Ветхий Завет:
Быт.
Исх.
Лев.
Числ.
Втор.
Нав.
Суд.
Руфь
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Ездр.
Неем.
2Ездр.
Тов.
Иудифь
Эсф.
Иов.
Пс.
Притч.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плач.
Посл.Иер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоиль.
Ам.
Авд.
Иона
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Агг.
Зах.
Мал.
1Макк.
2Макк.
3Макк.
3Ездр.
Новый Завет: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Новый Завет: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
1:4
1:11
см.:
3Цар.9:19;
2Пар.8:4;
Втор.26:6;
Исх.2:11;
Исх.3:7;
Исх.5:15;
Исх.5:4-5:6;
Исх.6:6-6:7;
Быт.15:13;
Быт.47:11;
Чис.20:15;
Притч.27:4;
Пс.105:13;
Пс.68:13;
Пс.81:6;
1:15
Церковнославянский (рус)
Сiя́ имена́ сыно́въ Изра́илевыхъ, входя́щихъ во Еги́петъ вку́пѣ со Иа́ковомъ отце́мъ и́хъ, кі́йждо со всѣ́мъ до́момъ свои́мъ внидо́ша:
Руви́мъ, Симео́нъ, Леві́й, Иу́да,
Иссаха́ръ, Завуло́нъ и Венiами́нъ,
Да́нъ и Нефѳали́мъ, Га́дъ и Аси́ръ: Ио́сифъ же бя́ше во Еги́птѣ.
Бя́ше же всѣ́хъ ду́шъ изше́дшихъ изъ Иа́кова се́дмьдесятъ пя́ть.
У́мре же Ио́сифъ, и вся́ бра́тiя его́, и ве́сь ро́дъ о́ный:
сы́нове же Изра́илевы возрасто́ша и умно́жишася, и мно́зи бы́ша и укрѣпи́шася зѣло́ зѣло́: умно́жи же и́хъ земля́.
Воста́ же ца́рь и́нъ во Еги́птѣ, и́же не зна́ше Ио́сифа,
рече́ же язы́ку своему́: се́, ро́дъ сыно́въ Изра́илевыхъ вели́кое мно́жество и укрѣпля́ется па́че на́съ:
прiиди́те у́бо, прехи́тримъ и́хъ, да не когда́ умно́жатся: и егда́ а́ще приключи́тся на́мъ бра́нь, приложа́тся и сі́и къ супоста́томъ, и одолѣ́вше на́мъ изы́дутъ изъ земли́ [на́шея].
И приста́ви надъ ни́ми приста́вники дѣ́лъ, да озло́бятъ и́хъ въ дѣ́лѣхъ. И созда́ша гра́ды тве́рды фарао́ну: Пиѳо́, и Рамесси́, и о́нъ, и́же е́сть Илiопо́ль.
По ели́ку же и́хъ смиря́ху, толи́ко мно́жайшiи быва́ху и укрѣпля́хуся зѣло́ зѣло́. И гнуша́хуся Еги́птяне сынми́ Изра́илевыми,
и наси́лiе творя́ху Еги́птяне сыно́мъ Изра́илевымъ ну́ждею,
и болѣ́зненну тѣ́мъ жи́знь творя́ху въ дѣ́лѣхъ жесто́кихъ бре́нiемъ и плинѳодѣ́ланiемъ, и всѣ́ми дѣ́лы, я́же въ поля́хъ, во всѣ́хъ дѣ́лѣхъ, и́миже порабоща́ху и́хъ съ ну́ждею.
И рече́ ца́рь Еги́петскiй ба́бамъ Евре́йскимъ: еди́нѣй и́хъ и́мя Сепфо́ра и и́мя вторѣ́й Фу́а,
и рече́ [и́мъ]: егда́ ба́бите Евре́анынямъ, и су́ть къ рожде́нiю, а́ще у́бо му́жескiй по́лъ бу́детъ, убива́йте его́: а́ще же же́нскiй, снабдѣва́йте его́.
Убоя́шася же ба́бы Бо́га, и не сотвори́ша, я́коже повелѣ́ и́мъ ца́рь Еги́петскiй, и живля́ху му́жескiй по́лъ.
Призва́ же ца́рь Еги́петскiй ба́бы и рече́ и́мъ: что́ я́ко сотвори́сте ве́щь сiю́, и оживля́ете му́жескiй по́лъ?
Реко́ша же ба́бы фарао́ну: не я́ко жены́ Еги́птяныни, та́ко и жены́ Евре́аныни: ражда́ютъ бо пре́жде не́же вни́ти къ ни́мъ ба́бамъ, и ражда́ху.
Бла́го же творя́ше Бо́гъ ба́бамъ, и мно́жахуся лю́дiе и укрѣпля́хуся зѣло́.
И поне́же боя́хуся ба́бы Бо́га, сотвори́ша себѣ́ жили́ща.
Заповѣ́да же фарао́нъ всѣ́мъ лю́демъ свои́мъ, глаго́ля: вся́къ му́жескiй по́лъ, и́же роди́тся Евре́омъ, въ рѣку́ вверга́йте, и вся́къ же́нскiй по́лъ снабдѣва́йте и́ жи́въ.
Вот имена сынов Израилевых, которые вошли в Египет с Иаковом [отцом их], вошли каждый со [всем] домом своим:
Рувим, Симеон, Левий и Иуда,
Иссахар, Завулон и Вениамин,
Дан и Неффалим, Гад и Асир.
Всех же душ, происшедших от чресл Иакова, было семьдесят [пять], а Иосиф был уже в Египте.
И умер Иосиф и все братья его и весь род их;
а сыны Израилевы расплодились и размножились, и возросли и усилились чрезвычайно, и наполнилась ими земля та.
И восстал в Египте новый царь, который не знал Иосифа,
и сказал народу своему: вот, народ сынов Израилевых многочислен и сильнее нас;
перехитрим же его, чтобы он не размножался; иначе, когда случится война, соединится и он с нашими неприятелями, и вооружится против нас, и выйдет из земли [нашей].
И поставили над ним начальников работ, чтобы изнуряли его тяжкими работами. И он построил фараону Пифом и Раамсес, города для запасов, [и Он, иначе Илиополь].
Но чем более изнуряли его, тем более он умножался и тем более возрастал, так что [Египтяне] опасались сынов Израилевых.
И потому Египтяне с жестокостью принуждали сынов Израилевых к работам
и делали жизнь их горькою от тяжкой работы над глиною и кирпичами и от всякой работы полевой, от всякой работы, к которой принуждали их с жестокостью.
Царь Египетский повелел повивальным бабкам Евреянок, из коих одной имя Шифра, а другой Фуа,
и сказал [им]: когда вы будете повивать у Евреянок, то наблюдайте при родах: если будет сын, то умерщвляйте его, а если дочь, то пусть живет.
Но повивальные бабки боялись Бога и не делали так, как говорил им царь Египетский, и оставляли детей в живых.
Царь Египетский призвал повивальных бабок и сказал им: для чего вы делаете такое дело, что оставляете детей в живых?
Повивальные бабки сказали фараону: Еврейские женщины не так, как Египетские; они здоровы, ибо прежде нежели придет к ним повивальная бабка, они уже рождают.
За сие Бог делал добро повивальным бабкам, а народ умножался и весьма усиливался.
И так как повивальные бабки боялись Бога, то Он устроял домы их.
Тогда фараон всему народу своему повелел, говоря: всякого новорожденного [у Евреев] сына бросайте в реку, а всякую дочь оставляйте в живых.
Сербский
Ово су имена синова Израиљевих који дођоше у Мисир, дођоше с Јаковом, сваки са својом породицом:
Рувим, Симеун, Левије и Јуда,
Исахар, Завулон и Венијамин,
Дан и Нефталим, Гад и Асир.
А свега беше их од бедара Јаковљевих седамдесет душа с Јосифом, који беше у Мисиру.
А Јосиф умре и сва браћа његова и сав онај нараштај.
И синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, да их се земља напуни.
Тада наста нов цар у Мисиру, који не знаше за Јосифа;
И рече народу свом: Гле, народ синова Израиљевих већи је и силнији од нас.
Него хајде мудро да поступамо с њима, да се не множе, и кад настане рат да не пристану с непријатељима нашим и не ударе на нас и не оду из земље.
И поставише над њима настојнике да их муче тешким пословима; и грађаше народ Израиљев Фараону градове Питом и Рамесу.
Али што га више мучаху то се више множаше и напредоваше, да се грожаху од синова Израиљевих.
И жестоко нагоњаху Мисирци синове Израиљеве на послове,
И загорчаваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко нагоњаху.
И још заповеди цар мисирски бабицама јеврејским, од којих једној беше име Сефора, а другој Фува,
И рече: Кад бабичите Јеврејке, и у порођају видите да је мушко, убијте га, а кад буде женско, нек остане живо.
Али се бабице бојаху Бога, и не чињаху како им рече цар мисирски, него остављаху децу у животу.
А цар мисирски дозва бабице, и рече им: Зашто то чините, те остављате у животу мушку децу?
А бабице рекоше Фараону: Јеврејке нису као жене Мисирке; јаче су; док им дође бабица, оне већ роде.
И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома;
И што се бабице бојаху Бога, начини им куће.
Тада заповеди Фараон свему народу свом говорећи: Сваког сина који се роди баците у воду, а кћери све остављајте у животу.
Итальянский
Questi sono i nomi dei figli d'Israele entrati in Egitto; essi vi giunsero insieme a Giacobbe, ognuno con la sua famiglia:
Ruben, Simeone, Levi e Giuda,
Ìssacar, Zàbulon e Beniamino,
Dan e Nèftali, Gad e Aser.
Tutte le persone discendenti da Giacobbe erano settanta. Giuseppe si trovava già in Egitto.
Giuseppe poi morì e così tutti i suoi fratelli e tutta quella generazione.
I figli d'Israele prolificarono e crebbero, divennero numerosi e molto forti, e il paese ne fu pieno.
Allora sorse sull'Egitto un nuovo re, che non aveva conosciuto Giuseppe.
Egli disse al suo popolo: "Ecco che il popolo dei figli d'Israele è più numeroso e più forte di noi.
Cerchiamo di essere avveduti nei suoi riguardi per impedire che cresca, altrimenti, in caso di guerra, si unirà ai nostri avversari, combatterà contro di noi e poi partirà dal paese".
Perciò vennero imposti loro dei sovrintendenti ai lavori forzati, per opprimerli con le loro angherie, e così costruirono per il faraone le città-deposito, cioè Pitom e Ramses.
Ma quanto più opprimevano il popolo, tanto più si moltiplicava e cresceva, ed essi furono presi da spavento di fronte agli Israeliti.
Per questo gli Egiziani fecero lavorare i figli d'Israele trattandoli con durezza.
Resero loro amara la vita mediante una dura schiavitù, costringendoli a preparare l'argilla e a fabbricare mattoni, e ad ogni sorta di lavoro nei campi; a tutti questi lavori li obbligarono con durezza.
Il re d'Egitto disse alle levatrici degli Ebrei, delle quali una si chiamava Sifra e l'altra Pua:
"Quando assistete le donne ebree durante il parto, osservate bene tra le due pietre: se è un maschio, fatelo morire; se è una femmina, potrà vivere".
Ma le levatrici temettero Dio: non fecero come aveva loro ordinato il re d'Egitto e lasciarono vivere i bambini.
Il re d'Egitto chiamò le levatrici e disse loro: "Perché avete fatto questo e avete lasciato vivere i bambini?".
Le levatrici risposero al faraone: "Le donne ebree non sono come le egiziane: sono piene di vitalità. Prima che giunga da loro la levatrice, hanno già partorito!".
Dio beneficò le levatrici. Il popolo aumentò e divenne molto forte.
E poiché le levatrici avevano temuto Dio, egli diede loro una discendenza.
Allora il faraone diede quest'ordine a tutto il suo popolo: "Gettate nel Nilo ogni figlio maschio che nascerà, ma lasciate vivere ogni femmina".