Скрыть
17:1
17:4
17:5
17:6
17:7
17:8
17:9
17:11
17:14
Церковнославянский (рус)
И бы́сть сло́во Госпо́дне ко мнѣ́ глаго́ля:
сы́не человѣ́чь, повѣ́ждь по́вѣсть и рцы́ при́тчу на до́мъ Изра́илевъ,
и рече́ши: сiя́ глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь: оре́лъ вели́кiй, великокри́лый, до́лгiй протяже́нiемъ, испо́лнь ногте́й, и́же и́мать повелѣ́нiе вни́ти въ Лива́нъ, и взя́ избра́н­ныя ке́дра,
и верхи́ мя́гкости острога́, и при­­несе́ я́ въ зе́млю Ханане́йску, во гра́дѣ огражде́н­нѣмъ положи́ я́:
и взя́ от­ сѣ́мене земна́го и даде́ е́ на по́ли пло́днѣ, [да утверди́тъ коре́нiе] надъ вода́ми мно́гими, ви́дѣно учини́ е́:
и прозябе́ и бы́сть въ виногра́дъ не́мощенъ и ма́лъ вели́че­с­т­вомъ, е́же явля́тися ло́зiю его́ на не́мъ, и коре́нiе его́ подъ ни́мъ бя́ше: и бы́сть въ виногра́дъ, и сотвори́ ро́зги, и простре́ от­ра́сли своя́.
И бы́сть оре́лъ другі́й вели́къ, великокри́лный, мно́гъ ногтьми́, и се́, виногра́дъ се́й оплета́яся объ не́мъ: и коре́нiе его́ къ нему́, и ло́зiе свое́ испусти́ ему́, е́же напая́ти себе́ со гру́дiемъ са́да сво­его́.
На по́ли до́брѣ, на водѣ́ мно́зѣ пита́ет­ся то́й, е́же сотвори́ти прозябе́нiя и при­­носи́ти пло́дъ, е́же бы́ти въ виногра́дъ вели́къ.
Сего́ ра́ди рцы́: сiя́ глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь: еда́ испра́вит­ся? не коре́нiе ли мягкоты́ его́ и пло́дъ изгнiе́тъ? и и́зсхнутъ вся́ лѣ́торасли его́, и не мы́шцею ли вели́кою, ни людьми́ мно́гими е́же исто́ргнути его́ изъ коре́нiя его́?
И се́, ты́етъ: еда́ успѣ́етъ? не а́бiе ли, егда́ ко́снет­ся ему́ вѣ́тръ зно́йный, посхне́тъ сухото́ю? со гру́дiемъ прозябе́нiя сво­его́ и́зсхнетъ.
И бы́сть сло́во Госпо́дне ко мнѣ́ глаго́ля:
сы́не человѣ́чь, рцы́ ко до́му прогнѣвля́ющему мя́: не вѣ́сте ли, что́ су́ть сiя́? рцы́ и́мъ: се́, гряде́тъ ца́рь Вавило́нскъ на Иерусали́мъ, и во́зметъ царя́ его́ и кня́зя его́, и от­веде́тъ я́ къ себѣ́ въ Вавило́нъ:
и по́йметъ от­ пле́мене ца́рска, и завѣща́етъ съ ни́мъ завѣ́тъ, и введе́тъ его́ въ кля́твѣ, и старѣ́йшины земли́ во́зметъ,
е́же бы́ти въ ца́р­ст­во немощно́, е́же весьма́ не воз­носи́тися, [но] храни́ти завѣ́тъ его́ и стоя́ти въ не́мъ:
и от­ве́ржет­ся от­ него́ посыла́я послы́ своя́ во Еги́петъ да́ти ему́ ко́ни и лю́ди мно́ги: еда́ испра́витъ? спасе́т­ся ли творя́й сопроти́вная? и преступа́яй завѣ́тъ спасе́т­ся ли?
Живу́ а́зъ, глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь, а́ще не на мѣ́стѣ, идѣ́же ца́рь воцари́вый его́, и́же поху́ли кля́тву мою́ и и́же преступи́ завѣ́тъ мо́й, съ ни́мъ средѣ́ Вавило́на сконча́ет­ся.
И не въ си́лѣ вели́цѣй, ниже́ въ наро́дѣ мно́зѣ сотвори́тъ съ ни́мъ фарао́нъ бра́нь во остро́зѣ и въ согражде́нiи стрѣ́льницъ, е́же изъя́ти ду́шы мно́ги.
И поху́ли кля́тву, е́же преступи́ти завѣ́тъ, и се́, даде́ ру́ку свою́ и вся́ сiя́ сотвори́ ему́: не спасе́т­ся.
Сего́ ра́ди рцы́: сiя́ глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь: живу́ а́зъ, а́ще не кля́тву мою́, ю́же поху́ли, и завѣ́тъ мо́й, его́же преступи́, да́мъ на главу́ его́:
и простру́ мре́жу мою́ на́нь, и я́тъ бу́детъ во одержа́нiи ея́: и при­­веду́ его́ въ Вавило́нъ и разсужду́ся съ ни́мъ та́мо о непра́вдѣ его́, е́юже непра́вдова ко мнѣ́:
и вси́ избѣ́гшiи его́ и вси́ избра́н­нiи со всѣ́ми ополче́нiи его́ мече́мъ паду́тъ, и вся́ оста́в­шая и́хъ разсѣ́ю по всему́ вѣ́тру, и увѣ́сте, я́ко а́зъ Госпо́дь глаго́лахъ.
Сего́ ра́ди сiя́ глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь: и воз­му́ а́зъ от­ избра́н­ныхъ ке́дра высо́каго от­ верха́ и да́мъ от­ главы́ от­ра́слей его́, сердца́ и́хъ остружу́ и насажду́ а́зъ на горѣ́ высо́цѣ:
и повѣ́шу и́ въ горѣ́ высо́цѣ Изра́илевѣ и насажду́ и́, и прорасти́тъ от­ра́сль и сотвори́тъ пло́дъ и бу́детъ въ ке́дръ вели́къ: и почі́етъ подъ ни́мъ вся́къ звѣ́рь, и подъ сѣ́нiю его́ почі́етъ вся́ка пти́ца, и ло́зiе его́ па́ки устро́ят­ся:
и увѣ́сть вся́ко дре́во полево́е, я́ко а́зъ Госпо́дь смиря́яй дре́во высо́кое и воз­нося́й дре́во смире́н­ное, и изсуша́яй дре́во зеле́ное и прораща́яй дре́во сухо́­е: а́зъ Госпо́дь глаго́лахъ и сотворю́.
Синодальный
1 Орел, кедр и виноградная лоза. 12 Значение их. 22 Пророчество о посадке верхнего побега кедра; убежище для всяких птиц.
И было ко мне слово Господне:
сын человеческий! предложи загадку и скажи притчу к дому Израилеву.
Скажи: так говорит Господь Бог: большой орел с большими крыльями, с длинными перьями, пушистый, пестрый, прилетел на Ливан и снял с кедра верхушку,
сорвал верхний из молодых побегов его и принес его в землю Ханаанскую, в городе торговцев положил его;
и взял от семени этой земли, и посадил на земле семени, поместил у больших вод, как сажают иву.
И оно выросло, и сделалось виноградною лозою, широкою, низкою ростом, которой ветви клонились к ней, и корни ее были под нею же, и стало виноградною лозою, и дало отрасли, и пустило ветви.
И еще был орел с большими крыльями и пушистый; и вот, эта виноградная лоза потянулась к нему своими корнями и простерла к нему ветви свои, чтобы он поливал ее из борозд рассадника своего.
Она была посажена на хорошем поле, у больших вод, так что могла пускать ветви и приносить плод, сделаться лозою великолепною.
Скажи: так говорит Господь Бог: будет ли ей успех? Не вырвут ли корней ее, и не оборвут ли плодов ее, так что она засохнет? все молодые ветви, отросшие от нее, засохнут. И не с большою силою и не со многими людьми сорвут ее с корней ее.
И вот, хотя она посажена, но будет ли успех? Не иссохнет ли она, как скоро коснется ее восточный ветер? иссохнет на грядах, где выросла.
И было ко мне слово Господне:
скажи мятежному дому: разве не знаете, что это значит? – Скажи: вот, пришел царь Вавилонский в Иерусалим, и взял царя его и князей его, и привел их к себе в Вавилон.
И взял другого из царского рода, и заключил с ним союз, и обязал его клятвою, и взял сильных земли той с собою,
чтобы царство было покорное, чтобы не могло подняться, чтобы сохраняем был союз и стоял твердо.
Но тот отложился от него, послав послов своих в Египет, чтобы дали ему коней и много людей. Будет ли ему успех? Уцелеет ли тот, кто это делает? Он нарушил союз и уцелеет ли?
Живу Я, говорит Господь Бог: в местопребывании царя, который поставил его царем, и которому данную клятву он презрел, и нарушил союз свой с ним, он умрет у него в Вавилоне.
С великою силою и с многочисленным народом фараон ничего не сделает для него в этой войне, когда будет насыпан вал и построены будут осадные башни на погибель многих душ.
Он презрел клятву, чтобы нарушить союз, и вот, дал руку свою и сделал все это; он не уцелеет.
Посему так говорит Господь Бог: живу Я! клятву Мою, которую он презрел, и союз Мой, который он нарушил, Я обращу на его голову.
И закину на него сеть Мою, и пойман будет в тенета Мои; и приведу его в Вавилон, и там буду судиться с ним за вероломство его против Меня.
А все беглецы его из всех полков его падут от меча, а оставшиеся развеяны будут по всем ветрам; и узнаете, что Я, Господь, сказал это.
Так говорит Господь Бог: и возьму Я с вершины высокого кедра, и посажу; с верхних побегов его оторву нежную отрасль и посажу на высокой и величественной горе.
На высокой горе Израилевой посажу его, и пустит ветви, и принесет плод, и сделается величественным кедром, и будут обитать под ним всякие птицы, всякие пернатые будут обитать в тени ветвей его.
И узнают все дерева полевые, что Я, Господь, высокое дерево понижаю, низкое дерево повышаю, зеленеющее дерево иссушаю, а сухое дерево делаю цветущим: Я, Господь, сказал, и сделаю.
Сербский
Опет ми дође реч Господња говорећи:
Сине човечји, загонетни загонетку и кажи причу о дому Израиљевом,
И реци: Овако вели Господ Господ: Орао велик, великих крила, дугих пера, пун перја, шарен, дође на Ливан и узе врх од кедра,
Одломи врх од младих грана његових, и однесе га у земљу трговачку, у град трговачки метну га.
И узе семе из оне земље, и метну га на њиву, однесе га где има много воде, и остави га добро.
И изниче, и поста бусат чокот, низак, коме се лозе пружаху к њему а жиле беху под њим; поста чокот, и пусти гране и изби одводе.
А беше други орао велик, великих крила и пернат, и гле, тај чокот пусти к њему жиле своје и гране своје пружи к њему да би га заливао из бразда свог сада.
Посађен беше у доброј земљи код многе воде, да пусти гране и рађа род и буде красна лоза.
Кажи: Овако вели Господ Господ: Хоће ли напредовати? Неће ли му почупати жиле и род му одломити да се посуши? Све ће му се гране што је пустио посушити, и без велике силе и без многог народа ишчупаће га из корена.
Ето, посађен је, хоће ли напредовати? И неће ли се са свим посушити чим га се дохвати устока? Посушиће се у бразди где је посађен.
Потом, дође ми реч Господња говорећи:
Кажи том дому одметничком: Не знате ли шта је ово? Реци: Ево, дође цар вавилонски у Јерусалим, и узе му цара и кнезове, и одведе их са собом у Вавилон.
И узе једног од царског семена, и учини с њом веру, и закле га, и узе силне у земљи,
Да би царство било снижено да се не би подигло, него да би држећи веру с њим стајало.
Али се одметну од њега пославши посланике своје у Мисир да му да коња и много народа. Хоће ли бити срећан? Хоће ли утећи ко тако чини? Ко преступа веру хоће ли утећи?
Тако ја жив био, говори Господ Господ, у месту оног цара који га је зацарио, коме је заклетву презрео и коме је веру преступио, код њега ће у Вавилону умрети.
Нити ће му Фараон с великом војском и многим народом помоћи у рату, кад ископа опкопе и погради куле да погуби многе душе.
Јер презре заклетву преступајући веру; и гле, давши руку чини све то; неће побећи.
Зато овако вели Господ Господ: Тако ја жив био, обратићу му на главу заклетву своју коју презре и веру своју коју преступи.
Јер ћу разапети над њим мрежу своју и ухватиће се у замку моју; и одвешћу га у Вавилон, и онде ћу се судити с њим за безакоње које ми учини.
И сва бежан његова са свом војском његовом пашће од мача, а који остану распршаће се у све ветрове, и познаћете да сам ја Господ говорио.
Овако вели Господ Господ: Али ћу ја узети с врха од тог високог кедра, и посадићу; с врха од младих грана његових одломићу гранчицу, и посадићу на гори високој и уздигнутој.
На високој гори Израиљевој посадићу је, и пустиће гране, и родиће, и постаће красан кедар, и под њим ће наставати свакојаке птице, у хладу грана његових наставаће.
И сва ће дрвета пољска познати да ја Господ снизих високо дрво и узвисих ниско дрво, посуших зелено дрво и учиних да озелени суво дрво. Ја Господ рекох, и учинићу.
Tähendamissõna kahest kotkast ja viinapuust
Ja mulle tuli Issanda sõna; ta ütles:
„Inimesepoeg, anna mõistatus ja lausu tähendamissõna Iisraeli soole
ning ütle: Nõnda ütleb Issand Jumal: Suur kotkas, suurte tiibadega, pikkade hoosulgedega, rikkaliku kirju sulestikuga, tuli Liibanonile ja haaras seedrilt ladva.
Ta katkus ära selle võsude tipud ja viis kaubitsejate maale, asetas kaupmeeste linna.
Siis ta võttis maa seemet ja heitis külvipõllule; võttis, pani otsekui paju rohke vee äärde.
See võrsus ja sai vohavaks, madalat kasvu viinapuuks, lehestik pööratud kotka poole ja juured tema all. Ja see sai viinapuuks, ajas harusid ja sirutas välja võrseid.
Aga oli veel üks suur kotkas, suurte tiibadega ja rohke sulestikuga; ja vaata, see viinapuu pööras oma juured tolle poole ja sirutas oma oksad temale vastu peenralt, kuhu see oli istutatud, et too kastaks teda paremini.
Heale põllule, rohke vee äärde oli see istutatud, et see oksi ajades ja vilja kandes võiks saada toredaks viinapuuks.
Ütle: Nõnda ütleb Issand Jumal: Kas sellest saab asja? Eks selle juured kista välja, vili muudeta kestaseks ja kõik värsked võsud kuivatata? See kuivab, ei ole tarvis tugevat käsivart ega palju rahvast, et seda juurte küljest lahti kiskuda.
Jah, vaata, see on istutatud, aga kas sellest saab asja? Eks see kuiva hoopis ära, kui idatuul seda puudutab? See kuivab oma kasvupeenral.”
Ja mulle tuli Issanda sõna; ta ütles:
„Ütle ometi vastupanijale soole: Eks te tea, mis see on? Ütle: Vaata, Paabeli kuningas tuli Jeruusalemma ja võttis selle kuninga ja vürstid ning viis need enese juurde Paabelisse.
Seejärel võttis ta ühe kuninglikust soost ja tegi temaga lepingu ning laskis tal vanduda; aga maa võimukandjad viis ta ära,
et kuningriik jääks jõuetuks ega ajaks ennast püsti, vaid hoolitseks, et ta leping jääks püsima.
Aga see hakkas temale vastu ja läkitas oma käskjalad Egiptusesse, et talle antaks hobuseid ja palju rahvast. Kas sellest saab asja? Kas pääseb see, kes niimoodi teeb? Kas pääseb lepingumurdja?
Nii tõesti kui ma elan, ütleb Issand Jumal, ta sureb selle kuninga asupaigas, tema juures Paabelis, kes tegi tema kuningaks, kelle vannet ta põlastas ja kelle lepingu ta murdis.
Vaarao suure sõjaväega ja hulga rahvaga ei aita teda sõjas, kui kuhjatakse piiramisvall ja ehitatakse piiramisseadmed paljude elude hävitamiseks.
Ta põlastas vannet ja murdis lepingu: vaata, kuigi ta andis oma käe, tegi ta ometi seda kõike - ta ei pääse!
Seepärast ütleb Issand Jumal nõnda: Nii tõesti kui ma elan, minu vande, mida ta põlastas, ja minu lepingu, mille ta murdis, laon ma tõepoolest tema pea peale.
Ma laotan oma võrgu tema peale ja ta püütakse minu püünisesse. Ma viin ta Paabelisse ja mõistan seal kohut tema üle truudusetuse pärast, mida ta on osutanud minu vastu.
Ja kõik ta põgenikud kõigis ta väehulkades langevad mõõga läbi, aga järelejäänud pillutatakse kõigi tuulte poole; ja te saate tunda, et mina, Issand, olen rääkinud.
Nõnda ütleb Issand Jumal: Aga mina ise võtan tipu kõrge seedri ladvast ja istutan selle maha; ma katkun selle võsude tippudest kõige õrnema ja istutan kõrgele ja järsule mäele.
Iisraeli kõrgele mäele istutan ma selle: see ajab oksi ja kannab vilja ning saab toredaks seedriks. Selle alla asuvad kõik linnud; kõik tiivulised elavad selle okste varjus.
Ja kõik metsapuud saavad tunda, et mina olen Issand, kes teeb madalaks kõrge puu, kõrgeks madala puu, kuivaks toore puu ja paneb haljendama kuivanud puu. Mina, Issand, olen rääkinud, ja ma teen seda.”
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible