Скрыть
17:7
17:12
17:15
17:16
Церковнославянский (рус)
И воз­дви́жеся ве́сь со́нмъ сыно́въ Изра́илевыхъ от­ пусты́ни Си́нъ по полко́мъ сво­и́мъ сло́вомъ Госпо́днимъ и ополчи́шася въ Рафиди́нѣ. Не бя́ше же воды́ лю́демъ пи́ти,
и ху́ляху лю́дiе Моисе́а, глаго́люще: да́ждь на́мъ во́ду, да пiе́мъ. И рече́ и́мъ Моисе́й: что́ ху́лите мя́? И что́ искуша́ете Го́спода?
Возжажда́ша же та́мо лю́дiе воды́ и ропта́ху на Моисе́а, глаго́люще: вску́ю сiе́? Изве́лъ еси́ на́съ изъ Еги́пта умори́ти на́съ и ча́да на́ша и скоты́ жа́ждею?
Возопи́ же Моисе́й ко Го́споду глаго́ля: что́ сотворю́ лю́демъ си́мъ? Еще́ ма́ло, и побiю́тъ мя́ ка́менiемъ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю: пойди́ предъ людьми́ си́ми, и по­ими́ съ собо́ю от­ ста́рецъ людски́хъ, и же́злъ, и́мже пресѣ́клъ еси́ мо́ре, воз­ми́ въ ру́ку твою́, и пойди́:
А́зъ же ста́ну та́мо пре́жде при­­ше́­ст­вiя тво­его́ у ка́мене въ Хори́вѣ: и уда́риши въ ка́мень, и изы́детъ изъ него́ вода́, и да пiю́тъ лю́дiе. Сотвори́ же Моисе́й та́ко предъ сы́ны Изра́илевыми,
и прозва́ и́мя мѣ́сту тому́ Искуше́нiе и Похуле́нiе, хулы́ ра́ди сыно́въ Изра́илевыхъ, и зане́же искуси́ша Го́спода, глаго́люще: а́ще е́сть въ на́съ Госпо́дь, или́ ни́?
Прiи́де же Амали́къ и во­ева́ на Изра́иля въ Рафиди́нѣ.
Рече́ же Моисе́й ко Иису́су: избери́ себѣ́ му́жы си́льны и изше́дъ ополчи́ся на Амали́ка зау́тра: и се́, а́зъ ста́ну на верху́ горы́, и же́злъ Бо́жiй въ руцѣ́ мо­е́й.
И сотвори́ Иису́съ, я́коже рече́ ему́ Моисе́й, и изше́дъ ополчи́ся на Амали́ка: Моисе́й же и Ааро́нъ и О́ръ взыдо́ша на ве́рхъ горы́.
И бы́сть егда́ воз­двиза́­ше Моисе́й ру́цѣ, одолѣва́­ше Изра́иль: егда́ же опуска́­ше ру́цѣ, одолѣва́­ше Амали́къ:
ру́цѣ же Моисе́овы тя́жки бѣ́ша: и взе́мше ка́мень, подложи́ша ему́, и сѣдя́ше на не́мъ: Ааро́нъ же и О́ръ поддержа́ста ру́цѣ ему́, еди́нъ от­сю́ду, а другі́й от­ту́ду: и бы́ша Моисе́ови ру́цѣ укрѣпле́ны до захожде́нiя со́лнца:
и преодолѣ́ Иису́съ Амали́ка и вся́ лю́ди его́ убі́й­ст­вомъ меча́.
Рече́ же Госпо́дь къ Моисе́ю: впиши́ сiе́ на па́мять въ кни́ги и вда́й во у́шы Иису́су, я́ко па́губою погублю́ па́мять Амали́кову от­ поднебе́сныя.
И созда́ Моисе́й олта́рь Го́споду и прозва́ и́мя ему́ Госпо́дь при­­бѣ́жище мое́:
я́ко руко́ю та́йною ра́туетъ Госпо́дь на Амали́ка от­ ро́да въ ро́дъ.
Синодальный
1 Бог дает Израилю воду из скалы; 8 нападение Амалика на израильтян и его поражение.
И двинулось всё общество сынов Израилевых из пустыни Син в путь свой, по повелению Господню, и расположилось станом в Рефидиме, и не было воды пить народу.
И укорял народ Моисея, и говорили: дайте нам воды пить. И сказал им Моисей: что вы укоряете меня? что искушаете Господа?
И жаждал там народ воды, и роптал народ на Моисея, говоря: зачем ты вывел нас из Египта, уморить жаждою нас и детей наших и стада наши?
Моисей возопил к Господу и сказал: что мне делать с народом сим? еще немного, и побьют меня камнями.
И сказал Господь Моисею: пройди перед народом, и возьми с собою некоторых из старейшин Израильских, и жезл твой, которым ты ударил по воде, возьми в руку твою, и пойди;
вот, Я стану пред тобою там на скале в Хориве, и ты ударишь в скалу, и пойдет из нее вода, и будет пить народ. И сделал так Моисей в глазах старейшин Израильских.
И нарек месту тому имя: Масса и Мерива*, по причине укорения сынов Израилевых и потому, что они искушали Господа, говоря: есть ли Господь среди нас, или нет? //*Искушение и укорение.
И пришли Амаликитяне и воевали с Израильтянами в Рафидиме.
Моисей сказал Иисусу: выбери нам мужей [сильных] и пойди, сразись с Амаликитянами; завтра я стану на вершине холма, и жезл Божий будет в руке моей.
И сделал Иисус, как сказал ему Моисей, и [пошел] сразиться с Амаликитянами; а Моисей и Аарон и Ор взошли на вершину холма.
И когда Моисей поднимал руки свои, одолевал Израиль, а когда опускал руки свои, одолевал Амалик;
но руки Моисеевы отяжелели, и тогда взяли камень и подложили под него, и он сел на нем, Аарон же и Ор поддерживали руки его, один с одной, а другой с другой стороны. И были руки его подняты до захождения солнца.
И низложил Иисус Амалика и народ его острием меча.
И сказал Господь Моисею: напиши сие для памяти в книгу и внуши Иисусу, что Я совершенно изглажу память Амаликитян из поднебесной.
И устроил Моисей жертвенник [Господу] и нарек ему имя: Иегова Нисси*. //*Господь знамя мое.
Ибо, сказал он, рука на престоле Господа: брань у Господа против Амалика из рода в род.
Цр҃ко́внослав
И҆ воздви́жесѧ ве́сь со́нмъ сынѡ́въ і҆и҃левыхъ ѿ пꙋсты́ни сі́нъ по полкѡ́мъ свои̑мъ сло́вомъ гдⷭ҇нимъ и҆ ѡ҆полчи́шасѧ въ рафїді́нѣ. Не бѧ́ше же воды̀ лю́демъ пи́ти,
и҆ хꙋ́лѧхꙋ лю́дїе мѡѷсе́а, глаго́люще: да́ждь на́мъ во́дꙋ, да пїе́мъ. И҆ речѐ и҆̀мъ мѡѷсе́й: что̀ хꙋ́лите мѧ̀; и҆ что̀ и҆скꙋша́ете гдⷭ҇а;
Возжажда́ша же та́мѡ лю́дїе воды̀ и҆ ропта́хꙋ на мѡѷсе́а, глаго́люще: вскꙋ́ю сїѐ; и҆зве́лъ є҆сѝ на́съ и҆з̾ є҆гѵ́пта ᲂу҆мори́ти на́съ и҆ ча̑да на̑ша и҆ скоты̀ жа́ждею;
Возопи́ же мѡѷсе́й ко гдⷭ҇ꙋ глаго́лѧ: что̀ сотворю̀ лю́демъ си̑мъ; є҆щѐ ма́лѡ, и҆ побїю́тъ мѧ̀ ка́менїемъ.
И҆ речѐ гдⷭ҇ь къ мѡѷсе́ю: пойдѝ пред̾ людьмѝ си́ми, и҆ поимѝ съ собо́ю ѿ ста́рєцъ людски́хъ, и҆ же́злъ, и҆́мже пресѣ́клъ є҆сѝ мо́ре, возмѝ въ рꙋ́кꙋ твою̀, и҆ пойдѝ:
а҆́зъ же ста́нꙋ та́мѡ пре́жде прише́ствїѧ твоегѡ̀ ᲂу҆ ка́мене въ хѡри́вѣ: и҆ ᲂу҆да́риши въ ка́мень, и҆ и҆зы́детъ и҆з̾ негѡ̀ вода̀, и҆ да пїю́тъ лю́дїе. Сотвори́ же мѡѷсе́й та́кѡ пред̾ сы̑ны і҆и҃левыми,
и҆ прозва̀ и҆́мѧ мѣ́стꙋ томꙋ̀ и҆скꙋше́нїе и҆ похꙋле́нїе, хꙋлы̀ ра́ди сынѡ́въ і҆и҃левыхъ, и҆ зане́же и҆скꙋси́ша гдⷭ҇а, глаго́люще: а҆́ще є҆́сть въ на́съ гдⷭ҇ь, и҆лѝ нѝ;
Прїи́де же а҆мали́къ и҆ воева̀ на і҆и҃лѧ въ рафїді́нѣ.
Рече́ же мѡѷсе́й ко і҆исꙋ́сꙋ: и҆зберѝ себѣ̀ мꙋ́жы си̑льны и҆ и҆зше́дъ ѡ҆полчи́сѧ на а҆мали́ка заꙋ́тра: и҆ сѐ, а҆́зъ ста́нꙋ на верхꙋ̀ горы̀, и҆ же́злъ бж҃їй въ рꙋцѣ̀ мое́й.
И҆ сотворѝ і҆исꙋ́съ, ꙗ҆́коже речѐ є҆мꙋ̀ мѡѷсе́й, и҆ и҆зше́дъ ѡ҆полчи́сѧ на а҆мали́ка: мѡѷсе́й же и҆ а҆арѡ́нъ и҆ ѡ҆́ръ взыдо́ша на ве́рхъ горы̀.
И҆ бы́сть є҆гда̀ воздвиза́ше мѡѷсе́й рꙋ́цѣ, ѡ҆долѣва́ше і҆и҃ль: є҆гда́ же ѡ҆пꙋска́ше рꙋ́цѣ, ѡ҆долѣва́ше а҆мали́къ:
рꙋ́цѣ же мѡѷсе́ѡвы тѧ̑жки бѣ́ша: и҆ взе́мше ка́мень, подложи́ша є҆мꙋ̀, и҆ сѣдѧ́ше на не́мъ: а҆арѡ́нъ же и҆ ѡ҆́ръ поддержа́ста рꙋ́цѣ є҆мꙋ̀, є҆ди́нъ ѿсю́дꙋ, а҆ дрꙋгі́й ѿтꙋ́дꙋ: и҆ бы́ша мѡѷсе́ови рꙋ́цѣ ᲂу҆крѣплє́ны до захожде́нїѧ со́лнца:
и҆ преѡдолѣ̀ і҆исꙋ́съ а҆мали́ка и҆ всѧ̑ лю́ди є҆гѡ̀ ᲂу҆бі́йствомъ меча̀.
Рече́ же гдⷭ҇ь къ мѡѷсе́ю: впишѝ сїѐ на па́мѧть въ кни̑ги и҆ вда́й во ᲂу҆́шы і҆исꙋ́сꙋ, ꙗ҆́кѡ па́гꙋбою погꙋблю̀ па́мѧть а҆мали́ковꙋ ѿ поднебе́сныѧ.
И҆ созда̀ мѡѷсе́й ѻ҆лта́рь гдⷭ҇ꙋ и҆ прозва̀ и҆́мѧ є҆мꙋ̀ гдⷭ҇ь прибѣ́жище моѐ:
ꙗ҆́кѡ рꙋко́ю та́йною ра́тꙋетъ гдⷭ҇ь на а҆мали́ка ѿ ро́да въ ро́дъ.
 Toda la congregación de los hijos de Israel partió del desierto de Sin avanzando por jornadas, conforme al mandamiento de Jehová, y acamparon en Refidim, donde no había agua para que el pueblo bebiera.
Y disputó el pueblo con Moisés, diciéndole:

—Danos agua para que bebamos.

—¿Por qué disputáis conmigo? ¿Por qué tentáis a Jehová? —les respondió Moisés.

Así que el pueblo tuvo allí sed, y murmuró contra Moisés:

—¿Por qué nos hiciste subir de Egipto para matarnos de sed a nosotros, a nuestros hijos y a nuestros ganados?

Entonces clamó Moisés a Jehová, y dijo:

—¿Qué haré con este pueblo? ¡Poco falta para que me apedreen!

Jehová respondió a Moisés:

—Pasa delante del pueblo y toma contigo algunos ancianos de Israel; toma también en tu mano la vara con que golpeaste el río, y ve.

Allí yo estaré ante ti sobre la peña, en Horeb; golpearás la peña, y saldrán de ella aguas para que beba el pueblo.

Moisés lo hizo así en presencia de los ancianos de Israel.

Y dio a aquel lugar el nombre de Masah y Meriba, por la rencilla de los hijos de Israel y porque tentaron a Jehová al decir: «¿Está, pues, Jehová entre nosotros o no?»

Después vino Amalec y peleó contra Israel en Refidim.
Y dijo Moisés a Josué:

—Escoge a algunos hombres y sal a pelear contra Amalec. Mañana yo estaré sobre la cumbre del collado con la vara de Dios en mi mano.

Josué hizo como le dijo Moisés y salió a pelear contra Amalec. Moisés, Aarón y Hur subieron a la cumbre del collado.
Y sucedía que cuando alzaba Moisés su mano, Israel vencía; pero cuando él bajaba su mano, vencía Amalec.
Como las manos de Moisés se cansaban, tomaron una piedra y la pusieron debajo de él. Moisés se sentó sobre ella, mientras Aarón y Hur sostenían sus manos, uno de un lado y el otro del otro; así se mantuvieron firmes sus manos hasta que se puso el sol.
Y Josué deshizo a Amalec y a su pueblo a filo de espada.
Entonces Jehová dijo a Moisés:

—Escribe esto para que sea recordado en un libro, y di a Josué que borraré del todo la memoria de Amalec de debajo del cielo.

Luego Moisés edificó un altar, al que puso por nombre Jehová-nisi,
diciendo: «Por cuanto la mano de Amalec se levantó contra el trono de Jehová, Jehová estará en guerra con Amalec de generación en generación.»
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible