Скрыть
36:1
36:2
36:3
36:4
36:5
36:6
36:7
36:9
36:10
36:11
36:12
36:13
36:14
36:15
36:16
36:17
36:18
36:19
36:20
36:21
36:22
36:23
36:24
36:25
36:26
36:27
36:28
36:29
36:30
36:31
36:32
36:33
36:34
36:36
36:37
36:38
Церковнославянский (рус)
И сотвори́ Веселеи́лъ и Елiа́въ, и вся́къ му́дрый умо́мъ, ему́же дана́ е́сть прему́дрость и хи́трость въ ни́хъ, разумѣ́ти твори́ти вся́ дѣла́, я́же ко святы́ни надлежа́щая, по всѣ́мъ, ели́ка заповѣ́да Госпо́дь.
И при­­зва́ Моисе́й Веселеи́ла и Елiа́ва и вся́ иму́щыя прему́дрость, и́мже даде́ Бо́гъ ра́зумъ въ се́рдцы, и вся́ во́лею хотя́щыя при­­ходи́ти къ дѣла́мъ, е́же соверша́ти я́:
и взя́ша от­ Моисе́а вся́ уча́стiя, я́же при­­несо́ша сы́нове Изра́илевы на вся́ дѣла́ святы́ни твори́ти я́: и ті́и прiима́ху еще́ при­­носи́мая от­ при­­нося́щихъ зау́тра зау́тра.
И при­­хожда́ху вси́ му́дрiи, и́же творя́ху дѣла́ святы́ни, кі́йждо по сво­ему́ дѣ́лу, е́же са́ми дѣ́лаху:
и реко́ша Моисе́ю, я́ко мно́го при­­но́сятъ лю́дiе свы́ше дѣ́лъ, ели́ка заповѣ́да Госпо́дь сотвори́ти.
И повелѣ́ Моисе́й, и проповѣ́да въ полцѣ́, глаго́ля: му́жъ и жена́ ктому́ да не дѣ́лаютъ на нача́тки святы́ни. И воз­бране́ни бы́ша лю́дiе ктому́ при­­носи́ти.
И дѣла́ бы́ша и́мъ дово́лна на стро­е́нiе твори́ти, и преизбы́ша.
37:1И сотвори́ша ски́нiи де́сять опо́нъ:
37:2два́десять и о́смь лако́тъ долгота́ еди́ныя опо́ны, та́яжде бя́ше всѣ́мъ, и четы́рехъ лако́тъ широта́ опо́ны еди́ныя.
37:3И сотвори́ша завѣ́су от­ синеты́ и багряни́цы, и червлени́цы спря́дены и виссо́на ска́наго, дѣ́ло шве́н­но херуви́мы:
37:4и воз­ложи́ша ю́ на четы́ри столпы́ негнiю́щыя позлаще́ны зла́томъ, и верхи́ и́хъ зла́ты, и стоя́ла и́хъ четы́ри сре́бряна.
37:5И сотвори́ша завѣ́су две́ремъ ски́нiи свидѣ́нiя от­ синеты́ и багряни́цы, и червлени́цы спря́дены и виссо́на ска́наго, дѣ́ло шве́н­но херуви́мы,
37:6и столпы́ и́хъ пя́ть и крючки́ и́хъ: и глави́цы и́хъ и верхи́ и́хъ позлати́ша зла́томъ, и стоя́ла и́хъ пя́ть мѣ́дяна.
Синодальный
Подробности, как были сделаны покрывала, брусья, шесты и завеса скинии.
И стал работать Веселеил и Аголиав и все мудрые сердцем, которым Господь дал мудрость и разумение, чтоб уметь сделать всякую работу, потребную для святилища, как повелел Господь.
И призвал Моисей Веселеила и Аголиава и всех мудрых сердцем, которым Господь дал мудрость, и всех, коих влекло сердце приступить к работе и работать.
И взяли они от Моисея все приношения, которые принесли сыны Израилевы, на [все] потребности святилища, чтобы работать. Между тем еще продолжали приносить к нему добровольные дары каждое утро.
Тогда пришли все мудрые сердцем, производившие всякие работы святилища, каждый от своей работы, какою кто занимался,
и сказали Моисею, говоря: народ много приносит, более нежели потребно для работ, какие повелел Господь сделать.
И приказал Моисей, и объявлено было в стане, чтобы ни мужчина, ни женщина не делали уже ничего для приношения во святилище; и перестал народ приносить.
Запаса было достаточно на всякие работы, какие надлежало делать, и даже осталось.
И сделали все мудрые сердцем, занимавшиеся работою скинии: десять покрывал из крученого виссона и из голубой, пурпуровой и червленой шерсти; и херувимов сделали на них искусною работою;
длина каждого покрывала двадцать восемь локтей, и ширина каждого покрывала четыре локтя: всем покрывалам одна мера.
И соединил он пять покрывал одно с другим, и другие пять покрывал соединил одно с другим.
И сделал петли голубого цвета на краю одного покрывала, где оно соединяется с другим; так же сделал он и на краю последнего покрывала, для соединения его с другим;
пятьдесят петлей сделал он у одного покрывала, и пятьдесят петлей сделал в конце покрывала, где оно соединяется с другим; петли сии соответствовали одна другой;
и сделал пятьдесят крючков золотых, и крючками соединил одно покрывало с другим, и стала скиния одно целое.
Потом сделал покрывала из козьей шерсти для покрытия скинии: одиннадцать покрывал сделал таких;
длиною покрывало тридцать локтей, и шириною покрывало четыре локтя: одиннадцати покрывалам мера одна.
И соединил он пять покрывал особо и шесть покрывал особо.
И сделал пятьдесят петлей на краю покрывала крайнего, где оно соединяется с другим, и пятьдесят петлей сделал на краю покрывала, соединяющегося с другим;
и сделал пятьдесят медных крючков для соединения покрова, чтоб составилось одно целое.
И сделал для скинии покров из красных бараньих кож и покрышку сверху из кож синих.
И сделал брусья для скинии из дерева ситтим прямостоящие:
десять локтей длина бруса, и полтора локтя ширина каждого бруса;
у каждого бруса по два шипа, один против другого: так сделал он все брусья скинии.
И сделал для скинии двадцать таких брусьев для полуденной стороны,
и сорок серебряных подножий сделал под двадцать брусьев: два подножия под один брус для двух шипов его, и два подножия под другой брус для двух шипов его;
и для другой стороны скинии, к северу, сделал двадцать брусьев
и сорок серебряных подножий: два подножия под один брус, и два подножия под другой брус;
а для задней стороны скинии, к западу, сделал шесть брусьев,
и два бруса сделал для угла в скинии на заднюю сторону;
и были они соединены внизу и соединены вверху к одному кольцу: так сделал он с ними обоими на обоих углах;
и было восемь брусьев и серебряных подножий шестнадцать, по два подножия под каждый брус.
И сделал шесты из дерева ситтим, пять для брусьев одной стороны скинии,
и пять шестов для брусьев другой стороны скинии, и пять шестов для брусьев задней стороны скинии;
и сделал внутренний шест, который проходил бы по средине брусьев от одного конца до другого;
брусья обложил золотом, и кольца, в которые вкладываются шесты, сделал из золота, и шесты обложил золотом.
И сделал завесу из голубой, пурпуровой и червленой шерсти и из крученого виссона, и искусною работою сделал на ней херувимов;
и сделал для нее четыре столба из ситтим и обложил их золотом, с золотыми крючками, и вылил для них четыре серебряных подножия.
И сделал завесу ко входу скинии из голубой, пурпуровой и червленой шерсти и из крученого виссона, узорчатой работы,
и пять столбов для нее с крючками; и обложил верхи их и связи их золотом, и вылил пять медных подножий.
Итальянский
Besalèl, Ooliàb e tutti gli artisti che il Signore aveva dotati di saggezza e d'intelligenza per eseguire i lavori della costruzione del santuario fecero ogni cosa secondo ciò che il Signore aveva ordinato.
Mosè chiamò Besalèl, Ooliàb e tutti gli artisti, nel cuore dei quali il Signore aveva messo saggezza, quanti erano portati a prestarsi per l'esecuzione dei lavori.
Essi ricevettero da Mosè ogni contributo portato dagli Israeliti per il lavoro della costruzione del santuario. Ma gli Israeliti continuavano a portare ogni mattina offerte spontanee.
Allora tutti gli artisti, che eseguivano i lavori per il santuario, lasciarono il lavoro che ciascuno stava facendo
e dissero a Mosè: "Il popolo porta più di quanto è necessario per il lavoro che il Signore ha ordinato".
Mosè allora ordinò di diffondere nell'accampamento questa voce: "Nessuno, uomo o donna, offra più alcuna cosa come contributo per il santuario". Così si impedì al popolo di portare altre offerte;
perché il materiale era sufficiente, anzi sovrabbondante, per l'esecuzione di tutti i lavori.
Tutti gli artisti addetti ai lavori fecero la Dimora. Besalèl la fece con dieci teli di bisso ritorto, di porpora viola, di porpora rossa e di scarlatto. La fece con figure di cherubini artisticamente lavorati.
La lunghezza di ciascun telo era ventotto cubiti; la larghezza quattro cubiti per ciascun telo; la stessa dimensione per tutti i teli.
Unì cinque teli l'uno all'altro e anche i cinque altri teli unì l'uno all'altro.
Fece cordoni di porpora viola sull'orlo del primo telo all'estremità della sutura, e fece la stessa cosa sull'orlo del telo estremo nella seconda sutura.
Fece cinquanta cordoni al primo telo e fece anche cinquanta cordoni all'estremità del telo della seconda sutura: i cordoni corrispondevano l'uno all'altro.
Fece cinquanta fibbie d'oro, e unì i teli l'uno all'altro mediante le fibbie; così la Dimora formò un tutto unico.
Fece poi teli di peli di capra per la tenda sopra la Dimora. Fece undici teli.
La lunghezza di un telo era trenta cubiti; la larghezza quattro cubiti per un telo; la stessa dimensione per gli undici teli.
Unì insieme cinque teli a parte e sei teli a parte.
Fece cinquanta cordoni sull'orlo del telo della seconda sutura.
Fece cinquanta fibbie di bronzo per unire insieme la tenda, così da formare un tutto unico.
Fece poi per la tenda una copertura di pelli di montone tinte di rosso, e al di sopra una copertura di pelli di tasso.
Fece per la Dimora assi di legno di acacia, verticali.
Dieci cubiti la lunghezza di un'asse e un cubito e mezzo la larghezza.
Ogni asse aveva due sostegni, congiunti l'uno all'altro da un rinforzo. Così fece per tutte le assi della Dimora.
Fece dunque le assi per la Dimora: venti assi sul lato verso il mezzogiorno, a sud.
Fece anche quaranta basi d'argento sotto le venti assi, due basi sotto un'asse, per i suoi due sostegni, e due basi sotto l'altra asse, per i suoi due sostegni.
Per il secondo lato della Dimora, verso il settentrione, fece venti assi
e le loro quaranta basi d'argento, due basi sotto un'asse e due basi sotto l'altra asse.
Per la parte posteriore della Dimora, verso occidente, fece sei assi.
Fece inoltre due assi per gli angoli della Dimora nella parte posteriore.
Esse erano formate ciascuna da due pezzi uguali, abbinati e perfettamente congiunti dal basso fino alla cima, all'altezza del primo anello. Così fece per ambedue: esse vennero a formare i due angoli.
C'erano dunque otto assi con le loro basi d'argento: sedici basi, due basi sotto un'asse e due basi sotto l'altra asse.
Fece inoltre traverse di legno di acacia: cinque per le assi di un lato della Dimora,
cinque traverse per le assi dell'altro lato della Dimora e cinque traverse per le assi della parte posteriore, verso occidente.
Fece la traversa mediana che, a mezza altezza delle assi, le attraversava da un'estremità all'altra.
Rivestì d'oro le assi, fece in oro i loro anelli per inserire le traverse, e rivestì d'oro anche le traverse.
Fece il velo di porpora viola e di porpora rossa, di scarlatto e di bisso ritorto. Lo fece con figure di cherubini, lavoro d'artista.
Fece per esso quattro colonne di acacia, le rivestì d'oro; anche i loro uncini erano d'oro, e fuse per esse quattro basi d'argento.
Fecero poi una cortina per l'ingresso della tenda, di porpora viola e di porpora rossa, di scarlatto e di bisso ritorto, lavoro di ricamatore,
e le sue cinque colonne con i loro uncini. Rivestì d'oro i loro capitelli e le loro aste trasversali, e fece le loro cinque basi di bronzo.
И҆ сотворѝ веселеи́лъ и҆ є҆лїа́въ, и҆ всѧ́къ мꙋ́дрый ᲂу҆мо́мъ, є҆мꙋ́же дана̀ є҆́сть премꙋ́дрость и҆ хи́трость въ ни́хъ, разꙋмѣ́ти твори́ти всѧ̑ дѣла̀, ꙗ҆̀же ко ст҃ы́ни надлежа̑щаѧ, по всѣ̑мъ, є҆ли̑ка заповѣ́да гдⷭ҇ь.
И҆ призва̀ мѡѷсе́й веселеи́ла и҆ є҆лїа́ва и҆ всѧ̑ и҆мꙋ́щыѧ премꙋ́дрость, и҆́мже дадѐ бг҃ъ ра́зꙋмъ въ се́рдцы, и҆ всѧ̑ во́лею хотѧ́щыѧ приходи́ти къ дѣла́мъ, є҆́же соверша́ти ѧ҆̀:
и҆ взѧ́ша ѿ мѡѷсе́а всѧ̑ ᲂу҆ча̑стїѧ, ꙗ҆̀же принесо́ша сы́нове і҆и҃лєвы на всѧ̑ дѣла̀ ст҃ы́ни твори́ти ѧ҆̀: и҆ ті́и прїима́хꙋ є҆щѐ приноси̑маѧ ѿ приносѧ́щихъ заꙋ́тра заꙋ́тра.
И҆ прихожда́хꙋ всѝ мꙋ́дрїи, и҆̀же творѧ́хꙋ дѣла̀ ст҃ы́ни, кі́йждо по своемꙋ̀ дѣ́лꙋ, є҆́же са́ми дѣ́лахꙋ:
и҆ реко́ша мѡѷсе́ю, ꙗ҆́кѡ мно́гѡ прино́сѧтъ лю́дїе свы́ше дѣ́лъ, є҆ли̑ка заповѣ́да гдⷭ҇ь сотвори́ти.
И҆ повелѣ̀ мѡѷсе́й, и҆ проповѣ́да въ полцѣ̀, глаго́лѧ: мꙋ́жъ и҆ жена̀ ктомꙋ̀ да не дѣ́лаютъ на нача́тки ст҃ы́ни. И҆ возбране́ни бы́ша лю́дїе ктомꙋ̀ приноси́ти.
И҆ дѣла̀ бы́ша и҆̀мъ довѡ́льна на строе́нїе твори́ти, и҆ преизбы́ша.
И҆ сотворѝ всѧ́къ премꙋ́дрый въ дѣ́лающихъ ри̑зы ст҃ы́ни, ꙗ҆̀же сꙋ́ть а҆арѡ́нꙋ і҆ере́ю, ꙗ҆́коже заповѣ́да гдⷭ҇ь мѡѷсе́ю. {ѿ здѣ̀ и҆ по гре́чєскимъ числа̀ стїха́мъ не положено́жъ} И҆ сотвори́ша ри́зꙋ ве́рхнюю {Гре́ч.: є҆пѡмі́съ, є҆вр.: є҆фꙋ́дъ.} ѿ зла́та и҆ синеты̀, и҆ багрѧни́цы и҆ червлени́цы прѧ́дены и҆ вѷссо́на ска́нагѡ: и҆ и҆зрѣ́заша дщи̑цы зла̑ты а҆́ки власы̀, є҆́же сотка́ти съ синето́ю и҆ съ багрѧни́цею, и҆ съ червлени́цею прѧ́деною и҆ съ вѷссо́номъ ска́нымъ: дѣ́ло тка́ное сотвори́ша є҆̀. Ри̑зы вє́рхнїѧ придержа́щыѧсѧ ѿ ѻ҆бои́хъ стра́нъ, дѣ́ло тка́нно, междꙋ̀ собо́ю сплете́но: ѿ негѡ̀ сотвори́ша є҆̀ по є҆гѡ̀ творе́нїю, ѿ зла́та и҆ синеты̀, и҆ багрѧни́цы и҆ червлени́цы спрѧ́дены и҆ вѷссо́на ска́нагѡ, ꙗ҆́коже заповѣ́да гдⷭ҇ь мѡѷсе́ю. И҆ сотвори́ша ѻ҆́ба ка́мєни смара́гдѡвы состє́ганы ве́рвїю и҆ ѡ҆бложєны̀ зла́томъ, и҆зва̑ѧны и҆ вы̑рѣзаны ваѧ́нїемъ печа́ти, ѿ и҆ме́нъ сынѡ́въ і҆и҃левыхъ: и҆ возложи́ша ѧ҆̀ на ра́мена ри́зы ве́рхнїѧ ка́менїе въ па́мѧть сынѡ́въ і҆и҃левыхъ, ꙗ҆́коже заповѣ́да гдⷭ҇ь мѡѷсе́ю. И҆ сотвори́ша сло́во {Гре́ч.: логі́онъ.}, дѣ́ло тка́нно пестрото́ю, по дѣ́лꙋ ри́зы ве́рхнїѧ, ѿ зла́та и҆ синеты̀, и҆ багрѧни́цы и҆ червлени́цы спрѧ́дены и҆ вѷссо́на ска́нагѡ, четвероꙋго́льно сꙋгꙋ́бо сотвори́ша логі́онъ {Славе́н.: сло́во.} пѧ́ди въ долготꙋ̀, и҆ пѧ́ди въ широтꙋ̀, сꙋгꙋ́бо: и҆ сши́ста на не́мъ шве́нїемъ по трѝ ка́мєни четы́рьми рѧды̑: рѧ́дъ ка́менїй: сарді́й и҆ топа́зїй и҆ смара́гдъ, рѧ́дъ є҆ди́нъ: и҆ рѧ́дъ вторы́й, а҆́нѳраѯъ и҆ сапфі́ръ и҆ і҆а́спїсъ: и҆ рѧ́дъ тре́тїй, лїгѵ́рїй и҆ а҆ха́тъ и҆ а҆меѳѵ́стъ: и҆ рѧ́дъ четве́ртый, хрѷсолі́ѳъ и҆ вирѵ́ллїй и҆ ѻ҆нѵ́хїй, ѡ҆кѡ́ваны ѡ҆́колѡ зла́томъ и҆ всажде́ни въ зла́тѣ: и҆ ка́менїе бѧ́хꙋ ѿ и҆ме́нъ сынѡ́въ і҆и҃левыхъ двана́десѧть, по и҆мена́мъ и҆́хъ и҆зва́ѧно въ печа̑ти, кі́йждо свои́мъ и҆́менемъ въ двана́десѧть племе́нъ. И҆ сотвори́ша над̾ логі́ономъ тре́сны сплетє́ны, дѣ́ло плете́ное ѿ зла́та чи́ста: и҆ сотвори́ша два̀ щитца̑ зла̑та и҆ два̀ кѡльца̀ зла̑та, и҆ возложи́ша два̀ кѡльца̀ зла̑та на ѻ҆́ба кѡнца̀ логі́она: и҆ вложи́ша плетени̑цы зла̑ты въ ко́льца, со ѻ҆бои́хъ стра́нъ логі́она, и҆ въ два̀ сложє́нїѧ двѣ̀ плетени̑цы, и҆ возложи́ша на два̀ щитца̑: и҆ возложи́ша на ра́мена ри́зы ве́рхнїѧ, проти́вꙋ лице́мъ къ лицꙋ̀. И҆ сотвори́ша два̀ кѡльца̀ зла̑та, и҆ возложи́ша на два̀ кри́ла на кра́й логі́она, и҆ на кра́й созадѝ ве́рхнїѧ ри́зы, внꙋтрьꙋ́дꙋ: и҆ сотвори́ша два̀ кѡльца̀ зла̑та, и҆ положи́ша на ѻ҆́ба ра́мена ри́зы ве́рхнїѧ съ ни́зꙋ є҆гѡ̀ на лицѣ̀ по согбе́нїю свы́ше соста́ва ри́зы ве́рхнїѧ: и҆ стѧгнꙋ́ша логі́онъ ко́льцами, ꙗ҆̀же на не́мъ, съ ко́льцами ве́рхнїѧ ри́зы сложе́ными, и҆з̾ синеты̀ сплете́нными, во тка́нїе ри́зы ве́рхнїѧ {Гре́ч.: є҆пѡмі́съ, є҆вр.: є҆фꙋ́дъ.}, да не низпꙋска́етсѧ логі́онъ ѿ ри́зы ве́рхнїѧ, ꙗ҆́коже заповѣ́да гдⷭ҇ь мѡѷсе́ю. И҆ сотвори́ша и҆спо́днюю ри́зꙋ {Гре́ч.: ѵ҆подѵ́тисъ.}, ꙗ҆́же под̾ ве́рхнюю, дѣ́ло тка́нно, всѐ си́нее: ѡ҆жере́лїе же во внꙋ́треннѣй ри́зѣ {Гре́ч.: ѵ҆подѵ́тисъ.}, на средѣ̀ шве́нно, сплетено̀, ѡ҆ме́ты и҆мꙋ́що ѡ҆́колѡ ѡ҆жере́лїе неразлꙋче́но. И҆ сотвори́ша на ѡ҆ме́тѣ ри́зы внꙋ́треннїѧ до́лꙋ ꙗ҆́кѡ процвѣта́ющагѡ ши́пка пꙋ̑гвицы ѿ синеты̀ и҆ багрѧни́цы, и҆ червлени́цы прѧ́дены и҆ вѷссо́на ска́нагѡ. И҆ сотвори́ша звонцы̀ зла̑ты, и҆ возложи́ша звонцы̀ на ѡ҆ме́ты ри́зы внꙋ́треннїѧ ѡ҆́крестъ междꙋ̀ пꙋ́гвицами: звоне́цъ зла́тъ и҆ пꙋ́гвица на ѡ҆ме́тѣ внꙋ́треннїѧ ри́зы ѡ҆́крестъ, къ слꙋже́нїю, ꙗ҆́коже повелѣ̀ гдⷭ҇ь мѡѷсе́ю. И҆ сотвори́ша ри̑зы вѷссѡ́нныѧ дѣ́ло тка́нно, а҆арѡ́нꙋ и҆ сынѡ́мъ є҆гѡ̀, и҆ клобꙋкѝ {Гре́ч.: кі́дарїсъ.} и҆з̾ вѷссо́на, и҆ ᲂу҆вѧ́сло {Гре́ч.: мі́тра.} и҆з̾ вѷссо́на, и҆ надра̑ги и҆з̾ вѷссо́на ска́нагѡ, и҆ по́ѧсы и҆́хъ и҆з̾ вѷссо́на и҆ синеты̀, и҆ багрѧни́цы и҆ червлени́цы прѧ́дены, дѣ́ло пестрѧ́щагѡ, ꙗ҆́коже заповѣ́да гдⷭ҇ь мѡѷсе́ю. И҆ сотвори́ша дщи́цꙋ зла́тꙋ, ѿдѣле́нїе ст҃ы́ни ѿ зла́та чи́ста, и҆ написа́ша на не́й пи́смена и҆зва̑ѧна печа́тїю: ѡ҆сщ҃е́нїе гдⷭ҇ꙋ: и҆ возложи́ша ю҆̀ на ѡ҆ме́тъ си́нь, є҆́же бы лежа́ти на ᲂу҆вѧ́слѣ свы́ше, ꙗ҆́коже заповѣ́да гдⷭ҇ь мѡѷсе́ю.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible