Скрыть
21:1
21:3
21:7
21:8
21:10
21:11
21:15
21:16
21:18
21:21
21:22
21:23
21:25
21:26
21:27
21:29
21:30
21:31
21:32
21:33
21:34
21:35
21:36
Церковнославянский (рус)
И сiя́ оправда́нiя, я́же да положи́ши предъ ни́ми:
а́ще стя́жеши раба́ Евре́ина, ше́сть лѣ́тъ да порабо́таетъ тебѣ́, въ седмо́е же лѣ́то от­пу́стиши его́ свобо́дна ту́не:
а́ще са́мъ еди́нъ вни́детъ, то́ еди́нъ и изы́детъ: а́ще же жена́ вни́детъ съ ни́мъ, то́ и жена́ отъи́детъ съ ни́мъ:
а́ще же господи́нъ да́стъ ему́ жену́, и роди́тъ ему́ сы́ны или́ дще́ри, жена́ и дѣ́ти да бу́дутъ господи́ну его́, са́мъ же еди́нъ да отъи́детъ.
А́ще же от­вѣща́въ ра́бъ рече́тъ: воз­люби́хъ господи́на мо­его́ и жену́ мою́ и дѣ́ти моя́, не от­хожду́ свобо́денъ:
да при­­веде́тъ его́ господи́нъ его́ предъ суди́ще Бо́жiе, и тогда́ при­­веде́тъ его́ предъ две́ри на пра́гъ, и да проверти́тъ ему́ у́хо господи́нъ его́ ши́ломъ, и да порабо́таетъ ему́ во вѣ́ки.
А́ще же кто́ прода́стъ свою́ дще́рь въ рабы́ню, да не отъи́детъ, я́коже от­хо́дятъ рабы́ни:
а́ще не угоди́тъ предъ очи́ма господи́на сво­его́, ю́же о́нъ взя́ти въ жену́ обѣща́, да от­пу́ститъ ю́: язы́ку же чужде́му господи́нъ да не прода́стъ ея́, поне́же от­ве́рже ю́:
а́ще же сы́ну сво­ему́ обѣща́лъ ю́, по обыкнове́нiю дще́рей да сотвори́тъ е́й:
а́ще же другу́ю по́йметъ себѣ́, потре́бныхъ и оде́ждъ и сообще́нiя ея́ да не лиши́тъ:
а́ще же си́хъ тре́хъ не сотвори́тъ е́й, да отъи́детъ безъ сребра́ ту́не.
И а́ще кого́ кто́ уда́ритъ, и у́мретъ, сме́ртiю да у́мретъ [и то́й]:
а́ще же не хотя́, но Бо́гъ предаде́ въ ру́цѣ его́, да́мъ тебѣ́ мѣ́сто, въ не́же убѣжи́тъ та́мо уби́вый:
а́ще же кто́ при­­ложи́тъ уби́ти бли́жняго сво­его́ ле́стiю и при­­бѣ́гнетъ ко олтарю́, от­ олтаря́ Мо­его́ да во́змеши того́ умертви́ти.
И́же бiе́тъ отца́ сво­его́ или́ ма́терь свою́, сме́ртiю да у́мретъ.
И́же злосло́витъ отца́ сво­его́ или́ ма́терь свою́, сме́ртiю да у́мретъ.
А́ще кто́ кого́ укра́детъ от­ сыно́въ Изра́илевыхъ, и соодолѣ́въ сему́ прода́стъ его́, и обря́щет­ся у него́, сме́ртiю да сконча́ет­ся.
А́ще же сваря́т­ся два́ му́жа, и уда́ритъ еди́нъ друга́го ка́менемъ или́ пя́стiю, и не у́мретъ, но сля́жетъ на одрѣ́:
а́ще воста́въ человѣ́къ похо́дитъ внѣ́ о жезлѣ́, непови́ненъ бу́детъ уда́ривый его́: то́чiю за недѣ́ланiе его́ да да́стъ цѣ́ну и на цѣльбу́.
А́ще же кто́ уда́ритъ раба́ сво­его́ или́ рабу́ свою́ жезло́мъ, и у́мретъ от­ руки́ его́, судо́мъ да от­мсти́т­ся:
а́ще же преживе́тъ де́нь еди́нъ или́ два́, да не мсти́т­ся: сребро́ бо его́ е́сть.
А́ще же бiю́т­ся два́ му́жа, и поразя́тъ жену́ непра́здну, и изы́детъ младе́нецъ ея́ неизображе́нъ, тщето́ю да отщети́т­ся: я́коже наложи́тъ му́жъ жены́ тоя́, подоба́ющее да от­да́стъ:
а́ще же изображе́нъ бу́детъ, да да́стъ ду́шу за ду́шу,
о́ко за о́ко, зу́бъ за зу́бъ, ру́ку за ру́ку, но́гу за но́гу,
жже́нiе за жже́нiе, я́зву за я́зву, вре́дъ за вре́дъ.
А́ще же кто́ исткне́тъ о́ко рабу́ сво­ему́ или́ о́ко рабы́ни сво­е́й и ослѣпи́тъ, свобо́дны да от­пу́ститъ я́ за о́ко и́хъ:
а́ще же зу́бъ рабу́ сво­ему́ или́ зу́бъ рабѣ́ сво­е́й избiе́тъ, свобо́дны да от­пу́ститъ я́ за зу́бъ и́хъ.
А́ще же во́лъ убоде́тъ му́жа или́ жену́, и у́мретъ, ка́менiемъ да побiе́т­ся во́лъ то́й, и да не снѣдя́тъ мя́са его́, господи́нъ же вола́ непови́ненъ бу́детъ:
а́ще же во́лъ бодли́въ бу́детъ пре́жде вчера́шняго и тре́тiяго дне́, и воз­вѣстя́тъ господи́ну его́, и не заключи́тъ его́, и убiе́тъ му́жа или́ жену́: во́лъ ка́менiемъ да побiе́т­ся, и господи́нъ его́ ку́пно да у́мретъ:
а́ще же о́купъ нало́жит­ся ему́, да да́стъ о́купъ за ду́шу свою́, ели́ко наложа́тъ ему́:
а́ще же сы́на или́ дще́рь убоде́тъ, по сему́ же суду́ да сотворя́тъ ему́:
а́ще же раба́ или́ рабу́ убоде́тъ во́лъ, сребра́ три́десять дидра́хмъ да да́стъ господи́ну и́хъ, и во́лъ ка́менiемъ да побiе́т­ся.
А́ще же кто́ от­ве́рзетъ я́му или́ ископа́етъ я́му и не покры́етъ ея́, и впаде́т­ся въ ню́ теле́цъ или́ осля́,
господи́нъ я́мы от­да́стъ [цѣ́ну], сребро́ да́стъ господи́ну и́хъ: уме́ршее же ему́ да бу́детъ.
А́ще же чі́й во́лъ убоде́тъ вола́ бли́жняго, и у́мретъ, да продаду́тъ вола́ жива́го, и да раздѣля́тъ цѣ́ну его́, и вола́ уме́ршаго да раздѣля́тъ:
а́ще же зна́емь е́сть во́лъ, я́ко бодли́въ е́сть пре́жде вчера́шняго и тре́тiяго дне́, и глаго́лаша господи́ну его́, и то́й не заключи́тъ его́: да от­да́стъ вола́ за вола́, ме́ртвый же ему́ да бу́детъ.
Синодальный
1 Постановления о рабах. 12 О повреждениях человеку, 28 волу или «если вол забодает».
И вот законы, которые ты объявишь им:
если купишь раба Еврея, пусть он работает [тебе] шесть лет, а в седьмой [год] пусть выйдет на волю даром;
если он пришел один, пусть один и выйдет; а если он женатый, пусть выйдет с ним и жена его;
если же господин его дал ему жену и она родила ему сынов, или дочерей, то жена и дети ее пусть останутся у господина ее, а он выйдет один;
но если раб скажет: люблю господина моего, жену мою и детей моих, не пойду на волю, –
то пусть господин его приведет его пред богов* и поставит его к двери, или к косяку, и проколет ему господин его ухо шилом, и он останется рабом его вечно. //*Т. е. пред судей. – Пс.81:1,2,6.
Если кто продаст дочь свою в рабыни, то она не может выйти, как выходят рабы;
если она не угодна господину своему и он не обручит ее, пусть позволит выкупить ее; а чужому народу продать ее [господин] не властен, когда сам пренебрег ее;
если он обручит ее сыну своему, пусть поступит с нею по праву дочерей;
если же другую возьмет за него, то она не должна лишаться пищи, одежды и супружеского сожития;
а если он сих трех вещей не сделает для нее, пусть она отойдет даром, без выкупа.
Кто ударит человека так, что он умрет, да будет предан смерти;
но если кто не злоумышлял, а Бог попустил ему попасть под руки его, то Я назначу у тебя место, куда убежать [убийце];
а если кто с намерением умертвит ближнего коварно [и прибежит к жертвеннику], то и от жертвенника Моего бери его на смерть.
Кто ударит отца своего, или свою мать, того должно предать смерти.
Кто украдет человека [из сынов Израилевых] и [поработив его] продаст его, или найдется он в руках у него, то должно предать его смерти.
Кто злословит отца своего, или свою мать, того должно предать смерти.
Когда ссорятся [двое], и один человек ударит другого камнем, или кулаком, и тот не умрет, но сляжет в постель,
то, если он встанет и будет выходить из дома с помощью палки, ударивший [его] не будет повинен смерти; только пусть заплатит за остановку в его работе и даст на лечение его.
А если кто ударит раба своего, или служанку свою палкою, и они умрут под рукою его, то он должен быть наказан;
но если они день или два дня переживут, то не должно наказывать его, ибо это его серебро.
Когда дерутся люди, и ударят беременную женщину, и она выкинет, но не будет другого вреда, то взять с виновного пеню, какую наложит на него муж той женщины, и он должен заплатить оную при посредниках;
а если будет вред, то отдай душу за душу,
глаз за глаз, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу,
обожжение за обожжение, рану за рану, ушиб за ушиб.
Если кто раба своего ударит в глаз, или служанку свою в глаз, и повредит его, пусть отпустит их на волю за глаз;
и если выбьет зуб рабу своему, или рабе своей, пусть отпустит их на волю за зуб.
Если вол забодает мужчину или женщину до смерти, то вола побить камнями и мяса его не есть; а хозяин вола не виноват;
но если вол бодлив был и вчера и третьего дня, и хозяин его, быв извещен о сем, не стерег его, а он убил мужчину или женщину, то вола побить камнями, и хозяина его предать смерти;
если на него наложен будет выкуп, пусть даст выкуп за душу свою, какой наложен будет на него.
Сына ли забодает, дочь ли забодает, – по сему же закону поступать с ним.
Если вол забодает раба или рабу, то господину их заплатить тридцать сиклей серебра, а вола побить камнями.
Если кто раскроет яму, или если выкопает яму и не покроет ее, и упадет в нее вол или осел,
то хозяин ямы должен заплатить, отдать серебро хозяину их, а труп будет его.
Если чей-нибудь вол забодает до смерти вола у соседа его, пусть продадут живого вола и разделят пополам цену его; также и убитого пусть разделят пополам;
а если известно было, что вол бодлив был и вчера и третьего дня, но хозяин его [быв извещен о сем] не стерег его, то должен он заплатить вола за вола, а убитый будет его.
Сербский
А ово су закони које ћеш им поставити:
Ако купиш роба Јеврејина, шест година нека ти служи, а седме нек отиде слободан без откупа.
Ако буде дошао инокосан, нека и отиде инокосан; ако ли буде имао жену, нека иде и жена с њим.
Ако га господар његов ожени, и жена му роди синове или кћери, жена с децом својом нека буде господару његовом, а он нека отиде сам.
Ако ли роб рече тврдо: Љубим господара свог, жену своју и децу своју, нећу да идем да будем слободан,
Онда нека га доведе господар његов пред судије и постави на вратима или код довратка, и онде нека му господар пробуши ухо шилом, па нека му робује довека.
Ако ко прода кћер своју да буде робиња, да не одлази као робови што одлазе.
Ако не буде по вољи господару свом, и он је не узме за жену, нека је пусти на откупе; али да нема власти продати је у туђ народ учинивши јој неверу.
Ако ли је заручи сину свом, да јој учини по праву које имају кћери.
Ако ли узме другу, да јој не умали хране ни одела ни заједнице.
Ако јој ово троје не учини, онда нек отиде без откупа.
Ко удари човека, те умре, да се погуби.
Ако ли не буде хтео, него му га Бог даде у руке, одредићу ти место куда може побећи.
Ако би ко намерно устао на ближњег свог да га убије из преваре, одвуци га и од олтара мог да се погуби.
Ко удари оца свог или матер своју, да се погуби.
Ко украде човека и прода или се нађе у његовим рукама, да се погуби.
Ко опсује оца свог или матер своју, да се погуби.
Кад се сваде људи, па један удари другог каменом или песницом, али онај не умре него падне у постељу,
Ако се придигне и изађе о штапу, да не буде крив онај који је ударио, само дангубу да му накнади и сву видарину да плати.
Ко удари роба свог или робињу штапом тако да му умре под руком, да је крив;
Али ако преживи дан или два, да није крив, јер је његов новац.
Кад се сваде људи, па који од њих удари трудну жену тако да изађе из ње дете, али се не догоди смрт, да плати глобу колико муж женин рече, а да плати преко судија;
Ако ли се догоди смрт, тада ћеш узети живот за живот,
Око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу,
Ужег за ужег, рану за рану, модрицу за модрицу.
Ако ко удари по оку роба свог или робињу своју, те му поквари око, да га отпусти слободног за око његово.
И ако избије зуб робу свом или робињи својој, да га пусти слободног за зуб његов.
Ако во убоде човека или жену, те умре, да се во заспе камењем и да се не једе месо од њега, а господар од вола да није крив.
Али ако је во пре био бодач и господар његов знао за то па га није чувао, те убије човека или жену, во да се заспе камењем, и господар његов да се погуби.
Ако му се одреди да се откупи, нека да откуп за живот свој, колико му се одреди.
Ако убоде сина или кћер, да му буде по истом закону.
Ако ли роба убоде во или робињу, да да господару њиховом тридесет сикала сребра и во да се заспе камењем.
Ако ко открије јаму или ископа јаму а не покрије, па упадне во или магарац,
Да накнади господар од јаме и плати новцем господару њиховом, а што је угинуло да је његово.
Ако во једног убоде вола другом, те погине, онда да продаду вола живог и новце да поделе, тако и убијеног вола да поделе.
Ако ли се знало да је во пре био бодач па га није чувао господар његов, да да вола за вола, а убијени нека буде њему.
καὶ ταῦτα τὰ δικαιώματα ἃ παρα­θήσεις ἐνώπιον αὐτῶν
ἐὰν κτήσῃ παῖδα Εβραῖον ἓξ ἔτη δουλεύ­σει σοι τῷ δὲ ἑβδόμῳ ἔτει ἀπελεύ­­σε­ται ἐλεύ­θερος δωρεάν
ἐὰν αὐτὸς μόνος εἰσέλθῃ καὶ μόνος ἐξελεύ­­σε­ται ἐὰν δὲ γυνὴ συν­εισέλθῃ μετ᾿ αὐτοῦ ἐξελεύ­­σε­ται καὶ ἡ γυνὴ μετ᾿ αὐτοῦ
ἐὰν δὲ ὁ κύριος δῷ αὐτῷ γυναῖκα καὶ τέκῃ αὐτῷ υἱοὺς ἢ θυγατέρας ἡ γυνὴ καὶ τὰ παιδία ἔσται τῷ κυρίῳ αὐτοῦ αὐτὸς δὲ μόνος ἐξελεύ­­σε­ται
ἐὰν δὲ ἀπο­κριθεὶς εἴπῃ ὁ παῖς ἠγάπηκα τὸν κύριόν μου καὶ τὴν γυναῖκα καὶ τὰ παιδία οὐκ ἀπο­τρέχω ἐλεύ­θερος
προ­σάξει αὐτὸν ὁ κύριος αὐτοῦ προ­̀ς τὸ κριτήριον τοῦ θεοῦ καὶ τότε προ­σάξει αὐτὸν ἐπι­̀ τὴν θύραν ἐπι­̀ τὸν σταθμόν καὶ τρυπήσει αὐτοῦ ὁ κύριος τὸ οὖς τῷ ὀπητίῳ καὶ δουλεύ­σει αὐτῷ εἰς τὸν αἰῶνα
ἐὰν δέ τις ἀπο­δῶται τὴν ἑαυτοῦ θυγατέρα οἰκέτιν οὐκ ἀπελεύ­­σε­ται ὥσπερ ἀπο­τρέχουσιν αἱ δοῦλαι
ἐὰν μὴ εὐαρεστήσῃ τῷ κυρίῳ αὐτῆς ἣν αὑτῷ καθωμολογήσατο ἀπο­λυτρώσει αὐτήν ἔθνει δὲ ἀλλοτρίῳ οὐ κύριός ἐστιν πωλεῖν αὐτήν ὅτι ἠθέτησεν ἐν αὐτῇ
ἐὰν δὲ τῷ υἱῷ καθομολογήσηται αὐτήν κατα­̀ τὸ δικαίωμα τῶν θυγατέρων ποιήσει αὐτῇ
ἐὰν δὲ ἄλλην λάβῃ ἑαυτῷ τὰ δέον­τα καὶ τὸν ἱματισμὸν καὶ τὴν ὁμιλίαν αὐτῆς οὐκ ἀπο­στερήσει
ἐὰν δὲ τὰ τρία ταῦτα μὴ ποιήσῃ αὐτῇ ἐξελεύ­­σε­ται δωρεὰν ἄνευ ἀργυρίου
ἐὰν δὲ πατάξῃ τίς τινα καὶ ἀπο­θάνῃ θανάτῳ θανατούσθω
ὁ δὲ οὐχ ἑκών ἀλλὰ ὁ θεὸς παρέδωκεν εἰς τὰς χεῖρας αὐτοῦ δώσω σοι τόπον οὗ φεύ_κ­σε­ται ἐκεῖ ὁ φονεύ­σας
ἐὰν δέ τις ἐπι­θῆται τῷ πλη­σίον ἀπο­κτεῖναι αὐτὸν δόλῳ καὶ κατα­φύγῃ ἀπο­̀ τοῦ θυσιαστηρίου μου λήμψῃ αὐτὸν θανατῶσαι
ὃς τύπτει πατέρα αὐτοῦ ἢ μητέρα αὐτοῦ θανάτῳ θανατούσθω
ὁ κακολογῶν πατέρα αὐτοῦ ἢ μητέρα αὐτοῦ τελευτήσει θανάτῳ
ὃς ἐὰν κλέψῃ τίς τινα τῶν υἱῶν Ισραηλ καὶ κατα­δυναστεύ­σας αὐτὸν ἀπο­δῶται καὶ εὑρεθῇ ἐν αὐτῷ θανάτῳ τελευτάτω
ἐὰν δὲ λοιδορῶν­ται δύο ἄνδρες καὶ πατάξῃ τις τὸν πλη­σίον λίθῳ ἢ πυγμῇ καὶ μὴ ἀπο­θάνῃ κατα­κλιθῇ δὲ ἐπι­̀ τὴν κοίτην
ἐὰν ἐξαναστὰς ὁ ἄνθρωπος περιπατήσῃ ἔξω ἐπι­̀ ῥάβδου ἀθῷος ἔσται ὁ πατάξας πλη­̀ν τῆς ἀργίας αὐτοῦ ἀπο­τείσει καὶ τὰ ἰατρεῖα
ἐὰν δέ τις πατάξῃ τὸν παῖδα αὐτοῦ ἢ τὴν παιδίσκην αὐτοῦ ἐν ῥάβδῳ καὶ ἀπο­θάνῃ ὑπὸ τὰς χεῖρας αὐτοῦ δίκῃ ἐκδικηθήτω
ἐὰν δὲ δια­βιώσῃ ἡμέραν μίαν ἢ δύο οὐκ ἐκδικηθή­σε­ται τὸ γὰρ ἀργύριον αὐτοῦ ἐστιν
ἐὰν δὲ μάχων­ται δύο ἄνδρες καὶ πατάξωσιν γυναῖκα ἐν γαστρὶ ἔχουσαν καὶ ἐξέλθῃ τὸ παιδίον αὐτῆς μὴ ἐξεικονισμένον ἐπι­ζήμιον ζημιωθή­σε­ται καθότι ἂν ἐπι­βάλῃ ὁ ἀνὴρ τῆς γυναικός δώσει μετὰ ἀξιώμα­τος
ἐὰν δὲ ἐξεικονισμένον ἦν δώσει ψυχὴν ἀν­τὶ ψυχῆς
ὀφθαλμὸν ἀν­τὶ ὀφθαλμοῦ ὀδόν­τα ἀν­τὶ ὀδόν­τος χεῖρα ἀν­τὶ χειρός πόδα ἀν­τὶ ποδός
κατα­́καυμα ἀν­τὶ κατα­καύμα­τος τραῦμα ἀν­τὶ τραύμα­τος μώλωπα ἀν­τὶ μώλωπος
ἐὰν δέ τις πατάξῃ τὸν ὀφθαλμὸν τοῦ οἰκέτου αὐτοῦ ἢ τὸν ὀφθαλμὸν τῆς θεραπαίνης αὐτοῦ καὶ ἐκτυφλώσῃ ἐλευθέρους ἐξαποστελεῖ αὐτοὺς ἀν­τὶ τοῦ ὀφθαλμοῦ αὐτῶν
ἐὰν δὲ τὸν ὀδόν­τα τοῦ οἰκέτου ἢ τὸν ὀδόν­τα τῆς θεραπαίνης αὐτοῦ ἐκκόψῃ ἐλευθέρους ἐξαποστελεῖ αὐτοὺς ἀν­τὶ τοῦ ὀδόν­τος αὐτῶν
ἐὰν δὲ κερατίσῃ ταῦρος ἄνδρα ἢ γυναῖκα καὶ ἀπο­θάνῃ λίθοις λιθοβοληθή­σε­ται ὁ ταῦρος καὶ οὐ βρωθή­σε­ται τὰ κρέα αὐτοῦ ὁ δὲ κύριος τοῦ ταύρου ἀθῷος ἔσται
ἐὰν δὲ ὁ ταῦρος κερατιστὴς ᾖ προ­̀ τῆς ἐχθὲς καὶ προ­̀ τῆς τρίτης καὶ δια­μαρτύρων­ται τῷ κυρίῳ αὐτοῦ καὶ μὴ ἀφανίσῃ αὐτόν ἀνέλῃ δὲ ἄνδρα ἢ γυναῖκα ὁ ταῦρος λιθοβοληθή­σε­ται καὶ ὁ κύριος αὐτοῦ προ­σαποθανεῖται
ἐὰν δὲ λύτρα ἐπι­βληθῇ αὐτῷ δώσει λύτρα τῆς ψυχῆς αὐτοῦ ὅσα ἐὰν ἐπι­βάλωσιν αὐτῷ
ἐὰν δὲ υἱὸν ἢ θυγατέρα κερατίσῃ κατα­̀ τὸ δικαίωμα τοῦτο ποιήσουσιν αὐτῷ
ἐὰν δὲ παῖδα κερατίσῃ ὁ ταῦρος ἢ παιδίσκην ἀργυρίου τριάκον­τα δίδραχμα δώσει τῷ κυρίῳ αὐτῶν καὶ ὁ ταῦρος λιθοβοληθή­σε­ται
ἐὰν δέ τις ἀνοίξῃ λάκκον ἢ λατομήσῃ λάκκον καὶ μὴ καλύψῃ αὐτόν καὶ ἐμπέσῃ ἐκεῖ μόσχος ἢ ὄνος
ὁ κύριος τοῦ λάκκου ἀπο­τείσει ἀργύριον δώσει τῷ κυρίῳ αὐτῶν τὸ δὲ τετελευτηκὸς αὐτῷ ἔσται
ἐὰν δὲ κερατίσῃ τινὸς ταῦρος τὸν ταῦρον τοῦ πλη­σίον καὶ τελευτήσῃ ἀπο­δώσον­ται τὸν ταῦρον τὸν ζῶν­τα καὶ διελοῦν­ται τὸ ἀργύριον αὐτοῦ καὶ τὸν ταῦρον τὸν τεθνηκότα διελοῦν­ται
ἐὰν δὲ γνωρίζηται ὁ ταῦρος ὅτι κερατιστής ἐστιν προ­̀ τῆς ἐχθὲς καὶ προ­̀ τῆς τρίτης ἡμέρας καὶ δια­μεμαρτυρη­μέ­νοι ὦσιν τῷ κυρίῳ αὐτοῦ καὶ μὴ ἀφανίσῃ αὐτόν ἀπο­τείσει ταῦρον ἀν­τὶ ταύρου ὁ δὲ τετελευτηκὼς αὐτῷ ἔσται
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible