Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
25:1
25:4
25:6
25:10
25:11
25:14
25:16
25:17
И бы́сть сло́во Госпо́дне ко мнѣ́ глаго́ля:
сы́не человѣ́чь, утверди́ лице́ твое́ на сы́ны Аммо́ни и прорцы́ на ня́,
и рече́ши сыно́мъ Аммо́нимъ [глаго́ля]: слы́шите сло́во Го́спода Адоная́, сiя́ глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь: поне́же пора́довастеся от святы́хъ мои́хъ, я́ко оскверне́на бы́ша, и о земли́ Изра́илевѣ, я́ко поги́бе, и о дому́ Иу́динѣ, я́ко отъи́де въ плѣне́нiе:
того́ ра́ди, се́, а́зъ предаю́ ва́съ сыно́мъ Кеде́млимъ въ наслѣ́дiе, и вселя́тся со имѣ́нiемъ свои́мъ въ тебѣ́ и поста́вятъ въ тебѣ́ селе́нiя своя́: ті́и поядя́тъ плоды́ твоя́, и ті́и испiю́тъ ту́къ тво́й:
и да́мъ гра́дъ Аммо́нь па́ствы велблю́довъ и сы́ны Аммо́ни на па́ству ове́цъ, и уразумѣ́ете, я́ко а́зъ Адонаи́ Госпо́дь.
Сего́ ра́ди та́ко глаго́летъ Госпо́дь Бо́гъ: поне́же восплеска́лъ еси́ руко́ю твое́ю и потопта́лъ ного́ю твое́ю и пора́довался еси́ душе́ю твое́ю о земли́ Изра́илевѣ,
того́ ра́ди, се́, а́зъ простру́ ру́ку мою́ на тя́ и да́мъ тя́ въ разграбле́нiе язы́комъ, и потреблю́ тя от люді́й и погублю́ тя от стра́нъ па́губою, и увѣ́си, я́ко а́зъ Адонаи́ Госпо́дь.
Сiя́ глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь: поне́же рече́ Моа́въ и Сии́ръ: се́, я́коже вси́ язы́цы, до́мъ Изра́илевъ и Иу́да,
сего́ ра́ди, се́, а́зъ разсла́блю мы́шцу Моа́влю от градо́въ кра́йнихъ его́, избра́нную зе́млю, до́мъ Иасиму́ѳовъ надъ исто́чникомъ гра́да примо́рскаго [ваелмо́на и карiаѳаи́ма]:
сы́ны Кеде́мли на сы́ны Аммо́ни да́хъ я́ въ наслѣ́дiе, я́ко да не бу́детъ па́мяти сыно́въ Аммо́нихъ во язы́цѣхъ:
и въ Моа́вѣ сотворю́ отмще́нiе, и увѣ́дятъ, я́ко а́зъ Госпо́дь.
Сiя́ глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь: поне́же сотвори́ Идуме́а, егда́ отмсти́ша ті́и отмще́нiемъ [во гнѣ́вѣ] до́му Иу́дову, и памятозло́бствоваша и отмсти́ша прю́ от ни́хъ:
того́ ра́ди сiя́ глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь: простру́ ру́ку мою́ на Идуме́ю и потреблю́ от нея́ человѣ́ки и ско́тъ и поста́влю ю́ пу́сту, и от Ѳема́нъ гони́ми мече́мъ паду́тъ:
и да́мъ отмще́нiе мое́ на Идуме́ю руко́ю люді́й мои́хъ Изра́иля, и сотворя́тъ во Идуме́и по гнѣ́ву моему́ и по я́рости мое́й, и увѣ́дятъ отмще́нiе мое́, глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь.
Сего́ ра́ди сiя́ глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь: поне́же сотвори́ша иноплеме́нницы во отмще́нiи и возста́виша ме́сть ра́дующеся все́ю душе́ю е́же потреби́ти да́же до вѣ́ка,
того́ ра́ди сiя́ глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь: се́, а́зъ простру́ ру́ку мою́ на иноплеме́нники, и потреблю́ кри́тянъ, и погублю́ оста́вшыя живу́щыя на примо́рiи,
и сотворю́ въ ни́хъ отмще́нiе вели́ко, во обличе́нiихъ я́рости моея́, и уразумѣ́ютъ, я́ко а́зъ Адонаи́ Госпо́дь, егда́ да́мъ отмще́нiе мое́ на ня́.
1 Пророчество против Аммона. 8 Против Моава. 12 Против Едома. 15 Против Филистимлян.
И было ко мне слово Господне:
сын человеческий! обрати лице твое к сынам Аммоновым и изреки на них пророчество,
и скажи сынам Аммоновым: слушайте слово Господа Бога: так говорит Господь Бог: за то, что ты о святилище Моем говоришь: «а! а!», потому что оно поругано, – и о земле Израилевой, потому что она опустошена, и о доме Иудином, потому что они пошли в плен, –
за то вот, Я отдам тебя в наследие сынам востока, и построят у тебя овчарни свои, и поставят у тебя шатры свои, и будут есть плоды твои и пить молоко твое.
Я сделаю Равву стойлом для верблюдов, и сынов Аммоновых – пастухами овец, и узнаете, что Я Господь.
Ибо так говорит Господь Бог: за то, что ты рукоплескал и топал ногою, и со всем презрением к земле Израилевой душевно радовался, –
за то вот, Я простру руку Мою на тебя и отдам тебя на расхищение народам, и истреблю тебя из числа народов, и изглажу тебя из числа земель; сокрушу тебя, и узнаешь, что Я Господь.
Так говорит Господь Бог: за то, что Моав и Сеир говорят: «вот и дом Иудин, как все народы!»,
за то вот, Я, начиная от городов, от всех пограничных городов его, красы земли, от Беф-Иешимофа, Ваалмеона и Кириафаима, открою бок Моава
для сынов востока и отдам его в наследие им, вместе с сынами Аммоновыми, чтобы сыны Аммона не упоминались более среди народов.
И над Моавом произведу суд, и узнают, что Я Господь.
Так говорит Господь Бог: за то, что Едом жестоко мстил дому Иудину и тяжко согрешил, совершая над ним мщение,
за то, так говорит Господь Бог: простру руку Мою на Едома и истреблю у него людей и скот, и сделаю его пустынею; от Фемана до Дедана все падут от меча.
И совершу мщение Мое над Едомом рукою народа Моего, Израиля; и они будут действовать в Идумее по Моему гневу и Моему негодованию, и узнают мщение Мое, говорит Господь Бог.
Так говорит Господь Бог: за то, что Филистимляне поступили мстительно и мстили с презрением в душе, на погибель, по вечной неприязни,
за то, так говорит Господь Бог: вот, Я простру руку Мою на Филистимлян, и истреблю Критян, и уничтожу остаток их на берегу моря;
и совершу над ними великое мщение наказаниями яростными; и узнают, что Я Господь, когда совершу над ними Мое мщение.
La parole de l'Éternel me fut adressée, en ces mots:
Fils de l'homme, tourne ta face vers les enfants d'Ammon, Et prophétise contre eux!
Tu diras aux enfants d'Ammon: Écoutez la parole du Seigneur, de l'Éternel! Ainsi parle le Seigneur, l'Éternel: Parce que tu as dit: Ah! ah! Sur mon sanctuaire qui était profané, Sur la terre d'Israël qui était dévastée, Et sur la maison de Juda qui allait en captivité,
Voici, je te donne en possession aux fils de l'Orient; Ils établiront au milieu de toi leurs enclos, Et ils y placeront leurs demeures; Ils mangeront tes fruits, Ils boiront ton lait.
Je ferai de Rabba un parc pour les chameaux, Et du pays des enfants d'Ammon un bercail pour les brebis. Et vous saurez que je suis l'Éternel.
Car ainsi parle le Seigneur, l'Éternel: Parce que tu as battu des mains Et frappé du pied, Parce que tu t'es réjoui dédaigneusement et du fond de l'âme Au sujet de la terre d'Israël,
Voici, j'étends ma main sur toi, Et je te livre en proie aux nations; Je t'extermine du milieu des peuples, Je te retranche du nombre des pays, Je te détruis. Et tu sauras que je suis l'Éternel.
Ainsi parle le Seigneur, l'Éternel: Parce que Moab et Séir ont dit: Voici, la maison de Juda est comme toutes les nations!
A cause de cela, voici, j'ouvre le territoire de Moab Du côté des villes, de ses villes frontières, L'ornement du pays, Beth Jeschimoth, Baal Meon et Kirjathaïm,
Je l'ouvre aux fils de l'orient Qui marchent contre les enfants d'Ammon, Et je le leur donne en possession, Afin que les enfants d'Ammon ne soient plus comptés parmi les nations.
J'exercerai mes jugements contre Moab. Et ils sauront que je suis l'Éternel.
Ainsi parle le Seigneur, l'Éternel: Parce qu'Édom s'est livré à la vengeance Envers la maison de Juda, Parce qu'il s'est rendu coupable Et s'est vengé d'elle,
Ainsi parle le Seigneur, l'Éternel: J'étends ma main sur Édom, J'en extermine les hommes et les bêtes, J'en fais un désert, de Théman à Dedan; Ils tomberont par l'épée.
J'exercerai ma vengeance sur Édom Par la main de mon peuple d'Israël; Il traitera Édom selon ma colère et ma fureur; Et ils reconnaîtront ma vengeance, Dit le Seigneur, l'Éternel.
Ainsi parle le Seigneur, l'Éternel: Parce que les Philistins se sont livrés à la vengeance, Parce qu'ils se sont vengés dédaigneusement et du fond de l'âme, Voulant tout détruire, dans leur haine éternelle,
Ainsi parle le Seigneur, l'Éternel: Voici, j'étends ma main sur les Philistins, J'extermine les Kéréthiens, Et je détruis ce qui reste sur la côte de la mer.
J'exercerai sur eux de grandes vengeances, En les châtiant avec fureur. Et ils sauront que je suis l'Éternel, Quand j'exercerai sur eux ma vengeance.
Цр҃ко́внослав
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
И҆ бы́сть сло́во гдⷭ҇не ко мнѣ̀ гл҃ѧ:
сы́не человѣ́чь, ᲂу҆твердѝ лицѐ твоѐ на сы́ны а҆ммѡ̑ни и҆ прорцы̀ на нѧ̀,
и҆ рече́ши сынѡ́мъ а҆ммѡ̑нимъ (глаго́лѧ): слы́шите сло́во гдⷭ҇а а҆дѡнаѧ̀, сїѧ̑ гл҃етъ а҆дѡнаі̀ гдⷭ҇ь: поне́же пора́довастесѧ ѡ҆ ст҃ы́хъ мои́хъ, ꙗ҆́кѡ ѡ҆сквернє́на бы́ша, и҆ ѡ҆ землѝ і҆и҃левѣ, ꙗ҆́кѡ поги́бе, и҆ ѡ҆ домꙋ̀ і҆ꙋ́динѣ, ꙗ҆́кѡ ѿи́де въ плѣне́нїе:
тогѡ̀ ра́ди, сѐ, а҆́зъ предаю̀ ва́съ сынѡ́мъ кедє́млимъ въ наслѣ́дїе, и҆ вселѧ́тсѧ со и҆мѣ́нїемъ свои́мъ въ тебѣ̀ и҆ поста́вѧтъ въ тебѣ̀ селє́нїѧ своѧ̑: ті́и поѧдѧ́тъ плоды̀ твоѧ̑, и҆ ті́и и҆спїю́тъ тꙋ́къ тво́й:
и҆ да́мъ гра́дъ а҆ммѡ́нь па̑ствы вельблю́дѡвъ и҆ сы́ны а҆ммѡ̑ни на па́ствꙋ ѻ҆ве́цъ, и҆ ᲂу҆разꙋмѣ́ете, ꙗ҆́кѡ а҆́зъ а҆дѡнаі̀ гдⷭ҇ь.
Сегѡ̀ ра́ди та́кѡ гл҃етъ гдⷭ҇ь бг҃ъ: поне́же восплеска́лъ є҆сѝ рꙋко́ю твое́ю и҆ потопта́лъ ного́ю твое́ю и҆ пора́довалсѧ є҆сѝ дꙋше́ю твое́ю ѡ҆ землѝ і҆и҃левѣ,
тогѡ̀ ра́ди, сѐ, а҆́зъ прострꙋ̀ рꙋ́кꙋ мою̀ на тѧ̀ и҆ да́мъ тѧ̀ въ разграбле́нїе ꙗ҆зы́кѡмъ, и҆ потреблю́ тѧ ѿ люді́й и҆ погꙋблю́ тѧ ѿ стра́нъ па́гꙋбою, и҆ ᲂу҆вѣ́си, ꙗ҆́кѡ а҆́зъ а҆дѡнаі̀ гдⷭ҇ь.
Сїѧ̑ гл҃етъ а҆дѡнаі̀ гдⷭ҇ь: поне́же речѐ мѡа́въ и҆ сиі́ръ: сѐ, ꙗ҆́коже всѝ ꙗ҆зы́цы, до́мъ і҆и҃левъ и҆ і҆ꙋ́да,
сегѡ̀ ра́ди, сѐ, а҆́зъ разсла́блю мы́шцꙋ мѡа́влю ѿ градѡ́въ кра́йнихъ є҆гѡ̀, и҆збра́ннꙋю зе́млю, до́мъ і҆асїмꙋ́ѳовъ над̾ и҆сто́чникомъ гра́да примо́рскагѡ (ваелмѡ́на и҆ карїаѳаі́ма):
сы́ны кедє́мли на сы́ны а҆ммѡ̑ни да́хъ ѧ҆̀ въ наслѣ́дїе, ꙗ҆́кѡ да не бꙋ́детъ па́мѧти сынѡ́въ а҆ммѡ́нихъ во ꙗ҆зы́цѣхъ:
и҆ въ мѡа́вѣ сотворю̀ ѿмще́нїе, и҆ ᲂу҆вѣ́дѧтъ, ꙗ҆́кѡ а҆́зъ гдⷭ҇ь.
Сїѧ̑ гл҃етъ а҆дѡнаі̀ гдⷭ҇ь: поне́же сотворѝ і҆дꙋме́а, є҆гда̀ ѿмсти́ша ті́и ѿмще́нїемъ (во гнѣ́вѣ) до́мꙋ і҆ꙋ́довꙋ, и҆ памѧтоѕло́бствоваша и҆ ѿмсти́ша прю̀ ѿ ни́хъ:
тогѡ̀ ра́ди сїѧ̑ гл҃етъ а҆дѡнаі̀ гдⷭ҇ь: прострꙋ̀ рꙋ́кꙋ мою̀ на і҆дꙋме́ю и҆ потреблю̀ ѿ неѧ̀ человѣ́ки и҆ ско́тъ и҆ поста́влю ю҆̀ пꙋ́стꙋ, и҆ ѿ ѳема̑нъ гони́ми мече́мъ падꙋ́тъ:
и҆ да́мъ ѿмще́нїе моѐ на і҆дꙋме́ю рꙋко́ю люді́й мои́хъ і҆и҃лѧ, и҆ сотворѧ́тъ во і҆дꙋме́и по гнѣ́вꙋ моемꙋ̀ и҆ по ꙗ҆́рости мое́й, и҆ ᲂу҆вѣ́дѧтъ ѿмще́нїе моѐ, гл҃етъ а҆дѡнаі̀ гдⷭ҇ь.
Сегѡ̀ ра́ди сїѧ̑ гл҃етъ а҆дѡнаі̀ гдⷭ҇ь: поне́же сотвори́ша и҆ноплемє́нницы во ѿмще́нїи и҆ возста́виша ме́сть ра́дꙋющесѧ все́ю дꙋше́ю є҆́же потреби́ти да́же до вѣ́ка,
тогѡ̀ ра́ди сїѧ̑ гл҃етъ а҆дѡнаі̀ гдⷭ҇ь: сѐ, а҆́зъ прострꙋ̀ рꙋ́кꙋ мою̀ на и҆ноплеме́нники, и҆ потреблю̀ кри́тѧнъ, и҆ погꙋблю̀ ѡ҆ста́вшыѧ живꙋ́щыѧ на примо́рїи,
и҆ сотворю̀ въ ни́хъ ѿмще́нїе вели́ко, во ѡ҆бличе́нїихъ ꙗ҆́рости моеѧ̀, и҆ ᲂу҆разꙋмѣ́ютъ, ꙗ҆́кѡ а҆́зъ а҆дѡнаі̀ гдⷭ҇ь, є҆гда̀ да́мъ ѿмще́нїе моѐ на нѧ̀.