Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
34:10
34:11
34:18
см.:Исх.12:2:15;
34:22
см.:Втор.16:10;
34:24
34:29
34:31
34:34
34:35
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю: истеши́ себѣ́ двѣ́ скрижа́ли ка́менны, я́коже и пе́рвыя, и взы́ди ко Мнѣ́ на го́ру: и напишу́ на скрижа́лехъ словеса́, я́же бя́ху на скрижа́лехъ пе́рвыхъ, я́же сокруши́лъ еси́:
и бу́ди гото́въ зау́тра, и взы́деши на го́ру Сина́йскую и предста́неши Мнѣ́ та́мо на версѣ́ горы́:
и да никто́же взы́детъ съ тобо́ю, ниже́ да яви́тся на все́й горѣ́: и о́вцы и говя́да да не пасу́тся бли́зъ горы́ тоя́.
И истеса́ двѣ́ скрижа́ли ка́менны, я́коже и пе́рвыя: и у́тренневавъ Моисе́й зау́тра, взы́де на го́ру Сина́йскую, я́коже завѣща́ ему́ Госпо́дь: и взя́ Моисе́й съ собо́ю двѣ́ скрижа́ли ка́менныя.
И сни́де Госпо́дь во о́блацѣ, и предста́ ему́ та́мо Моисе́й, и призва́ и́менемъ Госпо́днимъ.
И мимои́де Госпо́дь предъ лице́мъ его́ и воззва́: Госпо́дь, Госпо́дь Бо́гъ ще́дръ и ми́лостивъ, долготерпѣли́въ и многоми́лостивъ и и́стиненъ,
и пра́вду храня́й, и творя́й ми́лость въ ты́сящы, отъе́мляй беззако́нiя и непра́вды и грѣхи́, и пови́ннаго не очи́ститъ, наводя́й грѣхи́ отце́въ на ча́да, и на ча́да ча́дъ, до тре́тiяго и четве́ртаго ро́да.
И потща́вся Моисе́й, прини́къ на зе́млю, поклони́ся Бо́гу
и рече́: а́ще обрѣто́хъ благода́ть предъ Тобо́ю, да и́детъ Госпо́дь мо́й съ на́ми: лю́дiе бо жестоковы́йнiи су́ть: и отъи́меши Ты́ грѣхи́ на́шя и беззако́нiя на́ша, и бу́демъ Твои́.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю: се́, А́зъ полага́ю тебѣ́ завѣ́тъ предъ всѣ́ми людьми́ твои́ми, и сотворю́ сла́вная, я́же не бы́ша по все́й земли́ и во всѣ́хъ язы́цѣхъ: и у́зрятъ вси́ лю́дiе, въ ни́хже еси́ ты́, дѣла́ Госпо́дня, я́ко чу́дна су́ть, я́же А́зъ сотворю́ тебѣ́:
внемли́ ты́ вся́, ели́ка А́зъ заповѣ́даю тебѣ́: се́, А́зъ изжену́ предъ лице́мъ ва́шимъ Аморре́а и Ханане́а, и Хетте́а и Ферезе́а, и Еве́а и Гергесе́а и Иевусе́а:
внемли́ себѣ́, да не когда́ завѣща́еши завѣ́тъ сѣдя́щымъ на земли́, въ ню́же вни́деши, да не бу́детъ собла́знъ въ ва́съ:
ка́пища и́хъ разори́те и кумíры и́хъ сокруши́те, и дубра́вы и́хъ посѣцы́те, и изва́яная бого́въ и́хъ сожжи́те огне́мъ,
не бо́ поклоните́ся бого́мъ ины́мъ: и́бо Госпо́дь Бо́гъ ревни́во и́мя, Бо́гъ ревни́въ е́сть:
да не когда́ завѣща́еши завѣ́тъ сѣдя́щымъ на земли́, и соблу́дятъ вслѣ́дъ бого́въ и́хъ, и пожру́тъ бого́мъ и́хъ, и призову́тъ тя́, и снѣ́си от же́ртвъ и́хъ:
и по́ймеши от дще́рей и́хъ сыно́мъ твои́мъ, и от дще́рей твои́хъ да́си сыно́мъ и́хъ, и соблу́дятъ дще́ри твоя́ вслѣ́дъ бого́въ и́хъ, и сы́нове твои́ соблу́дятъ вслѣ́дъ бого́въ и́хъ:
и бого́въ слiя́ныхъ да не сотвори́ши себѣ́:
и пра́здникъ опрѣсно́чный да сохрани́ши: се́дмь дні́й да я́си опрѣсно́ки, я́коже заповѣ́дахъ тебѣ́, во вре́мя въ ме́сяцѣ но́выхъ плодо́въ: въ ме́сяцѣ бо но́выхъ плодо́въ изше́лъ еси́ от земли́ Еги́петскiя:
вся́ко разверза́ющее ложесна́ му́жескъ Мнѣ́ по́лъ [да бу́детъ], вся́ко перворо́дное телца́ и перворо́дное овцы́:
и перворо́дное осля́те иску́пиши овце́ю: а́ще же не иску́пиши е́, цѣ́ну да да́си его́: вся́каго пе́рвенца от сыно́въ твои́хъ да иску́пиши, да не яви́шися предо Мно́ю то́щь:
въ ше́сть дні́й да дѣ́лаеши, въ седмы́й же де́нь да почі́еши, от сѣ́ятвы и жа́твы да почі́еши,
и пра́здникъ седми́цъ да сотвори́ши ми́, нача́ло жа́твы пшени́цы, и пра́здникъ собра́нiя посредѣ́ лѣ́та:
въ три́ времена́ лѣ́та да яви́тся вся́къ му́жескъ по́лъ тво́й предъ Го́сподемъ Бо́гомъ Изра́илевымъ:
егда́ бо изжену́ язы́ки от лица́ твоего́ и разширю́ предѣ́лы твоя́, никто́же возжела́етъ земли́ твоея́, егда́ прiи́деши яви́тися предъ Го́сподемъ Бо́гомъ твои́мъ въ три́ времена́ лѣ́та:
да не зако́леши съ ква́сомъ кро́ве же́ртвъ Мои́хъ, и да не прележи́тъ до у́трiя же́ртва пра́здника Па́схи:
перворо́дная жи́тъ земли́ твоея́ да внесе́ши въ до́мъ Го́спода Бо́га твоего́: да не свари́ши а́гнца во млецѣ́ ма́тере его́.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю: напиши́ себѣ́ словеса́ сiя́, въ словесѣ́хъ бо си́хъ положи́хъ тебѣ́ завѣ́тъ и Изра́илю.
И бѣ́ та́мо Моисе́й предъ Го́сподемъ четы́редесять дні́й и четы́редесять ноще́й: хлѣ́ба не яде́ и воды́ не пи́: и написа́ [Моисе́й] на скрижа́лехъ словеса́ сiя́ завѣ́та, де́сять слове́съ.
Сходя́щу же Моисе́ю съ горы́ Сина́йскiя, и о́бѣ скрижа́ли въ руку́ Моисе́ову: сходя́щу же ему́ съ горы́, и Моисе́й не вѣ́дяше, я́ко просла́вися зра́къ пло́ти лица́ его́, егда́ глаго́лаше съ ни́мъ.
И ви́дѣ Ааро́нъ и вси́ сы́нове Изра́илевы Моисе́а, и бя́ше просла́вленъ зра́къ пло́ти лица́ его́: и убоя́шася приступи́ти къ нему́.
И воззва́ и́хъ Моисе́й, и обрати́шася къ нему́ Ааро́нъ и вси́ кня́зи со́нма: и глаго́ла Моисе́й къ ни́мъ.
И по си́хъ прiидо́ша къ нему́ вси́ сы́нове Изра́илевы: и заповѣ́да и́мъ вся́, ели́ка глаго́ла къ нему́ Госпо́дь на горѣ́ Сина́йстѣй.
И егда́ преста́ глаго́ля къ ни́мъ, возложи́ на лице́ свое́ покро́въ.
Егда́ же вхожда́ше Моисе́й предъ Го́спода глаго́лати къ Нему́, снима́ше покро́въ, до́ндеже исхожда́ше: и изше́дъ глаго́лаше ко всѣ́мъ сыно́мъ Изра́илевымъ, ели́ка заповѣ́да ему́ Госпо́дь.
И ви́дѣша сы́нове Изра́илевы лице́ Моисе́ово, я́ко просла́вися: и возлага́ше Моисе́й покро́въ на лице́ свое́, до́ндеже вни́детъ глаго́лати съ Ни́мъ.
καὶ εἶπεν κύριος πρὸς Μωυσῆν λάξευσον σεαυτῷ δύο πλάκας λιθίνας καθὼς καὶ αἱ πρῶται καὶ ἀνάβηθι πρός με εἰς τὸ ὄρος καὶ γράψω ἐπὶ τῶν πλακῶν τὰ ῥήματα ἃ ἦν ἐν ταῖς πλαξὶν ταῖς πρώταις αἷς συνέτριψας
καὶ γίνου ἕτοιμος εἰς τὸ πρωὶ καὶ ἀναβήσῃ ἐπὶ τὸ ὄρος τὸ Σινα καὶ στήσῃ μοι ἐκεῖ ἐπ᾿ ἄκρου τοῦ ὄρους
καὶ μηδεὶς ἀναβήτω μετὰ σοῦ μηδὲ ὀφθήτω ἐν παντὶ τῷ ὄρει καὶ τὰ πρόβατα καὶ αἱ βόες μὴ νεμέσθωσαν πλησίον τοῦ ὄρους ἐκείνου
καὶ ἐλάξευσεν δύο πλάκας λιθίνας καθάπερ καὶ αἱ πρῶται καὶ ὀρθρίσας Μωυσῆς ἀνέβη εἰς τὸ ὄρος τὸ Σινα καθότι συνέταξεν αὐτῷ κύριος καὶ ἔλαβεν Μωυσῆς τὰς δύο πλάκας τὰς λιθίνας
καὶ κατέβη κύριος ἐν νεφέλῃ καὶ παρέστη αὐτῷ ἐκεῖ καὶ ἐκάλεσεν τῷ ὀνόματι κυρίου
καὶ παρῆλθεν κύριος πρὸ προσώπου αὐτοῦ καὶ ἐκάλεσεν κύριος ὁ θεὸς οἰκτίρμων καὶ ἐλεήμων μακρόθυμος καὶ πολυέλεος καὶ ἀληθινὸς
καὶ δικαιοσύνην διατηρῶν καὶ ποιῶν ἔλεος εἰς χιλιάδας ἀφαιρῶν ἀνομίας καὶ ἀδικίας καὶ ἁμαρτίας καὶ οὐ καθαριεῖ τὸν ἔνοχον ἐπάγων ἀνομίας πατέρων ἐπὶ τέκνα καὶ ἐπὶ τέκνα τέκνων ἐπὶ τρίτην καὶ τετάρτην γενεάν
καὶ σπεύσας Μωυσῆς κύψας ἐπὶ τὴν γῆν προσεκύνησεν
καὶ εἶπεν εἰ εὕρηκα χάριν ἐνώπιόν σου συμπορευθήτω ὁ κύριός μου μεθ᾿ ἡμῶν ὁ λαὸς γὰρ σκληροτράχηλός ἐστιν καὶ ἀφελεῖς σὺ τὰς ἁμαρτίας ἡμῶν καὶ τὰς ἀνομίας ἡμῶν καὶ ἐσόμεθα σοί
καὶ εἶπεν κύριος πρὸς Μωυσῆν ἰδοὺ ἐγὼ τίθημί σοι διαθήκην ἐνώπιον παντὸς τοῦ λαοῦ σου ποιήσω ἔνδοξα ἃ οὐ γέγονεν ἐν πάσῃ τῇ γῇ καὶ ἐν παντὶ ἔθνει καὶ ὄψσεται πᾶς ὁ λαός ἐν οἷς εἶ σύ τὰ ἔργα κυρίου ὅτι θαυμαστά ἐστιν ἃ ἐγὼ ποιήσω σοι
πρόσεχε σὺ πάντα ὅσα ἐγὼ ἐντέλλομαί σοι ἰδοὺ ἐγὼ ἐκβάλλω πρὸ προσώπου ὑμῶν τὸν Αμορραῖον καὶ Χαναναῖον καὶ Χετταῖον καὶ Φερεζαῖον καὶ Ευαῖον καὶ Γεργεσαῖον καὶ Ιεβουσαῖον
πρόσεχε σεαυτῷ μήποτε θῇς διαθήκην τοῖς ἐγκαθημένοις ἐπὶ τῆς γῆς εἰς ἣν εἰσπορεύῃ εἰς αὐτήν μή σοι γένηται πρόσκομμα ἐν ὑμῖν
τοὺς βωμοὺς αὐτῶν καθελεῖτε καὶ τὰς στήλας αὐτῶν συντρίψετε καὶ τὰ ἄλση αὐτῶν ἐκκόψετε καὶ τὰ γλυπτὰ τῶν θεῶν αὐτῶν κατακαύσετε ἐν πυρί
οὐ γὰρ μὴ προσκυνήσητε θεῷ ἑτέρῳ ὁ γὰρ κύριος ὁ θεὸς ζηλωτὸν ὄνομα θεὸς ζηλωτής ἐστιν
μήποτε θῇς διαθήκην τοῖς ἐγκαθημένοις πρὸς ἀλλοφύλους ἐπὶ τῆς γῆς καὶ ἐκπορνεύσωσιν ὀπίσω τῶν θεῶν αὐτῶν καὶ θύσωσι τοῖς θεοῖς αὐτῶν καὶ καλέσωσίν σε καὶ φάγῃς τῶν θυμάτων αὐτῶν
καὶ λάβῃς τῶν θυγατέρων αὐτῶν τοῖς υἱοῖς σου καὶ τῶν θυγατέρων σου δῷς τοῖς υἱοῖς αὐτῶν καὶ ἐκπορνεύσωσιν αἱ θυγατέρες σου ὀπίσω τῶν θεῶν αὐτῶν καὶ ἐκπορνεύσωσιν τοὺς υἱούς σου ὀπίσω τῶν θεῶν αὐτῶν
καὶ θεοὺς χωνευτοὺς οὐ ποιήσεις σεαυτῷ
καὶ τὴν ἑορτὴν τῶν ἀζύμων φυλάξῃ ἑπτὰ ἡμέρας φάγῃ ἄζυμα καθάπερ ἐντέταλμαί σοι εἰς τὸν καιρὸν ἐν μηνὶ τῶν νέων ἐν γὰρ μηνὶ τῶν νέων ἐξῆλθες ἐξ Αἰγύπτου
πᾶν διανοῖγον μήτραν ἐμοί τὰ ἀρσενικά πρωτότοκον μόσχου καὶ πρωτότοκον προβάτου
καὶ πρωτότοκον ὑποζυγίου λυτρώσῃ προβάτῳ ἐὰν δὲ μὴ λυτρώσῃ αὐτό τιμὴν δώσεις πᾶν πρωτότοκον τῶν υἱῶν σου λυτρώσῃ οὐκ ὀφθήσῃ ἐνώπιόν μου κενός
ἓξ ἡμέρας ἐργᾷ τῇ δὲ ἑβδόμῃ καταπαύσεις τῷ σπόρῳ καὶ τῷ ἀμήτῳ καταπαύσεις
καὶ ἑορτὴν ἑβδομάδων ποιήσεις μοι ἀρχὴν θερισμοῦ πυρῶν καὶ ἑορτὴν συναγωγῆς μεσοῦντος τοῦ ἐνιαυτοῦ
τρεῖς καιροὺς τοῦ ἐνιαυτοῦ ὀφθήσεται πᾶν ἀρσενικόν σου ἐνώπιον κυρίου τοῦ θεοῦ Ισραηλ
ὅταν γὰρ ἐκβάλω τὰ ἔθνη πρὸ προσώπου σου καὶ πλατύνω τὰ ὅριά σου οὐκ ἐπιθυμήσει οὐδεὶς τῆς γῆς σου ἡνίκα ἂν ἀναβαίνῃς ὀφθῆναι ἐναντίον κυρίου τοῦ θεοῦ σου τρεῖς καιροὺς τοῦ ἐνιαυτοῦ
οὐ σφάξεις ἐπὶ ζύμῃ αἷμα θυμιαμάτων μου καὶ οὐ κοιμηθήσεται εἰς τὸ πρωὶ θύματα τῆς ἑορτῆς τοῦ πασχα
τὰ πρωτογενήματα τῆς γῆς σου θήσεις εἰς τὸν οἶκον κυρίου τοῦ θεοῦ σου οὐ προσοίσεις ἄρνα ἐν γάλακτι μητρὸς αὐτοῦ
καὶ εἶπεν κύριος πρὸς Μωυσῆν γράψον σεαυτῷ τὰ ῥήματα ταῦτα ἐπὶ γὰρ τῶν λόγων τούτων τέθειμαί σοι διαθήκην καὶ τῷ Ισραηλ
καὶ ἦν ἐκεῖ Μωυσῆς ἐναντίον κυρίου τεσσαράκοντα ἡμέρας καὶ τεσσαράκοντα νύκτας ἄρτον οὖκ ἔφαγεν καὶ ὕδωρ οὐκ ἔπιεν καὶ ἔγραψεν τὰ ῥήματα ταῦτα ἐπὶ τῶν πλακῶν τῆς διαθήκης τοὺς δέκα λόγους
ὡς δὲ κατέβαινεν Μωυσῆς ἐκ τοῦ ὄρους καὶ αἱ δύο πλάκες ἐπὶ τῶν χειρῶν Μωυσῆ καταβαίνοντος δὲ αὐτοῦ ἐκ τοῦ ὄρους Μωυσῆς οὐκ ᾔδει ὅτι δεδόξασται ἡ ὄψις τοῦ χρώματος τοῦ προσώπου αὐτοῦ ἐν τῷ λαλεῖν αὐτὸν αὐτῷ
καὶ εἶδεν Ααρων καὶ πάντες οἱ πρεσβύτεροι Ισραηλ τὸν Μωυσῆν καὶ ἦν δεδοξασμένη ἡ ὄψις τοῦ χρώματος τοῦ προσώπου αὐτοῦ καὶ ἐφοβήθησαν ἐγγίσαι αὐτοῦ
καὶ ἐκάλεσεν αὐτοὺς Μωυσῆς καὶ ἐπεστράφησαν πρὸς αὐτὸν Ααρων καὶ πάντες οἱ ἄρχοντες τῆς συναγωγῆς καὶ ἐλάλησεν αὐτοῖς Μωυσῆς
καὶ μετὰ ταῦτα προσῆλθον πρὸς αὐτὸν πάντες οἱ υἱοὶ Ισραηλ καὶ ἐνετείλατο αὐτοῖς πάντα ὅσα ἐλάλησεν κύριος πρὸς αὐτὸν ἐν τῷ ὄρει Σινα
καὶ ἐπειδὴ κατέπαυσεν λαλῶν πρὸς αὐτούς ἐπέθηκεν ἐπὶ τὸ πρόσωπον αὐτοῦ κάλυμμα
ἡνίκα δ᾿ ἂν εἰσεπορεύετο Μωυσῆς ἔναντι κυρίου λαλεῖν αὐτῷ περιῃρεῖτο τὸ κάλυμμα ἕως τοῦ ἐκπορεύεσθαι καὶ ἐξελθὼν ἐλάλει πᾶσιν τοῖς υἱοῖς Ισραηλ ὅσα ἐνετείλατο αὐτῷ κύριος
καὶ εἶδον οἱ υἱοὶ Ισραηλ τὸ πρόσωπον Μωυσῆ ὅτι δεδόξασται καὶ περιέθηκεν Μωυσῆς κάλυμμα ἐπὶ τὸ πρόσωπον ἑαυτοῦ ἕως ἂν εἰσέλθῃ συλλαλεῖν αὐτῷ
ثم قال الرب لموسى انحت لك لوحين من حجر مثل الاولين . فأكتب انا على اللوحين الكلمات التي كانت على اللوحين الاولين الذين كسرتهما .
وكن مستعدا للصباح . واصعد في الصباح الى جبل سيناء وقف عندي هناك على راس الجبل .
ولا يصعد احد معك وايضا لا ير احد في كل الجبل . الغنم ايضا والبقر لا ترع الى جهة ذلك الجبل .
فنحت لوحين من حجر كالاولين . وبكر موسى في الصباح وصعد الى جبل سيناء كما امره الرب . واخذ في يده لوحي الحجر .
فنزل الرب في السحاب . فوقف عنده هناك ونادى باسم الرب .
فاجتاز الرب قدامه ونادى الرب الرب اله رحيم ورؤوف بطيء الغضب وكثير الاحسان والوفاء .
حافظ الاحسان الى الوف . غافر الاثم والمعصية والخطية . ولكنه لن يبرئ ابراء مفتقد اثم الآباء في الابناء وفي ابناء الابناء في الجيل الثالث والرابع .
فاسرع موسى وخرّ الى الارض وسجد .
وقال ان وجدت نعمة في عينيك ايها السيد فليسر السيد في وسطنا . فانه شعب صلب الرقبة . واغفر اثمنا وخطيتنا واتخذنا ملكا .
فقال ها انا قاطع عهدا قدام جميع شعبك افعل عجائب لم تخلق في كل الارض وفي جميع الامم . فيرى جميع الشعب الذي انت في وسطه فعل الرب ان الذي انا فاعله معك رهيب .
احفظ ما انا موصيك اليوم . ها انا طارد من قدامك الاموريين والكنعانيين والحثّيين والفرزّيين والحوّيين واليبوسيين .
احترز من ان تقطع عهدا مع سكان الارض التي انت آت اليها لئلا يصيروا فخا في وسطك .
بل تهدمون مذابحهم وتكسّرون انصابهم وتقطعون سواريهم .
فانك لا تسجد لاله آخر لان الرب اسمه غيور . اله غيور هو .
احترز من ان تقطع عهدا مع سكان الارض . فيزنون وراء آلهتهم ويذبحون لآلهتهم فتدعى وتأكل من ذبيحتهم .
وتأخذ من بناتهم لبنيك . فتزني بناتهم وراء آلهتهنّ ويجعلن بنيك يزنون وراء آلهتهنّ .
لا تصنع لنفسك آلهة مسبوكة .
تحفظ عيد الفطير . سبعة ايام تاكل فطيرا كما امرتك في وقت شهر ابيب . لانك في شهر ابيب خرجت من مصر .
لي كل فاتح رحم . وكل ما يولد ذكرا من مواشيك بكرا من ثور وشاة .
واما بكر الحمار فتفديه بشاة . وان لم تفده تكسر عنقه . كل بكر من بنيك تفديه . ولا يظهروا امامي فارغين .
ستة ايام تعمل . واما اليوم السابع فتستريح فيه . في الفلاحة وفي الحصاد تستريح .
وتصنع لنفسك عيد الاسابيع ابكار حصاد الحنطة . وعيد الجمع في آخر السنة .
ثلاث مرات في السنة يظهر جميع ذكورك امام السيد الرب اله اسرائيل .
فاني اطرد الامم من قدامك واوسع تخومك . ولا يشتهي احد ارضك حين تصعد لتظهر امام الرب الهك ثلاث مرات في السنة .
لا تذبح على خمير دم ذبيحتي . ولا تبت الى الغد ذبيحة عيد الفصح .
اول ابكار ارضك تحضره الى بيت الرب الهك . لا تطبخ جديا بلبن امه .
وقال الرب لموسى اكتب لنفسك هذه الكلمات . لانني بحسب هذه الكلمات قطعت عهدا معك ومع اسرائيل .
وكان هناك عند الرب اربعين نهارا واربعين ليلة لم ياكل خبزا ولم يشرب ماء . فكتب على اللوحين كلمات العهد الكلمات العشر .
وكان لما نزل موسى من جبل سيناء ولوحا الشهادة في يد موسى عند نزوله من الجبل ان موسى لم يعلم ان جلد وجهه صار يلمع في كلامه معه .
فنظر هرون وجميع بني اسرائيل موسى واذا جلد وجهه يلمع . فخافوا ان يقتربوا اليه .
فدعاهم موسى . فرجع اليه هرون وجميع الرؤساء في الجماعة . فكلمهم موسى .
وبعد ذلك اقترب جميع بني اسرائيل . فاوصاهم بكل ما تكلم به الرب معه في جبل سيناء .
ولما فرغ موسى من الكلام معهم جعل على وجهه برقعا .
وكان موسى عند دخوله امام الرب ليتكلم معه ينزع البرقع حتى يخرج . ثم يخرج ويكلم بني اسرائيل بما يوصى .
فاذا رأى بنو اسرائيل وجه موسى ان جلده يلمع كان موسى يرد البرقع على وجهه حتى يدخل ليتكلم معه .
Таджикский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Ва Парвардигор ба Мусо гуфт: «Барои худ ду лавҳи сангин мисли аввала битарош, ва Ман суханонеро, ки бар лавҳаҳои аввалин буд, ва ту онҳоро шикастӣ, бар ин лавҳаҳо хоҳам навишт.
Ва барои субҳ тайёр бош, ва субҳгоҳ ба кӯҳи Сино баро, ва дар он ҷо бар қуллаи кӯҳ ба Ман мунтазир биист.
Ва касе набояд бо ту барояд, ва низ касе набояд дар тамоми кӯҳ дида шавад; гӯсфандон ва говон низ набояд дар рӯ ба рӯи ин кӯҳ чаро кунанд».
Ва Мусо ду лавҳи сангин мисли аввала тарошид, ва бомдодон бархоста, ба кӯҳи Сино баромад, чунон ки Парвардигор ба ӯ фармуда буд; ва ду лавҳи сангинро ба дасти худ гирифт.
Ва Парвардигор дар абр фуруд омада, дар он ҷо бо ӯ биистод, ва номи Парвардигорро хонд.
Ва Парвардигор аз пеши ӯ гузашта, нидо кард: «Парвардигор, Парвардигор, Худои раҳим ва карим, собир ва пур аз меҳрубонӣ ва вафо,
ки марҳаматро барои ҳазорон насл нигоҳ медорад, гуноҳ ва исён ва хаторо меомурзад, вале гуноҳкоронро беҷазо намегузорад; барои гуноҳи падарон писарон ва писарони писаронро то насли сеюм ва чорум ҷазо медиҳад».
Ва Мусо шитобон то ба замин хам шуда, саҷда бурд,
ва гуфт: «Агар ман дар назари Ту, эй Парвардигор, илтифот ёфта бошам, бигзор Парвардигор дар миёни мо равона шавад, зеро ки онҳо қавми гарданкаш ҳастанд, – ва Ту гуноҳҳо ва хатоҳои моро биомурз, ва моро мероси Худ гардон».
Ва Ӯ гуфт: «Инак, Ман паймон мебандам: пеши назари тамоми қавми ту мӯъҷизоте ба амал меоварам, ки дар тамоми дунё ва дар ҳамаи халқҳо ба амал наомадааст; ва тамоми қавме ки ту дар миёнашон мебошӣ, амали Парвардигорро хоҳанд дид, зеро он чи Ман барои ту мекунам, саҳмгин аст.
Он чиро, ки Ман ба ту имрӯз амр мефармоям, риоят намо; инак, Ман амӯриён, канъониён, ҳиттиён, фариззиён, ҳиввиён ва ябусиёнро аз пеши ту бадар хоҳам ронд.
Эҳтиёт намо, ки бо сокинони замине ки ба он ҷо меравӣ, паймон набандӣ, мабодо дар миёни шумо доме гардад,
балки қурбонгоҳҳои онҳоро хароб кунед, ва сутунҳои онҳоро бишканед, ва Ашераҳои онҳоро нобуд намоед,
чунки ту набояд ба худои дигаре саҷда барӣ, зеро Парвардигор, ки номаш ғаюр аст, Худои ғаюр мебошад.
Мабодо бо сокинони он замин паймон бандӣ, ки онҳо худоёни худро фосидона пайравӣ намуда, барои худоёни худ курбонӣ мекунанд, ва туро таклиф менамоянд, ва ту аз қурбонии онҳо мехӯрӣ,
ва аз духтарони онҳо барои писарони худ мегирӣ, ва духтарони онҳо худоёни худро фосидона пайравӣ намуда, писарони туро фосид мегардонанд, то ки худоёни онҳоро пайравӣ кунанд.
Худоёни рехта барои худ насоз.
Иди фатирро риоят намо: ҳафт рӯз, чунон ки ба ту фармудаам, дар мӯҳлати муайяни моҳи абиб фатир бихӯр, зеро ки дар моҳи абиб аз Миср берун омадаӣ.
Ҳар нахустзода раҳимкушо аз они Ман аст, ва ҳар раҳимкушои наринаи чорпои ту, хоҳ аз гов бошад хоҳ аз гӯсфанд.
Ва барои раҳимкушои ҳар баррае фидия бидеҳ, ва агар фидия надиҳӣ, гарданашро бишкан; барои ҳар нахустзодаи писаронат фидия бидеҳ. Ва ба ҳузури Ман дастхолӣ наоянд.
Шаш рӯз кор кун, ва дар рӯзи ҳафтум истироҳат намо; дар мавсими шудгор ва дарав низ истироҳати шанберо риоят намо.
Ва иди ҳафтаҳоро дар мавсими дарави навбари гандум ба ҷо овар; ва иди ҷамъовариро дар гардиши сол.
Соле се маротиба тамоми наринаи ту бояд ба ҳузури Худованди Парвардигор, Худои Исроил ҳозир шаванд.
Зеро ки Ман халқҳоро аз пеши ту бадар хоҳам ронд, ва ҳудуди туро васеъ хоҳам кард; ва ҳангоме ки ту соле се маротиба омада, ба ҳузури Парвардигор Худои худ ҳозир мешавӣ, ҳеҷ кас замини туро тамаъ нахоҳад кард.
Хуни қурбонии Маро бар хамиртуруш нарез, ва қурбонии иди фисҳ то субҳ боқӣ намонад.
Навбари аввалини заминатро ба хонаи Парвардигор Худои худ биёр, бузғоларо дар шири модари он напаз».
Ва Парвардигор ба Мусо гуфт: «Ту ин суханонро бинавис, зеро ки мувофиқи ин суханон бо ту ва бо Исроил паймон бастаам».
Ва ӯ дар он ҷо чил рӯз ва чил шаб назди Парвардигор буд, нон нахӯрд ва об нанӯшид; ва суханони паймон, яъне даҳ аҳкомро бар лавҳаҳо навишт.
Ва ҳангоме ки Мусо аз кӯҳи Сино фуруд меомад, – ва ду лавҳи шаҳодат дар дасти Мусо буд, вақте ки ӯ аз кӯҳ фуруд меомад, – Мусо надонист, ки пӯсти чеҳрааш, ба сабаби гуфтугӯи Худо бо ӯ, медурахшид.
Ва Ҳорун ва тамоми банӣ Исроил Мусоро диданд, ва инак, пӯсти чеҳрааш медурахшид, ва аз наздик шудан ба ӯ тарсиданд.
Вале Мусо онҳоро хонд, ва Ҳорун ва ҳамаи раисони ҷамоат назди ӯ баргаштанд; ва Мусо ба онҳо сухан ронд.
Ва баъд аз он тамоми банӣ Исроил наздик омаданд, ва ҳар он чиро, ки Парвардигор ба ӯ дар кӯҳи Сино гуфта буд, ба онҳо амр фармуд.
Ва ҳамин ки Мусо ба онҳо сухан ронданро ба анҷом расонид, бар рӯи худ парда пӯшонид.
Ва ҳангоме ки Мусо ба ҳузури Парвардигор медаромад, то ки бо Ӯ гуфтугӯ кунад, пардаро то вақти баромаданаш мекашид; ва баромада, он чиро, ки амр карда шуда буд, ба банӣ Исроил мегуфт.
Ва банӣ Исроил чеҳраи Мусоро медиданд, ки пӯсти чеҳраи Мусо медурахшад; ва Мусо боз пардаро бар рӯи худ мепӯшонид, то вақте ки барои сухан рондан бо Худо дохил шавад.