прїиди́те ᲂу҆̀бо, прехи́тримъ и҆̀хъ, да не когда̀ ᲂу҆мно́жатсѧ: и҆ є҆гда̀ а҆́ще приключи́тсѧ на́мъ бра́нь, приложа́тсѧ и҆ сі́и къ сꙋпоста́тѡмъ, и҆ ѡ҆долѣ́вше на́мъ и҆зы́дꙋтъ и҆з̾ землѝ (на́шеѧ).

И҆ приста́ви над̾ ни́ми приста́вники дѣ́лъ, да ѡ҆ѕло́бѧтъ и҆̀хъ въ дѣ́лѣхъ. И҆ созда́ша гра́ды твє́рды фараѡ́нꙋ: пїѳѡ̀, и҆ рамессѝ, и҆ ѡ҆́нъ, и҆́же є҆́сть и҆лїопо́ль.

По є҆ли́кꙋ же и҆̀хъ смирѧ́хꙋ, толи́кѡ мно́жайшїи быва́хꙋ и҆ ᲂу҆крѣплѧ́хꙋсѧ ѕѣлѡ̀ ѕѣлѡ̀. И҆ гнꙋша́хꙋсѧ є҆гѵ́птѧне сынмѝ і҆и҃левыми,

и҆ наси́лїе творѧ́хꙋ є҆гѵ́птѧне сынѡ́мъ і҆и҃лєвымъ нꙋ́ждею,

и҆ болѣ́зненнꙋ тѣ̑мъ жи́знь творѧ́хꙋ въ дѣ́лѣхъ же́стокихъ бре́нїемъ и҆ плїнѳодѣ́ланїемъ, и҆ всѣ́ми дѣ́лы, ꙗ҆̀же въ полѧ́хъ, во всѣ́хъ дѣ́лѣхъ, и҆́миже порабоща́хꙋ и҆̀хъ съ нꙋ́ждею.

И҆ речѐ ца́рь є҆гѵ́петскїй ба́бамъ є҆врє́йскимъ: є҆ди́нѣй и҆́хъ и҆́мѧ сепфѡ́ра и҆ и҆́мѧ вторѣ́й фꙋ́а,

и҆ речѐ (и҆̀мъ): є҆гда̀ ба́бите є҆вре́анынѧмъ, и҆ сꙋ́ть къ рожде́нїю, а҆́ще ᲂу҆́бѡ мꙋ́жескїй по́лъ бꙋ́детъ, ᲂу҆бива́йте є҆го̀: а҆́ще же же́нскїй, снабдѣва́йте є҆го̀.

Оу҆боѧ́шасѧ же ба̑бы бг҃а, и҆ не сотвори́ша, ꙗ҆́коже повелѣ̀ и҆̀мъ ца́рь є҆гѵ́петскїй, и҆ живлѧ́хꙋ мꙋ́жескїй по́лъ.

Призва́ же ца́рь є҆гѵ́петскїй ба̑бы и҆ речѐ и҆̀мъ: что̀ ꙗ҆́кѡ сотвори́сте ве́щь сїю̀, и҆ ѡ҆живлѧ́ете мꙋ́жескїй по́лъ;

Реко́ша же ба̑бы фараѡ́нꙋ: не ꙗ҆́кѡ жєны̀ є҆гѵ̑птѧныни, та́кѡ и҆ жєны̀ є҆врє́аныни: ражда́ютъ бо пре́жде не́же вни́ти къ ни̑мъ ба́бамъ, и҆ ражда́хꙋ.

Бла́го же творѧ́ше бг҃ъ ба́бамъ, и҆ мно́жахꙋсѧ лю́дїе и҆ ᲂу҆крѣплѧ́хꙋсѧ ѕѣлѡ̀.

И҆ поне́же боѧ́хꙋсѧ ба̑бы бг҃а, сотвори́ша себѣ̀ жили̑ща.

Заповѣ́да же фараѡ́нъ всѣ̑мъ лю́демъ свои̑мъ, глаго́лѧ: всѧ́къ мꙋ́жескїй по́лъ, и҆́же роди́тсѧ є҆вре́ѡмъ, въ рѣкꙋ̀ вверга́йте, и҆ всѧ́къ же́нскїй по́лъ снабдѣва́йте и҆̀ жи́въ.

Сербский

Ово су имена синова Израиљевих који дођоше у Мисир, дођоше с Јаковом, сваки са својом породицом:

Рувим, Симеун, Левије и Јуда,

Исахар, Завулон и Венијамин,

Дан и Нефталим, Гад и Асир.

А свега беше их од бедара Јаковљевих седамдесет душа с Јосифом, који беше у Мисиру.

А Јосиф умре и сва браћа његова и сав онај нараштај.

И синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, да их се земља напуни.

Тада наста нов цар у Мисиру, који не знаше за Јосифа;

И рече народу свом: Гле, народ синова Израиљевих већи је и силнији од нас.

Него хајде мудро да поступамо с њима, да се не множе, и кад настане рат да не пристану с непријатељима нашим и не ударе на нас и не оду из земље.

И поставише над њима настојнике да их муче тешким пословима; и грађаше народ Израиљев Фараону градове Питом и Рамесу.

Али што га више мучаху то се више множаше и напредоваше, да се грожаху од синова Израиљевих.

И жестоко нагоњаху Мисирци синове Израиљеве на послове,

И загорчаваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко нагоњаху.

И још заповеди цар мисирски бабицама јеврејским, од којих једној беше име Сефора, а другој Фува,

И рече: Кад бабичите Јеврејке, и у порођају видите да је мушко, убијте га, а кад буде женско, нек остане живо.

Али се бабице бојаху Бога, и не чињаху како им рече цар мисирски, него остављаху децу у животу.

А цар мисирски дозва бабице, и рече им: Зашто то чините, те остављате у животу мушку децу?

А бабице рекоше Фараону: Јеврејке нису као жене Мисирке; јаче су; док им дође бабица, оне већ роде.

И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома;

И што се бабице бојаху Бога, начини им куће.

Тада заповеди Фараон свему народу свом говорећи: Сваког сина који се роди баците у воду, а кћери све остављајте у животу.

Греческий [Greek (NT Byz)]

И҆схо́дъ в переводе Греческий [Greek (NT Byz)] отсутствует

Еврейский

Языки

וְאֵלֶּה, שְׁמוֹת בְּנֵי יִשְׂרָאֵל, הַבָּאִים מִצְרָיְמָה; אֵת יַעֲקֹב, אִישׁ וּבֵיתוֹ בָּאוּ׃

רְאוּבֵן שִׁמְעוֹן, לֵוִי וִיהוּדָה׃

יִשָּׂשכָר זְבוּלֻן וּבִנְיָמִן׃

דָּן וְנַפְתָּלִי גָּד וְאָשֵׁר׃

וַיְהִי, כָּל־נֶפֶשׁ יֹצְאֵי יֶרֶךְ־יַעֲקֹב שִׁבְעִים נָפֶשׁ; וְיוֹסֵף הָיָה בְמִצְרָיִם׃

וַיָּמָת יוֹסֵף וְכָל־אֶחָיו, וְכֹל הַדּוֹר הַהוּא׃

וּבְנֵי יִשְׂרָאֵל, פָּרוּ וַיִּשְׁרְצוּ וַיִּרְבּוּ וַיַּעַצְמוּ בִּמְאֹד מְאֹד; וַתִּמָּלֵא הָאָרֶץ אֹתָם׃ פ

וַיָּקָם מֶלֶךְ־חָדָשׁ עַל־מִצְרָיִם; אֲשֶׁר לֹא־יָדַע אֶת־יוֹסֵף׃

וַיֹּאמֶר אֶל־עַמּוֹ; הִנֵּה, עַם בְּנֵי יִשְׂרָאֵל, רַב וְעָצוּם מִמֶּנּוּ׃

הָבָה נִתְחַכְּמָה לוֹ; פֶּן־יִרְבֶּה, וְהָיָה כִּי־תִקְרֶאנָה מִלְחָמָה וְנוֹסַף גַּם־הוּא עַל־שֹׂנְאֵינוּ, וְנִלְחַם־בָּנוּ וְעָלָה מִן־הָאָרֶץ׃

וַיָּשִׂימוּ עָלָיו שָׂרֵי מִסִּים, לְמַעַן עַנֹּתוֹ בְּסִבְלֹתָם; וַיִּבֶן עָרֵי מִסְכְּנוֹת לְפַרְעֹה, אֶת־פִּתֹם וְאֶת־רַעַמְסֵס׃

וְכַאֲשֶׁר יְעַנּוּ אֹתוֹ, כֵּן יִרְבֶּה וְכֵן יִפְרֹץ; וַיָּקֻצוּ מִפְּנֵי בְּנֵי יִשְׂרָאֵל׃

וַיַּעֲבִדוּ מִצְרַיִם אֶת־בְּנֵי יִשְׂרָאֵל בְּפָרֶךְ׃

וַיְמָרְרוּ אֶת־חַיֵּיהֶם בַּעֲבֹדָה קָשָׁה, בְּחֹמֶר וּבִלְבֵנִים, וּבְכָל־עֲבֹדָה בַּשָּׂדֶה; אֵת כָּל־עֲבֹדָתָם, אֲשֶׁר־עָבְדוּ בָהֶם בְּפָרֶךְ׃

וַיֹּאמֶר מֶלֶךְ מִצְרַיִם, לַמְיַלְּדֹת הָעִבְרִיֹּת; אֲשֶׁר שֵׁם הָאַחַת שִׁפְרָה, וְשֵׁם הַשֵּׁנִית פּוּעָה׃

וַיֹּאמֶר, בְּיַלֶּדְכֶן אֶת־הָעִבְרִיּוֹת, וּרְאִיתֶן עַל־הָאָבְנָיִם; אִם־בֵּן הוּא וַהֲמִתֶּן אֹתוֹ, וְאִם־בַּת הִיא וָחָיָה׃

וַתִּירֶאןָ הַמְיַלְּדֹת אֶת־הָאֱלֹהִים, וְלֹא עָשׂוּ, כַּאֲשֶׁר דִּבֶּר אֲלֵיהֶן מֶלֶךְ מִצְרָיִם; וַתְּחַיֶּיןָ אֶת־הַיְלָדִים׃

וַיִּקְרָא מֶלֶךְ־מִצְרַיִם לַמְיַלְּדֹת, וַיֹּאמֶר לָהֶן, מַדּוּעַ עֲשִׂיתֶן הַדָּבָר הַזֶּה; וַתְּחַיֶּיןָ אֶת־הַיְלָדִים׃

וַתֹּאמַרְןָ הַמְיַלְּדֹת אֶל־פַּרְעֹה, כִּי לֹא כַנָּשִׁים הַמִּצְרִיֹּת הָעִבְרִיֹּת; כִּי־חָיוֹת הֵנָּה, בְּטֶרֶם תָּבוֹא אֲלֵהֶן הַמְיַלֶּדֶת וְיָלָדוּ׃

וַיֵּיטֶב אֱלֹהִים לַמְיַלְּדֹת; וַיִּרֶב הָעָם וַיַּעַצְמוּ מְאֹד׃

וַיְהִי כִּי־יָרְאוּ הַמְיַלְּדֹת אֶת־הָאֱלֹהִים; וַיַּעַשׂ לָהֶם בָּתִּים׃

וַיְצַו פַּרְעֹה, לְכָל־עַמּוֹ לֵאמֹר; כָּל־הַבֵּן הַיִּלּוֹד, הַיְאֹרָה תַּשְׁלִיכֻהוּ, וְכָל־הַבַּת תְּחַיּוּן׃ ס