И҆ бы́сть въ тридесѧ́тое лѣ́то, въ четве́ртый мцⷭ҇ъ, въ пѧ́тый де́нь мцⷭ҇а, и҆ а҆́зъ бы́хъ посредѣ̀ плѣне́нїѧ при рѣцѣ̀ хова́ръ: и҆ ѿверзо́шасѧ небеса̀, и҆ ви́дѣхъ видѣ̑нїѧ бж҃їѧ.

Въ пѧ́тый де́нь мцⷭ҇а, сїѐ лѣ́то пѧ́тое плѣне́нїѧ царѧ̀ і҆ѡакі́ма,

и҆ бы́сть сло́во гдⷭ҇не ко і҆езекі́илю сы́нꙋ вꙋзі́евꙋ, свѧще́нникꙋ, въ землѝ халде́йстѣй при рѣцѣ̀ хова́ръ. И҆ бы́сть на мнѣ̀ рꙋка̀ гдⷭ҇нѧ,

и҆ ви́дѣхъ, и҆ сѐ, дꙋ́хъ воздвиза́ѧйсѧ грѧдѧ́ше ѿ сѣ́вера, и҆ ѡ҆́блакъ вели́кїй въ не́мъ, и҆ свѣ́тъ ѡ҆́крестъ є҆гѡ̀, и҆ ѻ҆́гнь блиста́ѧйсѧ:

и҆ посредѣ̀ є҆гѡ̀ ꙗ҆́кѡ видѣ́нїе и҆ле́ктра посредѣ̀ ѻ҆гнѧ̀, и҆ свѣ́тъ въ не́мъ: и҆ посредѣ̀ ꙗ҆́кѡ подо́бїе четы́рехъ живо́тныхъ. И҆ сїѐ видѣ́нїе и҆́хъ, ꙗ҆́кѡ подо́бїе человѣ́ка въ ни́хъ:

и҆ четы́ри ли́ца є҆ди́номꙋ, и҆ четы́ри кри́ла є҆ди́номꙋ,

и҆ го́лєни и҆́хъ пра̑вы, и҆ перна̑ты но́ги и҆́хъ, и҆ и҆́скры ꙗ҆́кѡ блиста́ющаѧсѧ мѣ́дь, и҆ лє́гка кри́ла и҆́хъ,

и҆ рꙋка̀ человѣ́ча под̾ кри́лами и҆́хъ на четы́рехъ страна́хъ и҆́хъ:

и҆ ли́ца и҆́хъ, и҆ кри́ла и҆́хъ четы́рехъ держа̑щаѧсѧ дрꙋ́гъ дрꙋ́га, ли́ца же и҆́хъ четы́рехъ не ѡ҆браща́хꙋсѧ внегда̀ ходи́ти и҆̀мъ: ко́еждо прѧ́мѡ лица̀ своегѡ̀ хожда́хꙋ.

И҆ подо́бїе ли́цъ и҆́хъ, лицѐ человѣ́чее и҆ лицѐ льво́во ѡ҆деснꙋ́ю четы́ремъ, и҆ лицѐ те́лчее ѡ҆шꙋ́юю четы́ремъ, и҆ лицѐ ѻ҆́рлее четы́ремъ:

(и҆ ли́ца и҆́хъ) и҆ кри́ла и҆́хъ простє́рта свы́ше четы́ремъ, коемꙋ́ждо два̀ сопрѧжє́на дрꙋ́гъ ко дрꙋ́гꙋ, и҆ два̀ покрыва́хꙋ верхꙋ̀ тѣлесѐ и҆́хъ, и҆ ко́еждо прѧ́мѡ лицꙋ̀ своемꙋ̀ и҆дѧ́ше:

и҆дѣ́же а҆́ще бѧ́ше дꙋ́хъ ше́ствꙋѧй, и҆дѧ́хꙋ и҆ не ѡ҆браща́хꙋсѧ.

И҆ посредѣ̀ живо́тныхъ видѣ́нїе, ꙗ҆́кѡ ᲂу҆́глїѧ ѻ҆гнѧ̀ горѧ́щагѡ, ꙗ҆́кѡ видѣ́нїе свѣ́щъ соѡбраща́ющихсѧ посредѣ̀ живо́тныхъ, и҆ свѣ́тъ ѻ҆гнѧ̀, и҆ ѿ ѻ҆гнѧ̀ и҆схожда́ше ꙗ҆́кѡ мо́лнїѧ:

и҆ живѡ́тнаѧ теча́хꙋ и҆ ѡ҆браща́хꙋсѧ, ꙗ҆́кѡ видѣ́нїе везе́ково {блиста́нїѧ}.

И҆ ви́дѣхъ, и҆ сѐ, ко́ло є҆ди́но на землѝ держа́щеесѧ живо́тныхъ четы́рехъ:

и҆ видѣ́нїе коле́съ и҆ сотворе́нїе и҆́хъ, ꙗ҆́кѡ видѣ́нїе ѳарсі́са, и҆ подо́бїе є҆ди́но четы́ремъ: и҆ дѣ́ло и҆́хъ бѧ́ше, ꙗ҆́коже а҆́ще бы бы́ло ко́ло въ колесѝ:

на четы́ри страны̑ и҆́хъ ше́ствовахꙋ: не ѡ҆браща́хꙋсѧ, внегда̀ ше́ствовати и҆̀мъ,

нижѐ хребты̀ и҆́хъ, и҆ высота̀ бѧ́ше и҆̀мъ. И҆ ви́дѣхъ та̑, и҆ плєща̀ и҆́хъ и҆спо́лнєна ѻ҆че́съ ѡ҆́крестъ четы́ремъ:

и҆ внегда̀ ше́ствовати живѡ́тнымъ, ше́ствовахꙋ и҆ коле́са держа́щесѧ и҆́хъ: и҆ внегда̀ воздвиза́тисѧ живѡ́тнымъ ѿ землѝ, воздвиза́хꙋсѧ и҆ коле́са.

И҆дѣ́же а҆́ще бѧ́ше ѡ҆́блакъ, та́мѡ бѧ́ше и҆ дꙋ́хъ, є҆́же ше́ствовати: ше́ствовахꙋ и҆ живѡ́тнаѧ, и҆ коле́са воздвиза́хꙋсѧ съ ни́ми, занѐ дꙋ́хъ жи́зни бѧ́ше въ колесѣ́хъ.

Внегда̀ и҆дѧ́хꙋ сїѧ̑, и҆дѧ́хꙋ (и҆ коле́са), и҆ внегда̀ стоѧ́ти и҆̀мъ, стоѧ́хꙋ (и҆ коле́са съ ни́ми), и҆ є҆гда̀ воздвиза́хꙋсѧ ѿ землѝ, воздвиза́хꙋсѧ съ ни́ми (и҆ коле́са), ꙗ҆́кѡ дꙋ́хъ жи́зни бѧ́ше въ колесѣ́хъ.

И҆ подо́бїе над̾ главо́ю живо́тныхъ ꙗ҆́кѡ тве́рдь, ꙗ҆́кѡ видѣ́нїе крѷста́лла, просте́ртое над̾ кри́лами и҆́хъ свы́ше:

и҆ под̾ тве́рдїю кри́ла и҆́хъ простє́рта, парѧ́ще дрꙋ́гъ ко дрꙋ́гꙋ, комꙋ́ждо два̀ спрѧжє́на, прикрыва́юще тѣлеса̀ и҆́хъ.

И҆ слы́шахъ гла́съ кри́лъ и҆́хъ, внегда̀ парѧ́хꙋ, ꙗ҆́кѡ гла́съ во́дъ мно́гихъ, ꙗ҆́кѡ гла́съ бг҃а саддаі̀: и҆ внегда̀ ходи́ти и҆̀мъ, гла́съ сло́ва ꙗ҆́кѡ гла́съ полка̀: и҆ внегда̀ стоѧ́ти и҆̀мъ, почива́хꙋ кри́ла и҆́хъ.

И҆ сѐ, гла́съ превы́ше тве́рди сꙋ́щїѧ над̾ главо́ю и҆́хъ: внегда̀ стоѧ́ти и҆̀мъ, низпꙋска́хꙋсѧ кри́ла и҆́хъ.

И҆ над̾ тве́рдїю, ꙗ҆́же над̾ главо́ю и҆́хъ, ꙗ҆́кѡ видѣ́нїе ка́мене сапфі́ра, подо́бїе прⷭ҇то́ла на не́мъ, и҆ на подо́бїи прⷭ҇то́ла подо́бїе ꙗ҆́коже ви́дъ человѣ́чь сверхꙋ̀.

И҆ ви́дѣхъ ꙗ҆́кѡ видѣ́нїе и҆ле́ктра, ꙗ҆́кѡ видѣ́нїе ѻ҆гнѧ̀ внꙋ́трь є҆гѡ̀ ѡ҆́крестъ: ѿ видѣ́нїѧ чре́слъ и҆ вы́ше и҆ ѿ видѣ́нїѧ чре́слъ да́же до до́лꙋ ви́дѣхъ видѣ́нїе ѻ҆гнѧ̀, и҆ свѣ́тъ є҆гѡ̀ ѡ҆́крестъ:

ꙗ҆́кѡ видѣ́нїе дꙋгѝ, є҆гда̀ є҆́сть на ѡ҆́блацѣхъ въ де́нь дождѧ̀, та́кѡ стоѧ́нїе свѣ́та ѡ҆́крестъ.

Сербский (синод.)

Јављање славе Божије над херувимима.
Године тридесете, мјесеца четвртога, петога дана, кад бијах међу робљем на ријеци Хевару, отворише се небеса, и видјех утваре Божије.

Петога дана тога мјесеца, пете године откако се заробио цар Јоахин,

Дође ријеч Господња Језекиљу, сину Вузијеву, свештенику, у земљи Халдејској на ријеци Хевару, и ондје дође рука Господња нада њ.

И видјех, и гле, силан вјетар долажаше од сјевера, и велик облак и огањ који се разгоријеваше, и око њега свјетлост, а усред огња као јака свјетлост;

Усред њега још као четири животиње, које на очи бијаху налик на човјека;

И у сваке бијаху четири лица, и четири крила у сваке;

И ноге им бијаху праве, а у стопалу бијаху им ноге као у телета; и сијеваху као углађена мјед.

И руке им бијаху човјечије под крилима над четири стране, и лица им и крила бијаху на четири стране.

Састављена им бијаху крила једно с другим; и не окретаху се идући, него свака иђаше напрема се.

А лице бијаше у све четири лице човјечије и лице лавово с десне стране, а с лијеве стране лице волујско и лице орлово у све четири.

И лица им и крила бијаху раздијељена озго; у сваке се два крила састављаху једно с другим, а два покриваху им тијело.

И свака иђаше право напрема се; иђаху куда дух иђаше, и не окретаху се идући.

И на очи бијаху те животиње као живо угљевље, гораху на очи као свијеће; тај огањ пролажаше између животиња и свијетљаше се, и из огња излажаше муња.

И животиње трчаху и враћаху се као муња.

И кад гледах животиње, гле, точак један бијаше на земљи уза сваку животињу према четири лица њихова.

Обличјем и направом бијаху точкови као боје хрисолитове, и сва четири бијаху једнака, и обличјем и направом бијаху као да је један точак у другом.

Кад иђаху, иђаху сва четири сваки на своју страну, и идући не скретаху.

И наплаци им бијаху високи страхота; и бијаху наплаци пуни очију унаоколо у сва четири.

И кад иђаху животиње, иђаху и точкови уз њих; и кад се животиње подизаху од земље, подизаху се и точкови.

Куда дух иђаше, онамо иђаху, и подизаху се точкови према њима, јер дух животињски бјеше у точковима.

Кад оне иђаху, иђаху и они; и кад оне стајаху, стајаху и они; и кад се оне подизаху од земље, подизаху се и точкови према њима, јер дух животињски бјеше у точковима.

А над главама животињама бијаше као небо, по виђењу као кристал, страшно, разастрто озго над главама њиховијем.

А под тијем небом бијаху им крила пружена, једно према другом, а два крила свакој покриваху тијело.

И чујах хуку крила њиховијех кад иђаху као да бјеше хука велике воде, као глас Свемогућега и као граја у околу; и кад стајаху, спуштаху крила.

И кад ставши спуштаху крила, чујаше се глас озго из неба, које бијаше над главама њиховијем.

И озго на оном небу што им бијаше над главама, бијаше као пријесто, по виђењу као камен сафир, и на пријестолу бијаше по обличју као човјек.

И видјех као јаку свјетлост, и у њој унутра као огањ наоколо, од бедара горе, а од бедара доље видјех као огањ и свјетлост око њега.

Као дуга у облаку кад је киша, таква на очи бијаше свјетлост унаоколо. То бијаше виђење славе Божије на очима; и кад видјех, падох на лице своје, и чух глас некога који говораше.

Синодальный

1 Время и место призвания Иезекииля. 4 Видение четырех животных; 15 колеса, шедшие с ними. 22 Свод, подобный кристаллу. 26 Престол из сапфира над сводом и подобие человека над престолом.

И было в тридцатый год, в четвертый месяц, в пятый день месяца, когда я находился среди переселенцев при реке Ховаре, отверзлись небеса, и я видел видения Божии.

В пятый день месяца (это был пятый год от пленения царя Иоакима),

было слово Господне к Иезекиилю, сыну Вузия, священнику, в земле Халдейской, при реке Ховаре; и была на нем там рука Господня.

И я видел, и вот, бурный ветер шел от севера, великое облако и клубящийся огонь, и сияние вокруг него,

а из средины его как бы свет пламени из средины огня; и из средины его видно было подобие четырех животных, – и таков был вид их: облик их был, как у человека;

и у каждого четыре лица, и у каждого из них четыре крыла;

а ноги их – ноги прямые, и ступни ног их – как ступня ноги у тельца, и сверкали, как блестящая медь, (и крылья их легкие).

И руки человеческие были под крыльями их, на четырех сторонах их;

и лица у них и крылья у них – у всех четырех; крылья их соприкасались одно к другому; во время шествия своего они не оборачивались, а шли каждое по направлению лица своего.

Подобие лиц их – лице человека и лице льва с правой стороны у всех их четырех; а с левой стороны лице тельца у всех четырех и лице орла у всех четырех.

И лица их и крылья их сверху были разделены, но у каждого два крыла соприкасались одно к другому, а два покрывали тела их.

И шли они, каждое в ту сторону, которая пред лицем его; куда дух хотел идти, туда и шли; во время шествия своего не оборачивались.

И вид этих животных был как вид горящих углей, как вид лампад; огонь ходил между животными, и сияние от огня и молния исходила из огня.

И животные быстро двигались туда и сюда, как сверкает молния.

И смотрел я на животных, и вот, на земле подле этих животных по одному колесу перед четырьмя лицами их.

Вид колес и устроение их – как вид топаза, и подобие у всех четырех одно; и по виду их и по устроению их казалось, будто колесо находилось в колесе.

Когда они шли, шли на четыре свои стороны; во время шествия не оборачивались.

А ободья их – высоки и страшны были они; ободья их у всех четырех вокруг полны были глаз.

И когда шли животные, шли и колеса подле них; а когда животные поднимались от земли, тогда поднимались и колеса.

Куда дух хотел идти, туда шли и они; куда бы ни пошел дух, и колеса поднимались наравне с ними, ибо дух животных был в колесах.

Когда шли те, шли и они; и когда те стояли, стояли и они; и когда те поднимались от земли, тогда наравне с ними поднимались и колеса, ибо дух животных был в колесах.

Над головами животных было подобие свода, как вид изумительного кристалла, простертого сверху над головами их.

А под сводом простирались крылья их прямо одно к другому, и у каждого были два крыла, которые покрывали их, у каждого два крыла покрывали тела их.

И когда они шли, я слышал шум крыльев их, как бы шум многих вод, как бы глас Всемогущего, сильный шум, как бы шум в воинском стане; а когда они останавливались, опускали крылья свои.

И голос был со свода, который над головами их; когда они останавливались, тогда опускали крылья свои.

А над сводом, который над головами их, было подобие престола по виду как бы из камня сапфира; а над подобием престола было как бы подобие человека вверху на нем.

И видел я как бы пылающий металл, как бы вид огня внутри него вокруг; от вида чресл его и выше и от вида чресл его и ниже я видел как бы некий огонь, и сияние было вокруг него.

В каком виде бывает радуга на облаках во время дождя, такой вид имело это сияние кругом.

Сербский

Языки

Године тридесете, месеца четвртог, петог дана, кад бејах међу робљем на реци Хевару, отворише се небеса, и видех утваре Божје.

Петог дана тог месеца, пете године од како се зароби цар Јоахин,

Дође реч Господња Језекиљу сину Вузијевом, свештенику, у земљи халдејској на реци Хевару, и онде дође рука Господња нада њ.

И видех, и гле, силан ветар долажаше од севера, и велик облак и огањ који се разгореваше, и око њега светлост, а исред огња као јака светлост;

Исред њега још као четири животиње, које на очи беху налик на човека;

И у сваке беху четири лица, и четири крила у сваке;

И ноге им беху праве, а у стопалу беху им ноге као у телета; и севаху као углађена бронза.

И руке им беху човечје под крилима над четири стране, и лица им и крила беху на четири стране.

Састављена им беху крила једно с другим; и не окретаху се идући, него свака иђаше на према се.

И лице беше у све четири лице човечје и лице лавово с десне стране, а с леве стране лице волујско и лице орлово у све четири.

И лица им и крила беху раздељена озго; у сваке се два крила састављаху једно с другим, а два покриваху им тело.

И свака иђаше право на према се; иђаху куда дух иђаше, и не окретаху се идући.

И на очи беху те животиње као живо угљевље, гораху на очи као свеће; тај огањ пролажаше између животиња и светљаше се, и из огња излажаше муња.

И животиње трчаху и враћаху се као муња.

И кад гледах животиње, гле, точак један беше на земљи уза сваку животињу према четири лица њихова.

Обличјем и направом беху точкови као боје хрисолитове, и сва четири беху једнака, и обличјем и направом беху као да је један точак у другом.

Кад иђаху, иђаху сва четири сваки на своју страну, и идући не скретаху.

И наплаци им беху високи страхота; и беху наплаци пуни очију унаоколо у сва четири.

И кад иђаху животиње, иђаху и точкови уз њих; и кад се животиње подизаху од земље, подизаху се и точкови.

Куда дух иђаше, онамо иђаху, и подизаху се точкови према њима, јер дух животињски беше у точковима.

Кад оне иђаху, иђаху и они; и кад оне стајаху, стајаху и они; и кад се оне подизаху од земље, подизаху се и точкови према њима, јер дух животињски беше у точковима.

А над главама животињама беше као небо, по виђењу као кристал, страшно, разастрто озго, над главама њиховим.

А под тим небом беху им крила пружена, једно према другом, а два крила свакој покриваху тело.

И чух хуку крила њихових кад иђаху као да беше хука велике воде, као глас Свемогућег и као граја у логору; и кад стајаху, спуштаху крила.

И кад ставши спуштаху крила, чујаше се глас озго из неба, које беше над главама њиховим.

И озго на оном небу што им беше над главама, беше као престо, по виђењу као камен сафир, и на престолу беше по обличју као човек.

И видех као јаку светлост, и у њој унутра као огањ наоколо, од бедара горе, а од бедара доле видех као огањ и светлост око њега.

Као дуга у облаку кад је киша, таква на очи беше светлост унаоколо. То беше виђење славе Божје на очима; и кад видех, падох на лице своје, и чух глас Некога који говораше.