Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
31:1
31:2
31:4
31:7
31:9
31:10
31:13
31:17
Глава 32
32:1
32:5
32:6
32:8
32:10
32:11
32:14
32:16
32:17
32:20
32:22-23
32:24-25
32:26
32:27
32:28
32:29
32:30
32:31
32:32
И бы́сть во единонадеся́тое лѣ́то, въ тре́тiй ме́сяцъ, во еди́нъ де́нь ме́сяца, бы́сть сло́во Госпо́дне ко мнѣ́ глаго́ля:
сы́не человѣ́чь, рцы́ фарао́ну царю́ Еги́петску и мно́жеству его́: кому́ уподо́билъ еси́ себе́ въ высотѣ́ твое́й?
Се́, Ассу́ръ кипари́съ въ Лива́нѣ, до́бръ отра́сльми и высо́къ вели́чествомъ и ча́стъ покро́вомъ, и средѣ́ о́блакъ бы́сть вла́сть его́:
вода́ воспита́ его́, бе́здна вознесе́ его́, рѣ́ки своя́ приведе́ о́крестъ садо́въ свои́хъ, и соста́вы своя́ испусти́ во вся́ древеса́ полева́я.
Сего́ ра́ди вознесе́ся вели́чество его́ па́че всѣ́хъ древе́съ по́льныхъ, разшири́шася вѣ́твiе его́, и вознесо́шася отра́сли его́ от воды́ мно́ги, егда́ протяже́ся.
Во отра́слехъ его́ возгнѣзди́шася вся́ пти́цы небе́сныя, и подъ вѣ́твьми его́ ражда́хуся вси́ звѣ́рiе по́льнiи, подъ сѣ́нiю его́ всели́ся все́ мно́жество язы́ковъ.
И бы́сть до́бръ въ высотѣ́ свое́й мно́жества ра́ди вѣ́твiй свои́хъ, я́ко бѣ́ша коре́нiе его́ въ водѣ́ мно́зѣ.
И кипари́си не таковы́ въ раи́ Бо́жiи, и со́сны неподо́бны отра́слемъ его́, и е́лiе не бы́сть подо́бно вѣ́твiямъ его́: вся́кое дре́во, е́же въ раи́ Бо́жiи, не бы́сть подо́бно ему́ въ добро́тѣ его́, мно́жества ра́ди вѣ́твiй его́.
Добра́ сотвори́хъ его́ во мно́жествѣ вѣ́твiй его́, и возревнова́ша ему́ древеса́ ра́йская сла́дости Бо́жiя.
Того́ ра́ди сiя́ глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь: поне́же бы́лъ еси́ вели́къ вели́чествомъ и да́лъ еси́ вла́сть свою́ во среди́ну о́блакъ, и вознесе́ся се́рдце его́ въ высотѣ́ его́, и ви́дѣхъ, егда́ вознесе́ся:
и преда́хъ его́ въ ру́цѣ кня́зя язы́ческа, и сотвори́ па́губу его́, по нече́стiю его́.
И изгна́хъ его́ а́зъ, и потреби́ша его́ чужді́и губи́телiе от язы́къ, и поверго́ша его́ на гора́хъ: и во всѣ́хъ де́брехъ падо́ша вѣ́тви его́, и сотро́шася отра́сли его́ на вся́цѣмъ по́ли земнѣ́мъ, и снидо́ша от покро́ва его́ вси́ лю́дiе язы́ковъ и разори́ша его́.
Во паде́нiи его́ почи́ша вся́ пти́цы небе́сныя, и на сте́блiехъ его́ бы́ша вси́ звѣ́рiе се́лнiи,
я́ко да не возно́сятся вели́чествомъ свои́мъ вся́ древеса́, я́же въ водѣ́, и не дадя́тъ вла́сти своея́ средѣ́ о́блакъ, и не ста́нутъ въ высотѣ́ и́хъ къ нему́ вси́ пiю́щiи во́ду, вси́ отда́ни бы́ша во сме́рть во глубину́ земли́, средѣ́ сыно́въ человѣ́ческихъ къ низходя́щымъ въ про́пасть.
Сiя́ глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь: въ о́ньже де́нь сведе́ся во а́дъ, пла́кася о не́мъ бе́здна: и удержа́хъ рѣ́ки ея́ и возбрани́хъ мно́жеству во́дъ, и поме́рче о не́мъ Лива́нъ, и вся́ древеса́ полева́я о не́мъ разсла́бишася:
от гла́са паде́нiя его́ потрясо́шася язы́цы, егда́ свожда́хъ его́ во а́дъ со снизходя́щими въ ро́въ, и утѣша́ху его́ въ земли́ до́лнѣйшей вся́ древеса́ сла́дости, и избра́нная и до́брая Лива́нова, вся́ пiю́щая во́ду:
и та́ бо сведо́шася съ ни́мъ во а́дъ со я́звеными от меча́, и сѣ́мя его́, и живу́щiи подъ покро́вомъ его́ средѣ́ жи́зни своея́ погибо́ша.
Кому́ уподо́бился еси́ си́лою и сла́вою и вели́чествомъ во древесѣ́хъ сла́дости? Слѣ́зи и сни́ди со древеса́ми сла́дости во глубину́ земну́ю: средѣ́ необрѣ́заныхъ у́спнеши со я́звеными мече́мъ: та́ко фарао́нъ и все́ мно́жество крѣ́пости его́, глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь.
И бы́сть во второена́десять лѣ́то, во вторыйна́десять ме́сяцъ, во еди́нъ де́нь ме́сяца,
бы́сть сло́во Госпо́дне ко мнѣ́ глаго́ля: сы́не человѣ́чь, возми́ пла́чь на фарао́на царя́ Еги́петска и рече́ши ему́: льву́ язы́ковъ уподо́бился еси́ ты́, и я́ко змі́й вели́кiй, и́же въ мо́ри, и би́лъ еси́ рога́ми въ рѣка́хъ твои́хъ, и возмуща́лъ еси́ во́ду нога́ма твои́ма, и попира́лъ еси́ рѣ́ки твоя́.
Сiя́ глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь: и возложу́ на тя́ сѣ́ти моя́ въ собра́нiи люді́й мно́гихъ,
и изведу́ тя у́дою мое́ю, и простру́ тя на земли́: поля́ напо́лнятся тебе́, и посажду́ на тебѣ́ вся́ пти́цы небе́сныя, и насы́щу тобо́ю вся́ звѣ́ри всея́ земли́:
и пове́ргу пло́ти твоя́ на гора́хъ, и напо́лню кро́вiю твое́ю всю́ зе́млю,
и напiе́тся земля́ от гно́я твоего́, от мно́жества твоего́ на гора́хъ: и де́бри напо́лню от тебе́,
и покры́ю не́бо, егда́ уга́снеши, и помрачу́ звѣ́зды его́, со́лнце во о́блацѣ сокры́ю, и луна́ не яви́тъ свѣ́та своего́:
вся́ свѣти́ла небе́сная помрачу́ на тя́ и да́мъ тму́ на зе́млю твою́, глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь.
И разгнѣ́ваю сердца́ люді́й мно́гихъ, егда́ изведу́ плѣ́нники твоя́ во язы́ки, въ зе́млю, ея́же не зна́лъ еси́.
И уны́ютъ о тебѣ́ язы́цы мно́зи, и ца́рiе и́хъ у́жасомъ ужа́снутся о тебѣ́, егда́ налети́тъ ме́чь мо́й на ли́ца и́хъ, ча́юще паде́нiя своего́ от дне́ паде́нiя твоего́.
Я́ко сiя́ глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь: ме́чь царя́ Вавило́нска прiи́детъ тебѣ́, мечьми́ исполи́новъ, и поражу́ крѣ́пость твою́:
губи́телiе от язы́къ вси́, и погубя́тъ укори́зну Еги́петску, и сокруши́тся вся́ крѣ́пость его́.
И погублю́ вся́ скоты́ его́ от воды́ мно́ги, и не возмути́тъ ея́ нога́ человѣ́ческа ктому́, и стопа́ ско́тiя не сту́питъ на ню́.
Та́ко тогда́ умо́лкнутъ во́ды и́хъ, и рѣ́ки и́хъ я́ко еле́й потеку́тъ, глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь,
егда́ да́мъ Еги́пта въ па́губу, и опустѣ́етъ земля́ съ полното́ю свое́ю, егда́ разсѣ́ю вся́ живу́щыя на не́й, и увѣ́дятъ, я́ко а́зъ е́смь Госпо́дь.
Пла́чь е́сть, и воспла́чешися о не́мъ, и дще́ри язы́ческiя воспла́чутся о не́мъ, надъ Еги́птомъ и надъ все́ю си́лою его́ воспла́чутся, глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь.
И бы́сть во второена́десять лѣ́то, пе́рваго ме́сяца въ пятыйна́десять де́нь, бы́сть сло́во Госпо́дне ко мнѣ́ глаго́ля:
сы́не человѣ́чь, воспла́чися о крѣ́пости Еги́петстѣй [прекланя́я преведи́ его́]: и сведу́тъ дще́рей его́ ме́ртвыхъ язы́цы во глубину́ земну́ю ко низходя́щымъ въ про́пасть.
От во́дъ благолѣ́пно сни́ди и поспи́ съ необрѣ́заными.
Средѣ́ я́звеныхъ мече́мъ паду́тъ съ ни́мъ, и у́спнетъ вся́ крѣ́пость его́.
И реку́тъ ти́ исполи́ни: во глубинѣ́ про́пасти бу́ди, кого́ лу́чши еси́ ты́? сни́ди и ля́зи съ необрѣ́заными средѣ́ я́звеныхъ мече́мъ.
Та́мо Ассу́ръ и ве́сь со́нмъ его́, и вси́ я́звенiи та́мо да́шася, и гро́бъ и́хъ во глубинѣ́ про́пасти, и бы́сть со́нмъ его́ о́крестъ гро́ба его́, вси́ я́звенiи па́дшiи мече́мъ,
и́же да́ша гро́бы его́ во сте́гнѣхъ рва́, и бы́сть со́нмъ его́ о́крестъ гро́ба его́, вси́ ті́и я́звенiи па́дающiи мече́мъ, и́же да́ша стра́хъ сво́й на земли́ живы́хъ.
Та́мо Ела́мъ и вся́ си́ла его́ о́крестъ гро́ба его́, вси́ я́звенiи па́дшiи мече́мъ и низходя́щiи необрѣ́зани во глубину́ земну́ю, да́вшiи стра́хъ сво́й на земли́ живы́хъ:
и прiя́ша муче́нiе свое́ съ низходя́щими въ про́пасть, средѣ́ я́звеныхъ.
Та́мо да́шася Мосо́хъ, и Ѳове́ль, и вся́ си́ла его́, о́крестъ гро́ба его́, вси́ необрѣ́заннiи я́звенiи от меча́, да́вшiи стра́хъ сво́й на земли́ жи́зни.
И успо́ша со исполи́ны па́дшими от вѣ́ка, и́же снидо́ша во а́дъ во ору́жiи во́инстѣмъ и положи́ша мечы́ своя́ подъ главы́ своя́, и бы́ша беззако́нiя и́хъ на косте́хъ и́хъ, я́ко устраши́ша всѣ́хъ во житiи́ свое́мъ, и стра́хъ си́льнымъ бы́ша на земли́ живу́щымъ.
И ты́ посредѣ́ необрѣ́занныхъ сокруши́шися и поспи́ши со я́звеными мече́мъ.
Та́мо Едо́мъ и ца́рiе его́ и вси́ кня́зи Ассу́ровы, да́вшiи крѣ́пость свою́ на я́зву ме́чную: сі́и со я́звеными успо́ша, съ низходя́щими въ ро́въ.
Та́мо кня́зи сѣ́верстiи вси́, та́мо вси́ воево́ды Ассу́ровы, и́же сведе́ни бы́ша со я́звеными со стра́хомъ свои́мъ и со крѣ́постiю свое́ю стыдя́щеся, успо́ша необрѣ́заннiи со я́звеными мече́мъ, и прiя́ша муче́нiе свое́ съ низходя́щими въ про́пасть.
Тѣ́хъ у́зритъ ца́рь фарао́нъ и утѣ́шится о все́й крѣ́пости и́хъ: фарао́нъ и я́звенiи мече́мъ и вся́ си́ла его́, глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь.
Я́ко да́хъ стра́хъ мо́й на земли́ жи́зни, и у́спнетъ средѣ́ необрѣ́занныхъ со я́звеными мече́мъ фарао́нъ, и все́ мно́жество его́ съ ни́мъ, глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь.
Im elften Jahr unserer Verbannung, am 1. Tag des 3. Monats, erging das Wort des HERRN an mich, er sagte:
»Du Mensch, sag zum Pharao, dem König von Ägypten, mit seinem ganzen stolzen Heer:
́Wie mächtig du bist! Womit kann ich dich vergleichen?
Du bist wie eine prächtige Zeder auf dem Libanon! Ihre mächtigen Zweige geben reichlich Schatten. Sie ist hoch gewachsen, ihr Wipfel reicht bis in die Wolken.
Das Wasser, das aus der Tiefe kommt, hat sie so groß gemacht; das Meer in der Tiefe der Erde speist die Quellen, die rings um sie aufbrechen und das Feld bewässern.
Darum wurde sie größer als alle anderen Bäume und breitete ihre mächtigen Äste weit aus.
Die Vögel bauten in den Zweigen ihre Nester und das Wild warf in ihrem Schutz seine Jungen. Ganze Völker wohnten in ihrem Schatten.
Schön war sie und stattlich mit ihrer breiten Krone; denn ihre Wurzeln hatten reichlich Wasser.
Keine andere Zeder war so prächtig wie sie, keine Zypresse und keine Platane hatte so mächtige Äste; nicht einmal die Bäume im Garten Gottes konnten es mit ihr aufnehmen.
Ich hatte sie so schön gemacht, dass alle Bäume im Paradies sie beneideten.
Doch nun sagt der HERR, der mächtige Gott: Weil ihre Größe ihr zu Kopf gestiegen und sie überheblich geworden ist,
rufe ich einen mächtigen König herbei. Er wird seine Grausamkeit an ihr auslassen; denn ich habe sie verstoßen.
Aus der Ferne kommt ein erbarmungsloses Volk und fällt sie. Da liegt sie dann auf den Bergen und die abgeschlagenen Äste füllen die Täler und Schluchten. Die Völker, die in ihrem Schatten gewohnt haben, ergreifen die Flucht.
Die Vögel setzen sich achtlos auf den gefällten Stamm und über die Äste läuft das Wild.
Kein Baum, und stehe er noch so nah am Wasser, soll mehr so groß und mächtig werden, seinen Wipfel in die Wolken strecken und sich stolz über andere erheben. Jeder hohe Baum wird gefällt und kommt in die Totenwelt, genauso wie alle Menschen.
Der HERR, der mächtige Gott, sagt: An dem Tag, an dem ich die Riesenzeder in die Totenwelt stürze, trauert das Wasser in der Tiefe der Erde, die Flüsse fließen nicht mehr und die Quellen versiegen. Auch der Libanon trauert, alle Bäume in Feld und Wald verdorren.
Wenn ich die Zeder mit gewaltigem Krachen in die Totenwelt hinabstürze, zittern alle Völker vor Angst. Drunten aber freuen sich die Prachtbäume, die Bäume des Libanons und alle mächtigen Bäume, die am Wasser standen, und trösten sich damit, dass auch die große Zeder ihr Schicksal teilt.
Auch alle ihre Helfer, die unter ihrem Schatten gewohnt haben, müssen mit ihr hinunter an den Ort, wo die Erschlagenen sind.
Du prächtige Zeder, wer kann sich an Größe und Herrlichkeit mit dir vergleichen? Und doch musst du mit all den prächtigen Bäumen in die Totenwelt hinunter. Dort liegst du dann in der Tiefe, bei den Erschlagenen und Unbestatteten. So ergeht es dem Pharao und seinem ganzen großen Volk.́ Das sagt der HERR, der mächtige Gott.«
Im zwölften Jahr unserer Verbannung, am 1. Tag des 12. Monats, erging das Wort des HERRN an mich, er sagte:
»Du Mensch, stimme die Totenklage an über den Pharao, den König von Ägypten! Sag zu ihm:
́Von allen Königen warst du der größte,
du Drachenungetüm im weiten Meer!
Aus deiner Nase schossen Wasserstrahlen,
mit deinen Füßen wühltest du im Schlamm,
dein Toben machte jedes Wasser trüb.́
Und dann fahre fort: ́So spricht der HERR, der mächtige Gott: Ich werde mein Fangnetz ausspannen! Die Heere vieler Völker werde ich gegen dich aufbieten, die werden dich in meinem Netz einfangen und aus dem Meer ziehen.
Dann schleudere ich dich auf das Land und werfe dich allen Raubvögeln und wilden Tieren der Erde zum Fraß hin.
Dein Leichnam wird die Berge bedecken und die Täler ausfüllen;
dein Blut wird das Land tränken, es wird von den Bergen herabströmen und die Bäche anschwellen lassen.
Während ich das Strafgericht an dir vollziehe, bedecke ich den Himmel mit düsteren Wolken, sodass Sonne, Mond und Sterne verschwinden.
Deinetwegen mache ich alle hellen Lichter am Himmel dunkel und breite Finsternis über dein Land. Das sage ich, der HERR, der mächtige Gott.
Viele Völker werden in Unruhe gestürzt werden, wenn die Nachricht von deinem Fall zu ihnen kommt – sogar Völker, von denen du noch nie gehört hast.
Das Strafgericht, das ich an dir vollziehe, wird sie mit Schauder erfüllen; ihre Könige werden von Entsetzen geschüttelt, wenn sie mich das Schwert schwingen sehen und deinen Untergang erleben.
Denn das sage ich, der mächtige Gott: Der König von Babylon wird mit seinem Heer gegen dich heranziehen.
Seinem Befehl gehorchen die erbarmungslosesten der Völker; durch sie vernichte ich deine ganze stolze Heeresmacht.
Auch alles Vieh im Land vernichte ich; kein Huf und kein Menschenfuß wird mehr an den Tränkstellen das Wasser trüben.
Ruhig und ungestört wird der Nil in seinem Bett dahinfließen, so glatt wie Öl. Das sage ich, der mächtige Gott.
Ich fege Ägypten leer und mache es zur Wüste, alle seine Bewohner erschlage ich. Dann werden sie erkennen, dass ich der HERR bin.́
Diese Totenklage werden die Frauen aller Völker anstimmen. Sie sollen Ägypten und sein stolzes Heer wie einen Toten betrauern. Das sage ich, der HERR, der mächtige Gott.«
Im zwölften Jahr unserer Verbannung, am 15. Tag des Monats, erging das Wort des HERRN an mich, er sagte:
»Du Mensch, singe im Voraus das Lied vom Untergang der stolzen ägyptischen Heeresmacht! Schicke sie mit diesem Lied hinunter an den Ort tief unter der Erde, wo schon die Kriegsleute vieler anderer Völker ein unrühmliches Ende genommen haben! Sag zu Ägypten:
́Meinst du, du wärst schöner als andere und würdest bevorzugt behandelt? Hinunter mit dir zu den Toten! In die tiefste Tiefe zu denen, die kein ordentliches Begräbnis bekommen haben!
Bei den Erschlagenen und Hingerichteten sollst du liegen mit deiner ganzen stolzen Heeresmacht!
Die Helden, die schon drunten bei den Toten sind, sagen über euch und eure Helfer: Sie sind also auch hier unten angekommen! Da liegen sie nun, erschlagen und unbestattet!
Da drunten erwartet dich Assur mit seinem ganzen Heer, lauter durchs Schwert erschlagene Männer. Als sie noch lebten, haben sie die Völker der Erde in Furcht und Schrecken versetzt; aber jetzt liegen sie in der tiefsten Grube, der König in der Mitte und rings um ihn seine Kriegsleute.
Da drunten erwartet dich Elam mit seinem ganzen stolzen Heer, lauter durchs Schwert erschlagene Männer. Als sie noch lebten, haben sie die Völker der Erde in Furcht und Schrecken versetzt; nun liegen sie an dem Ort tief unter der Erde bei den Erschlagenen, der König in der Mitte und rings um ihn seine Kriegsleute. Niemand hat sie ordentlich begraben und so liegen sie mitten unter den Erschlagenen und müssen ihre Schande tragen zusammen mit allen, die ein unrühmliches Ende genommen haben.
Da drunten erwartet dich Meschech-Tubal mit seinem ganzen stolzen Heer. Als sie noch lebten, haben sie die Völker der Erde in Furcht und Schrecken versetzt; nun liegen sie erschlagen ohne ein ordentliches Begräbnis bei den Toten, der König in der Mitte und rings um ihn seine Kriegsleute.
Sie haben keinen Ehrenplatz unter den Toten wie die Helden der Vorzeit, die nach dem Tod in der Schlacht mit voller Rüstung in die Totenwelt gelangt sind; man begrub sie, das Schwert unter den Kopf gelegt und vom Schild bedeckt. Auch sie verbreiteten Schrecken unter den Völkern.
Nun musst auch du, Ägypten, hinunter zu denen, die vom Schwert erschlagen wurden und kein ordentliches Begräbnis bekommen haben!
Auch Edom erwartet dich drunten mit seinen Königen und Fürsten, lauter tapfere Kämpfer, aber in der Totenwelt liegen sie bei den Erschlagenen und Hingerichteten, die kein ordentliches Begräbnis bekommen haben.
Auch die Könige des Nordens und alle Phönizier erwarten dich. Sie haben als tapfere Kämpfer Furcht und Schrecken verbreitet, aber sie mussten hinunter zu den Erschlagenen und Hingerichteten und müssen ihre Schande tragen zusammen mit denen, die ein unrühmliches Ende genommen haben.́
Sie alle wird der Pharao dort unten antreffen und das wird ihn darüber trösten, dass sein ganzes stolzes Heer verloren ist. Denn todgeweiht ist er mit seiner ganzen Heeresmacht; das sage ich, der HERR, der mächtige Gott.
Ich habe es zugelassen, dass er unter den Völkern Furcht und Schrecken verbreitet hat; jetzt aber ist sein Platz bei den Erschlagenen und Hingerichteten, die kein ordentliches Begräbnis bekommen haben. So ergeht es dem Pharao und seinem ganzen stolzen Heer. Das sage ich, der HERR, der mächtige Gott.«
Синодальный
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
1 Величие фараона, как большое дерево, высокое и со множеством ветвей. 10 Чужеземцы срубили его, ветви его упали. 14 «Шумом падения его Я привел в трепет народы».
В одиннадцатом году, в третьем месяце, в первый день месяца, было ко мне слово Господне:
сын человеческий! скажи фараону, царю Египетскому, и народу его: кому ты равняешь себя в величии твоем?
Вот, Ассур был кедр на Ливане, с красивыми ветвями и тенистою листвою, и высокий ростом; вершина его находилась среди толстых сучьев.
Воды растили его, бездна поднимала его, реки ее окружали питомник его, и она протоки свои посылала ко всем деревам полевым.
Оттого высота его перевысила все дерева полевые, и сучьев на нем было много, и ветви его умножались, и сучья его становились длинными от множества вод, когда он разрастался.
На сучьях его вили гнезда всякие птицы небесные, под ветвями его выводили детей всякие звери полевые, и под тенью его жили всякие многочисленные народы.
Он красовался высотою роста своего, длиною ветвей своих, ибо корень его был у великих вод.
Кедры в саду Божием не затемняли его; кипарисы не равнялись сучьям его, и каштаны не были величиною с ветви его, ни одно дерево в саду Божием не равнялось с ним красотою своею.
Я украсил его множеством ветвей его, так что все дерева Едемские в саду Божием завидовали ему.
Посему так сказал Господь Бог: за то, что ты высок стал ростом и вершину твою выставил среди толстых сучьев, и сердце его возгордилось величием его, –
за то Я отдал его в руки властителю народов; он поступил с ним, как надобно; за беззаконие его Я отверг его.
И срубили его чужеземцы, лютейшие из народов, и повергли его на горы; и на все долины упали ветви его; и сучья его сокрушились на всех лощинах земли, и из-под тени его ушли все народы земли, и оставили его.
На обломках его поместились всякие птицы небесные, и в сучьях были всякие полевые звери.
Это для того, чтобы никакие дерева при водах не величались высоким ростом своим и не поднимали вершины своей из среды толстых сучьев, и чтобы не прилеплялись к ним из-за высоты их дерева, пьющие воду; ибо все они будут преданы смерти, в преисподнюю страну вместе с сынами человеческими, отшедшими в могилу.
Так говорит Господь Бог: в тот день, когда он сошел в могилу, Я сделал сетование о нем, затворил ради него бездну и остановил реки ее, и задержал большие воды и омрачил по нем Ливан, и все дерева полевые были в унынии по нем.
Шумом падения его Я привел в трепет народы, когда низвел его в преисподнюю, к отшедшим в могилу, и обрадовались в преисподней стране все дерева Едема, отличные и наилучшие Ливанские, все, пьющие воду;
ибо и они с ним отошли в преисподнюю, к пораженным мечом, и союзники его, жившие под тенью его, среди народов.
Итак которому из дерев Едемских равнялся ты в славе и величии? Но теперь наравне с деревами Едемскими ты будешь низведен в преисподнюю, будешь лежать среди необрезанных, с пораженными мечом. Это фараон и все множество народа его, говорит Господь Бог.
1 Пророчество об осуждении фараона: пойман в сеть Господа и брошен на поле. 11 Меч царя Вавилонского уничтожит гордость Египта. 17 Народ Египетский будет низринут с отходящими в могилу, где Ассур, Елам, Едом, Сидон. Падшие необрезанные сошли в преисподнюю с воинским оружием своим; среди них будет положен фараон и все его множество.
В двенадцатом году, в двенадцатом месяце, в первый день месяца, было ко мне слово Господне:
сын человеческий! подними плач о фараоне, царе Египетском, и скажи ему: ты, как молодой лев между народами и как чудовище в морях, кидаешься в реках твоих, и мутишь ногами твоими воды, и попираешь потоки их.
Так говорит Господь Бог: Я закину на тебя сеть Мою в собрании многих народов, и они вытащат тебя Моею мрежею.
И выкину тебя на землю, на открытом поле брошу тебя, и будут садиться на тебя всякие небесные птицы, и насыщаться тобою звери всей земли.
И раскидаю мясо твое по горам, и долины наполню твоими трупами.
И землю плавания твоего напою кровью твоею до самых гор; и рытвины будут наполнены тобою.
И когда ты угаснешь, закрою небеса и звезды их помрачу, солнце закрою облаком, и луна не будет светить светом своим.
Все светила, светящиеся на небе, помрачу над тобою и на землю твою наведу тьму, говорит Господь Бог.
Приведу в смущение сердце многих народов, когда разглашу о падении твоем между народами, по землям, которых ты не знал.
И приведу тобою в ужас многие народы, и цари их содрогнутся о тебе в страхе, когда мечом Моим потрясу перед лицем их, и поминутно будут трепетать каждый за душу свою в день падения твоего.
Ибо так говорит Господь Бог: меч царя Вавилонского придет на тебя.
От мечей сильных падет народ твой; все они – лютейшие из народов, и уничтожат гордость Египта, и погибнет все множество его.
И истреблю весь скот его при великих водах, и вперед не будет мутить их нога человеческая, и копыта скота не будут мутить их.
Тогда дам покой водам их, и сделаю, что реки их потекут, как масло, говорит Господь Бог.
Когда сделаю землю Египетскую пустынею, и когда лишится земля всего, наполняющего ее; когда поражу всех живущих на ней, тогда узнают, что Я Господь.
Вот плачевная песнь, которую будут петь; дочери народов будут петь ее; о Египте и обо всем множестве его будут петь ее, говорит Господь Бог.
В двенадцатом году, в пятнадцатый день того же месяца, было ко мне слово Господне:
сын человеческий! оплачь народ Египетский, и низринь его, его и дочерей знаменитых народов в преисподнюю, с отходящими в могилу.
Кого ты превосходишь? сойди, и лежи с необрезанными.
Те падут среди убитых мечом, и он отдан мечу; влеките его и все множество его.
Среди преисподней будут говорить о нем и о союзниках его первые из героев; они пали и лежат там между необрезанными, сраженные мечом.
Там Ассур и все полчище его, вокруг него гробы их, все пораженные, павшие от меча.
Гробы его поставлены в самой глубине преисподней, и полчище его вокруг гробницы его, все пораженные, павшие от меча, те, которые распространяли ужас на земле живых.
Так Елам со всем множеством своим вокруг гробницы его, все они пораженные, павшие от меча, которые необрезанными сошли в преисподнюю, которые распространили собою ужас на земле живых и несут позор свой с отшедшими в могилу.
Среди пораженных дали ложе ему со всем множеством его; вокруг него гробы их, все необрезанные, пораженные мечом; и как они распространяли ужас на земле живых, то и несут на себе позор наравне с отшедшими в могилу и положены среди пораженных.
Там Мешех и Фувал со всем множеством своим; вокруг него гробы их, все необрезанные, пораженные мечом, потому что они распространяли ужас на земле живых.
Не должны ли и они лежать с павшими героями необрезанными, которые с воинским оружием своим сошли в преисподнюю и мечи свои положили себе под головы, и осталось беззаконие их на костях их, потому что они, как сильные, были ужасом на земле живых.
И ты будешь сокрушен среди необрезанных и лежать с пораженными мечом.
Там Едом и цари его и все князья его, которые при всей своей храбрости положены среди пораженных мечом; они лежат с необрезанными и сошедшими в могилу.
Там властелины севера, все они и все Сидоняне, которые сошли туда с пораженными, быв посрамлены в могуществе своем, наводившем ужас, и лежат они с необрезанными, пораженными мечом, и несут позор свой с отшедшими в могилу.
Увидит их фараон и утешится о всем множестве своем, пораженном мечом, фараон и все войско его, говорит Господь Бог.
Ибо Я распространю страх Мой на земле живых, и положен будет фараон и все множество его среди необрезанных с пораженными мечом, говорит Господь Бог.