che erano state scritte per sterminare i Giudei che si trovano nel tuo regno.
Come potrei infatti sopportare la vista dei mali del mio popolo e come potrei sopravvivere allo sterminio della mia stirpe?".
Il re rispose a Ester: "Se ti ho dato tutti i beni di Aman e ti ho concesso la mia grazia, se l'ho fatto appendere a un palo perché aveva messo le mani sui Giudei, che cosa chiedi ancora?
Potete scrivere voi a mio nome, come vi sembra, e sigillate con il mio anello: infatti tutto quello che è stato scritto su comando del re ed è stato sigillato con il mio anello reale non può essere revocato".
Il ventitré del primo mese, quello di Nisan, dello stesso anno, furono convocati i segretari e fu scritto ai Giudei tutto quello che era stato comandato ai governatori e ai capi dei satrapi, dall'India fino all'Etiopia, centoventisette satrapie, provincia per provincia, secondo le loro lingue.
Fu scritto a nome del re e fu posto il sigillo del suo anello, e le lettere furono mandate per mezzo di corrieri:
si prescriveva loro di seguire le loro leggi in qualunque città, sia per difendersi che per trattare come volevano i loro nemici e i loro avversari,
sono figli del Dio altissimo, massimo, vivente, il quale in favore nostro e dei nostri antenati dirige il regno nel migliore dei modi.
Farete dunque bene a non tenere conto delle lettere mandate da Aman, figlio di Amadàta, perché costui, che ha perpetrato tali cose, è stato impiccato a un palo con tutta la sua famiglia alle porte di Susa, giusto castigo datogli rapidamente da Dio, dominatore di tutti gli eventi.
Esposta invece una copia della presente lettera in ogni luogo, permettete ai Giudei di valersi con tutta sicurezza delle loro leggi e prestate loro man forte per respingere coloro che volessero assalirli al momento della persecuzione, in quello stesso giorno, cioè il tredici del dodicesimo mese, chiamato Adar.
Infatti questo giorno, invece di segnare la rovina della stirpe eletta, Dio, dominatore di ogni cosa, lo ha cambiato per loro in giorno di gioia.
Ora, noi troviamo che questi Giudei, destinati da quell'uomo tre volte scellerato allo sterminio, non sono malfattori, ma sono governati da leggi giustissime,
Quanto a voi, dunque, tra le vostre feste commemorative celebrate questo giorno insigne con ogni sorta di banchetti, perché, ora e in avvenire, sia salvezza per noi e per gli amici dei Persiani, ma per quelli che ci insidiano sia ricordo della loro perdizione.
Ogni città e, in generale, ogni località che non agirà secondo queste disposizioni, sarà inesorabilmente messa a ferro e fuoco; non soltanto agli uomini sarà resa inaccessibile, ma anche alle fiere e agli uccelli diventerà orribile per tutti i tempi.
Egli infatti, avendoci messo in una condizione di isolamento, pensava di trasferire l'impero dei Persiani ai Macèdoni.
e, con falsi e tortuosi argomenti, richiese la pena di morte per il nostro salvatore e strenuo benefattore Mardocheo, per l'irreprensibile consorte del nostro regno Ester e per tutto il loro popolo.
Ma non reggendo al peso della sua superbia, egli si adoperò per privare noi del potere e della vita
aveva tanto approfittato dell'umanità che professiamo verso qualunque nazione, da essere proclamato nostro padre e da ottenere il secondo rango presso il trono regale, venendo da tutti onorato con la prostrazione.
Questo è il caso di Aman, figlio di Amadàta, il Macèdone, il quale estraneo, per la verità, al sangue persiano e ben lontano dalla nostra bontà, essendo stato accolto come ospite presso di noi,
operando cambiamenti opportuni e giudicando sempre con la più equa fermezza gli affari che ci vengono posti sotto gli occhi.
Provvederemo per l'avvenire ad assicurare a tutti gli uomini un regno indisturbato e pacifico,
Questo si può vedere non tanto nelle storie più antiche a cui abbiamo accennato, quanto piuttosto badando alle iniquità perpetrate dal comportamento corrotto di coloro che indegnamente esercitano il potere.
perché i falsi ragionamenti di nature perverse avevano sviato l'incontaminata buona fede dei governanti.
Spesso poi molti di coloro che sono costituiti in autorità, per aver affidato a certi amici la responsabilità degli affari pubblici e per aver subìto la loro influenza, divennero con essi responsabili del sangue innocente e furono travolti in disgrazie irreparabili,
Non solo cancellano la riconoscenza dal cuore degli uomini, ma, esaltati dallo strepito spavaldo di chi ignora il bene, si lusingano di sfuggire a Dio, che tutto vede, e alla sua giustizia che odia il male.
Molti uomini, quanto più spesso vengono onorati dalla più munifica generosità dei benefattori, tanto più s'inorgogliscono e non solo cercano di fare il male ai nostri sudditi, ma, incapaci di frenare la loro superbia, tramano insidie anche contro i loro benefattori.
"Il grande re Artaserse ai governatori delle centoventisette satrapie, dall'India all'Etiopia, e a quelli che hanno a cuore i nostri interessi, salute.
Quanto segue è la copia della lettera:
e ciò in un solo giorno: il tredici del dodicesimo mese, quello di Adar, in tutto il regno di Artaserse.
Le copie della lettera siano esposte in chiara evidenza in tutto il regno e in quel giorno i Giudei siano pronti a combattere contro i loro nemici".
Allora i cavalieri partirono in fretta per eseguire gli ordini del re, mentre il decreto fu promulgato anche a Susa.
Mardocheo uscì indossando la veste regale e portando una corona d'oro e un diadema di lino purpureo. Al vederlo gli abitanti di Susa se ne rallegrarono.
Per i Giudei vi era luce e letizia;
in ogni città e provincia dove era stato pubblicato l'editto, dovunque era stato esposto il decreto, vi erano per i Giudei gioia ed esultanza, festa e allegria. E molti pagani si fecero circoncidere e, per paura dei Giudei, si fecero Giudei.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible