Скрыть
7:2
7:5
7:7
7:12
7:15
7:18
7:21
7:23
7:24
7:25
7:26
7:27
7:28
7:29
Глава 8 
8:2
8:3
8:4
8:9
8:11
8:12
8:13
8:14
8:16
8:18
8:20
8:21
8:23
8:25
8:29
8:30
8:32
Глава 9 
9:2
9:4
9:5
9:6
9:9
9:10
9:13
9:14
9:15
9:17
9:18
9:19
9:20
9:21
9:22
9:24
9:25
9:26
9:28
9:30
9:31
9:32
9:33
9:34
9:35
Глава 10 
10:1
10:5
10:6
10:7
10:8
10:9
10:10
10:11
10:17
10:18
10:25
10:26
10:27
10:28
10:29
Глава 11 
11:2
11:4
11:6
11:7
11:8
11:9
Глава 12 
12:1
12:4
12:5
12:7
12:13
12:16
12:17
12:19
12:21
12:22
12:24
12:25
12:28
12:30
12:31
12:32
12:33
12:34
12:38
12:39
12:41
12:42
12:44
12:47
12:50
12:51
Церковнославянский (рус)
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля: се́, да́хъ тя́ Бо́га фарао́ну, и Ааро́нъ бра́тъ тво́й бу́детъ тво́й проро́къ:
ты́ же воз­глаго́леши ему́ вся́, ели́ка тебѣ́ заповѣ́даю: Ааро́нъ же бра́тъ тво́й воз­глаго́летъ къ фарао́ну, да от­пу́ститъ сы́ны Изра́илевы от­ земли́ сво­ея́:
А́зъ же ожесточу́ се́рдце фарао́ново и умно́жу зна́менiя Моя́ и чудеса́ въ земли́ Еги́петстѣй:
и не послу́шаетъ ва́съ фарао́нъ, и воз­ложу́ ру́ку Мою́ на Еги́петъ и изведу́ съ си́лою Мо­е́ю лю́ди Моя́ сы́ны Изра́илевы от­ земли́ Еги́петскiя, со от­мще́нiемъ вели́кимъ:
и увѣ́дятъ вси́ Еги́птяне, я́ко А́зъ е́смь Госпо́дь, простира́я ру́ку Мою́ на Еги́петъ, и изведу́ сы́ны Изра́илевы от­ среды́ и́хъ.
Сотвори́ же Моисе́й и Ааро́нъ, я́коже заповѣ́да и́мъ Госпо́дь, та́ко сотвори́ша.
Моисе́й же бѣ́ осми́десяти лѣ́тъ, Ааро́нъ же бра́тъ его́ осми́десяти тре́хъ лѣ́тъ, егда́ глаго́ласта къ фарао́ну.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю и Ааро́ну глаго́ля:
и а́ще рече́тъ къ ва́мъ фарао́нъ, глаго́ля: дади́те на́мъ зна́менiе или́ чу́до: и рече́ши Ааро́ну бра́ту тво­ему́: воз­ми́ же́злъ и пове́ржи на зе́млю предъ фарао́номъ и предъ рабы́ его́, и бу́детъ змі́й.
Вни́де же Моисе́й и Ааро́нъ предъ фарао́на и предъ рабы́ его́, и сотвори́ша та́ко, я́коже заповѣ́да и́мъ Госпо́дь: и пове́рже Ааро́нъ же́злъ предъ фарао́номъ и предъ рабы́ его́, и бы́сть змі́й.
Созва́ же фарао́нъ мудрецы́ Еги́петскiя и волхвы́: и сотвори́ша и волсви́ Еги́петстiи чарова́нiями сво­и́ми та́кожде:
и поверго́ша кі́йждо же́злъ сво́й, и бы́ша змі́еве: и пожре́ же́злъ Ааро́новъ о́ныхъ жезлы́.
И укрѣпи́ся се́рдце фарао́не, и не послу́ша и́хъ, я́коже глаго́ла и́мъ Госпо́дь.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю: отягчи́ся се́рдце фарао́не, е́же не от­пусти́ти люді́й:
иди́ къ фарао́ну зау́тра: се́, то́й исхо́дитъ на во́ды, и бу́ди срѣта́я его́ на бре́зѣ рѣ́чнѣмъ: и же́злъ обраще́йся въ змі́я воз­ми́ въ ру́ку твою́,
и рече́ши къ нему́: Госпо́дь Бо́гъ Евре́йскiй посла́ мя къ тебѣ́, глаго́ля: от­пусти́ лю́ди Моя́, да Ми́ послу́жатъ въ пусты́ни: и се́, не послу́шалъ еси́ досе́лѣ:
сiя́ глаго́летъ Госпо́дь: по сему́ увѣ́си, я́ко А́зъ Госпо́дь: се́, а́зъ уда́рю жезло́мъ, и́же въ руцѣ́ мо­е́й, по водѣ́ рѣ́чнѣй, и преложи́т­ся въ кро́вь:
и ры́бы, я́же въ рѣцѣ́, изо́мрутъ, и воз­смерди́т­ся рѣка́, и не воз­мо́гутъ Еги́птяне пи́ти воды́ от­ рѣки́.
Рече́ же Госпо́дь къ Моисе́ю: рцы́ Ааро́ну бра́ту тво­ему́: воз­ми́ же́злъ тво́й въ ру́ку твою́, и простри́ ру́ку твою́ на во́ды Еги́петскiя и на рѣ́ки и́хъ и на кла́дязи и́хъ и на езе́ра и́хъ и на вся́кое собра́нiе во́дъ и́хъ, и бу́детъ кро́вь, и бы́сть кро́вь по все́й земли́ Еги́петстѣй, въ древесѣ́хъ же и въ ка́менiихъ.
И сотвори́ша та́ко Моисе́й и Ааро́нъ, я́коже заповѣ́да и́мъ Госпо́дь: и взе́мъ Ааро́нъ же́злъ сво́й, уда́ри во́ду рѣ́чную предъ фарао́номъ и предъ рабы́ его́, и преложи́ всю́ во́ду рѣ́чную въ кро́вь:
и ры́бы я́же въ рѣцѣ́ изомро́ша, и воз­смердѣ́ся рѣка́, и не можа́ху Еги́птяне пи́ти воды́ от­ рѣки́, и бя́ше кро́вь по все́й земли́ Еги́петстѣй.
Сотвори́ша же и волсви́ Еги́петстiи волхвова́нiями сво­и́ми та́кожде: и ожесточи́ся се́рдце фарао́ново, и не послу́ша и́хъ, я́коже рече́ Госпо́дь.
Возврати́вся же фарао́нъ вни́де въ до́мъ сво́й, и не положи́ себѣ́ и сего́ во умѣ́.
Ископа́ша же вси́ Еги́птяне о́крестъ рѣки́, да пiю́тъ во́ду: и не можа́ху пи́ти воды́ от­ рѣки́.
И испо́лнишася се́дмь дні́й, по ударе́нiи Госпо́дни въ рѣку́.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю: вни́ди къ фарао́ну и рече́ши къ нему́: сiя́ глаго́летъ Госпо́дь: от­пусти́ лю́ди Моя́, да Ми́ послу́жатъ:
а́ще же не хо́щеши ты́ от­пусти́ти, се́, А́зъ побива́ю вся́ предѣ́лы твоя́ жа́бами:
и изры́гнетъ рѣка́ жа́бы, и излѣ́зшя вни́дутъ въ до́мы твоя́ и въ клѣ́ти ло́жницъ тво­и́хъ, и на посте́ли твоя́ и въ до́мы рабо́въ тво­и́хъ и люді́й тво­и́хъ, и въ тѣ́ста твоя́ и въ пе́щы твоя́,
и на тя́ и на рабы́ твоя́ и на лю́ди твоя́ воз­лѣ́зутъ жа́бы.
Рече́ же Госпо́дь къ Моисе́ю: рцы́ Ааро́ну бра́ту тво­ему́: простри́ руко́ю тво­е́ю же́злъ тво́й на рѣ́ки и на кла́дязи и на езе́ра, и изведи́ жа́бы на зе́млю Еги́петскую.
И простре́ Ааро́нъ ру́ку на во́ды Еги́петскiя и изведе́ жа́бы: и излѣзо́ша жа́бы и покры́ша зе́млю Еги́петскую.
Сотвори́ша же и волсви́ Еги́петстiи волхвова́нiями сво­и́ми та́кожде и изведо́ша жа́бы на зе́млю Еги́петскую.
Призва́ же фарао́нъ Моисе́а и Ааро́на и рече́: помоли́теся о мнѣ́ ко Го́споду, да от­жене́тъ от­ мене́ жа́бы и от­ люді́й мо­и́хъ: и от­пущу́ лю́ди, и пожру́тъ Го́сподеви.
Рече́ же Моисе́й къ фарао́ну: опредѣли́ мнѣ́, когда́ помолю́ся о тебѣ́ и о рабѣ́хъ тво­и́хъ и о лю́дехъ тво­и́хъ, да поги́бнутъ жа́бы от­ тебе́ и от­ люді́й тво­и́хъ и от­ домо́въ ва́шихъ, то́чiю въ рѣцѣ́ да оста́нут­ся.
О́нъ же рече́: зау́тра. Рече́ у́бо: я́коже ре́клъ еси́, да увѣ́си, я́ко нѣ́сть ино́го ра́звѣ Го́спода:
и от­жену́т­ся жа́бы от­ тебе́ и от­ домо́въ ва́шихъ и от­ се́лъ, и от­ рабо́въ тво­и́хъ и от­ люді́й тво­и́хъ, то́чiю въ рѣцѣ́ оста́нут­ся.
Изы́де же Моисе́й и Ааро́нъ от­ фарао́на, и возопи́ Моисе́й ко Го́споду о опредѣле́нiи жа́бъ, я́коже совѣща́ съ фарао́номъ.
Сотвори́ же Госпо́дь, я́коже рече́ Моисе́й: и изомро́ша жа́бы от­ домо́въ и от­ се́лъ и от­ ни́въ и́хъ:
и собра́ша я́ въ сто́ги сто́ги, и воз­смердѣ́ся земля́.
Ви́дѣвъ же фарао́нъ, я́ко бы́сть от­ра́да, отяготи́ся се́рдце его́, и не послу́ша и́хъ, я́коже рече́ Госпо́дь.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю: рцы́ Ааро́ну: простри́ руко́ю же́злъ тво́й и уда́ри въ пе́рсть земну́ю, и бу́дутъ скни́пы въ человѣ́цѣхъ и въ скотѣ́хъ, и на фарао́нѣ и на до́мѣ его́ и рабѣ́хъ его́, и ве́сь песо́къ земны́й ста́нетъ скни́пами во все́й земли́ Еги́петстѣй.
Простре́ у́бо Ааро́нъ руко́ю же́злъ и уда́ри въ пе́рсть земну́ю: и бы́ша скни́пы въ человѣ́цѣхъ и въ скотѣ́хъ, и во вся́кой пе́рсти земно́й бы́ша скни́пы во все́й земли́ Еги́петстѣй.
Твори́ша же и волсви́ волхвова́ньми сво­и́ми та́кожде извести́ скни́пы, и не воз­мого́ша: и бы́ша скни́пы въ человѣ́цѣхъ и скотѣ́хъ.
Рѣ́ша у́бо волсви́ фарао́ну: пе́рстъ Бо́жiй е́сть сiе́. И ожесточи́ся се́рдце фарао́ново, и не послу́ша и́хъ, я́коже рече́ Госпо́дь.
Рече́ же Госпо́дь къ Моисе́ю: воста́ни зау́тра и ста́ни предъ фарао́номъ, и се́, о́нъ изы́детъ на во́ду, и рече́ши ему́: сiя́ глаго́летъ Госпо́дь: от­пусти́ лю́ди Моя́, да Ми́ послу́жатъ въ пусты́ни:
а́ще же не хо́щеши от­пусти́ти люді́й Мо­и́хъ, се́, А́зъ посыла́ю на тя́ и на рабы́ твоя́, и на лю́ди твоя́ и на до́мы ва́шя пе́сiя му́хи: и напо́лнят­ся до́мове Еги́петстiи пе́сiихъ му́хъ и въ земли́, на не́йже су́ть:
и просла́влю въ то́й де́нь зе́млю Гесе́мску, на не́йже лю́дiе Мо­и́ ста́ша, на не́йже не бу́детъ та́мо пе́сiихъ му́хъ, да увѣ́си, я́ко А́зъ е́смь Госпо́дь, Бо́гъ всея́ земли́:
и положу́ разлуче́нiе между́ людьми́ Мо­и́ми и людьми́ тво­и́ми: во у́трiи же бу́детъ зна́менiе сiе́ на земли́.
Сотвори́ же Госпо́дь та́ко: и прiи́де пе́сiихъ му́хъ мно́же­с­т­во въ до́мы фарао́новы и въ до́мы рабо́въ его́ и во всю́ зе́млю Еги́петску, и поги́бе земля́ от­ пе́сiихъ му́хъ.
Воззва́ же фарао́нъ Моисе́а и Ааро́на, глаго́ля: ше́дше пожри́те же́ртву Го́споду Бо́гу ва́­шему въ земли́ се́й.
И рече́ Моисе́й: не мо́жетъ се́ та́ко бы́ти, ху́лно бо се́ Еги́птяномъ: не поло́жимъ тре́бу Го́споду Бо́гу на́­шему: а́ще бо поло́жимъ тре́бу по хуле́нiю Еги́петску предъ ни́ми, ка́менiемъ побiю́тъ ны́:
путе́мъ трiе́хъ дні́й по́йдемъ въ пусты́ню и пожре́мъ Го́споду Бо́гу на́­шему, я́коже рече́ Госпо́дь на́мъ.
И рече́ фарао́нъ: а́зъ от­пуща́ю вы́, и пожри́те Го́споду Бо́гу ва́­шему въ пусты́ни: но не дале́че простира́йтеся ити́: помоли́теся у́бо и о мнѣ́ ко Го́споду.
Рече́ же Моисе́й: се́, а́зъ изы́ду от­ тебе́ и помолю́ся ко Го́споду Бо́гу, и от­и́дутъ пе́сiя му́хи от­ тебе́ и от­ рабо́въ тво­и́хъ и от­ люді́й тво­и́хъ зау́тра: да не при­­ложи́ши еще́, фарао́не, прельсти́ти, е́же не от­пусти́ти люді́й пожре́ти Го́споду.
Изы́де же Моисе́й от­ фарао́на и помоли́ся Бо́гу.
Сотвори́ же Госпо́дь, я́коже рече́ Моисе́й, и отъ­я́ пе́сiя му́хи от­ фарао́на и от­ рабо́въ его́ и от­ люді́й его́, и не оста́ся ни еди́на.
И отяготи́ фарао́нъ се́рдце свое́ и во вре́мя сiе́, и не восхотѣ́ от­пусти́ти люді́й.
Рече́ же Госпо́дь къ Моисе́ю: вни́ди къ фарао́ну и рече́ши ему́: сiя́ глаго́летъ Госпо́дь Бо́гъ Евре́йскiй: от­пусти́ лю́ди Моя́, да послу́жатъ Мнѣ́:
а́ще у́бо не восхо́щеши от­пусти́ти люді́й Мо­и́хъ, но и еще́ и́хъ удержи́ши:
се́, рука́ Госпо́дня бу́детъ на скоты́ твоя́ въ поля́хъ и на ко́ни, и на ослы́ и на велблю́ды, и на говя́да и на о́вцы, сме́рть вели́ка зѣло́:
и ди́вна сотворю́ А́зъ во вре́мя о́но между́ скоты́ Еги́петскими и между́ скоты́ сыно́въ Изра́илевыхъ: и не у́мретъ от­ всѣ́хъ ското́въ сыно́въ Изра́илевыхъ ни еди́но.
И даде́ Бо́гъ предѣ́лъ глаго́ля: во у́трiе сотвори́тъ Госпо́дь глаго́лъ се́й на земли́.
И сотвори́ Госпо́дь глаго́лъ се́й на у́трiи, и и́змре ве́сь ско́тъ Еги́петскiй: от­ скота́ же сыно́въ Изра́илевыхъ не у́мре ни еди́но.
Ви́дѣвъ же фарао́нъ, я́ко не у́мре от­ всѣ́хъ ското́въ сыно́въ Изра́илевыхъ ни еди́но, отягчи́ся се́рдце фарао́ну, и не от­пусти́ люді́й.
Рече́ же Госпо́дь къ Моисе́ю и Ааро́ну, глаго́ля: воз­ми́те вы́ по́лны ру́цѣ пе́пела пе́щнаго, и да разсы́плетъ Моисе́й къ небеси́ предъ фарао́номъ и предъ рабы́ его́:
и да бу́детъ пра́хъ по все́й земли́ Еги́петстѣй, и бу́дутъ на человѣ́цѣхъ и на скотѣ́хъ гно́йнiи стру́пи, горя́щiи на человѣ́цѣхъ и на скотѣ́хъ по все́й земли́ Еги́петстѣй.
И взя́ пе́пелъ пе́щный предъ фарао́номъ, и разсы́па его́ Моисе́й къ небеси́: и бы́ша гно́йнiи стру́пи, горя́щiи на человѣ́цѣхъ и на скотѣ́хъ,
и не можа́ху волсви́ стоя́ти предъ Моисе́омъ стру́повъ ра́ди: бы́ша бо стру́пи на волсвѣ́хъ и на все́й земли́ Еги́петстѣй.
Ожесточи́ же Госпо́дь се́рдце фарао́ново, и не послу́ша и́хъ, я́коже повелѣ́ Госпо́дь Моисе́ю.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю: воста́ни зау́тра и ста́ни предъ фарао́номъ, и рцы́ къ нему́: си́це глаго́летъ Госпо́дь Бо́гъ Евре́йскiй: от­пусти́ лю́ди Моя́, да послу́жатъ Мнѣ́:
въ се́й бо ча́съ А́зъ испущу́ вся́ ка́зни Моя́ въ се́рдце твое́ и рабо́въ тво­и́хъ и люді́й тво­и́хъ: да увѣ́си, я́ко нѣ́сть и́нъ, я́коже А́зъ, во все́й земли́:
ны́нѣ бо пусти́въ ру́ку Мою́, поражу́ тя и лю́ди твоя́ умерщвлю́, и потреби́шися от­ земли́:
и сего́ ра́ди пощадѣ́нъ еси́ досе́лѣ, да покажу́ на тебѣ́ крѣ́пость Мою́, и я́ко да проповѣ́ст­ся и́мя Мое́ по все́й земли́:
еще́ ли у́бо ты́ востае́ши на люді́й Мо­и́хъ, е́же не от­пусти́ти и́хъ?
Се́, А́зъ одождю́ въ се́й же ча́съ зау́тра гра́дъ мно́гъ зѣло́, яко́въ не бя́ше во Еги́птѣ, от­ него́же дне́ созда́ся, да́же до дне́ сего́:
ны́нѣ у́бо потщи́ся собра́ти ско́тъ тво́й, и ели́ка ти́ су́ть на по́ли: вси́ бо человѣ́цы и ско́ти, ели́цы а́ще обря́щут­ся на поля́хъ и не вни́дутъ въ до́мъ, паде́тъ же на ня́ гра́дъ, и́змрутъ.
И́же убоя́ся сло́ва Госпо́дня от­ рабо́въ фарао́новыхъ, собра́ скоты́ своя́ въ до́мы:
а и́же не вня́ мы́слiю сло́ву Госпо́дню, оста́ви скоты́ на поля́хъ.
Рече́ же Госпо́дь къ Моисе́ю: простри́ ру́ку твою́ на не́бо, и бу́детъ гра́дъ по все́й земли́ Еги́петстѣй, на человѣ́ки и на скоты́ и на всю́ траву́ земну́ю.
Простре́ же Моисе́й ру́ку на не́бо, и Госпо́дь даде́ гро́мы и гра́дъ, и теча́­ше о́гнь по земли́, и одожди́ Госпо́дь гра́дъ по все́й земли́ Еги́петстѣй:
бя́ше же гра́дъ и о́гнь горя́щь со гра́домъ, гра́дъ же мно́гъ зѣло́ зѣло́, яко́въ не бы́сть во Еги́птѣ, от­не́лѣже бы́ша лю́ди въ не́мъ.
Порази́ же гра́дъ во все́й земли́ Еги́петстѣй от­ человѣ́ка до скота́, и вся́ку траву́ я́же на по́ли порази́ гра́дъ, и вся́ древа́ я́же на поля́хъ сотре́ гра́дъ:
то́кмо въ земли́ Гесе́мстѣй, идѣ́же бя́ху сы́нове Изра́илевы, не бы́сть гра́дъ.
Посла́въ же фарао́нъ, при­­зва́ Моисе́а и Ааро́на и рече́ и́мъ: согрѣши́хъ ны́нѣ: Госпо́дь пра́веденъ, а́зъ же и лю́дiе мо­и́ нечести́ви:
помоли́теся у́бо о мнѣ́ ко Го́споду, и да преста́нутъ бы́ти гро́ми Бо́жiи и гра́дъ и о́гнь на земли́, и от­пущу́ вы́, и ктому́ не при­­ложите́ ме́длити.
Рече́ же ему́ Моисе́й: егда́ изы́ду изъ гра́да, простру́ ру́цѣ мо­и́ на не́бо ко Го́споду, и гро́ми преста́нутъ, и гра́дъ и до́ждь не бу́детъ ктому́, да увѣ́си, я́ко Госпо́дня е́сть земля́:
ты́ же и раби́ тво­и́, вѣ́мъ, я́ко еще́ не убоя́стеся Го́спода.
Ле́нъ же и ячме́нь поби́тъ е́сть, ячме́нь бо испуща́­ше кла́сы, а ле́нъ сѣ́мя:
пшени́ца же и жи́то не поби́ты, по́здны бо бя́ху.
Изы́де же Моисе́й от­ фарао́на изъ гра́да и простре́ ру́цѣ сво­и́ ко Го́споду, и гро́мове преста́ша, и гра́дъ и до́ждь не ука́ну на зе́млю ктому́.
Ви́дѣвъ же фарао́нъ, я́ко преста́ до́ждь и гра́дъ и гро́ми, при­­ложи́ согрѣша́ти еще́, и отягчи́ се́рдце свое́ и рабо́въ сво­и́хъ:
и ожесточи́ся се́рдце фарао́ново и рабо́въ его́, и не от­пусти́ сыно́въ Изра́илевыхъ, я́коже глаго́ла Госпо́дь къ Моисе́ю.
Рече́ же Госпо́дь къ Моисе́ю глаго́ля: вни́ди къ фарао́ну: А́зъ бо ожесточи́хъ се́рдце его́ и рабо́въ его́, да и еще́ прiи́дутъ зна́менiя сiя́ на ни́хъ:
я́ко да повѣ́сте во ушеса́ ча́дъ ва́шихъ и ча́домъ ча́дъ ва́шихъ, ели́ко наруга́хся Еги́птяномъ, и зна́менiя Моя́, я́же сотвори́хъ въ ни́хъ, и увѣ́сте, я́ко А́зъ Госпо́дь.
Вни́де же Моисе́й и Ааро́нъ предъ фарао́на и рѣ́ста ему́: сiя́ глаго́летъ Госпо́дь Бо́гъ Евре́йскiй: доко́лѣ не хо́щеши усрами́тися Мене́? От­пусти́ лю́ди Моя́, да послу́жатъ Ми́:
а́ще же не хо́щеши ты́ от­пусти́ти лю́ди Моя́, се́, А́зъ наведу́ въ се́й ча́съ зау́тра пру́ги мно́ги на вся́ предѣ́лы твоя́,
и покры́ютъ лице́ земли́, и не воз­мо́жеши ви́дѣти земли́, и поядя́тъ ве́сь оста́нокъ земли́ оста́в­шiйся, его́же оста́ви ва́мъ гра́дъ, и изъядя́тъ вся́ко дре́во расту́щее ва́мъ на земли́:
и напо́лнят­ся до́мове тво­и́ и до́мове рабо́въ тво­и́хъ, и вси́ до́мове по все́й земли́ Еги́петстѣй: и́хже никогда́же ви́дѣша отцы́ тво­и́, ни пра́дѣды и́хъ, от­ него́же дне́ бы́ша на земли́, да́же до дне́ сего́. И уклони́вся Моисе́й, изы́де от­ фарао́на.
Реко́ша же раби́ фарао́новы къ нему́: доко́лѣ на́мъ сiя́ бу́детъ му́ка? От­пусти́ лю́ди, да послу́жатъ Го́споду Бо́гу сво­ему́: или́ ви́дѣти хо́щеши, я́ко поги́бнетъ Еги́петъ?
И воз­врати́ша Моисе́а и Ааро́на предъ фарао́на, и рече́ и́мъ фарао́нъ: иди́те и послужи́те Го́споду Бо́гу ва́­шему: кто́ же и кто́ суть иду́щiи?
И рече́ Моисе́й: съ ю́нотами на́шими и съ ста́рцы по́йдемъ, съ сынми́ и дще́рьми, и со овца́ми и вола́ми на́шими: бу́детъ бо пра́здникъ Го́спода Бо́га на́­шего.
И рече́ и́мъ фарао́нъ: да бу́детъ та́ко, Госпо́дь съ ва́ми: я́коже от­пуща́ю ва́съ, еда́ и стяжа́нiе ва́­ше? Ви́дите, я́ко лука́в­ст­во обрѣта́ет­ся въ ва́съ:
не та́ко: но да и́дутъ му́жiе и да послу́жатъ Бо́гу: сего́ бо са́ми про́сите. И изгна́ша и́хъ от­ лица́ фарао́нова.
Рече́ же Госпо́дь Моисе́ю: простри́ ру́ку твою́ на зе́млю Еги́петскую, и да взы́дутъ пру́зи на зе́млю Еги́петскую, и снѣдя́тъ всю́ траву́ земну́ю и ве́сь пло́дъ древе́сный, его́же оста́ви гра́дъ.
И воз­дви́же Моисе́й же́злъ на не́бо, Госпо́дь же наведе́ вѣ́тръ ю́жный на зе́млю во ве́сь то́й де́нь и во всю́ но́щь: у́тро бы́сть, и вѣ́тръ ю́жный взя́ пру́ги,
и наведе́ я́ на всю́ зе́млю Еги́петскую: и нападо́ша на вся́ предѣ́лы Еги́петскiя мно́зи зѣло́: пре́жде си́хъ не бы́ша сицеві́и пру́зи, и по си́хъ не бу́дутъ та́ко,
и покры́ша лице́ земно́е, и истлѣ́ земля́: и снѣдо́ша всю́ траву́ земну́ю и ве́сь пло́дъ древе́сный, и́же оста́ся от­ гра́да: не оста́ся зеле́но ничто́же на дре́вѣхъ и во все́й травѣ́ по́льнѣй, по все́й земли́ Еги́петстѣй.
Потща́ся же фарао́нъ при­­зва́ти Моисе́а и Ааро́на, глаго́ля: согрѣши́хъ предъ Го́сподемъ Бо́гомъ ва́шимъ и къ ва́мъ:
прости́те у́бо мо́й грѣ́хъ еще́ ны́нѣ и помоли́теся Го́споду Бо́гу ва́­шему, да отъ­и́метъ от­ мене́ сме́рть сiю́.
Изы́де же Моисе́й от­ фарао́на и помоли́ся ко Го́споду:
и премѣни́ Госпо́дь от­ мо́ря вѣ́тръ вели́къ и взя́ пру́ги, и вве́рже и́хъ въ мо́ре Чермно́­е: и не оста́ся ни еди́нъ пру́гъ на все́й земли́ Еги́петстѣй.
И ожесточи́ Госпо́дь се́рдце фарао́ново, и не от­пусти́ сыно́въ Изра́илевыхъ.
Рече́ же Госпо́дь Моисе́ю: простри́ ру́ку твою́ на не́бо, и да бу́детъ тма́ по земли́ Еги́петстѣй, осяза́емая тма́.
Простре́ же Моисе́й ру́ку свою́ на не́бо, и бы́сть тма́, мра́къ, бу́ря по все́й земли́ Еги́петстѣй три́ дни́:
и не ви́дѣ никто́же бра́та сво­его́ три́ дни́, и не воста́ никто́же от­ одра́ сво­его́ три́ дни́, всѣ́мъ же сыно́мъ Изра́илевымъ бя́ше свѣ́тъ во всѣ́хъ [жили́щахъ], въ ни́хже пребыва́ху.
И при­­зва́ фарао́нъ Моисе́а и Ааро́на, глаго́ля: иди́те, послужи́те Го́споду Бо́гу ва́­шему: то́кмо о́вцы и волы́ оста́вите: стяжа́нiе же ва́­ше да и́детъ съ ва́ми.
И рече́ Моисе́й: ни́: но и ты́ на́мъ да́си всесожже́нiя и же́ртвы, я́же сотвори́мъ Го́споду Бо́гу на́­шему:
и ско́тъ на́шъ по́йдетъ съ на́ми, не оста́вимъ и копы́та: от­ ни́хъ бо во́змемъ на слу́жбу Го́споду Бо́гу на́­шему: мы́ же не вѣ́мы, чи́мъ послу́жимъ Го́споду Бо́гу на́­шему, до́ндеже до́йдемъ та́мо.
Ожесточи́ же Госпо́дь се́рдце фарао́ново, и не восхотѣ́ от­пусти́ти и́хъ:
и рече́ ему́ фарао́нъ: от­иди́ от­ мене́, внемли́ себѣ́ ктому́, да не при­­ложи́ши ви́дѣти лица́ мо­его́: въ о́ньже бо де́нь а́ще яви́шися мнѣ́, у́мреши.
Рече́ же Моисе́й: я́коже ре́клъ еси́, ктому́ не явлю́ся предъ лице́мъ тво­и́мъ.
Рече́ же Госпо́дь къ Моисе́ю: еще́ еди́ну я́зву А́зъ наведу́ на фарао́на и на Еги́петъ, и по си́хъ от­пу́ститъ вы́ от­сю́ду: егда́ же от­пу́ститъ вы́ со всѣ́мъ, изжене́тъ ва́съ изгна́нiемъ:
глаго́ли у́бо о́тай во у́шы лю́демъ, и да испро́ситъ кі́йждо у сосѣ́да, и жена́ у сосѣ́ды сво­ея́ сосу́ды сре́бряны и зла́ты, и ри́зы.
Госпо́дь же даде́ благода́ть лю́демъ Сво­и́мъ предъ Еги́птяны, и да́ша и́мъ. Человѣ́къ же Моисе́й вели́къ бы́сть зѣло́ предъ Еги́птяны и предъ фарао́номъ, и предъ рабы́ его́ и предъ очи́ма всѣ́хъ люді́й.
И рече́ Моисе́й: сiя́ глаго́летъ Госпо́дь: въ полу́нощи А́зъ вни́ду посредѣ́ Еги́пта.
И и́змретъ вся́къ пе́рвенецъ въ земли́ Еги́петстѣй, от­ пе́рвенца фарао́нова, и́же сѣди́тъ на престо́лѣ, и да́же до пе́рвенца рабы́ни, я́же у же́рновъ, и до пе́рвенца вся́каго скота́:
и бу́детъ во́пль вели́къ по все́й земли́ Еги́петстѣй, яко́въ не бѣ́, и тако́въ ктому́ не бу́детъ.
Во всѣ́хъ же сынѣ́хъ Изра́илевыхъ не поско́млетъ пе́съ язы́комъ сво­и́мъ, от­ человѣ́ка до скота́: да у́зриши ели́ко просла́вит­ся Госпо́дь между́ Еги́птяны и сынми́ Изра́илевыми:
и прiи́дутъ вси́ о́троцы тво­и́ сі́и ко мнѣ́ и покло́нят­ся мнѣ́, глаго́люще: от­иди́ ты́, и вси́ лю́дiе тво­и́, и́хже ты́ от­во́диши: и по си́хъ от­иду́. Изы́де же Моисе́й от­ фарао́на со гнѣ́вомъ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю: не послу́шаетъ ва́съ фарао́нъ, да умножа́я умно́жу зна́менiя Моя́ и чудеса́ въ земли́ Еги́петстѣй.
Моисе́й же и Ааро́нъ сотвори́ша вся́ зна́менiя и чудеса́ сiя́ предъ фарао́номъ: и ожесточи́ Госпо́дь се́рдце фарао́ново, и не восхотѣ́ от­пусти́ти сыно́въ Изра́илевыхъ от­ земли́ Еги́петскiя.
Рече́ же Госпо́дь къ Моисе́ю и Ааро́ну въ земли́ Еги́петстѣй, глаго́ля:
ме́сяцъ се́й ва́мъ нача́ло ме́сяцей, пе́рвый бу́детъ ва́мъ въ ме́сяцѣхъ лѣ́та:
рцы́ ко всему́ со́нму сыно́въ Изра́илевыхъ, глаго́ля: въ деся́тый ме́сяца сего́ да во́зметъ кі́йждо овча́ по домо́мъ оте́че­ст­въ, кі́йждо овча́ по до́му:
а́ще же ма́ло и́хъ е́сть въ дому́, я́ко не дово́лнымъ бы́ти на овча́, да во́зметъ съ собо́ю сосѣ́да бли́жняго сво­его́ по числу́ ду́шъ: кі́йждо дово́лное себѣ́ сочте́тъ на овча́:
овча́ соверше́н­но, му́жескъ по́лъ, непоро́чно и единолѣ́тно бу́детъ ва́мъ, от­ а́гнецъ и от­ ко́злищъ прiи́мете:
и бу́детъ ва́мъ соблюде́но да́же до четвертаго­на́­де­сять дне́ ме́сяца сего́: и зако́лютъ то́ все́ мно́же­с­т­во собо́ра сыно́въ Изра́илевыхъ къ ве́черу,
и прiи́мутъ от­ кро́ве и пома́жутъ на обою́ подво́ю и на пра́гахъ въ домѣ́хъ, въ ни́хже снѣдя́тъ то́е,
и снѣдя́тъ мяса́ въ нощи́ то́й пече́на огне́мъ и опрѣсно́ки съ го́рькимъ зе́лiемъ снѣдя́тъ:
не снѣ́сте от­ ни́хъ су́рово, ниже́ варе́но въ водѣ́, но пече́ное огне́мъ, главу́ съ нога́ми и со утро́бою:
не оста́вите от­ него́ до у́трiя и ко́сти не сокруши́те от­ него́, оста́нки же от­ него́ до у́тра огне́мъ сожже́те:
си́це же снѣ́сте е́: чресла́ ва́ша препоя́сана, и сапо́зи ва́ши на нога́хъ ва́шихъ, и жезлы́ ва́ши въ рука́хъ ва́шихъ, и снѣ́сте е́ со тща́нiемъ: Па́сха е́сть Госпо́дня:
и пройду́ зе́млю Еги́петскую сея́ но́щи, и убiю́ вся́каго пе́рвенца въ земли́ Еги́петстѣй, от­ человѣ́ка до скота́, и во всѣ́хъ бозѣ́хъ Еги́петскихъ сотворю́ от­мще́нiе: А́зъ Госпо́дь:
и бу́детъ кро́вь ва́мъ въ зна́менiе на домѣ́хъ, въ ни́хже вы́ бу́дете та́мо, и узрю́ кро́вь и покры́ю вы́, и не бу́детъ въ ва́съ я́звы, е́же поги́бнути, егда́ поражу́ зе́млю Еги́петскую:
и бу́детъ ва́мъ де́нь се́й въ па́мять, и пра́зднуйте то́й пра́здникъ Го́споду во вся́ ро́ды ва́шя: зако́н­но вѣ́чно пра́зднуйте его́:
се́дмь дні́й опрѣсно́ки яди́те, от­ пе́рваго же дне́ изми́те ква́съ изъ домо́въ ва́шихъ: вся́къ, и́же снѣ́сть ки́сло, поги́бнетъ душа́ та́ от­ Изра́иля, от­ дне́ пе́рваго да́же до дне́ седма́го:
и пе́рвый де́нь нарече́т­ся свя́тъ, и седмы́й де́нь наро́читъ свя́тъ да бу́детъ ва́мъ: вся́каго дѣ́ла рабо́тна да не сотворите́ въ ни́хъ, ра́звѣ ели́ка [снѣ́сти] сотворя́т­ся вся́кой души́, сiя́ то́чiю да сотворя́т­ся ва́мъ:
и сохрани́те за́повѣдь сiю́: въ се́й бо де́нь изведу́ си́лу ва́шу от­ земли́ Еги́петскiя: и сотвори́те де́нь се́й въ ро́ды ва́шя, зако́н­но вѣ́чно:
начина́юще въ четвертый­на́­де­сять де́нь пе́рваго ме́сяца, съ ве́чера да снѣ́сте опрѣсно́ки, до два́десять пе́рваго дне́ ме́сяца, до ве́чера:
се́дмь дні́й ква́съ да не яви́т­ся въ домѣ́хъ ва́шихъ: вся́къ, и́же а́ще снѣ́сть ква́сно, погуби́т­ся душа́ та́ от­ со́нма сыно́въ Изра́илевыхъ и въ при­­ше́лцѣхъ и въ жи́телехъ тоя́ земли́:
вся́каго ква́снаго да не я́сте, во всѣ́хъ же домѣ́хъ ва́шихъ да я́сте опрѣсно́ки.
Созва́ же Моисе́й вся́ ста́рцы сыно́въ Изра́илевыхъ и рече́ и́мъ: ше́дше по­ими́те себѣ́ овча́ по срод­ст­во́мъ ва́шымъ и пожри́те па́сху:
воз­ми́те же ки́сть иссо́па, и омочи́в­ше въ кро́вь, я́же бли́зъ две́рiй, пома́жите пра́ги, и на обою́ подво́ю, от­ кро́ве, я́же е́сть бли́зъ две́рiй: вы́ же да не изы́дете кі́йждо изъ две́рiй до́му сво­его́ до зау́трiя:
и ми́мо про́йдетъ Госпо́дь изби́ти Еги́птяны, и у́зритъ кро́вь на пра́зѣ и на обою́ подво́ю, и мине́тъ Госпо́дь две́ри, и не попу́ститъ погубля́ющему вни́ти въ до́мы ва́шя убива́ти:
и сохрани́те сло́во сiе́ зако́н­но себѣ́ и сыно́мъ ва́шымъ до вѣ́ка:
а́ще же вни́дете въ зе́млю, ю́же да́стъ Госпо́дь ва́мъ, я́коже глаго́ла, сохрани́те служе́нiе сiе́,
и бу́детъ егда́ воз­глаго́лютъ ва́мъ сы́нове ва́ши: что́ есть служе́нiе сiе́?
И рцы́те и́мъ: же́ртва па́сха сiя́ Го́споду, И́же покры́ до́мы сыно́въ Изра́илевыхъ во Еги́птѣ, егда́ поби́ Еги́птяны, до́мы же на́шя изба́ви. И прекло́ншеся лю́дiе поклони́шася.
И от­ше́дше сотвори́ша сы́нове Изра́илевы, я́коже заповѣ́да Госпо́дь Моисе́ю и Ааро́ну, та́ко сотвори́ша.
Бы́сть же въ полу́нощи, и Госпо́дь порази́ вся́каго пе́рвенца въ земли́ Еги́петстѣй, от­ пе́рвенца фарао́нова сѣдя́щаго на престо́лѣ, до пе́рвенца плѣ́н­ницы, я́же въ ро́вѣ, и до пе́рвенца вся́каго ско́тска.
Воста́ же фарао́нъ но́щiю, и вси́ раби́ его́, и вси́ Еги́птяне, и бы́сть во́пль вели́къ по все́й земли́ Еги́петстѣй, и́бо не бы́сть до́мъ, въ не́мже не бѣ́ мертвеца́.
И при­­зва́ фарао́нъ Моисе́а и Ааро́на въ нощи́ и рече́ и́мъ: воста́ните и от­иди́те от­ люді́й мо­и́хъ, и вы́, и сы́нове Изра́илевы: иди́те и послужи́те Го́споду Бо́гу ва́­шему, я́коже глаго́лете:
и о́вцы и говя́да ва́шя по­и́мше иди́те, благослови́те же и мене́.
И нужда́ху Еги́птяне люді́й со тща́нiемъ изри́нути и́хъ от­ земли́: реко́ша бо, я́ко вси́ мы́ и́змремъ.
Взя́ша же лю́дiе муку́ свою́ пре́жде вскисе́нiя тѣ́ста сво­его́, и ввяза́в­ше въ ри́зы, [воз­ложи́ша] на ра́мы своя́.
Сы́нове же Изра́илевы сотвори́ша, я́коже заповѣ́да и́мъ Моисе́й: и испроси́ша от­ Еги́птянъ сосу́ды сре́бряны и зла́ты, и ри́зы:
и даде́ Госпо́дь благода́ть лю́демъ Сво­и́мъ предъ Еги́птяны: и да́ша и́мъ, и обра́ша Еги́птянъ.
Воздвиго́шася же сы́нове Изра́илевы от­ Рамессы́ въ Сокхо́ѳъ до шести́ со́тъ ты́сящъ пѣ́шихъ муже́й, кромѣ́ домоча́д­ст­ва:
и при­­ше́лцы мно́зи изыдо́ша съ ни́ми, и о́вцы, и волы́, и ско́ти мно́зи зѣло́.
И испеко́ша тѣ́сто, е́же изнесо́ша изъ Еги́пта, опрѣсно́ки не ки́слы, не вскисо́ша бо: и́бо изгна́ша и́хъ Еги́птяне, и не воз­мого́ша поме́длити, ниже́ бра́шна сотвори́ша себѣ́ на пу́ть.
Обита́нiя же сыно́въ Изра́илевыхъ, е́же обита́ша въ земли́ Еги́петстѣй и въ земли́ Ханаа́ни сі́и и отцы́ и́хъ, лѣ́тъ четы́реста три́десять.
И бы́сть по четы́рехъ стѣ́хъ и три́десяти лѣ́тѣхъ, изы́де вся́ си́ла Госпо́дня от­ земли́ Еги́петскiя въ нощи́.
Стражба́ е́сть Го́споду, е́же извести́ и́хъ от­ земли́ Еги́петскiя: о́ная но́щь са́мая стражба́ Го́споду, я́ко всѣ́мъ сыно́мъ Изра́илевымъ бы́ти въ ро́ды и́хъ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю и Ааро́ну: се́й зако́нъ Па́схи: вся́къ иноплеме́н­никъ да не я́стъ от­ нея́,
и вся́каго раба́ или́ ку́пленаго обрѣ́жеши его́, и тогда́ да я́стъ от­ нея́:
при­­шле́цъ или́ нае́мникъ да не я́стъ от­ нея́:
въ дому́ еди́нѣмъ да снѣ́ст­ся: не оста́вите от­ мя́съ на у́трiе, и не изнеси́те мя́съ во́нъ изъ до́му, и ко́сти не сокруши́те от­ него́:
ве́сь со́нмъ сыно́въ Изра́илевыхъ сотвори́тъ сiе́:
а́ще же кто́ прiи́детъ при­­шле́цъ къ ва́мъ сотвори́ти Па́сху Госпо́дню, обрѣ́жеши его́ вся́къ му́жескiй по́лъ, и тогда́ при­­сту́питъ сотвори́ти ю́, и бу́детъ а́ки жи́тель земли́ тоя́: вся́къ же необрѣ́заный да не я́стъ от­ нея́:
зако́нъ еди́нъ да бу́детъ тоя́ земли́ жи́телю и при­­ше́лцу при­­ше́дшему въ ва́съ.
И сотвори́ша сы́нове Изра́илевы, я́коже заповѣ́да Госпо́дь Моисе́ю и Ааро́ну, та́ко сотвори́ша.
И бы́сть въ де́нь о́нъ, изведе́ Госпо́дь сы́ны Изра́илевы от­ земли́ Еги́петскiя съ си́лою и́хъ.
Немецкий (GNB)
Darauf sagte der HERR zu Mose: »Ich bevollmächtige dich, vor den Pharao hinzutreten, als wärst du Gott, und dein Bruder Aaron wird dein Prophet sein.
Du sagst Aaron alles, was ich dir auftrage, und er fordert dann vom Pharao, dass er die Israeliten aus seinem Land ziehen lässt.
Ich werde jedoch den Pharao starrsinnig machen, damit ich umso mehr meine Macht durch Staunen erregende Wundertaten erweisen kann.
Der Pharao wird eure Forderung ablehnen, und dann werden die Ägypter meine Hand zu spüren bekommen. Durch schwere Strafgerichte werde ich es so weit bringen, dass ich mein Volk, die Israeliten, aus Ägypten führen kann.
Wenn ich so meine Hand gegen die Ägypter erhebe und das Volk Israel mitten aus ihrem Land wegführe, dann werden die Ägypter erkennen, dass ich der HERR bin.«
Mose und Aaron folgten genau den Anweisungen des HERRN.
Mose war damals 80 und Aaron 83 Jahre alt.
Der HERR sagte zu Mose und Aaron:
»Wenn euch der Pharao auffordert, euch durch ein Wunder auszuweisen, dann sagst du, Mose, zu Aaron: ́Nimm deinen Stock und wirf ihn vor dem Pharao auf den Boden!́ Dann wird er zu einer Schlange werden.«
Mose und Aaron gingen zum Pharao und taten, was ihnen der HERR aufgetragen hatte. Aaron warf seinen Stock vor dem Pharao und seinen Ministern auf den Boden und er wurde zur Schlange.
Aber der Pharao rief seine Magier und Beschwörer, und sie vollbrachten mit ihren Zauberkünsten dasselbe.
Jeder von ihnen warf seinen Stock auf den Boden und er wurde zu einer Schlange.

Doch Aarons Stock verschlang die Stöcke der Ägypter.

Trotzdem blieb der Pharao starrsinnig und schlug ihre Forderung ab, genau wie der HERR es vorausgesagt hatte.
Darauf sagte der HERR zu Mose: »Der Pharao ist trotzig; er weigert sich, das Volk ziehen zu lassen.
Geh morgen früh zu ihm, wenn er gerade zum Nil hinuntergeht, und tritt ihm am Ufer des Flusses entgegen. Nimm den Stock mit, der sich in eine Schlange verwandelt hat.
Dann sag zum Pharao: ́Der HERR, der Gott der Hebräer, hat mich zu dir geschickt und fordert dich auf: Lass mein Volk in die Wüste ziehen, damit es mir dort Opfer darbringen kann! Bis jetzt hast du nicht darauf gehört.
Aber jetzt sollst du erkennen, dass du es mit dem HERRN zu tun hast. In seinem Auftrag werde ich mit dem Stock in meiner Hand in das Wasser des Nils schlagen und es wird zu Blut werden.
Alle Fische werden sterben und der Fluss wird so sehr stinken, dass die Ägypter nicht mehr von seinem Wasser trinken können.́«
Weiter sagte der HERR zu Mose: »Aaron soll seinen Stock ausstrecken über alle Gewässer Ägyptens, über die Flüsse und Kanäle, die Teiche und alle Wasserstellen. Alles Wasser in Ägypten wird dann zu Blut werden, sogar in den Gefäßen aus Holz und Stein.«
Mose und Aaron taten, was der HERR ihnen befohlen hatte. Vor den Augen des Pharaos und seiner Minister erhob Mose seinen Stock und schlug in das Wasser des Nils. Da wurde alles Wasser im Strom in Blut verwandelt.
Die Fische starben und das Wasser begann so sehr zu stinken, dass die Ägypter es nicht mehr trinken konnten. Im ganzen Land war das Wasser zu Blut geworden.
Aber die ägyptischen Magier brachten mit ihren Zauberkünsten dasselbe fertig. Deshalb blieb der Pharao starrsinnig und ließ das Volk nicht ziehen, genau wie der HERR es vorausgesagt hatte.
Der Pharao ging in seinen Palast zurück und nahm auch diesen Machterweis des HERRN nicht ernst.
Die Ägypter aber gruben an den Ufern des Nils nach Trinkwasser, denn das Nilwasser war ungenießbar geworden.
Sieben Tage waren vergangen, seit der HERR den Nil verseucht hatte.
Da sagte der HERR zu Mose: »Geh zum Pharao und sage zu ihm: ́So spricht der HERR: Lass mein Volk ziehen, damit es mir Opfer darbringen kann!
Wenn du dich weigerst, werde ich über dein ganzes Land eine Froschplage hereinbrechen lassen.
Im Nil wird es von Fröschen wimmeln und sie werden das Wasser verlassen und in deinen Palast kommen, sogar in dein Schlafzimmer und auf dein Bett. Auch in die Häuser deiner Minister und deines ganzen Volkes werden sie eindringen und werden sich in die Backtröge und Backöfen setzen.
Dich und alle deine Untertanen wird diese Froschplage treffen.́«
Weiter sagte der HERR zu Mose: »Aaron soll die Hand mit dem Stock über die Flüsse, Kanäle und Teiche ausstrecken, damit Frösche herauskommen und das Land heimsuchen.«
Aaron streckte seine Hand über die Gewässer Ägyptens aus, da kamen so viele Frösche heraus, dass sie das ganze Land bedeckten.
Aber die ägyptischen Magier vollbrachten mit ihren Zauberkünsten dasselbe und ließen ebenfalls in ganz Ägypten Frösche aus dem Wasser kommen.
Da ließ der Pharao Mose und Aaron rufen und sagte zu ihnen: »Bittet doch den HERRN für mich, dass er mich und mein Volk von den Fröschen befreit! Dann will ich die Israeliten ziehen lassen, damit sie dem HERRN ihre Opfer darbringen.«
Mose antwortete dem Pharao: »Ich bin bereit! Du brauchst mir nur zu sagen, wann ich für dich, deine Minister und dein Volk zum HERRN beten soll. Ich werde ihn bitten, dass die Frösche aus euren Häusern verschwinden und nur noch im Nil welche zu finden sind.«
»Morgen«, sagte der Pharao, und Mose antwortete: »Gut, es wird geschehen, wie du wünschst; und daran sollst du erkennen, dass niemand es mit dem HERRN, unserem Gott, aufnehmen kann.
Ihr alle werdet von den Fröschen befreit werden, nur im Nil werden noch welche übrig bleiben.«
Mose und Aaron verließen den Pharao, und Mose betete zum HERRN, dass er der Froschplage ein Ende mache.
Der HERR erhörte sein Gebet, und in allen Häusern, auf den Höfen und Feldern starben die Frösche.
Haufenweise kehrte man sie zusammen und das ganze Land war voll von dem Gestank.
Als der Pharao sah, dass die Froschplage vorbei war, wurde er wieder trotzig wie zuvor und ließ das Volk nicht ziehen. Aber so hatte der HERR es vorausgesagt.
Nun sagte der HERR zu Mose: »Aaron soll seinen Stock ausstrecken und damit auf die Erde schlagen. Dann wird der Staub in ganz Ägypten zu Stechmücken.«
Aaron tat es, da wurde aller Staub in Ägypten zu Stechmücken, die den Menschen und Tieren zusetzten.
Die ägyptischen Magier versuchten, mit ihren Zauberkünsten ebenfalls Stechmücken hervorzubringen; aber sie konnten es nicht.
Da sagten sie zum Pharao: »Dieser Stock ist Gottes Finger!«

Aber der Pharao blieb starrsinnig und ließ auch jetzt das Volk nicht ziehen, genau wie der HERR es vorausgesagt hatte.

Da sagte der HERR zu Mose: »Geh morgen früh zum Pharao, wenn er gerade zum Nil hinabgeht, und sag zu ihm: ́So spricht der HERR: Lass mein Volk ziehen, damit es mir Opfer darbringen kann!
Sonst werde ich dich, deine Minister und dein ganzes Volk mit Ungeziefer plagen. Im ganzen Land und in allen Häusern wird es davon wimmeln.
Nur die Provinz Goschen, in der mein Volk wohnt, werde ich verschonen. Daran sollst du erkennen, dass ich, der HERR, in deinem Land meine Macht zeige.
Ich werde mein Volk von dem Ungeziefer freihalten, von dem dein Volk geplagt wird. Gleich morgen soll das geschehen.́«
Am nächsten Tag ließ der HERR große Schwärme von Ungeziefer in den Palast des Pharaos und in die Häuser seiner Minister eindringen. Im ganzen Land richteten sie schweren Schaden an.
Da ließ der Pharao Mose und Aaron rufen und sagte zu ihnen: »Ihr könnt eurem Gott eure Opfer darbringen, aber es muss in diesem Land geschehen!«
Mose entgegnete: »Das geht nicht; denn unsere Art zu opfern würde bei den Ägyptern Anstoß erregen. Wenn sie das zu sehen bekämen, würden sie uns bestimmt steinigen.
Nein, wir müssen drei Tagereisen weit in die Wüste ziehen und dort dem HERRN, unserem Gott, die Opfer darbringen, die er haben will.«
Der Pharao sagte: »Gut, ich will euch gehen lassen, aber entfernt euch nicht zu weit! Und betet für mich, dass die Plage aufhört.«
Mose antwortete: »Wenn ich jetzt von dir weggehe, werde ich zum HERRN beten, und morgen werdet ihr alle von dem Ungeziefer befreit sein, du, deine Minister und dein ganzes Volk. Aber täusche uns nicht wieder! Nicht dass du uns hinterher doch nicht ziehen und dem HERRN unsere Opfer darbringen lässt!«
Mose verließ den Pharao und betete zum HERRN.
Der HERR erhörte sein Gebet und befreite den Pharao, seine Minister und sein Volk von dem Ungeziefer. Nicht der kleinste Rest blieb davon übrig.
Aber der Pharao wurde wieder trotzig und ließ das Volk auch diesmal nicht ziehen.
Der HERR befahl Mose: »Geh zum Pharao und sage zu ihm: ́So spricht der HERR, der Gott der Hebräer: Lass mein Volk ziehen, damit es mir Opfer darbringen kann!
Wenn du dich weigerst und es daran hinderst,
wird der HERR eine schwere Seuche über dein Vieh kommen lassen, über Pferde, Esel, Kamele, Rinder, Schafe und Ziegen.
Er wird genau unterscheiden zwischen dem Vieh der Israeliten und dem Vieh der Ägypter: Von dem Vieh, das den Israeliten gehört, wird kein einziges Tier sterben.
Der HERR hat auch die Zeit dafür festgelegt und gesagt: Morgen lasse ich das geschehen.́«
Am nächsten Tag führte der HERR aus, was er angekündigt hatte. Alles Vieh der Ägypter verendete; aber von dem Vieh der Israeliten kam kein einziges Tier um.
Als der Pharao hinschickte und es nachprüfen ließ, ergab sich, dass bei den Israeliten tatsächlich nicht ein Tier verendet war.

Dennoch blieb er trotzig und ließ das Volk nicht ziehen.

Der HERR sagte zu Mose und Aaron: »Nehmt beide Hände voll Ofenruß! Mose soll ihn vor den Augen des Pharaos in die Luft werfen.
Dann wird er sich wie feiner Staub über ganz Ägypten ausbreiten und an Menschen und Tieren Geschwüre hervorrufen, die zu offenen Wunden werden.«
Mose und Aaron nahmen Ruß aus einem Ofen und traten vor den Pharao, und Mose warf den Ruß in die Luft. Da entstanden an Menschen und Tieren Geschwüre, die zu offenen Wunden wurden.
Auch die ägyptischen Magier wurden von den Geschwüren nicht verschont und konnten Mose nicht gegenübertreten.
Aber der HERR machte den Pharao so starrsinnig, dass er auch diesmal das Volk nicht ziehen ließ – genau wie der HERR es Mose im Voraus angekündigt hatte.
Der HERR befahl Mose: »Geh morgen früh zum Pharao und sage zu ihm: ́So spricht der HERR, der Gott der Hebräer: Lass mein Volk ziehen, damit es mir Opfer darbringen kann!
Wenn du auch diesmal nicht hörst, lasse ich eine so schwere Plage über dich, deine Minister und dein Volk hereinbrechen, dass du endlich erkennen musst: Niemand in der ganzen Welt kann es mit mir aufnehmen!
Ich hätte schon lange meine Hand ausstrecken und dich und dein Volk mit Seuchen vernichten können.
Aber ich habe dich noch am Leben gelassen, um dir meine Macht zu zeigen und meinen Namen in der ganzen Welt bekannt zu machen.
Noch glaubst du, mit meinem Volk nach deiner Willkür verfahren zu können.
Aber morgen um diese Zeit werde ich einen so schweren Hagel schicken, wie man ihn seit Bestehen Ägyptens noch nie erlebt hat.
Darum lass dein Vieh in Sicherheit bringen und sorge dafür, dass keiner von deinen Leuten auf freiem Feld bleibt. Denn alle Menschen und Tiere, die nicht unter ein festes Dach flüchten, wird der Hagel erschlagen.́«
Einige Minister des Pharaos nahmen die Ankündigung des HERRN ernst und brachten ihre Hirten und ihr Vieh in Sicherheit.
Andere aber kümmerten sich nicht darum und ließen ihre Herden draußen auf dem Feld.
Nun sagte der HERR zu Mose: »Streck deine Hand zum Himmel aus, damit in ganz Ägypten Hagel fällt, auf die Menschen, die Tiere und alle Pflanzen auf dem Feld.«
Mose erhob seinen Stock, da ließ der HERR ein Gewitter mit schwerem Hagel über Ägypten niedergehen. Es donnerte,
der Hagel prasselte auf die Erde und dazwischen zuckten die Blitze. Ein so heftiges Unwetter hatten die Ägypter in ihrer ganzen Geschichte noch nie erlebt.
Überall tötete der Hagel die Menschen und Tiere, die auf freiem Feld waren. Er zerschlug alle Pflanzen und riss die Äste von den Bäumen.
Nur die Provinz Goschen, wo das Volk Israel wohnte, wurde verschont.
Da ließ der Pharao Mose und Aaron rufen und sagte zu ihnen: »Diesmal bekenne ich mich schuldig! Der HERR ist im Recht, ich und mein Volk sind im Unrecht.
Betet für uns zum HERRN! Wir können seinen schrecklichen Donner und den Hagel nicht mehr ertragen. Ich will euch ja ziehen lassen und nicht länger hier festhalten!«
Mose antwortete: »Sobald ich die Stadt verlassen habe, werde ich meine Arme zum HERRN ausbreiten und zu ihm beten. Dann wird der Donner aufhören und kein Hagel mehr fallen. Daran sollst du erkennen, dass unser Gott der Herr der ganzen Erde ist.
Aber ich weiß, dass du dich immer noch nicht vor ihm fürchtest und deine Minister genauso wenig.«
Der Flachs und die Gerste waren schon vernichtet; denn die Gerste hatte gerade Ähren angesetzt und der Flachs stand in Blüte.
Aber Weizen und Dinkel blieben verschont, weil sie später wachsen.
Mose verließ den Pharao und ging zur Stadt hinaus. Er breitete die Arme zum Gebet aus, da hörte es auf zu donnern und zu hageln und es regnete auch nicht mehr.
Aber als der Pharao sah, dass das Unwetter aufgehört hatte, wurde er wieder so trotzig wie zuvor. Er widersetzte sich dem HERRN und ebenso seine Minister.
Er blieb starrsinnig und ließ die Israeliten nicht ziehen – genau wie der HERR es durch Mose angekündigt hatte.
Nun sagte der HERR zu Mose: »Geh zum Pharao! Ich selbst habe ihn und seine Minister so trotzig gemacht, damit ich alle diese Wunder unter ihnen vollbringen konnte
und damit du deinen Kindern und Enkeln erzählen kannst, wie ich den Ägyptern meine Macht gezeigt habe. Denn daran sollt ihr erkennen, dass ich der HERR bin.«
Mose und Aaron gingen wieder zum Pharao und sagten zu ihm: »So spricht der HERR, der Gott der Hebräer: ́Wie lange sträubst du dich noch, meine Macht anzuerkennen? Lass mein Volk ziehen, damit es mir Opfer darbringen kann!
Sonst lasse ich morgen Heuschrecken in dein Land einfallen.
Sie werden das ganze Land bedecken, sodass der Boden nicht mehr zu sehen ist. Alles Grün, das der Hagel übrig gelassen hat, werden sie auffressen, auf den Feldern und an den Bäumen.
Auch in deinen Palästen und in den Häusern deiner Minister und aller Ägypter wird es von Heuschrecken wimmeln. Solange deine Vorfahren auch schon in diesem Land wohnen – solch eine Katastrophe haben sie nicht erlebt.́«

Nachdem Mose das gesagt hatte, verließ er den Pharao.

Da sagten die Minister zum Pharao: »Wie lange wollen wir uns noch solchen Gefahren aussetzen? Lass die Leute ziehen und dem HERRN, ihrem Gott, ihre Opfer darbringen! Siehst du denn nicht, dass Ägypten zugrunde geht?«
Darauf wurden Mose und Aaron zum Pharao zurückgeholt. »Geht und bringt dem HERRN, eurem Gott, eure Opfer!«, sagte der Pharao zu ihnen. Aber dann fragte er: »Wer soll denn mitgehen?«
Mose antwortete: »Alle, die Jungen und die Alten, unsere Söhne und Töchter, unsere Schafe, Ziegen und Rinder. So gehört es sich, wenn wir ein Fest für den HERRN feiern.«
Der Pharao spottete: »Der HERR gebe seinen Segen dazu! Ich denke nicht daran, eure Frauen, Kinder und Alten mitgehen zu lassen! Es ist doch klar, was ihr im Schilde führt!
Wenn ihr wirklich dem HERRN Opfer darbringen wollt und sonst nichts, dann genügt es, wenn die Männer gehen.«

Und der Pharao ließ Mose und Aaron hinauswerfen.

Da sagte der HERR zu Mose: »Streck deine Hand aus über Ägypten, um die Heuschrecken herbeizurufen. Sie sollen das Grün, das der Hagel übrig gelassen hat, bis auf den letzten Rest auffressen.«
Mose streckte seinen Stock über Ägypten aus, und der HERR ließ den ganzen Tag und die ganze Nacht einen Ostwind wehen. Als der Morgen kam, waren die Heuschrecken da.
Sie fielen in ganz Ägypten ein und ließen sich in riesigen Schwärmen nieder. Eine so große Menge Heuschrecken wurde noch nie gesehen, und man wird sie auch nie wieder zu sehen bekommen.
Der ganze Boden war bedeckt, das Land war schwarz von Heuschrecken. Sie fraßen alle Pflanzen, auch die Früchte an den Bäumen, alles, was der Hagel verschont hatte. Weder auf den Bäumen noch am Boden ließen sie irgendetwas Grünes übrig.
Der Pharao ließ in aller Eile Mose und Aaron rufen. Er bekannte: »Ich bin vor dem HERRN, eurem Gott, schuldig geworden und auch vor euch.
Vergebt mir nur noch dies eine Mal meine Schuld! Bittet den HERRN, euren Gott, dass er dieses tödliche Verderben abwendet!«
Als Mose vom Pharao weggegangen war, betete er zum HERRN.
Da ließ der HERR den Wind drehen und in einen starken Westwind umschlagen. Der nahm die Heuschrecken mit und wehte sie ins Rote Meer; in ganz Ägypten blieb nicht eine Heuschrecke übrig.
Aber der HERR machte den Pharao auch jetzt wieder starrsinnig, sodass er das Volk nicht ziehen ließ.
Darauf sagte der HERR zu Mose: »Streck deine Hand zum Himmel aus, und es wird eine Finsternis über Ägypten kommen, so dicht, dass sie mit den Händen zu greifen ist.«
Da erhob Mose seine Hand, und drei Tage lang wurde es in Ägypten stockfinster.
Die Ägypter konnten einander nicht sehen, und drei Tage lang verließ niemand sein Haus. Nur wo die Israeliten wohnten, blieb es hell.
Der Pharao ließ Mose rufen und sagte: »Geht und bringt dem HERRN eure Opfer! Auch eure Familien könnt ihr mitnehmen; nur die Schafe, Ziegen und Rinder müsst ihr hier lassen.«
Mose erwiderte: »Wirst vielleicht du uns Tiere zur Verfügung stellen, die wir dem HERRN, unserem Gott, als Brandopfer und Mahlopfer darbringen können?
Nein, auch unser Vieh muss mit uns gehen! Kein einziges Tier bleibt zurück. Erst wenn wir an Ort und Stelle sind, können wir wissen, welche Tiere wir zum Opfer für den HERRN, unseren Gott, brauchen.«
Da machte der HERR den Pharao von neuem starrsinnig, sodass er das Volk Israel nicht ziehen ließ.
Der Pharao sagte zu Mose: »Verschwinde! Wenn du mir noch einmal unter die Augen kommst, bist du ein toter Mann.«
»Wie du sagst!«, erwiderte Mose. »Ich werde dir nie wieder unter die Augen kommen.«
Da sagte der HERR zu Mose: »Noch einen einzigen Schlag werde ich gegen den Pharao und gegen ganz Ägypten führen. Danach wird er euch ziehen lassen. Ja, er wird euch nicht nur ziehen lassen, er wird euch von hier fortjagen!
Deshalb sag deinem Volk, dass Männer und Frauen sich von ihren ägyptischen Nachbarn und Nachbarinnen Schmuckstücke aus Silber und Gold erbitten sollen.«
Der HERR sorgte dafür, dass die Ägypter den Israeliten wohlgesinnt waren. Mose genoss sogar hohes Ansehen bei den Ministern des Pharaos und beim ganzen ägyptischen Volk.
Bevor Mose ging, sagte er zum Pharao: »So spricht der HERR: ́Um Mitternacht werde ich durch Ägypten gehen.
Dann werden alle Erstgeborenen in Ägypten sterben, von deinem eigenen Sohn, der dein Nachfolger auf dem Thron werden soll, bis zum Sohn der Sklavin, die an der Handmühle kniet. Auch beim Vieh werden alle Erstgeburten sterben.
In ganz Ägypten wird es ein Wehklagen geben, wie man es noch nie gehört hat und auch nie wieder hören wird.́
Aber den Leuten von Israel wird kein Haar gekrümmt werden, auch ihren Tieren wird nichts geschehen. Daran sollt ihr Ägypter erkennen, dass der HERR zwischen euch und den Israeliten genau unterscheidet.
Dann werden alle deine Minister zu mir kommen und mich auf den Knien anflehen: ́Geh endlich fort, du und dein ganzes Volk!́ Und dann werde ich das Land verlassen.«

So ging Mose voll Zorn vom Pharao weg.

Der HERR hatte zu Mose gesagt: »Der Pharao wird nicht auf eure Forderung hören, damit ich in Ägypten durch viele Wunder meine ganze Macht zeigen kann.«
Alle diese Wunder hatten Mose und Aaron vor den Augen des Pharaos getan; aber der HERR hatte den Pharao starrsinnig gemacht, sodass er das Volk Israel nicht aus dem Land gehen ließ.
Der HERR sagte zu Mose und Aaron, als sie noch in Ägypten waren:
»Dieser Monat soll für euch der Beginn des Jahres sein.
Sagt der ganzen Gemeinde Israel, dass jeder Familienvater am 10. Tag des Monats für seine Familie ein Lamm auswählt.
Ist die Familie zu klein, um ein ganzes Tier zu verzehren, so soll sie sich mit der Nachbarfamilie zusammentun. Sie sollen sich vorher überlegen, wie viel jeder essen kann, damit nichts übrig bleibt.
Das Tier muss einjährig und männlich sein und darf keine Fehler haben. Ihr könnt ein Schaf- oder ein Ziegenböckchen nehmen.
Das Tier wird bis zum 14. Tag des Monats von der übrigen Herde gesondert gehalten. Gegen Abend schlachten dann alle Familien in der ganzen Gemeinde ihr Lamm.
Von dem Blut nehmen sie etwas und streichen es an die beiden Türpfosten und den oberen Türbalken der Häuser, in denen sie das Mahl halten.
Sie braten das Lamm am Feuer und essen es in derselben Nacht, zusammen mit ungesäuertem Brot und bitteren Kräutern.
Ihr dürft nichts von dem Lamm roh oder gekocht essen. Es muss am Feuer gebraten sein, und zwar ganz, mit Kopf, Beinen und Innereien.
Ihr dürft auch nichts davon bis zum andern Morgen übrig lassen. Die Reste müsst ihr verbrennen.
Beim Essen sollt ihr reisefertig gekleidet sein, die Sandalen an den Füßen und den Wanderstab in der Hand. In Hast und Eile sollt ihr essen. Dies ist das Passafest für mich, den HERRN.
In dieser Nacht werde ich durch Ägypten gehen und alle Erstgeborenen töten, bei Mensch und Vieh. An allen Göttern Ägyptens werde ich mein Gericht vollstrecken, ich, der HERR.
Eure Türen aber sollen durch das Blut bezeichnet sein. Überall, wo ich dieses Blut sehe, werde ich vorübergehen, und so werdet ihr verschont bleiben, wenn ich strafend durch ganz Ägypten gehe.
Dieser Tag soll für euch ein Gedenktag sein, der in allen kommenden Generationen als Festtag für mich gefeiert wird. Das ist eine Anweisung für alle Zeiten.
Vom Passa-Abend an sollt ihr sieben Tage lang ungesäuertes Brot essen. Vor Beginn des Festes müsst ihr den Sauerteig aus euren Häusern entfernen. Wer während dieser sieben Tage Brot isst, das mit Sauerteig zubereitet wurde, hat sein Leben verwirkt und muss aus dem Volk Israel ausgestoßen werden.
Der erste und der siebte Tag sind heilige Tage, an denen jede Arbeit ruhen muss. Nur das Essen darf zubereitet werden.
Jahr für Jahr sollt ihr das Fest der Ungesäuerten Brote feiern, weil ich euch am ersten Tag dieses Festes in geordneten Scharen aus Ägypten herausgeführt habe. Alle kommenden Generationen sollen diesen Festtag begehen.
Vom Abend des 14. Tages bis zum Abend des 21. Tages im 1. Monat dürft ihr nur ungesäuertes Brot essen.
Sieben Tage lang darf kein Sauerteig in euren Häusern sein. Wer in dieser Zeit gesäuertes Brot isst, hat sein Leben verwirkt und muss aus der Gemeinde Israel ausgestoßen werden, der Israelit genauso wie der Fremde, der bei euch lebt.
Ihr dürft in dieser Zeit nichts essen, das mit Sauerteig zubereitet ist. Das gilt für alle eure Wohnsitze.«
Mose rief die Ältesten Israels zusammen und befahl ihnen: »Jeder Familienvater soll sich ein Schaf- oder Ziegenböckchen aussuchen und es für das Passamahl schlachten.
Er soll das Blut in einer Schüssel auffangen, ein Büschel Ysop hineintauchen und die beiden Türpfosten und den oberen Türbalken mit dem Blut bestreichen. Danach darf niemand mehr das Haus verlassen bis zum Morgen.
Wenn der HERR in der Nacht vorbeikommt, um den Schlag gegen Ägypten zu führen, wird er das Blut an den Türpfosten und Türbalken sehen und vorübergehen. Er wird nicht zulassen, dass der Todesengel eure Häuser betritt.
Diese Anweisungen sollt ihr auch künftig befolgen; sie gelten für eure Nachkommen zu allen Zeiten.
Auch wenn ihr in das Land kommt, das der HERR euch zugesagt hat, sollt ihr an diesem Brauch festhalten.
Und wenn euch eure Kinder fragen, was das bedeutet,
dann antwortet ihnen: ́Wir schlachten am Passafest ein Tier für den HERRN, weil er in Ägypten an den Häusern der Israeliten vorüberging und uns verschonte, als er den Schlag gegen die Ägypter führte.́«

Die Leute von Israel warfen sich anbetend vor dem HERRN nieder.

Dann gingen sie und taten alles genau so, wie der HERR es Mose und Aaron befohlen hatte.
Um Mitternacht tötete der HERR alle Erstgeborenen in Ägypten, angefangen vom erstgeborenen Sohn des Pharaos, der sein Nachfolger auf dem Thron werden sollte, bis zum Erstgeborenen des Gefangenen im Kerker, auch jede Erstgeburt beim Vieh.
In jener Nacht wurden der Pharao, seine Minister und alle Ägypter aus dem Schlaf aufgeschreckt. Lautes Wehgeschrei erhob sich, denn es gab kein Haus bei den Ägyptern, in dem nicht ein Toter war.
Noch in derselben Nacht ließ der Pharao Mose und Aaron rufen und drängte sie: »Schnell, verlasst das Land! Geht fort von meinem Volk, ihr und die anderen Israeliten! Bringt dem HERRN eure Opfer, wie ihr es verlangt habt.
Nehmt eure Schafe, Ziegen und Rinder mit, aber geht! Bittet euren Gott, dass er auch mich segnet!«
Die Ägypter drängten das Volk, schleunigst das Land zu verlassen. »Sonst kommen wir noch alle um!«, sagten sie.
Die Israeliten nahmen ihren Brotteig ungesäuert in den Backtrögen mit; die Männer trugen die Tröge in ihr Obergewand gewickelt auf ihren Schultern.
Nach der Anweisung Moses hatten die Leute von den Ägyptern Schmuckstücke aus Silber und Gold und festliche Kleider erbeten.
Der HERR hatte dafür gesorgt, dass die Ägypter ihnen wohlgesinnt waren und ihnen alles gaben, was sie verlangten. Auf diese Weise beraubten sie die Ägypter.
Die Israeliten brachen von Ramses auf und zogen nach Sukkot. Es waren etwa sechshunderttausend, die Frauen, Kinder und Alten nicht mitgezählt.
Auch eine erhebliche Zahl von Fremden schloss sich ihnen an. Große Herden von Schafen, Ziegen und Rindern führten sie mit.
Aus dem Teig, den sie ungesäuert aus Ägypten mitgenommen hatten, backten sie Fladenbrote. Sie hatten aus Ägypten aufbrechen müssen, noch ehe der Sauerteig dem Brotteig zugesetzt war, und hatten auch keine Verpflegung für unterwegs vorbereitet.
Vierhundertunddreißig Jahre lang hatten die Israeliten in Ägypten gelebt.
Nach Ablauf dieser Zeit, an dem genannten Tag, zog das Volk des HERRN in geordneten Scharen aus Ägypten aus.
Während der Nacht, in der sie der HERR aus Ägypten herausführte, wachte er über sie. Seitdem ist diese Nacht für alle in Israel eine Nacht, in der sie zur Ehre des HERRN wach bleiben.
Der HERR sagte zu Mose und Aaron: »Beim Passamahl müsst ihr folgende Vorschriften beachten: Kein Ausländer darf daran teilnehmen.
Ein ausländischer Sklave, den ein Israelit gekauft hat, darf mitessen, wenn er vorher beschnitten worden ist.
Aber die Fremdarbeiter und die Lohnarbeiter dürfen nicht teilnehmen.
Das Lamm muss in demselben Haus gegessen werden, in dem es zubereitet worden ist; kein Stück davon darf aus dem Haus gebracht werden.

Dem Tier darf kein Knochen gebrochen werden.

Die ganze Gemeinde Israel soll dieses Mahl feiern.
Wenn ein Fremder für immer bei euch lebt und das Passafest für den HERRN mitfeiern will, müssen alle männlichen Angehörigen seiner Familie beschnitten werden. Dann rechnet er zu den Einheimischen und darf das Passa feiern; aber ein Unbeschnittener darf auf keinen Fall teilnehmen.
Für den Fremden, der sich beschneiden lässt, gilt dasselbe Gesetz wie für die Israeliten.«
Die Leute von Israel befolgten alles, was der HERR ihnen durch Mose befohlen hatte.
An jenem Tag führte der HERR das Volk Israel in geordneten Scharen aus Ägypten heraus.
1 Повеление Моисею и Аарону снова говорить к фараону; 8 знамения с жезлами и змеями не убедили фараона; 14 первая из десяти казней египетских: вода в реке превратилась в кровь.
Но Господь сказал Моисею: смотри, Я поставил тебя Богом фараону, а Аарон, брат твой, будет твоим пророком:
ты будешь говорить [ему] все, что Я повелю тебе, а Аарон, брат твой, будет говорить фараону, чтобы он отпустил сынов Израилевых из земли своей;
но Я ожесточу сердце фараоново, и явлю множество знамений Моих и чудес Моих в земле Египетской;
фараон не послушает вас, и Я наложу руку Мою на Египет и выведу воинство Мое, народ Мой, сынов Израилевых, из земли Египетской – судами великими;
тогда узнают [все] Египтяне, что Я Господь, когда простру руку Мою на Египет и выведу сынов Израилевых из среды их.
И сделали Моисей и Аарон, как повелел им Господь, так они и сделали.
Моисей был восьмидесяти, а Аарон [брат его] восьмидесяти трех лет, когда стали говорить они к фараону.
И сказал Господь Моисею и Аарону, говоря:
если фараон скажет вам: сделайте [знамение или] чудо, то ты скажи Аарону [брату твоему]: возьми жезл твой и брось [на землю] пред фараоном [и пред рабами его], – он сделается змеем.
Моисей и Аарон пришли к фараону [и к рабам его] и сделали так, как повелел [им] Господь. И бросил Аарон жезл свой пред фараоном и пред рабами его, и он сделался змеем.
И призвал фараон мудрецов [Египетских] и чародеев; и эти волхвы Египетские сделали то же своими чарами:
каждый из них бросил свой жезл, и они сделались змеями, но жезл Ааронов поглотил их жезлы.
Сердце фараоново ожесточилось, и он не послушал их, как и говорил [им] Господь.
И сказал Господь Моисею: упорно сердце фараоново: он не хочет отпустить народ.
Пойди к фараону завтра: вот, он выйдет к воде, ты стань на пути его, на берегу реки, и жезл, который превращался в змея, возьми в руку твою
и скажи ему: Господь, Бог Евреев, послал меня сказать тебе: отпусти народ Мой, чтобы он совершил Мне служение в пустыне; но вот, ты доселе не послушался.
Так говорит Господь: из сего узнаешь, что Я Господь: вот этим жезлом, который в руке моей, я ударю по воде, которая в реке, и она превратится в кровь,
и рыба в реке умрет, и река воссмердит, и Египтянам омерзительно будет пить воду из реки.
И сказал Господь Моисею: скажи Аарону [брату твоему]: возьми жезл твой [в руку твою] и простри руку твою на воды Египтян: на реки их, на потоки их, на озера их и на всякое вместилище вод их, – и превратятся в кровь, и будет кровь по всей земле Египетской и в деревянных и в каменных сосудах.
И сделали Моисей и Аарон, как повелел [им] Господь. И поднял [Аарон] жезл [свой] и ударил по воде речной пред глазами фараона и пред глазами рабов его, и вся вода в реке превратилась в кровь,
и рыба в реке вымерла, и река воссмердела, и Египтяне не могли пить воды из реки; и была кровь по всей земле Египетской.
И волхвы Египетские чарами своими сделали то же. И ожесточилось сердце фараона, и не послушал их, как и говорил Господь.
И оборотился фараон, и пошел в дом свой; и сердце его не тронулось и сим.
И стали копать все Египтяне около реки чтобы найти воду для питья, потому что не могли пить воды из реки.
И исполнилось семь дней после того, как Господь поразил реку.
1 Бог посылает чрез Моисея вторую казнь на Египет: жаб; 16 третья казнь: мошки; 20 четвертая казнь: песьи мухи.
И сказал Господь Моисею: пойди к фараону и скажи ему: так говорит Господь: отпусти народ Мой, чтобы он совершил Мне служение;
если же ты не согласишься отпустить, то вот, Я поражаю всю область твою жабами;
и воскишит река жабами, и они выйдут и войдут в дом твой, и в спальню твою, и на постель твою, и в домы рабов твоих и народа твоего, и в печи твои, и в квашни твои,
и на тебя, и на народ твой, и на всех рабов твоих взойдут жабы.
И сказал Господь Моисею: скажи Аарону [брату твоему]: простри руку твою с жезлом твоим на реки, на потоки и на озера и выведи жаб на землю Египетскую.
Аарон простер руку свою на воды Египетские [и вывел жаб]; и вышли жабы и покрыли землю Египетскую.
То же сделали и волхвы [Египетские] чарами своими и вывели жаб на землю Египетскую.
И призвал фараон Моисея и Аарона и сказал: помолитесь [обо мне] Господу, чтоб Он удалил жаб от меня и от народа моего, и я отпущу народ Израильский принести жертву Господу.
Моисей сказал фараону: назначь мне сам, когда помолиться за тебя, за рабов твоих и за народ твой, чтобы жабы исчезли у тебя, [у народа твоего,] в домах твоих, и остались только в реке.
Он сказал: завтра. Моисей отвечал: будет по слову твоему, дабы ты узнал, что нет никого, как Господь Бог наш;
и удалятся жабы от тебя, от домов твоих [и с полей], и от рабов твоих и от твоего народа; только в реке они останутся.
Моисей и Аарон вышли от фараона, и Моисей воззвал к Господу о жабах, которых Он навел на фараона.
И сделал Господь по слову Моисея: жабы вымерли в домах, на дворах и на полях [их];
и собрали их в груды, и воссмердела земля.
И увидел фараон, что сделалось облегчение, и ожесточил сердце свое, и не послушал их, как и говорил Господь.
И сказал Господь Моисею: скажи Аарону: простри [рукою] жезл твой и ударь в персть земную, и [будут мошки на людях и на скоте и на фараоне, и в доме его и на рабах его, вся персть земная] сделается мошками по всей земле Египетской.
Так они и сделали: Аарон простер руку свою с жезлом своим и ударил в персть земную, и явились мошки на людях и на скоте. Вся персть земная сделалась мошками по всей земле Египетской.
Старались также и волхвы чарами своими произвести мошек, но не могли. И были мошки на людях и на скоте.
И сказали волхвы фараону: это перст Божий. Но сердце фараоново ожесточилось, и он не послушал их, как и говорил Господь.
И сказал Господь Моисею: завтра встань рано и явись пред лице фараона. Вот, он пойдет к воде, и ты скажи ему: так говорит Господь: отпусти народ Мой, чтобы он совершил Мне служение [в пустыне];
а если не отпустишь народа Моего, то вот, Я пошлю на тебя и на рабов твоих, и на народ твой, и в домы твои песьих мух, и наполнятся домы Египтян песьими мухами и самая земля, на которой они живут;
и отделю в тот день землю Гесем, на которой пребывает народ Мой, и там не будет песьих мух, дабы ты знал, что Я Господь [Бог] среди [всей] земли;
Я сделаю разделение между народом Моим и между народом твоим. Завтра будет сие знамение [на земле].
Так и сделал Господь: налетело множество песьих мух в дом фараонов, и в домы рабов его, и на всю землю Египетскую: погибала земля от песьих мух.
И призвал фараон Моисея и Аарона и сказал: пойдите, принесите жертву [Господу] Богу вашему в сей земле.
Но Моисей сказал: нельзя сего сделать, ибо отвратительно для Египтян жертвоприношение наше Господу, Богу нашему: если мы отвратительную для Египтян жертву станем приносить в глазах их, то не побьют ли они нас камнями?
мы пойдем в пустыню, на три дня пути, и принесем жертву Господу, Богу нашему, как скажет нам [Господь].
И сказал фараон: я отпущу вас принести жертву Господу Богу вашему в пустыне, только не уходите далеко; помолитесь обо мне [Господу].
Моисей сказал: вот, я выхожу от тебя и помолюсь Господу [Богу], и удалятся песьи мухи от фараона, и от рабов его, и от народа его завтра, только фараон пусть перестанет обманывать, не отпуская народа принести жертву Господу.
И вышел Моисей от фараона и помолился Господу.
И сделал Господь по слову Моисея и удалил песьих мух от фараона, от рабов его и от народа его: не осталось ни одной.
Но фараон ожесточил сердце свое и на этот раз и не отпустил народа.
Пятая, шестая и седьмая казни: моровая язва, воспаление с нарывами и град.
И сказал Господь Моисею: пойди к фараону и скажи ему: так говорит Господь, Бог Евреев: отпусти народ Мой, чтобы он совершил Мне служение;
ибо если ты не захочешь отпустить [народ Мой] и еще будешь удерживать его,
то вот, рука Господня будет на скоте твоем, который в поле, на конях, на ослах, на верблюдах, на волах и овцах: будет моровая язва весьма тяжкая;
и разделит Господь [в то время] между скотом Израильским и скотом Египетским, и из всего [скота] сынов Израилевых не умрет ничего.
И назначил Господь время, сказав: завтра сделает это Господь в земле сей.
И сделал это Господь на другой день, и вымер весь скот Египетский; из скота же сынов Израилевых не умерло ничего.
Фараон послал узнать, и вот, из [всего] скота [сынов] Израилевых не умерло ничего. Но сердце фараоново ожесточилось, и он не отпустил народа.
И сказал Господь Моисею и Аарону: возьмите по полной горсти пепла из печи, и пусть бросит его Моисей к небу в глазах фараона [и рабов его];
и поднимется пыль по всей земле Египетской, и будет на людях и на скоте воспаление с нарывами, во всей земле Египетской.
Они взяли пепла из печи и предстали пред лице фараона. Моисей бросил его к небу, и сделалось воспаление с нарывами на людях и на скоте.
И не могли волхвы устоять пред Моисеем по причине воспаления, потому что воспаление было на волхвах и на всех Египтянах.
Но Господь ожесточил сердце фараона, и он не послушал их, как и говорил Господь Моисею.
И сказал Господь Моисею: завтра встань рано и явись пред лице фараона, и скажи ему: так говорит Господь, Бог Евреев: отпусти народ Мой, чтобы он совершил Мне служение;
ибо в этот раз Я пошлю все язвы Мои в сердце твое, и на рабов твоих, и на народ твой, дабы ты узнал, что нет подобного Мне на всей земле;
так как Я простер руку Мою, то поразил бы тебя и народ твой язвою, и ты истреблен был бы с земли:
но для того Я сохранил тебя, чтобы показать на тебе силу Мою, и чтобы возвещено было имя Мое по всей земле;
ты еще противостоишь народу Моему, чтобы не отпускать его, –
вот, Я пошлю завтра, в это самое время, град весьма сильный, которому подобного не было в Египте со дня основания его доныне;
итак пошли собрать стада твои и все, что есть у тебя в поле: на всех людей и скот, которые останутся в поле и не соберутся в домы, падет град, и они умрут.
Те из рабов фараоновых, которые убоялись слова Господня, поспешно собрали рабов своих и стада свои в домы;
а кто не обратил сердца своего к слову Господню, тот оставил рабов своих и стада свои в поле.
И сказал Господь Моисею: простри руку твою к небу, и падет град на всю землю Египетскую, на людей, на скот и на всю траву полевую в земле Египетской.
И простер Моисей жезл свой к небу, и Господь произвел гром и град, и огонь разливался по земле; и послал Господь град на [всю] землю Египетскую;
и был град и огонь между градом, [град] весьма сильный, какого не было во всей земле Египетской со времени населения ее.
И побил град по всей земле Египетской все, что было в поле, от человека до скота, и всю траву полевую побил град, и все деревья в поле поломал [град];
только в земле Гесем, где жили сыны Израилевы, не было града.
И послал фараон, и призвал Моисея и Аарона, и сказал им: на этот раз я согрешил; Господь праведен, а я и народ мой виновны;
помолитесь [обо мне] Господу: пусть перестанут громы Божии и град [и огонь на земле], и отпущу вас и не буду более удерживать.
Моисей сказал ему: как скоро я выйду из города, простру руки мои к Господу [на небо], громы перестанут, и града [и дождя] более не будет, дабы ты узнал, что Господня земля;
но я знаю, что ты и рабы твои еще не убоитесь Господа Бога.
Лен и ячмень были побиты, потому что ячмень выколосился, а лен осеменился;
а пшеница и полба не побиты, потому что они были поздние.
И вышел Моисей от фараона из города и простер руки свои к Господу, и прекратились гром и град, и дождь перестал литься на землю.
И увидел фараон, что перестал дождь и град и гром, и продолжал грешить, и отягчил сердце свое сам и рабы его.
И ожесточилось сердце фараона [и рабов его], и он не отпустил сынов Израилевых, как и говорил Господь чрез Моисея.
Восьмая и девятая казни: саранча и тьма.
И сказал Господь Моисею: войди к фараону, ибо Я отягчил сердце его и сердце рабов его, чтобы явить между ними сии знамения Мои,
и чтобы ты рассказывал сыну твоему и сыну сына твоего о том, что Я сделал в Египте, и о знамениях Моих, которые Я показал в нем, и чтобы вы знали, что Я Господь.
Моисей и Аарон пришли к фараону и сказали ему: так говорит Господь, Бог Евреев: долго ли ты не смиришься предо Мною? отпусти народ Мой, чтобы он совершил Мне служение;
а если ты не отпустишь народа Моего, то вот, завтра [в это самое время] Я наведу саранчу на [всю] твою область:
она покроет лице земли так, что нельзя будет видеть земли, и поест у вас [все] оставшееся [на земле], уцелевшее от града; объест также все дерева, растущие у вас в поле,
и наполнит домы твои, домы всех рабов твоих и [все] домы всех Египтян, чего не видели отцы твои, ни отцы отцов твоих со дня, как живут на земле, даже до сего дня. [Моисей] обратился и вышел от фараона.
Тогда рабы фараоновы сказали ему: долго ли он будет мучить нас? отпусти сих людей, пусть они совершат служение Господу, Богу своему; неужели ты еще не видишь, что Египет гибнет?
И возвратили Моисея и Аарона к фараону, и [фараон] сказал им: пойдите, совершите служение Господу, Богу вашему; кто же и кто пойдет?
И сказал Моисей: пойдем с малолетними нашими и стариками нашими, с сыновьями нашими и дочерями нашими, и с овцами нашими и с волами нашими пойдем, ибо у нас праздник Господу [Богу нашему].
[Фараон] сказал им: пусть будет так, Господь с вами! я готов отпустить вас: но зачем с детьми? видите, у вас худое намерение!
нет: пойдите одни мужчины и совершите служение Господу, так как вы сего просили. И выгнали их от фараона.
Тогда Господь сказал Моисею: простри руку твою на землю Египетскую, и пусть нападет саранча на землю Египетскую и поест всю траву земную [и все плоды древесные], всё, что уцелело от града.
И простер Моисей жезл свой на землю Египетскую, и Господь навел на сию землю восточный ветер, продолжавшийся весь тот день и всю ночь. Настало утро, и восточный ветер нанес саранчу.
И напала саранча на всю землю Египетскую и легла по всей стране Египетской в великом множестве: прежде не бывало такой саранчи, и после сего не будет такой;
она покрыла лице всей земли, так что земли не было видно, и поела всю траву земную и все плоды древесные, уцелевшие от града, и не осталось никакой зелени ни на деревах, ни на траве полевой во всей земле Египетской.
Фараон поспешно призвал Моисея и Аарона и сказал: согрешил я пред Господом, Богом вашим, и пред вами;
теперь простите грех мой еще раз и помолитесь Господу Богу вашему, чтобы Он только отвратил от меня сию смерть.
[Моисей] вышел от фараона и помолился Господу.
И воздвигнул Господь с противной стороны западный весьма сильный ветер, и он понес саранчу и бросил ее в Чермное море: не осталось ни одной саранчи во всей стране Египетской.
Но Господь ожесточил сердце фараона, и он не отпустил сынов Израилевых.
И сказал Господь Моисею: простри руку твою к небу, и будет тьма на земле Египетской, осязаемая тьма.
Моисей простер руку свою к небу, и была густая тьма по всей земле Египетской три дня;
не видели друг друга, и никто не вставал с места своего три дня; у всех же сынов Израилевых был свет в жилищах их.
Фараон призвал Моисея [и Аарона] и сказал: пойдите, совершите служение Господу [Богу вашему], пусть только останется мелкий и крупный скот ваш, а дети ваши пусть идут с вами.
Но Моисей сказал: [нет,] дай также в руки наши жертвы и всесожжения, чтобы принести Господу Богу нашему;
пусть пойдут и стада наши с нами, не останется ни копыта; ибо из них мы возьмем на жертву Господу, Богу нашему; но доколе не придем туда, мы не знаем, что принести в жертву Господу [Богу нашему].
И ожесточил Господь сердце фараона, и он не захотел отпустить их.
И сказал ему фараон: пойди от меня; берегись, не являйся более пред лице мое; в тот день, когда ты увидишь лице мое, умрешь.
И сказал Моисей: как сказал ты, так и будет; я не увижу более лица твоего.
Моисей угрожает фараону десятой казнью: смертью всех первенцев.
И сказал Господь Моисею: еще одну казнь Я наведу на фараона и на Египтян; после того он отпустит вас отсюда; когда же он будет отпускать [вас], с поспешностью будет гнать вас отсюда;
внуши народу [тайно], чтобы каждый у ближнего своего и каждая женщина у ближней своей выпросили вещей серебряных и вещей золотых [и одежд].
И дал Господь милость народу [Своему] в глазах Египтян, [и они давали ему;] да и Моисей был весьма велик в земле Египетской, в глазах [фараона и] рабов фараоновых и в глазах [всего] народа.
И сказал Моисей: так говорит Господь: в полночь Я пройду посреди Египта,
и умрет всякий первенец в земле Египетской от первенца фараона, который сидит на престоле своем, до первенца рабыни, которая при жерновах, и всё первородное из скота;
и будет вопль великий по всей земле Египетской, какого не бывало и какого не будет более;
у всех же сынов Израилевых ни на человека, ни на скот не пошевелит пес языком своим, дабы вы знали, какое различие делает Господь между Египтянами и между Израильтянами.
И придут все рабы твои сии ко мне и поклонятся мне, говоря: выйди ты и весь народ [твой], которым ты предводительствуешь. После сего я и выйду. И вышел [Моисей] от фараона с гневом.
И сказал Господь Моисею: не послушал вас фараон, чтобы умножились [знамения Мои и] чудеса Мои в земле Египетской.
Моисей и Аарон сделали все сии [знамения и] чудеса пред фараоном; но Господь ожесточил сердце фараона, и он не отпустил сынов Израилевых из земли своей.
Господь устанавливает Пасху и праздник опресноков; 21 Моисей объявляет старейшинам Израилевым повеление Господа; 29 поражение первенцев; начало исхода в пасхальную ночь.
И сказал Господь Моисею и Аарону в земле Египетской, говоря:
месяц сей да будет у вас началом месяцев, первым да будет он у вас между месяцами года.
Скажите всему обществу [сынов] Израилевых: в десятый день сего месяца пусть возьмут себе каждый одного агнца по семействам, по агнцу на семейство;
а если семейство так мало, что не съест агнца, то пусть возьмет с соседом своим, ближайшим к дому своему, по числу душ: по той мере, сколько каждый съест, расчислитесь на агнца.
Агнец у вас должен быть без порока, мужеского пола, однолетний; возьмите его от овец, или от коз,
и пусть он хранится у вас до четырнадцатого дня сего месяца: тогда пусть заколет его все собрание общества Израильского вечером,
и пусть возьмут от крови его и помажут на обоих косяках и на перекладине дверей в домах, где будут есть его;
пусть съедят мясо его в сию самую ночь, испеченное на огне; с пресным хлебом и с горькими травами пусть съедят его;
не ешьте от него недопеченного, или сваренного в воде, но ешьте испеченное на огне, голову с ногами и внутренностями;
не оставляйте от него до утра [и кости его не сокрушайте], но оставшееся от него до утра сожгите на огне.
Ешьте же его так: пусть будут чресла ваши препоясаны, обувь ваша на ногах ваших и посохи ваши в руках ваших, и ешьте его с поспешностью: это – Пасха Господня.
А Я в сию самую ночь пройду по земле Египетской и поражу всякого первенца в земле Египетской, от человека до скота, и над всеми богами Египетскими произведу суд. Я Господь.
И будет у вас кровь знамением на домах, где вы находитесь, и увижу кровь и пройду мимо вас, и не будет между вами язвы губительной, когда буду поражать землю Египетскую.
И да будет вам день сей памятен, и празднуйте в оный праздник Господу во [все] роды ваши; как установление вечное празднуйте его.
Семь дней ешьте пресный хлеб; с самого первого дня уничтожьте квасное в домах ваших, ибо кто будет есть квасное с первого дня до седьмого дня, душа та истреблена будет из среды Израиля.
И в первый день да будет у вас священное собрание, и в седьмой день священное собрание: никакой работы не должно делать в них; только что́ есть каждому, одно то́ можно делать вам.
Наблюдайте опресноки, ибо в сей самый день Я вывел ополчения ваши из земли Египетской, и наблюдайте день сей в роды ваши, как установление вечное.
С четырнадцатого дня первого месяца, с вечера ешьте пресный хлеб до вечера двадцать первого дня того же месяца;
семь дней не должно быть закваски в домах ваших, ибо кто будет есть квасное, душа та истреблена будет из общества [сынов] Израилевых, пришлец ли то, или природный житель земли той.
Ничего квасного не ешьте; во всяком местопребывании вашем ешьте пресный хлеб.
И созвал Моисей всех старейшин [сынов] Израилевых и сказал им: выберите и возьмите себе агнцев по семействам вашим и заколите пасху;
и возьмите пучок иссопа, и обмочите в кровь, которая в сосуде, и помажьте перекладину и оба косяка дверей кровью, которая в сосуде; а вы никто не выходите за двери дома своего до утра.
И пойдет Господь поражать Египет, и увидит кровь на перекладине и на обоих косяках, и пройдет Господь мимо дверей, и не попустит губителю войти в домы ваши для поражения.
Храните сие, как закон для себя и для сынов своих на веки.
Когда войдете в землю, которую Господь даст вам, как Он говорил, соблюдайте сие служение.
И когда скажут вам дети ваши: что это за служение?
скажите [им]: это пасхальная жертва Господу, Который прошел мимо домов сынов Израилевых в Египте, когда поражал Египтян, и домы наши избавил. И преклонился народ и поклонился.
И пошли сыны Израилевы и сделали: как повелел Господь Моисею и Аарону, так и сделали.
В полночь Господь поразил всех первенцев в земле Египетской, от первенца фараона, сидевшего на престоле своем, до первенца узника, находившегося в темнице, и все первородное из скота.
И встал фараон ночью сам и все рабы его и весь Египет; и сделался великий вопль [во всей земле] Египетской, ибо не было дома, где не было бы мертвеца.
И призвал [фараон] Моисея и Аарона ночью и сказал [им]: встаньте, выйдите из среды народа моего, как вы, так и сыны Израилевы, и пойдите, совершите служение Господу [Богу вашему], как говорили вы;
и мелкий и крупный скот ваш возьмите, как вы говорили; и пойдите и благословите меня.
И понуждали Египтяне народ, чтобы скорее выслать его из земли той; ибо говорили они: мы все помрем.
И понес народ тесто свое, прежде нежели оно вскисло; квашни их, завязанные в одеждах их, были на плечах их.
И сделали сыны Израилевы по слову Моисея и просили у Египтян вещей серебряных и вещей золотых и одежд.
Господь же дал милость народу [Своему] в глазах Египтян: и они давали ему, и обобрал он Египтян.
И отправились сыны Израилевы из Раамсеса в Сокхоф до шестисот тысяч пеших мужчин, кроме детей;
и множество разноплеменных людей вышли с ними, и мелкий и крупный скот, стадо весьма большое.
И испекли они из теста, которое вынесли из Египта, пресные лепешки, ибо оно еще не вскисло, потому что они выгнаны были из Египта и не могли медлить, и даже пищи не приготовили себе на дорогу.
Времени же, в которое сыны Израилевы [и отцы их] обитали в Египте [и в земле Ханаанской], было четыреста тридцать лет.
По прошествии четырехсот тридцати лет, в этот самый день вышло все ополчение Господне из земли Египетской ночью.
Это – ночь бдения Господу за изведение их из земли Египетской; эта самая ночь – бдение Господу у всех сынов Израилевых в роды их.
И сказал Господь Моисею и Аарону: вот устав Пасхи: никакой иноплеменник не должен есть ее;
а всякий раб, купленный за серебро, когда обрежешь его, может есть ее;
поселенец и наемник не должен есть ее.
В одном доме должно есть ее, [не оставляйте от нее до утра,] не выносите мяса вон из дома и костей ее не сокрушайте.
Все общество [сынов] Израиля должно совершать ее.
Если же поселится у тебя пришлец и захочет совершить Пасху Господу, то обрежь у него всех мужеского пола, и тогда пусть он приступит к совершению ее и будет как природный житель земли; а никакой необрезанный не должен есть ее;
один закон да будет и для природного жителя и для пришельца, поселившегося между вами.
И сделали все сыны Израилевы: как повелел Господь Моисею и Аарону, так и сделали.
В этот самый день Господь вывел сынов Израилевых из земли Египетской по ополчениям их.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible