Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
22:2
22:3
22:4
22:5
22:6
22:7
22:9
22:10
22:11
22:13
22:14
22:15
22:16
см.:Втор.22:28;
22:17
22:19
22:20
см.:Втор.13:13:15;
22:23
22:24
22:26
см.:Втор.24:12;
22:27
22:30
А́ще же кто́ укра́детъ телца́ или́ о́вцу, и зако́летъ или́ прода́стъ, пя́ть телце́въ да возда́стъ за телца́ и четы́ри о́вцы за о́вцу.
А́ще же въ подкопа́нiи обря́щется та́ть, и я́звенъ у́мретъ, нѣ́сть ему́ убі́йство:
а́ще же взы́детъ со́лнце надъ ни́мъ, пови́ненъ е́сть, у́мретъ за него́: а́ще же не и́мать имѣ́нiя, да прода́стся за татьбу́:
а́ще же я́тъ бу́детъ, и обря́щется въ руцѣ́ его́ укра́деное от осля́те до овцы́ жи́во, сугу́бо да отда́стъ я́.
А́ще же кто́ потра́витъ ни́ву или́ виногра́дъ, и пу́ститъ ско́тъ сво́й пасти́ся на чуже́й ни́вѣ, да да́стъ от ни́вы своея́ по плоду́ его́: а́ще же всю́ ни́ву потра́витъ, лу́чшая ни́вы своея́ и лу́чшая виногра́да своего́ да отда́стъ.
А́ще же изше́дъ о́гнь обря́щетъ те́рнiе и запали́тъ гумно́, или́ кла́сы, или́ ни́ву, да отда́стъ, и́же возже́ о́гнь.
А́ще же кто́ да́стъ дру́гу сребро́ или́ сосу́дъ сохрани́ти, и укра́дется изъ до́му му́жа того́, а́ще обря́щется украды́й, да возда́стъ сугу́бо:
а́ще же не обря́щется украды́й, да прiи́детъ господи́нъ до́му предъ Бо́га и да клене́тся, я́ко пои́стиннѣ не слука́вствова о́нъ о все́мъ положе́нiи дру́жнемъ.
По все́й рече́ннѣй непра́вдѣ, о теля́ти и о осля́ти и о овцѣ́, и о ри́зѣ и о все́й ги́бели нанесе́ннѣй, что́ у́бо ни бы́ло бы, предъ Бо́гомъ да прiи́детъ су́дъ обои́хъ, и обвине́нный Бо́гомъ да отда́стъ сугу́бо бли́жнему.
А́ще же кто́ да́стъ дру́гу осля́ или́ телца́, или́ о́вцу, или́ вся́къ ско́тъ храни́ти, и у́мретъ или́ поги́бнетъ, или́ плѣне́но бу́детъ, и никто́же увѣ́сть,
кля́тва да бу́детъ Бо́жiя между́ обои́ми, я́ко пои́стиннѣ не слука́вствова о́нъ о все́мъ бли́жняго положе́нiи, и та́ко прiи́метъ господи́нъ его́, и да не отда́стъ:
а́ще же укра́дено бу́детъ от него́, да отда́стъ господи́ну:
а́ще же звѣ́рь снѣде́, да веде́тъ его́ на звѣроя́дину, и не отда́стъ:
а́ще же кто́ испро́ситъ у дру́га, и поги́бнетъ, или́ у́мретъ, или́ плѣни́тся, господи́нъ же его́ не бу́детъ съ ни́мъ, отда́стъ:
а́ще же господи́нъ его́ бу́детъ съ ни́мъ, да не отда́стъ: а́ще же нае́мникъ е́сть, да бу́детъ ему́ вмѣ́сто мзды́ его́.
А́ще же прельсти́тъ кто́ не обруче́ну дѣви́цу, и бу́детъ съ не́ю, вѣ́номъ да отвѣ́нитъ ю́, [и по́йметъ ю́] себѣ́ въ жену́:
а́ще же возбраня́я возбрани́тъ и не восхо́щетъ оте́цъ ея́ да́ти ю́ ему́ въ жену́, сребро́ да возда́стъ отцу́, ели́ко е́сть вѣ́но дѣви́ческо.
Волхво́мъ живы́мъ бы́ти не попусти́те.
Вся́каго со ското́мъ быва́юща сме́ртiю убiе́те его́.
И́же же́ртву прино́ситъ бого́мъ, сме́ртiю да потреби́тся, но то́чiю Го́споду еди́ному.
И прише́лца не озло́бите, ниже́ оскорби́те его́: прише́лцы бо бѣ́сте въ земли́ Еги́петстѣй.
Вся́кiя вдовы́ и сироты́ не озло́бите:
а́ще же зло́бою озло́бите я́, и возстена́вше возопiю́тъ ко Мнѣ́, слу́хомъ услы́шу гла́съ и́хъ
и разгнѣ́ваюся я́ростiю, и побiю́ вы́ мече́мъ, и бу́дутъ жены́ ва́шя вдовы́, и ча́да ва́ша сироты́.
А́ще же да́си сребро́ взае́мъ бра́ту ни́щему и́же у тебе́, не бу́ди его́ понужда́яй, ниже́ наложи́ши ему́ ли́хвы.
И а́ще зало́житъ въ зало́гъ ри́зу дру́гъ тво́й, до захожде́нiя со́лнца отда́си ему́:
е́сть бо сiя́ покрове́нiе ему́, сiя́ еди́на ри́за стыдѣ́нiя его́, въ че́мъ спа́ти бу́детъ: а́ще у́бо возопiе́тъ ко Мнѣ́, услы́шу его́: ми́лостивъ бо е́смь.
Бого́въ да не злосло́виши и кня́зю люді́й твои́хъ да не рече́ши зла́.
Нача́тки от гумна́ и от точи́ла твоего́ да не косни́ши принести́ [Мнѣ́]: пе́рвенцы сыно́въ твои́хъ да да́си Мнѣ́:
та́ко сотвори́ши телцу́ твоему́, и овцѣ́ твое́й, и ослу́ твоему́: се́дмь дні́й да бу́детъ у ма́тери, въ осмы́й же де́нь да отда́си о́ное Мнѣ́.
Лю́ди свя́ти бу́дете Ми́, и мя́са звѣроя́диннаго да не снѣ́сте, псо́мъ пове́ржете е́.
1 Постановления о краже и возмещении. 16 Различные возмещения. 22 О вдовах и сиротах; о займах, обетах, приношениях.
Если кто украдет вола или овцу и заколет или продаст, то пять волов заплатит за вола и четыре овцы за овцу.
Если кто застанет вора подкапывающего и ударит его, так что он умрет, то кровь не вменится ему;
но если взошло над ним солнце, то вменится ему кровь. Укравший должен заплатить; а если нечем, то пусть продадут его для уплаты за украденное им;
если [он пойман будет и] украденное найдется у него в руках живым, вол ли то, или осел, или овца, пусть заплатит [за них] вдвое.
Если кто потравит поле, или виноградник, пустив скот свой травить чужое поле, [смотря по плодам его пусть заплатит со своего поля; а если потравит всё поле,] пусть вознаградит лучшим из поля своего и лучшим из виноградника своего.
Если появится огонь и охватит терн и выжжет копны, или жатву, или поле, то должен заплатить, кто произвел сей пожар.
Если кто отдаст ближнему на сохранение серебро или вещи, и они украдены будут из дома его, то, если найдется вор, пусть он заплатит вдвое;
а если не найдется вор, пусть хозяин дома придет пред судей [и поклянется], что не простер руки своей на собственность ближнего своего.
О всякой вещи спорной, о воле, об осле, об овце, об одежде, о всякой вещи потерянной, о которой кто-нибудь скажет, что она его, дело обоих должно быть доведено до судей: кого обвинят судьи, тот заплатит ближнему своему вдвое.
Если кто отдаст ближнему своему осла, или вола, или овцу, или какой другой скот на сбережение, а он умрет, или будет поврежден, или уведен, так что никто сего не увидит, –
клятва пред Господом да будет между обоими в том, что взявший не простер руки своей на собственность ближнего своего; и хозяин должен принять, а тот не будет платить;
а если украден будет у него, то должен заплатить хозяину его;
если же будет зверем растерзан, то пусть в доказательство представит растерзанное: за растерзанное он не платит.
Если кто займет у ближнего своего скот, и он будет поврежден, или умрет, а хозяина его не было при нем, то должен заплатить;
если же хозяин его был при нем, то не должен платить; если он взят был в наймы за деньги, то пусть и пойдет за ту цену.
Если обольстит кто девицу необрученную и переспит с нею, пусть даст ей вено [и возьмет ее] себе в жену;
а если отец не согласится [и не захочет] выдать ее за него, пусть заплатит [отцу] столько серебра, сколько полагается на вено девицам.
Ворожеи не оставляй в живых.
Всякий скотоложник да будет предан смерти.
Приносящий жертву богам, кроме одного Господа, да будет истреблен.
Пришельца не притесняй и не угнетай его, ибо вы сами были пришельцами в земле Египетской.
Ни вдовы, ни сироты не притесняйте;
если же ты притеснишь их, то, когда они возопиют ко Мне, Я услышу вопль их,
и воспламенится гнев Мой, и убью вас мечом, и будут жены ваши вдовами и дети ваши сиротами.
Если дашь деньги взаймы бедному из народа Моего, то не притесняй его и не налагай на него роста.
Если возьмешь в залог одежду ближнего твоего, до захождения солнца возврати ее,
ибо она есть единственный покров у него, она – одеяние тела его: в чем будет он спать? итак, когда он возопиет ко Мне, Я услышу, ибо Я милосерд.
Судей не злословь и начальника в народе твоем не поноси.
Не медли [приносить Мне] начатки от гумна твоего и от точила твоего; отдавай Мне первенца из сынов твоих;
то же делай с волом твоим и с овцою твоею [и с ослом твоим]: семь дней пусть они будут при матери своей, а в восьмой день отдавай их Мне.
И будете у Меня людьми святыми; и мяса, растерзанного зверем в поле, не ешьте, псам бросайте его.
Wenn ein Dieb bei einem nächtlichen Einbruch ertappt und so geschlagen wird, dass er stirbt, dann gilt der, der ihn geschlagen hat, nicht als Mörder.
War jedoch die Sonne schon aufgegangen, zählt es als Mord.
Ein Dieb muss für das Gestohlene vollen Ersatz leisten. Falls er dazu nicht imstande ist, muss er selbst als Sklave verkauft werden.
Hat er ein Stück Vieh – Rind, Esel, Schaf oder Ziege – gestohlen und es wird noch lebend bei ihm gefunden, muss er doppelten Ersatz leisten.
Wenn ein Mann sein Vieh auf seine Felder oder in seinen Weinberg treibt und es nicht beaufsichtigt, sodass es auch das Feld eines anderen abweidet, muss er Ersatz leisten. Er muss dem Geschädigten das Beste vom Ertrag seines eigenen Feldes oder Weinbergs geben.
Wenn jemand Feuer macht und es erfasst eine Dornenhecke und greift auf ein Getreidefeld oder aufgestellte Garben über oder vernichtet irgendetwas anderes auf dem Feld, dann muss er für den Schaden vollen Ersatz leisten.
Wenn ein Mann einem anderen Geld oder Wertsachen zur Aufbewahrung anvertraut und etwas davon wird aus dem Haus dieses anderen gestohlen, dann muss der Dieb, wenn er gefasst wird, den doppelten Betrag erstatten.
Kann er nicht ermittelt werden, muss der Besitzer des Hauses einen Eid vor Gott schwören, dass er nicht selbst das Eigentum des anderen an sich genommen hat.
Immer wenn zwei Männer sich um etwas streiten, um ein Rind, einen Esel, ein Schaf oder eine Ziege, ein Kleidungsstück oder irgendetwas sonst, und jeder behauptet, es sei sein Eigentum, dann sollen sie sich einem Gottesurteil unterwerfen. Wer als schuldig daraus hervorgeht, muss dem anderen das Doppelte erstatten.
Wenn ein Mann einem anderen einen Esel, ein Rind, ein Schaf oder ein anderes Tier zur Aufsicht übergibt und es stirbt, bricht sich ein Bein oder wird von Feinden weggetrieben, ohne dass er einen Zeugen dafür hat,
dann muss der, dem das Tier anvertraut wurde, dem anderen einen Eid beim HERRN schwören, dass er sich nicht am fremden Eigentum vergriffen hat. Der andere muss das gelten lassen und darf keinen Ersatz fordern.
Ist es dagegen nachweislich gestohlen worden, so muss der, dem es anvertraut war, dafür Ersatz leisten.
Ist es von wilden Tieren gerissen worden und er kann es beweisen, muss er keinen Ersatz leisten.
Leiht sich ein Mann von einem anderen ein Tier und es bricht sich ein Bein oder stirbt, während der Eigentümer nicht zugegen ist, so muss er vollen Ersatz leisten.
War jedoch der Eigentümer zugegen, muss er keinen Ersatz leisten. War das Tier gemietet, so ist der Verlust durch den Mietpreis abgegolten.
Wenn ein Mann ein unberührtes Mädchen verführt, das noch nicht verlobt ist, muss er den Brautpreis bezahlen und sie heiraten.
Weigert sich ihr Vater, sie ihm zu geben, so muss er trotzdem den üblichen Brautpreis für eine Jungfrau bezahlen.
Eine Zauberin darf nicht am Leben bleiben.
Wer mit einem Tier Verkehr hat, wird mit dem Tod bestraft.
Wer anderen Göttern opfert außer dem HERRN, muss aus Israel ausgerottet werden.
Weiter ließ der HERR dem Volk Israel durch Mose sagen:
»Ihr dürft die Fremden, die bei euch leben, nicht ausbeuten oder unterdrücken. Vergesst nicht, dass ihr selbst in Ägypten Fremde gewesen seid.
Nutzt die Schutzlosigkeit der Witwen und Waisen nicht aus!
Wenn ihr es dennoch tut und sie zu mir um Hilfe schreien, werde ich, der HERR, bestimmt darauf hören.
Ich werde in furchtbaren Zorn geraten und euch durch das Schwert eurer Feinde töten. Eure Frauen werde ich zu Witwen machen und eure Kinder zu Waisen.
Wenn du einem Armen aus meinem Volk Geld leihst, verhalte dich ihm gegenüber nicht wie ein Wucherer. Verlange keine Zinsen von ihm!
Falls du von einem anderen Israeliten das Obergewand zum Pfand nimmst, so gib es vor Sonnenuntergang wieder zurück.
Denn sein Obergewand ist das Einzige, womit er sich warm halten kann. Worin soll er sonst schlafen? Wenn er sich bei mir über dich beklagt, werde ich ihn hören; denn ich bin barmherzig.«
»Ihr sollt Gott nicht lästern und ein Oberhaupt eures Volkes nicht verfluchen.
Von euren Ernteerträgen an Getreide und Wein dürft ihr mir meinen Anteil nicht vorenthalten.
Eure erstgeborenen Söhne müsst ihr mir übereignen
und ebenso die Erstgeburten eurer Rinder, Schafe und Ziegen. Sieben Tage lang soll das erstgeborene Jungtier bei seiner Mutter bleiben; am achten Tag sollt ihr es mir übereignen.
Weil ihr mir als ein heiliges Volk gehört, sollt ihr kein Fleisch von einem Tier essen, das von einem Raubtier gerissen und auf freiem Feld tot aufgefunden worden ist. Ihr sollt es den Hunden hinwerfen.«
Греческий [Greek (Koine)]
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
21:37ἐὰν δέ τις κλέψῃ μόσχον ἢ πρόβατον καὶ σφάξῃ αὐτὸ ἢ ἀποδῶται πέντε μόσχους ἀποτείσει ἀντὶ τοῦ μόσχου καὶ τέσσαρα πρόβατα ἀντὶ τοῦ προβάτου
1ἐὰν δὲ ἐν τῷ διορύγματι εὑρεθῇ ὁ κλέπτης καὶ πληγεὶς ἀποθάνῃ οὐκ ἔστιν αὐτῷ φόνος
2ἐὰν δὲ ἀνατείλῃ ὁ ἥλιος ἐπ᾿ αὐτῷ ἔνοχός ἐστιν ἀνταποθανεῖται ἐὰν δὲ μὴ ὑπάρχῃ αὐτῷ πραθήτω ἀντὶ τοῦ κλέμματος
3ἐὰν δὲ καταλημφθῇ καὶ εὑρεθῇ ἐν τῇ χειρὶ αὐτοῦ τὸ κλέμμα ἀπό τε ὄνου ἕως προβάτου ζῶντα διπλᾶ αὐτὰ ἀποτείσει
4ἐὰν δὲ καταβοσκήσῃ τις ἀγρὸν ἢ ἀμπελῶνα καὶ ἀφῇ τὸ κτῆνος αὐτοῦ καταβοσκῆσαι ἀγρὸν ἕτερον ἀποτείσει ἐκ τοῦ ἀγροῦ αὐτοῦ κατὰ τὸ γένημα αὐτοῦ ἐὰν δὲ πάντα τὸν ἀγρὸν καταβοσκήσῃ τὰ βέλτιστα τοῦ ἀγροῦ αὐτοῦ καὶ τὰ βέλτιστα τοῦ ἀμπελῶνος αὐτοῦ ἀποτείσει
5ἐὰν δὲ ἐξελθὸν πῦρ εὕρῃ ἀκάνθας καὶ προσεμπρήσῃ ἅλωνα ἢ στάχυς ἢ πεδίον ἀποτείσει ὁ τὸ πῦρ ἐκκαύσας
6ἐὰν δέ τις δῷ τῷ πλησίον ἀργύριον ἢ σκεύη φυλάξαι καὶ κλαπῇ ἐκ τῆς οἰκίας τοῦ ἀνθρώπου ἐὰν εὑρεθῇ ὁ κλέψας ἀποτείσει διπλοῦν
7ἐὰν δὲ μὴ εὑρεθῇ ὁ κλέψας προσελεύσεται ὁ κύριος τῆς οἰκίας ἐνώπιον τοῦ θεοῦ καὶ ὀμεῖται ἦ μὴν μὴ αὐτὸς πεπονηρεῦσθαι ἐφ᾿ ὅλης τῆς παρακαταθήκης τοῦ πλησίον
8κατὰ πᾶν ῥητὸν ἀδίκημα περί τε μόσχου καὶ ὑποζυγίου καὶ προβάτου καὶ ἱματίου καὶ πάσης ἀπωλείας τῆς ἐγκαλουμένης ὅ τι οὖν ἂν ᾖ ἐνώπιον τοῦ θεοῦ ἐλεύσεται ἡ κρίσις ἀμφοτέρων καὶ ὁ ἁλοὺς διὰ τοῦ θεοῦ ἀποτείσει διπλοῦν τῷ πλησίον
9ἐὰν δέ τις δῷ τῷ πλησίον ὑποζύγιον ἢ μόσχον ἢ πρόβατον ἢ πᾶν κτῆνος φυλάξαι καὶ συντριβῇ ἢ τελευτήσῃ ἢ αἰχμάλωτον γένηται καὶ μηδεὶς γνῷ
10ὄρκος ἔσται τοῦ θεοῦ ἀνὰ μέσον ἀμφοτέρων ἦ μὴν μὴ αὐτὸν πεπονηρεῦσθαι καθ᾿ ὅλης τῆς παρακαταθήκης τοῦ πλησίον καὶ οὕτως προσδέξεται ὁ κύριος αὐτοῦ καὶ οὐκ ἀποτείσει
11ἐὰν δὲ κλαπῇ παρ᾿ αὐτοῦ ἀποτείσει τῷ κυρίῳ
12ἐὰν δὲ θηριάλωτον γένηται ἄξει αὐτὸν ἐπὶ τὴν θήραν καὶ οὐκ ἀποτείσει
13ἐὰν δὲ αἰτήσῃ τις παρὰ τοῦ πλησίον καὶ συντριβῇ ἢ ἀποθάνῃ ἢ αἰχμάλωτον γένηται ὁ δὲ κύριος μὴ ᾖ μετ᾿ αὐτοῦ ἀποτείσει
14ἐὰν δὲ ὁ κύριος ᾖ μετ᾿ αὐτοῦ οὐκ ἀποτείσει ἐὰν δὲ μισθωτὸς ᾖ ἔσται αὐτῷ ἀντὶ τοῦ μισθοῦ αὐτοῦ
15ἐὰν δὲ ἀπατήσῃ τις παρθένον ἀμνήστευτον καὶ κοιμηθῇ μετ᾿ αὐτῆς φερνῇ φερνιεῖ αὐτὴν αὐτῷ γυναῖκα
16ἐὰν δὲ ἀνανεύων ἀνανεύσῃ καὶ μὴ βούληται ὁ πατὴρ αὐτῆς δοῦναι αὐτὴν αὐτῷ γυναῖκα ἀργύριον ἀποτείσει τῷ πατρὶ καθ᾿ ὅσον ἐστὶν ἡ φερνὴ τῶν παρθένων
17φαρμακοὺς οὐ περιποιήσετε
18πᾶν κοιμώμενον μετὰ κτήνους θανάτῳ ἀποκτενεῖτε αὐτούς
19ὁ θυσιάζων θεοῖς θανάτῳ ὀλεθρευθήσεται πλὴν κυρίῳ μόνῳ
20καὶ προσήλυτον οὐ κακώσετε οὐδὲ μὴ θλίψητε αὐτόν ἦτε γὰρ προσήλυτοι ἐν γῇ Αἰγύπτῳ
21πᾶσαν χήραν καὶ ὀρφανὸν οὐ κακώσετε
22ἐὰν δὲ κακίᾳ κακώσητε αὐτοὺς καὶ κεκράξαντες καταβοήσωσι πρός με ἀκοῇ εἰσακούσομαι τῆς φωνῆς αὐτῶν
23καὶ ὀργισθήσομαι θυμῷ καὶ ἀποκτενῶ ὑμᾶς μαχαίρᾳ καὶ ἔσονται αἱ γυναῖκες ὑμῶν χῆραι καὶ τὰ παιδία ὑμῶν ὀρφανά
24ἐὰν δὲ ἀργύριον ἐκδανείσῃς τῷ ἀδελφῷ τῷ πενιχρῷ παρὰ σοί οὐκ ἔσῃ αὐτὸν κατεπείγων οὐκ ἐπιθήσεις αὐτῷ τόκον
25ἐὰν δὲ ἐνεχύρασμα ἐνεχυράσῃς τὸ ἱμάτιον τοῦ πλησίον πρὸ δυσμῶν ἡλίου ἀποδώσεις αὐτῷ
26ἔστιν γὰρ τοῦτο περιβόλαιον αὐτοῦ μόνον τοῦτο τὸ ἱμάτιον ἀσχημοσύνης αὐτοῦ ἐν τίνι κοιμηθήσεται ἐὰν οὖν καταβοήσῃ πρός με εἰσακούσομαι αὐτοῦ ἐλεήμων γάρ εἰμι
27θεοὺς οὐ κακολογήσεις καὶ ἄρχοντας τοῦ λαοῦ σου οὐ κακῶς ἐρεῖς
28ἀπαρχὰς ἅλωνος καὶ ληνοῦ σου οὐ καθυστερήσεις τὰ πρωτότοκα τῶν υἱῶν σου δώσεις ἐμοί
29οὕτως ποιήσεις τὸν μόσχον σου καὶ τὸ πρόβατόν σου καὶ τὸ ὑποζύγιόν σου ἑπτὰ ἡμέρας ἔσται ὑπὸ τὴν μητέρα τῇ δὲ ὀγδόῃ ἡμέρᾳ ἀποδώσεις μοι αὐτό
30καὶ ἄνδρες ἅγιοι ἔσεσθέ μοι καὶ κρέας θηριάλωτον οὐκ ἔδεσθε τῷ κυνὶ ἀπορρίψατε αὐτό