Скрыть
2:1
2:4
2:6
2:7
2:8
2:9
2:10
2:13
2:16
2:19
2:20
2:25
Церковнославянский (рус)
Бя́ше же нѣ́кто от­ пле́мене Леві́ина, и́же поя́ от­ дще́рей Леві́иныхъ, и имя́ше ю́:
и зача́ во чре́вѣ и роди́ му́жескiй по́лъ. Ви́дѣв­ше же его́ лѣ́па, кры́ша его́ три́ ме́сяцы:
и поне́же не можа́ху его́ ктому́ кры́ти, взя́ ему́ ма́ти его́ ковче́жецъ си́товый и пома́за и́ кле́емъ и смоло́ю, и вложи́ отроча́ въ него́, и положи́ его́ въ лучи́цѣ при­­ рѣцѣ́:
и наблюда́­ше сестра́ его́ издале́ча, да увѣ́даетъ, что́ бу́детъ ему́.
Сни́де же дще́рь фарао́нова измы́тися на рѣку́, и рабы́ни ея́ прохожда́ху при­­ рѣцѣ́. И ви́дѣв­ши ковче́жецъ въ лучи́цѣ, посла́в­ши рабы́ню, взя́ и́.
Отве́рзши же, ви́дитъ отроча́ пла́чущееся въ ковче́жцѣ, и пощадѣ́ е́ дще́рь фарао́ня, и рече́: от­ дѣте́й Евре́йскихъ сiе́.
И рече́ сестра́ его́ дще́ри фарао́новѣ: хо́щеши ли, при­­зову́ ти жену́ корми́лицу от­ Евре́й, и воз­до­и́тъ ти́ отроча́?
И рече́ е́й дще́рь фарао́нова: иди́. Ше́дши же отрокови́ца, при­­зва́ ма́терь отроча́те.
Рече́ же къ не́й дще́рь фарао́нова: соблюди́ ми отроча́ сiе́ и воз­до́й ми́ е́: а́зъ же да́мъ ти́ мзду́. Взя́ же отроча́ жена́ и доя́ше е́.
Возмужа́в­шу же отроча́ти, введе́ е́ ко дще́ри фарао́новѣ, и бы́сть е́й въ сы́на, и нарече́ и́мя ему́ Моисе́й, глаго́лющи: от­ воды́ взя́хъ его́.
Бы́сть же во дни́ мно́гiя о́ны, вели́къ бы́въ Моисе́й, изы́де къ бра́тiямъ сво­и́мъ, сыно́мъ Изра́илевымъ. Разумѣ́въ же болѣ́знь и́хъ, ви́дѣ человѣ́ка Еги́птянина бiю́ща нѣ́ко­его Евре́анина от­ бра́тiи его́ сыно́въ Изра́илевыхъ.
Обозрѣ́вся же сѣ́мо и ова́мо, ни кого́же ви́дѣ: и порази́въ Еги́птянина, скры́ его́ въ песцѣ́.
Изше́дъ же во вторы́й де́нь, ви́дѣ два́ му́жа Евре́анина бiю́щася и глаго́ла оби́дящему: чесо́ ра́ди ты́ бiе́ши и́скрен­няго?
О́нъ же рече́: кто́ тя поста́ви кня́зя и судiю́ надъ на́ми? еда́ уби́ти мя́ ты́ хо́щеши, и́мже о́бразомъ уби́лъ еси́ вчера́ Еги́птянина? Убоя́ся же Моисе́й и рече́: а́ще си́це явле́нъ бы́сть глаго́лъ се́й?
Услы́ша же фарао́нъ глаго́лъ се́й и иска́­ше уби́ти Моисе́а. Оти́де же Моисе́й от­ лица́ фарао́нова и всели́ся въ земли́ Мадiа́мстѣй: при­­ше́дъ же въ зе́млю Мадiа́мскую сѣ́де при­­ кла́дязѣ.
Свяще́н­нику же Мадiа́мскому бѣ́ша се́дмь дще́рей, пасу́щихъ о́вцы отца́ сво­его́ Иоѳо́ра: при­­ше́дшя же че́рпаху, до́ндеже напо́лниша коры́та, напо­и́ти о́вцы отца́ сво­его́ Иоѳо́ра.
Прише́дше же па́стырiе изгна́ша я́. Воста́въ же Моисе́й изба́ви и́хъ, и налiя́ и́мъ и напо­и́ о́вцы и́хъ.
Прiидо́ша же къ Рагуи́лу отцу́ сво­ему́. О́нъ же рече́ и́мъ: что́ я́ко ускори́сте прiити́ дне́сь?
О́ныя же реко́ша: человѣ́къ Еги́птянинъ изба́ви на́съ от­ па́стырей, и наче́рпа на́мъ и напо­и́ о́вцы на́шя.
О́нъ же рече́ дще́ремъ сво­и́мъ: и гдѣ́ есть? И вску́ю си́це оста́висте человѣ́ка? При­­зови́те у́бо его́, да я́стъ хлѣ́бъ.
Всели́ся же Моисе́й у человѣ́ка: и даде́ Сепфо́ру дще́рь свою́ Моисе́ю въ жену́.
Во чре́вѣ же заче́нши жена́ роди́ сы́на, и нарече́ Моисе́й и́мя ему́ Гирса́мъ, глаго́ля: я́ко при­­шле́цъ е́смь въ земли́ чужде́й. Еще́ же заче́нши роди́ сы́на втора́го, и нарече́ и́мя ему́ Елiезе́ръ, глаго́ля: Бо́гъ бо отца́ мо­его́ помо́щникъ мо́й и изба́ви мя́ изъ руки́ фарао́новы.
По дне́хъ же мно́гихъ тѣ́хъ, у́мре ца́рь Еги́петскiй, и воз­стена́ша сы́нове Изра́илевы от­ дѣ́лъ и возопи́ша, и взы́де во́пль и́хъ къ Бо́гу от­ дѣ́лъ.
И услы́ша Бо́гъ стена́нiе и́хъ: и помяну́ Бо́гъ завѣ́тъ Сво́й и́же ко Авраа́му и Исаа́ку и Иа́кову,
и при­­зрѣ́ Бо́гъ на сы́ны Изра́илевы, и позна́нъ бы́сть и́ми.
Синодальный
1 Рождение Моисея; усыновление дочерью фараона; 11 Моисей убивает египтянина и бежит в землю Мадиамскую; 16 женитьба на Сепфоре; его сын Гирсам; 23 Бог призрел на Израиля в рабстве.
Некто из племени Левиина пошел и взял себе жену из того же племени.
Жена зачала и родила сына и, видя, что он очень красив, скрывала его три месяца;
но не могши долее скрывать его, взяла корзинку из тростника и осмолила ее асфальтом и смолою и, положив в нее младенца, поставила в тростнике у берега реки,
а сестра его стала вдали наблюдать, что с ним будет.
И вышла дочь фараонова на реку мыться, а прислужницы ее ходили по берегу реки. Она увидела корзинку среди тростника и послала рабыню свою взять ее.
Открыла и увидела младенца; и вот, дитя плачет [в корзинке]; и сжалилась над ним [дочь фараонова] и сказала: это из Еврейских детей.
И сказала сестра его дочери фараоновой: не сходить ли мне и не позвать ли к тебе кормилицу из Евреянок, чтоб она вскормила тебе младенца?
Дочь фараонова сказала ей: сходи. Девица пошла и призвала мать младенца.
Дочь фараонова сказала ей: возьми младенца сего и вскорми его мне; я дам тебе плату. Женщина взяла младенца и кормила его.
И вырос младенец, и она привела его к дочери фараоновой, и он был у нее вместо сына, и нарекла имя ему: Моисей, потому что, говорила она, я из воды вынула его.
Спустя много времени, когда Моисей вырос, случилось, что он вышел к братьям своим [сынам Израилевым] и увидел тяжкие работы их; и увидел, что Египтянин бьет одного Еврея из братьев его, [сынов Израилевых].
Посмотрев туда и сюда и видя, что нет никого, он убил Египтянина и скрыл его в песке.
И вышел он на другой день, и вот, два Еврея ссорятся; и сказал он обижающему: зачем ты бьешь ближнего твоего?
А тот сказал: кто поставил тебя начальником и судьею над нами? не думаешь ли убить меня, как убил [вчера] Египтянина? Моисей испугался и сказал: верно, узнали об этом деле.
И услышал фараон об этом деле и хотел убить Моисея; но Моисей убежал от фараона и остановился в земле Мадиамской, и [придя в землю Мадиамскую] сел у колодезя.
У священника Мадиамского [было] семь дочерей, [которые пасли овец отца своего Иофора]. Они пришли, начерпали воды и наполнили корыта, чтобы напоить овец отца своего [Иофора].
И пришли пастухи и отогнали их. Тогда встал Моисей и защитил их, [и начерпал им воды] и напоил овец их.
И пришли они к Рагуилу, отцу своему, и он сказал [им]: что вы так скоро пришли сегодня?
Они сказали: какой-то Египтянин защитил нас от пастухов, и даже начерпал нам воды и напоил овец [наших].
Он сказал дочерям своим: где же он? зачем вы его оставили? позовите его, и пусть он ест хлеб.
Моисею понравилось жить у сего человека; и он выдал за Моисея дочь свою Сепфору.
Она [зачала и] родила сына, и [Моисей] нарек ему имя: Гирсам, потому что, говорил он, я стал пришельцем в чужой земле. [И зачав еще, родила другого сына, и он нарек ему имя: Елиезер, сказав: Бог отца моего был мне помощником и избавил меня от руки фараона.]
Спустя долгое время, умер царь Египетский. И стенали сыны Израилевы от работы и вопияли, и вопль их от работы восшел к Богу.
И услышал Бог стенание их, и вспомнил Бог завет Свой с Авраамом, Исааком и Иаковом.

И увидел Бог сынов Израилевых, и призрел их Бог.

Цр҃ко́внослав
Бѧ́ше же нѣ́кто ѿ пле́мене леѵі́ина, и҆́же поѧ̀ ѿ дще́рей леѵі́иныхъ, и҆ и҆мѧ́ше ю҆̀:
и҆ зача̀ во чре́вѣ и҆ родѝ мꙋ́жескїй по́лъ. Ви́дѣвше же є҆го̀ лѣ́па, кры́ша є҆го̀ трѝ мцⷭ҇ы:
и҆ поне́же не можа́хꙋ є҆го̀ ктомꙋ̀ кры́ти, взѧ̀ є҆мꙋ̀ ма́ти є҆гѡ̀ ковче́жецъ си́товый и҆ пома́за и҆̀ кле́емъ и҆ смоло́ю, и҆ вложѝ ѻ҆троча̀ въ него̀, и҆ положѝ є҆го̀ въ лꙋчи́цѣ при рѣцѣ̀:
и҆ наблюда́ше сестра̀ є҆гѡ̀ и҆здале́ча, да ᲂу҆вѣ́даетъ, что̀ бꙋ́детъ є҆мꙋ̀.
Сни́де же дще́рь фараѡ́нова и҆змы́тисѧ на рѣкꙋ̀, и҆ рабы̑ни є҆ѧ̀ прохожда́хꙋ при рѣцѣ̀. И҆ ви́дѣвши ковче́жецъ въ лꙋчи́цѣ, посла́вши рабы́ню, взѧ̀ и҆̀.
Ѿве́рзши же, ви́дитъ ѻ҆троча̀ пла́чꙋщеесѧ въ ковче́жцѣ, и҆ пощадѣ̀ є҆̀ дще́рь фараѡ́нѧ, и҆ речѐ: ѿ дѣте́й є҆вре́йскихъ сїѐ.
И҆ речѐ сестра̀ є҆гѡ̀ дще́ри фараѡ́новѣ: хо́щеши ли, призовꙋ́ ти женꙋ̀ корми́лицꙋ ѿ є҆врє́й, и҆ воздои́тъ тѝ ѻ҆троча̀;
И҆ речѐ є҆́й дще́рь фараѡ́нова: и҆дѝ. Ше́дши же ѻ҆трокови́ца, призва̀ ма́терь ѻ҆троча́те.
Рече́ же къ не́й дще́рь фараѡ́нова: соблюди́ ми ѻ҆троча̀ сїѐ и҆ воздо́й мѝ є҆̀: а҆́зъ же да́мъ тѝ мздꙋ̀. Взѧ́ же ѻ҆троча̀ жена̀ и҆ доѧ́ше є҆̀.
Возмꙋжа́вшꙋ же ѻ҆троча́ти, введѐ є҆̀ ко дще́ри фараѡ́новѣ, и҆ бы́сть є҆́й въ сы́на, и҆ наречѐ и҆́мѧ є҆мꙋ̀ мѡѷсе́й, глаго́лющи: ѿ воды̀ взѧ́хъ є҆го̀.
Бы́сть же во дни̑ мнѡ́гїѧ ѡ҆́ны, вели́къ бы́въ мѡѷсе́й, и҆зы́де къ бра́тїѧмъ свои̑мъ, сынѡ́мъ і҆и҃лєвымъ. Разꙋмѣ́въ же болѣ́знь и҆́хъ, ви́дѣ человѣ́ка є҆гѵ́птѧнина бїю́ща нѣ́коего є҆вре́анина ѿ бра́тїи є҆гѡ̀ сынѡ́въ і҆и҃левыхъ.
Ѡ҆бозрѣ́всѧ же сѣ́мѡ и҆ ѻ҆ва́мѡ, никого́же ви́дѣ: и҆ порази́въ є҆гѵ́птѧнина, скры̀ є҆го̀ въ песцѣ̀.
И҆зше́дъ же во вторы́й де́нь, ви́дѣ два̀ мꙋ̑жа є҆врє́анина бїю̑щасѧ и҆ глаго́ла ѡ҆би́дѧщемꙋ: чесѡ̀ ра́ди ты̀ бїе́ши и҆́скреннѧго;
Ѻ҆́нъ же речѐ: кто́ тѧ поста́ви кнѧ́зѧ и҆ сꙋдїю̀ над̾ на́ми; є҆да̀ ᲂу҆би́ти мѧ̀ ты̀ хо́щеши, и҆́мже ѡ҆́бразомъ ᲂу҆би́лъ є҆сѝ вчера̀ є҆гѵ́птѧнина; Оу҆боѧ́сѧ же мѡѷсе́й и҆ речѐ: а҆́ще си́це ꙗ҆вле́нъ бы́сть глаго́лъ се́й;
Оу҆слы́ша же фараѡ́нъ глаго́лъ се́й и҆ и҆ска́ше ᲂу҆би́ти мѡѷсе́а. Ѿи́де же мѡѷсе́й ѿ лица̀ фараѡ́нова и҆ всели́сѧ въ землѝ мадїа́мстѣй: прише́дъ же въ зе́млю мадїа́мскꙋю сѣ́де при кла́дѧзѣ.
Свѧще́нникꙋ же мадїа́мскомꙋ бѣ́ша се́дмь дще́рей, пасꙋ́щихъ ѻ҆́вцы ѻ҆тца̀ своегѡ̀ і҆оѳо́ра: прише́дшѧ же че́рпахꙋ, до́ндеже напо́лниша кѡры́та, напои́ти ѻ҆́вцы ѻ҆тца̀ своегѡ̀ і҆оѳо́ра.
Прише́дше же па́стырїе и҆згна́ша ѧ҆̀. Воста́въ же мѡѷсе́й и҆зба́ви и҆̀хъ, и҆ налїѧ̀ и҆̀мъ и҆ напоѝ ѻ҆́вцы и҆́хъ.
Прїидо́ша же къ рагꙋи́лꙋ ѻ҆тцꙋ̀ своемꙋ̀. Ѻ҆́нъ же речѐ и҆̀мъ: что̀ ꙗ҆́кѡ ᲂу҆скори́сте прїитѝ дне́сь;
Ѻ҆́ныѧ же реко́ша: человѣ́къ є҆гѵ́птѧнинъ и҆зба́ви на́съ ѿ па́стырей, и҆ наче́рпа на́мъ и҆ напоѝ ѻ҆́вцы на́шѧ.
Ѻ҆́нъ же речѐ дще́ремъ свои̑мъ: и҆ гдѣ́ є҆сть; и҆ вскꙋ́ю си́це ѡ҆ста́висте человѣ́ка; призови́те ᲂу҆̀бо є҆го̀, да ꙗ҆́стъ хлѣ́бъ.
Всели́сѧ же мѡѷсе́й ᲂу҆ человѣ́ка: и҆ дадѐ сепфѡ́рꙋ дще́рь свою̀ мѡѷсе́ю въ женꙋ̀.
Во чре́вѣ же заче́нши жена̀ родѝ сы́на, и҆ наречѐ мѡѷсе́й и҆́мѧ є҆мꙋ̀ гирса́мъ, глаго́лѧ: ꙗ҆́кѡ пришле́цъ є҆́смь въ землѝ чꙋжде́й. Є҆ще́ же заче́нши родѝ сы́на втора́го, и҆ наречѐ и҆́мѧ є҆мꙋ̀ є҆лїезе́ръ, глаго́лѧ: бг҃ъ бо ѻ҆тца̀ моегѡ̀ помо́щникъ мо́й и҆ и҆зба́ви мѧ̀ и҆з̾ рꙋкѝ фараѡ́новы.
По дне́хъ же мно́гихъ тѣ́хъ, ᲂу҆́мре ца́рь є҆гѵ́петскїй, и҆ возстена́ша сы́нове і҆и҃лєвы ѿ дѣ́лъ и҆ возопи́ша, и҆ взы́де во́пль и҆́хъ къ бг҃ꙋ ѿ дѣ́лъ.
И҆ ᲂу҆слы́ша бг҃ъ стена́нїе и҆́хъ: и҆ помѧнꙋ̀ бг҃ъ завѣ́тъ сво́й и҆́же ко а҆враа́мꙋ и҆ і҆саа́кꙋ и҆ і҆а́кѡвꙋ,
и҆ призрѣ̀ бг҃ъ на сы́ны і҆и҃лєвы, и҆ позна́нъ бы́сть и҆́ми.
Un uomo della famiglia di Levi andò a prendere in moglie una discendente di Levi.
La donna concepì e partorì un figlio; vide che era bello e lo tenne nascosto per tre mesi.
Ma non potendo tenerlo nascosto più oltre, prese per lui un cestello di papiro, lo spalmò di bitume e di pece, vi adagiò il bambino e lo depose fra i giunchi sulla riva del Nilo.
La sorella del bambino si pose a osservare da lontano che cosa gli sarebbe accaduto.
Ora la figlia del faraone scese al Nilo per fare il bagno, mentre le sue ancelle passeggiavano lungo la sponda del Nilo. Ella vide il cestello fra i giunchi e mandò la sua schiava a prenderlo.
L'aprì e vide il bambino: ecco, il piccolo piangeva. Ne ebbe compassione e disse: "È un bambino degli Ebrei".
La sorella del bambino disse allora alla figlia del faraone: "Devo andare a chiamarti una nutrice tra le donne ebree, perché allatti per te il bambino?".
"Va'", rispose la figlia del faraone. La fanciulla andò a chiamare la madre del bambino.
La figlia del faraone le disse: "Porta con te questo bambino e allattalo per me; io ti darò un salario". La donna prese il bambino e lo allattò.
Quando il bambino fu cresciuto, lo condusse alla figlia del faraone. Egli fu per lei come un figlio e lo chiamò Mosè, dicendo: "Io l'ho tratto dalle acque!".
Un giorno Mosè, cresciuto in età, si recò dai suoi fratelli e notò i loro lavori forzati. Vide un Egiziano che colpiva un Ebreo, uno dei suoi fratelli.
Voltatosi attorno e visto che non c'era nessuno, colpì a morte l'Egiziano e lo sotterrò nella sabbia.
Il giorno dopo uscì di nuovo e vide due Ebrei che litigavano; disse a quello che aveva torto: "Perché percuoti il tuo fratello?".
Quegli rispose: "Chi ti ha costituito capo e giudice su di noi? Pensi forse di potermi uccidere, come hai ucciso l'Egiziano?". Allora Mosè ebbe paura e pensò: "Certamente la cosa si è risaputa".
Il faraone sentì parlare di questo fatto e fece cercare Mosè per metterlo a morte. Allora Mosè fuggì lontano dal faraone e si fermò nel territorio di Madian e sedette presso un pozzo.
Il sacerdote di Madian aveva sette figlie. Esse vennero ad attingere acqua e riempirono gli abbeveratoi per far bere il gregge del padre.
Ma arrivarono alcuni pastori e le scacciarono. Allora Mosè si levò a difendere le ragazze e fece bere il loro bestiame.
Tornarono dal loro padre Reuèl e questi disse loro: "Come mai oggi avete fatto ritorno così in fretta?".
Risposero: "Un uomo, un Egiziano, ci ha liberato dalle mani dei pastori; lui stesso ha attinto per noi e ha fatto bere il gregge".
Quegli disse alle figlie: "Dov'è? Perché avete lasciato là quell'uomo? Chiamatelo a mangiare il nostro cibo!".
Così Mosè accettò di abitare con quell'uomo, che gli diede in moglie la propria figlia Sipporà.
Ella gli partorì un figlio ed egli lo chiamò Ghersom, perché diceva: "Vivo come forestiero in terra straniera!".
Dopo molto tempo il re d'Egitto morì. Gli Israeliti gemettero per la loro schiavitù, alzarono grida di lamento e il loro grido dalla schiavitù salì a Dio.
Dio ascoltò il loro lamento, Dio si ricordò della sua alleanza con Abramo, Isacco e Giacobbe.
Dio guardò la condizione degli Israeliti, Dio se ne diede pensiero.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible