Скрыть
14:1
14:3
14:5
14:6
14:7
14:10
14:12
14:16
14:17
14:18
14:20
14:23
14:26
14:29
14:30
14:32
Глава 15 
15:4
15:12
15:15
15:21
15:23
15:24
Церковнославянский (рус)
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю глаго́ля:
рцы́ сыно́мъ Изра́илевымъ, и обрати́в­шеся да ополча́т­ся пря́мо при­­дво́рiю, между́ Магдо́ломъ и между́ мо́ремъ, пря́мо Веельсепфо́ну: предъ ни́ми ополчи́шися при­­ мо́ри:
и рече́тъ фарао́нъ лю́демъ сво­и́мъ о сынѣ́хъ Изра́илевыхъ: заблужда́ютъ сі́и по земли́, затвори́ бо и́хъ пусты́ня:
А́зъ же ожесточу́ се́рдце фарао́ново, и пожене́тъ созади́ и́хъ, и просла́влюся въ фарао́нѣ и во все́мъ во́ин­ствѣ его́: и уразумѣ́ютъ вси́ Еги́птяне, я́ко А́зъ е́смь Госпо́дь. И сотвори́ша та́ко.
И воз­вѣще́но бы́сть царю́ Еги́петскому, я́ко бѣжа́ша лю́дiе, и преврати́ся се́рдце фарао́ново и рабо́въ его́ на лю́ди, и реко́ша: что́ сiе́ сотвори́хомъ, от­пусти́в­ше сы́ны Изра́илевы, да не рабо́таютъ на́мъ?
Впряже́ у́бо фарао́нъ колесни́цы своя́, и вся́ лю́ди своя́ собра́ съ собо́ю:
и поя́тъ ше́сть со́тъ колесни́цъ избра́н­ныхъ, и вся́ ко́ни Еги́петскiя, и триста́ты надъ всѣ́ми.
И ожесточи́ Госпо́дь се́рдце фарао́на царя́ Еги́петскаго и рабо́въ его́, и погна́ созади́ сыно́въ Изра́илевыхъ. Сы́нове же Изра́илевы исхожда́ху руко́ю высо́кою.
И погна́ша Еги́птяне вслѣ́дъ и́хъ, и обрѣто́ша и́хъ ополчи́в­шихся при­­ мо́ри: и вся́ ко́ни и колесни́цы фарао́новы, и ко́н­ницы, и во́ин­ство его́ пря́мо при­­дво́рiю, проти́ву Веельсепфо́на.
И фарао́нъ при­­ближа́­шеся. Воззрѣ́в­ше же сы́нове Изра́илевы очи́ма, ви́дѣша: и се́, Еги́птяне ополчи́шася вслѣ́дъ и́хъ: и убоя́шася зѣло́, и возопи́ша сы́нове Изра́илевы ко Го́споду
и реко́ша къ Моисе́ю: за е́же не бы́ти гробо́мъ во Еги́птѣ, изве́лъ еси́ на́съ умертви́ти въ пусты́ни: что́ сiе́ сотвори́лъ еси́ на́мъ, изве́дъ на́съ изъ Еги́пта?
Не се́й ли бя́ше глаго́лъ, его́же реко́хомъ къ тебѣ́ во Еги́птѣ, глаго́люще: оста́ви на́съ, да рабо́таемъ Еги́птяномъ: лу́чше бо бя́ше на́мъ рабо́тати Еги́птяномъ, не́жели умре́ти въ пусты́ни се́й.
Рече́ же Моисе́й къ лю́демъ: дерза́йте, сто́йте и зри́те спасе́нiе е́же от­ Го́спода, е́же сотвори́тъ на́мъ дне́сь: и́мже бо о́бразомъ ви́дѣсте Еги́птянъ дне́сь, не при­­ложите́ ктому́ ви́дѣти и́хъ въ вѣ́чное вре́мя:
Госпо́дь побо́ретъ по ва́съ, вы́ же умо́лкните.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю: что́ вопiе́ши ко Мнѣ́? Рцы́ сыно́мъ Изра́илевымъ, и да путеше́­ст­вуютъ,
ты́ же воз­ми́ же́злъ тво́й и простри́ ру́ку твою́ на мо́ре, и расто́ргни е́: и да вни́дутъ сы́нове Изра́илевы посредѣ́ мо́ря по су́ху:
и се́, А́зъ ожесточу́ се́рдце фарао́ново и всѣ́хъ Еги́птянъ, и вни́дутъ вслѣ́дъ и́хъ: и просла́влюся въ фарао́нѣ и во все́мъ во́ин­ствѣ его́, и въ колесни́цахъ и въ ко́нехъ его́,
и увѣ́дятъ вси́ Еги́птяне, я́ко А́зъ е́смь Госпо́дь, егда́ прославля́юся въ фарао́нѣ и въ колесни́цахъ и въ ко́нехъ его́.
Взя́т­ся же А́нгелъ Бо́жiй ходя́й предъ полко́мъ сыно́въ Изра́илевыхъ и по́йде созади́ и́хъ, взя́т­ся же и сто́лпъ о́блачный от­ лица́ и́хъ и ста́ созади́ и́хъ.
И вни́де посредѣ́ полка́ Еги́петска и посредѣ́ полка́ сыно́въ Изра́илевыхъ и ста́: и бы́сть тма́ и мра́къ, и прiи́де но́щь, и не смѣси́шася дру́гъ съ дру́гомъ во всю́ но́щь.
Простре́ же Моисе́й ру́ку на мо́ре, и воз­гна́ Госпо́дь мо́ре вѣ́тромъ ю́жнымъ си́льнымъ всю́ но́щь, и сотвори́ мо́ре су́шу, и разступи́ся вода́.
И внидо́ша сы́нове Изра́илевы посредѣ́ мо́ря по су́ху, и вода́ и́мъ стѣна́ бы́сть одесну́ю и стѣна́ ошу́юю.
Погна́ша же Еги́птяне и внидо́ша вслѣ́дъ и́хъ, и вся́къ ко́нь фарао́новъ, и колесни́цы, и вса́дники посредѣ́ мо́ря.
Бы́сть же въ стра́жу у́трен­нюю, и воз­зрѣ́ Госпо́дь на по́лкъ Еги́петскiй въ столпѣ́ о́гнен­нѣмъ и о́блачнѣмъ, и смяте́ по́лкъ Еги́петскiй,
и связа́ о́си колесни́цъ и́хъ, и ведя́ше и́хъ съ ну́ждею. И реко́ша Еги́птяне: бѣжи́мъ от­ лица́ Изра́илева, Госпо́дь бо побора́етъ по ни́хъ на Еги́птяны.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю: простри́ ру́ку твою́ на мо́ре, и да совокупи́т­ся вода́ и да покры́етъ Еги́птяны, колесни́цы же и вса́дники.
Простре́ же Моисе́й ру́ку на мо́ре, и устро́ися вода́ ко дню́ на мѣ́сто: Еги́птяне же бѣжа́ша подъ водо́ю, и истрясе́ Госпо́дь Еги́птяны посредѣ́ мо́ря:
и обрати́в­шися вода́ покры́ колесни́цы и вса́дники и всю́ си́лу фарао́нову, в­ше́дши вслѣ́дъ и́хъ въ мо́ре: и не оста́ от­ ни́хъ ни еди́нъ.
Сы́нове же Изра́илевы про­идо́ша по су́ху посредѣ́ мо́ря: вода́ же и́мъ стѣна́ [бы́сть] одесну́ю и стѣна́ ошу́юю,
и изба́ви Госпо́дь Изра́иля въ де́нь о́нъ изъ руки́ Еги́петскiя: и ви́дѣша сы́нове Изра́илевы Еги́птянъ изме́ршихъ при­­ краи́ мо́ря.
Ви́дѣ же Изра́иль ру́ку вели́кую, я́же сотвори́ Госпо́дь Еги́птяномъ, и убоя́шася лю́дiе Го́спода и вѣ́роваша Бо́гу и Моисе́ю уго́днику Его́.
Тогда́ воспѣ́ Моисе́й и сы́нове Изра́илевы пѣ́снь сiю́ Го́сподеви, и реко́ша глаго́люще:
По­и́мъ Го́сподеви, сла́вно бо просла́вися: коня́ и вса́дника вве́рже въ мо́ре:
Помо́щникъ и Покрови́тель бы́сть мнѣ́ во спасе́нiе: Се́й мо́й Бо́гъ и просла́влю Его́, Бо́гъ отца́ мо­его́ и воз­несу́ Его́:
Госпо́дь сокруша́яй бра́ни, Госпо́дь и́мя Ему́,
колесни́цы фарао́новы и си́лу его́ вве́рже въ мо́ре, избра́н­ныя вса́дники триста́ты потопи́ въ Чермнѣ́мъ мо́ри,
пучи́ною покры́ и́хъ, погрязо́ша во глубинѣ́ я́ко ка́мень:
десни́ца Твоя́, Го́споди, просла́вися въ крѣ́пости, десна́я Твоя́ рука́, Го́споди, сокруши́ враги́:
и мно́же­с­т­вомъ сла́вы Тво­ея́ сте́рлъ еси́ сопроти́вныхъ, посла́лъ еси́ гнѣ́въ Тво́й, пояде́ я́ я́ко сте́блiе,
и ду́хомъ я́рости Тво­ея́ разступи́ся вода́: огустѣ́ша я́ко стѣна́ во́ды, огустѣ́ша и во́лны посредѣ́ мо́ря:
рече́ вра́гъ: гна́въ пости́гну, раздѣлю́ коры́сть, испо́лню ду́шу мою́, убiю́ мече́мъ мо­и́мъ, госпо́д­ст­вовати бу́детъ рука́ моя́:
посла́лъ еси́ ду́ха Тво­его́, покры́ я́ мо́ре, погрязо́ша я́ко о́лово въ водѣ́ зѣ́лнѣй:
кто́ подо́бенъ Тебѣ́ въ бозѣ́хъ, Го́споди, кто́ подо́бенъ Тебѣ́? Просла́вленъ во святы́хъ, ди́венъ въ сла́вѣ, Творя́й чудеса́:
просте́рлъ еси́ десни́цу Свою́, пожре́ я́ земля́,
наста́вилъ еси́ пра́вдою Тво­е́ю лю́ди Твоя́ сiя́, я́же изба́вилъ еси́, утѣ́шилъ еси́ крѣ́постiю Тво­е́ю во оби́тель святу́ю Твою́:
слы́шаша язы́цы и прогнѣ́вашася, болѣ́зни прiя́ша живу́щiи въ Филисти́мѣ:
тогда́ потща́шася влады́цы Едо́мстiи и кня́зи Моави́тстiи, прiя́тъ я́ тре́петъ: раста́яша вси́ живу́щiи въ Ханаа́нѣ:
да нападе́тъ на ня́ стра́хъ и тре́петъ: вели́чiемъ мы́шцы Тво­ея́ да ока́менят­ся, до́ндеже про́йдутъ лю́дiе Тво­и́, Го́споди, до́ндеже про́йдутъ лю́дiе Тво­и́ сі́и, я́же стяжа́лъ еси́:
вве́дъ насади́ я́ въ го́ру достоя́нiя Тво­его́, въ гото́вое жили́ще Твое́, е́же содѣ́лалъ еси́, Го́споди, святы́ню, Го́споди, ю́же угото́вастѣ ру́цѣ Тво­и́:
Госпо́дь ца́р­ст­вуяй вѣ́ки, и на вѣ́къ, и еще́:
егда́ вни́де ко́н­ница фарао́нова съ колесни́цами и вса́дники въ мо́ре, и наведе́ на ни́хъ Госпо́дь во́ду морску́ю: сы́нове же Изра́илевы про­идо́ша су́шею посредѣ́ мо́ря.
Взя́ же Марiа́мъ проро́чица, сестра́ Ааро́нова, тимпа́нъ въ ру́цѣ сво­и́, и изыдо́ша вся́ жены́ вслѣ́дъ ея́ со тимпа́ны и ли́ки:
преднача́ же и́мъ Марiа́мъ, глаго́лющи: по­и́мъ Го́сподеви, сла́вно бо просла́вися: коня́ и вса́дника вве́рже въ мо́ре.
Поя́тъ же Моисе́й сы́ны Изра́илевы от­ мо́ря Чермна́го и веде́ и́хъ въ пусты́ню Су́ръ: и идя́ху три́ дни́ въ пусты́ни, и не обрѣта́ху воды́ пи́ти.
Прiидо́ша же въ Ме́рру, и не можа́ху пи́ти воды́ от­ Ме́рры, горька́ бо бѣ́: сего́ ра́ди нарече́ся и́мя мѣ́сту тому́ Го́ресть.
И ропта́ху лю́дiе на Моисе́а, глаго́люще: что́ пiе́мъ?
Возопи́ же Моисе́й ко Го́споду, и показа́ ему́ Госпо́дь дре́во, и вложи́ е́ въ во́ду, и услади́ся вода́: та́мо положи́ ему́ оправда́нiя и судьбы́, и та́мо его́ искуси́,
и рече́: а́ще слу́хомъ услы́шиши гла́съ Го́спода Бо́га тво­его́, и уго́дная предъ Ни́мъ сотвори́ши, и внуши́ши за́повѣдемъ Его́, и сохрани́ши вся́ оправда́нiя Его́: вся́ку болѣ́знь, ю́же наведо́хъ Еги́птяномъ, не наведу́ на тя́: А́зъ бо е́смь Госпо́дь Бо́гъ тво́й исцѣля́яй тя́.
И прiидо́ша во Ели́мъ, и бя́ху та́мо два­на́­де­сять исто́чниковъ во́дъ, и се́дмьдесятъ сте́блiй фи́никовыхъ: и ополчи́шася та́мо при­­ вода́хъ.
Французский (LSG)
L'Éternel parla à Moïse, et dit:
Parle aux enfants d'Israël; qu'ils se détournent, et qu'ils campent devant Pi Hahiroth, entre Migdol et la mer, vis-à-vis de Baal Tsephon; c'est en face de ce lieu que vous camperez, près de la mer.
Pharaon dira des enfants d'Israël: Ils sont égarés dans le pays; le désert les enferme.
J'endurcirai le coeur de Pharaon, et il les poursuivra; mais Pharaon et toute son armée serviront à faire éclater ma gloire, et les Égyptiens sauront que je suis l'Éternel. Et les enfants d'Israël firent ainsi.
On annonça au roi d'Égypte que le peuple avait pris la fuite. Alors le coeur de Pharaon et celui de ses serviteurs furent changés à l'égard du peuple. Ils dirent: Qu'avons-nous fait, en laissant aller Israël, dont nous n'aurons plus les services?
Et Pharaon attela son char, et il prit son peuple avec lui.
Il prit six cent chars d'élite, et tous les chars de l'Égypte; il y avait sur tous des combattants.
L'Éternel endurcit le coeur de Pharaon, roi d'Égypte, et Pharaon poursuivit les enfants d'Israël. Les enfants d'Israël étaient sortis la main levée.
Les Égyptiens les poursuivirent; et tous les chevaux, les chars de Pharaon, ses cavaliers et son armée, les atteignirent campés près de la mer, vers Pi Hahiroth, vis-à-vis de Baal Tsephon.
Pharaon approchait. Les enfants d'Israël levèrent les yeux, et voici, les Égyptiens étaient en marche derrière eux. Et les enfants d'Israël eurent une grande frayeur, et crièrent à l'Éternel.
Ils dirent à Moïse: N'y avait-il pas des sépulcres en Égypte, sans qu'il fût besoin de nous mener mourir au désert? Que nous as-tu fait en nous faisant sortir d'Égypte?
N'est-ce pas là ce que nous te disions en Égypte: Laisse-nous servir les Égyptiens, car nous aimons mieux servir les Égyptiens que de mourir au désert?
Moïse répondit au peuple: Ne craignez rien, restez en place, et regardez la délivrance que l'Éternel va vous accorder en ce jour; car les Égyptiens que vous voyez aujourd'hui, vous ne les verrez plus jamais.
L'Éternel combattra pour vous; et vous, gardez le silence.
L'Éternel dit à Moïse: Pourquoi ces cris? Parle aux enfants d'Israël, et qu'ils marchent.
Toi, lève ta verge, étends ta main sur la mer, et fends-la; et les enfants d'Israël entreront au milieu de la mer à sec.
Et moi, je vais endurcir le coeur des Égyptiens, pour qu'ils y entrent après eux: et Pharaon et toute son armée, ses chars et ses cavaliers, feront éclater ma gloire.
Et les Égyptiens sauront que je suis l'Éternel, quand Pharaon, ses chars et ses cavaliers, auront fait éclater ma gloire.
L'ange de Dieu, qui allait devant le camp d'Israël, partit et alla derrière eux; et la colonne de nuée qui les précédait, partit et se tint derrière eux.
Elle se plaça entre le camp des Égyptiens et le camp d'Israël. Cette nuée était ténébreuse d'un côté, et de l'autre elle éclairait la nuit. Et les deux camps n'approchèrent point l'un de l'autre pendant toute la nuit.
Moïse étendit sa main sur la mer. Et l'Éternel refoula la mer par un vent d'orient, qui souffla avec impétuosité toute la nuit; il mit la mer à sec, et les eaux se fendirent.
Les enfants d'Israël entrèrent au milieu de la mer à sec, et les eaux formaient comme une muraille à leur droite et à leur gauche.
Les Égyptiens les poursuivirent; et tous les chevaux de Pharaon, ses chars et ses cavaliers, entrèrent après eux au milieu de la mer.
A la veille du matin, l'Éternel, de la colonne de feu et de nuée, regarda le camp des Égyptiens, et mit en désordre le camp des Égyptiens.
Il ôta les roues de leurs chars et en rendit la marche difficile. Les Égyptiens dirent alors: Fuyons devant Israël, car l'Éternel combat pour lui contre les Égyptiens.
L'Éternel dit à Moïse: Étends ta main sur la mer; et les eaux reviendront sur les Égyptiens, sur leurs chars et sur leurs cavaliers.
Moïse étendit sa main sur la mer. Et vers le matin, la mer reprit son impétuosité, et les Égyptiens s'enfuirent à son approche; mais l'Éternel précipita les Égyptiens au milieu de la mer.
Les eaux revinrent, et couvrirent les chars, les cavaliers et toute l'armée de Pharaon, qui étaient entrés dans la mer après les enfants d'Israël; et il n'en échappa pas un seul.
Mais les enfants d'Israël marchèrent à sec au milieu de la mer, et les eaux formaient comme une muraille à leur droite et à leur gauche.
En ce jour, l'Éternel délivra Israël de la main des Égyptiens; et Israël vit sur le rivage de la mer les Égyptiens qui étaient morts.
Israël vit la main puissante que l'Éternel avait dirigée contre les Égyptiens. Et le peuple craignit l'Éternel, et il crut en l'Éternel et en Moïse, son serviteur.
Alors Moïse et les enfants d'Israël chantèrent ce cantique à l'Éternel. Ils dirent: Je chanterai à l'Éternel, car il a fait éclater sa gloire; Il a précipité dans la mer le cheval et son cavalier.
L'Éternel est ma force et le sujet de mes louanges; C'est lui qui m'a sauvé. Il est mon Dieu: je le célébrerai; Il est le Dieu de mon père: je l'exalterai.
L'Éternel est un vaillant guerrier; L'Éternel est son nom.
Il a lancé dans la mer les chars de Pharaon et son armée; Ses combattants d'élite ont été engloutis dans la mer Rouge.
Les flots les ont couverts: Ils sont descendus au fond des eaux, comme une pierre.
Ta droite, ô Éternel! a signalé sa force; Ta droite, ô Éternel! a écrasé l'ennemi.
Par la grandeur de ta majesté Tu renverses tes adversaires; Tu déchaînes ta colère: Elle les consume comme du chaume.
Au souffle de tes narines, les eaux se sont amoncelées, Les courants se sont dressés comme une muraille, Les flots se sont durcis au milieu de la mer.
L'ennemi disait: Je poursuivrai, j'atteindrai, Je partagerai le butin; Ma vengeance sera assouvie, Je tirerai l'épée, ma main les détruira.
Tu as soufflé de ton haleine: La mer les a couverts; Ils se sont enfoncés comme du plomb, Dans la profondeur des eaux.
Qui est comme toi parmi les dieux, ô Éternel? Qui est comme toi magnifique en sainteté, Digne de louanges, Opérant des prodiges?
Tu as étendu ta droite: La terre les a engloutis.
Par ta miséricorde tu as conduit, Tu as délivré ce peuple; Par ta puissance tu le diriges Vers la demeure de ta sainteté.
Les peuples l'apprennent, et ils tremblent: La terreur s'empare des Philistins;
Les chefs d'Édom s'épouvantent; Un tremblement saisit les guerriers de Moab; Tous les habitants de Canaan tombent en défaillance.
La crainte et la frayeur les surprendront; Par la grandeur de ton bras Ils deviendront muets comme une pierre, Jusqu'à ce que ton peuple soit passé, ô Éternel! Jusqu'à ce qu'il soit passé, Le peuple que tu as acquis.
Tu les amèneras et tu les établiras sur la montagne de ton héritage, Au lieu que tu as préparé pour ta demeure, ô Éternel! Au sanctuaire, Seigneur! que tes mains ont fondé.
L'Éternel régnera éternellement et à toujours.
Car les chevaux de Pharaon, ses chars et ses cavaliers sont entrés dans la mer, Et l'Éternel a ramené sur eux les eaux de la mer; Mais les enfants d'Israël ont marché à sec au milieu de la mer.
Marie, la prophétesse, soeur d'Aaron, prit à la main un tambourin, et toutes les femmes vinrent après elle, avec des tambourins et en dansant.
Marie répondait aux enfants d'Israël: Chantez à l'Éternel, car il a fait éclater sa gloire; Il a précipité dans la mer le cheval et son cavalier.
Moïse fit partir Israël de la mer Rouge. Ils prirent la direction du désert de Schur; et, après trois journées de marche dans le désert, ils ne trouvèrent point d'eau.
Ils arrivèrent à Mara; mais ils ne purent pas boire l'eau de Mara parce qu'elle était amère. C'est pourquoi ce lieu fut appelé Mara.
Le peuple murmura contre Moïse, en disant: Que boirons-nous?
Moïse cria à l'Éternel; et l'Éternel lui indiqua un bois, qu'il jeta dans l'eau. Et l'eau devint douce. Ce fut là que l'Éternel donna au peuple des lois et des ordonnances, et ce fut là qu'il le mit à l'épreuve.
Il dit: Si tu écoutes attentivement la voix de l'Éternel, ton Dieu, si tu fais ce qui est droit à ses yeux, si tu prêtes l'oreille à ses commandements, et si tu observes toutes ses lois, je ne te frapperai d'aucune des maladies dont j'ai frappé les Égyptiens; car je suis l'Éternel, qui te guérit.
Ils arrivèrent à Élim, où il y avait douze sources d'eau et soixante-dix palmiers. Ils campèrent là, près de l'eau.
1 Войска фараона погнались за Израилем до Чермного моря; 13 Господь разделяет воды для Израиля и топит египтян.
И сказал Господь Моисею, говоря:
скажи сынам Израилевым, чтобы они обратились и расположились станом пред Пи-Гахирофом, между Мигдолом и между морем, пред Ваал-Цефоном; напротив его поставьте стан у моря.
И скажет фараон [народу своему] о сынах Израилевых: они заблудились в земле сей, заперла их пустыня.
А Я ожесточу сердце фараона, и он погонится за ними, и покажу славу Мою на фараоне и на всем войске его; и познают [все] Египтяне, что Я Господь. И сделали так.
И возвещено было царю Египетскому, что народ бежал; и обратилось сердце фараона и рабов его против народа сего, и они сказали: что это мы сделали? зачем отпустили Израильтян, чтобы они не работали нам?
[Фараон] запряг колесницу свою и народ свой взял с собою;
и взял шестьсот колесниц отборных и все колесницы Египетские, и начальников над всеми ими.
И ожесточил Господь сердце фараона, царя Египетского [и рабов его], и он погнался за сынами Израилевыми; сыны же Израилевы шли под рукою высокою.
И погнались за ними Египтяне, и все кони с колесницами фараона, и всадники, и всё войско его, и настигли их расположившихся у моря, при Пи-Гахирофе пред Ваал-Цефоном.
Фараон приблизился, и сыны Израилевы оглянулись, и вот, Египтяне идут за ними: и весьма устрашились и возопили сыны Израилевы к Господу,
и сказали Моисею: разве нет гробов в Египте, что ты привел нас умирать в пустыне? что́ это ты сделал с нами, выведя нас из Египта?
Не это ли самое говорили мы тебе в Египте, сказав: оставь нас, пусть мы работаем Египтянам? Ибо лучше быть нам в рабстве у Египтян, нежели умереть в пустыне.
Но Моисей сказал народу: не бойтесь, стойте – и увидите спасение Господне, которое Он соделает вам ныне, ибо Египтян, которых видите вы ныне, более не увидите во веки;
Господь будет поборать за вас, а вы будьте спокойны.
И сказал Господь Моисею: что ты вопиешь ко Мне? скажи сынам Израилевым, чтоб они шли,
а ты подними жезл твой и простри руку твою на море, и раздели его, и пройдут сыны Израилевы среди моря по суше;
Я же ожесточу сердце [фараона и всех] Египтян, и они пойдут вслед за ними; и покажу славу Мою на фараоне и на всем войске его, на колесницах его и на всадниках его;
и узнают [все] Египтяне, что Я Господь, когда покажу славу Мою на фараоне, на колесницах его и на всадниках его.
И двинулся Ангел Божий, шедший пред станом [сынов] Израилевых, и пошел позади их; двинулся и столп облачный от лица их и стал позади их;
и вошел в средину между станом Египетским и между станом [сынов] Израилевых, и был облаком и мраком для одних и освещал ночь для других, и не сблизились одни с другими во всю ночь.
И простер Моисей руку свою на море, и гнал Господь море сильным восточным ветром всю ночь и сделал море сушею, и расступились во́ды.
И пошли сыны Израилевы среди моря по суше: во́ды же были им стеною по правую и по левую сторону.
Погнались Египтяне, и вошли за ними в средину моря все кони фараона, колесницы его и всадники его.
И в утреннюю стражу воззрел Господь на стан Египтян из столпа огненного и облачного и привел в замешательство стан Египтян;
и отнял колеса у колесниц их, так что они влекли их с трудом. И сказали Египтяне: побежим от Израильтян, потому что Господь поборает за них против Египтян.
И сказал Господь Моисею: простри руку твою на море, и да обратятся воды на Египтян, на колесницы их и на всадников их.
И простер Моисей руку свою на море, и к утру вода возвратилась в свое место; а Египтяне бежали навстречу [воде]. Так потопил Господь Египтян среди моря.
И вода возвратилась и покрыла колесницы и всадников всего войска фараонова, вошедших за ними в море; не осталось ни одного из них.
А сыны Израилевы прошли по суше среди моря: воды [были] им стеною по правую и [стеною] по левую сторону.
И избавил Господь в день тот Израильтян из рук Египтян, и увидели [сыны] Израилевы Египтян мертвыми на берегу моря.
И увидели Израильтяне руку великую, которую явил Господь над Египтянами, и убоялся народ Господа и поверил Господу и Моисею, рабу Его.
Тогда Моисей и сыны Израилевы воспели Господу песнь сию и говорили:
1 Торжественная песнь Моисея и Мариами; 23 Моисей делает воды Мерры сладкими.
Пою Господу, ибо Он высоко превознесся; коня и всадника его ввергнул в море.
Господь крепость моя и слава моя, Он был мне спасением. Он Бог мой, и прославлю Его; Бог отца моего, и превознесу Его.
Господь муж брани, Иегова имя Ему.
Колесницы фараона и войско его ввергнул Он в море, и избранные военачальники его потонули в Чермном море.
Пучины покрыли их: они пошли в глубину, как камень.
Десница Твоя, Господи, прославилась силою; десница Твоя, Господи, сразила врага.
Величием славы Твоей Ты низложил восставших против Тебя. Ты послал гнев Твой, и он попалил их, как солому.
От дуновения Твоего расступились воды, влага стала, как стена, огустели пучины в сердце моря.
Враг сказал: погонюсь, настигну, разделю добычу; насытится ими душа моя, обнажу меч мой, истребит их рука моя.
Ты дунул духом Твоим, и покрыло их море: они погрузились, как свинец, в великих водах.
Кто, как Ты, Господи, между богами? Кто, как Ты, величествен святостью, досточтим хвалами, Творец чудес?
Ты простер десницу Твою: поглотила их земля.
Ты ведешь милостью Твоею народ сей, который Ты избавил, – сопровождаешь силою Твоею в жилище святыни Твоей.
Услышали народы и трепещут: ужас объял жителей Филистимских;
тогда смутились князья Едомовы, трепет объял вождей Моавитских, уныли все жители Ханаана.
Да нападет на них страх и ужас; от величия мышцы Твоей да онемеют они, как камень, доколе проходит народ Твой, Господи, доколе проходит сей народ, который Ты приобрел.
Введи его и насади его на горе достояния Твоего, на месте, которое Ты соделал жилищем Себе, Господи, во святилище, которое создали руки Твои, Владыка!
Господь будет царствовать во веки и в вечность.
Когда вошли кони фараона с колесницами его и с всадниками его в море, то Господь обратил на них во́ды морские, а сыны Израилевы прошли по суше среди моря.
И взяла Мариам пророчица, сестра Ааронова, в руку свою тимпан, и вышли за нею все женщины с тимпанами и ликованием.
И воспела Мариам пред ними: пойте Господу, ибо высоко превознесся Он, коня и всадника его ввергнул в море.
И повел Моисей Израильтян от Чермного моря, и они вступили в пустыню Сур; и шли они три дня по пустыне и не находили воды.
Пришли в Мерру – и не могли пить воды в Мерре, ибо она была горька, почему и наречено тому [месту] имя: Мерра*. //*Горечь.
И возроптал народ на Моисея, говоря: что нам пить?
[Моисей] возопил к Господу, и Господь показал ему дерево, и он бросил его в воду, и вода сделалась сладкою. Там Бог дал народу устав и закон и там испытывал его.
И сказал: если ты будешь слушаться гласа Господа, Бога твоего, и делать угодное пред очами Его, и внимать заповедям Его, и соблюдать все уставы Его, то не наведу на тебя ни одной из болезней, которые навел Я на Египет, ибо Я Господь [Бог твой], целитель твой.
И пришли в Елим; там было двенадцать источников воды и семьдесят финиковых дерев, и расположились там станом при водах.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible