Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
41:1
41:2
41:3
41:5
41:6
41:8
41:9
41:10
41:11
41:12
41:13
41:14
41:15
41:17
41:20
41:21
41:22
см.:Исх.30:1-2;
41:24
41:25
И введе́ мя во хра́мъ, и размѣ́ри аила́мъ {подво́и}, шести́ лакте́й широта́ о сiю́ страну́ и шести́ лакте́й широта́ Аила́мъ объ о́ну,
и широта́ вра́тъ де́сять лакте́й, и бока́ вра́тъ пяти́ лакте́й о сiю́ страну́ и пяти́ объ ону́: и измѣ́ри долготу́ и́хъ четы́редесять лакте́й, а широту́ два́десять лакте́й.
И вни́де во дво́ръ вну́треннiй, и размѣ́ри Аила́мъ две́рiй дву́хъ лакте́й, и две́ри шести́ лакте́й, бока́ же две́рная седми́ лакте́й о сiю́ страну́ и седми́ объ ону́.
И размѣ́ри долготу́ две́рiй четы́редесять лакте́й, а широту́ два́десять лакте́й предъ лице́мъ хра́ма, и рече́ ко мнѣ́: сiе́ свято́е святы́хъ.
И размѣ́ри стѣ́ну хра́ма шести́ лакте́й и широту́ страны́ четы́рехъ лакте́й о́крестъ,
страны́ же страна́ до страны́ три́десять и три́ два́щи: и разстоя́нiе въ стѣнѣ́ хра́ма во страна́хъ о́крестъ, е́же на прозра́къ бы́ти входя́щымъ, да отню́дъ не прикаса́ются ко стѣна́мъ хра́ма.
Широта́ же вы́шнiя страны́ по приложе́нiю от стѣны́ къ вы́шней о́крестъ хра́ма, я́ко да разширя́ется свы́ше, и да от до́лнихъ восхо́дятъ на го́рняя, а от сре́днихъ на трекро́вная.
И ви́дѣхъ хра́ма высоту́ о́крестъ разстоя́нiе стра́нъ ра́вно тро́сти шести́ лакте́й разстоя́нiя,
широта́ же стѣны́ страны́ внѣу́ду пяти́ лакте́й, и про́чая между́ страна́ми хра́ма,
и между́ прегра́дами широта́ два́десяти лакте́й, окру́жность о́крестъ хра́ма.
Две́ри же прегра́дъ ко про́чему две́рiй еди́ныхъ я́же къ сѣ́веру: и две́рь еди́на къ ю́гу, широта́ же свѣ́та про́чаго пяти́ лакте́й широта́ о́крестъ.
Раздѣ́лъ же проти́ву про́чему а́ки къ мо́рю се́дмьдесятъ лакте́й, широта́ стѣны́ раздѣля́ющiя, широта́ о́крестъ пя́ть лакте́й, и долгота́ ея́ де́вятьдесятъ лакте́й
и размѣ́ри проти́ву хра́ма долготу́ сто́ лакте́й, и про́чая и раздѣля́ющая, и стѣ́ны и́хъ въ долготу́ сто́ лакте́й.
И широта́ проти́ву хра́ма, и про́чая проти́ву ста́ лакте́й.
И размѣ́ри долготу́ раздѣ́лу проти́ву лицу́ про́чему созади́ хра́му тому́, и про́чая о сiю́ страну́ и объ ону́ ста́ лакте́й долготу́: хра́мъ же и у́глы, и Ела́мъ {притво́ръ} внѣ́шнiй, до́ски по́стланы.
И о́кна реше́тчатая свѣще́нiя о́крестъ трiе́мъ [страна́мъ] е́же приница́ти: хра́мъ же и я́же бли́зъ его́ устла́на дре́вомъ о́крестъ, и помо́стъ, и от помо́ста до о́конъ: о́кна же отворя́ема троя́ко на приница́нiе,
и да́же до до́му вну́тренняго и до внѣ́шняго, и на все́й стѣнѣ́ о́крестъ вну́тренней и внѣ́шней мѣ́ры,
и изва́яннiи херуви́ми и фи́ники: фи́никъ посредѣ́ херуви́ма и херуви́ма: два́ лица́ херуви́му:
лице́ человѣ́ческо къ фи́нику сю́ду и сю́ду, и лице́ льво́во къ фи́нику сю́ду и сю́ду, изва́янъ ве́сь хра́мъ о́крестъ.
От помо́ста да́же до сво́да херуви́ми и фи́ники изва́яни.
Свято́е же и хра́мъ отверза́емь на четы́ри страны́, предъ лице́мъ святы́хъ видѣ́нiе я́ко зра́къ тре́бника древя́на,
три́ ла́кти высота́ его́, а долгота́ дву́ лакте́й, и широта́ та́кожде: имѣ́яше же ро́ги, и основа́нiе его́ и стѣ́ны его́ древя́ны. И рече́ ко мнѣ́: сiя́ трапе́за, я́же предъ лице́мъ Госпо́днимъ:
дво́и же две́ри хра́му и дво́и две́ри свято́му,
двои́мъ две́ремъ враща́ющымся: двѣ́ вереи́ еди́нымъ, и двѣ́ вереи́ вторы́мъ две́ремъ.
И вая́нiя надъ ни́ми и надъ две́рьми хра́ма херуви́мъ и фи́ники, по вая́нiю святы́хъ, и древеса́ потре́бна предъ лице́мъ Ела́ма {притво́ра} от внѣу́ду,
и о́кна сокрове́на. И размѣ́ри сю́ду и сю́ду въ покро́вѣхъ Ела́ма, и страны́ хра́ма древа́ми сопряжены́.
καὶ εἰσήγαγέν με εἰς τὸν ναόν ᾧ διεμέτρησεν τὸ αιλαμ πηχῶν ἓξ τὸ πλάτος ἔνθεν καὶ πηχῶν ἓξ τὸ εὖρος τοῦ αιλαμ ἔνθεν
καὶ τὸ εὖρος τοῦ πυλῶνος πηχῶν δέκα καὶ ἐπωμίδες τοῦ πυλῶνος πηχῶν πέντε ἔνθεν καὶ πηχῶν πέντε ἔνθεν καὶ διεμέτρησεν τὸ μῆκος αὐτοῦ πηχῶν τεσσαράκοντα καὶ τὸ εὖρος πηχῶν εἴκοσι
καὶ εἰσῆλθεν εἰς τὴν αὐλὴν τὴν ἐσωτέραν καὶ διεμέτρησεν τὸ αιλ τοῦ θυρώματος πηχῶν δύο καὶ τὸ θύρωμα πηχῶν ἓξ καὶ τὰς ἐπωμίδας τοῦ θυρώματος πηχῶν ἑπτὰ ἔνθεν καὶ πηχῶν ἑπτὰ ἔνθεν
καὶ διεμέτρησεν τὸ μῆκος τῶν θυρῶν πηχῶν τεσσαράκοντα καὶ εὖρος πηχῶν εἴκοσι κατὰ πρόσωπον τοῦ ναοῦ καὶ εἶπεν τοῦτο τὸ ἅγιον τῶν ἁγίων
καὶ διεμέτρησεν τὸν τοῖχον τοῦ οἴκου πηχῶν ἓξ καὶ τὸ εὖρος τῆς πλευρᾶς πηχῶν τεσσάρων κυκλόθεν
καὶ τὰ πλευρὰ πλευρὸν ἐπὶ πλευρὸν τριάκοντα καὶ τρεῖς δίς καὶ διάστημα ἐν τῷ τοίχῳ τοῦ οἴκου ἐν τοῖς πλευροῖς κύκλῳ τοῦ εἶναι τοῖς ἐπιλαμβανομένοις ὁρᾶν ὅπως τὸ παράπαν μὴ ἅπτωνται τῶν τοίχων τοῦ οἴκου
καὶ τὸ εὖρος τῆς ἀνωτέρας τῶν πλευρῶν κατὰ τὸ πρόσθεμα ἐκ τοῦ τοίχου πρὸς τὴν ἀνωτέραν κύκλῳ τοῦ οἴκου ὅπως διαπλατύνηται ἄνωθεν καὶ ἐκ τῶν κάτωθεν ἀναβαίνωσιν ἐπὶ τὰ ὑπερῷα καὶ ἐκ τῶν μέσων ἐπὶ τὰ τριώροφα
καὶ τὸ θραελ τοῦ οἴκου ὕψος κύκλῳ διάστημα τῶν πλευρῶν ἴσον τῷ καλάμῳ πήχεων ἓξ διάστημα
καὶ εὖρος τοῦ τοίχου τῆς πλευρᾶς ἔξωθεν πηχῶν πέντε καὶ τὰ ἀπόλοιπα ἀνὰ μέσον τῶν πλευρῶν τοῦ οἴκου
καὶ ἀνὰ μέσον τῶν ἐξεδρῶν εὖρος πηχῶν εἴκοσι τὸ περιφερὲς τῷ οἴκῳ κύκλῳ
καὶ αἱ θύραι τῶν ἐξεδρῶν ἐπὶ τὸ ἀπόλοιπον τῆς θύρας τῆς μιᾶς τῆς πρὸς βορρᾶν καὶ ἡ θύρα ἡ μία πρὸς νότον καὶ τὸ εὖρος τοῦ φωτὸς τοῦ ἀπολοίπου πηχῶν πέντε πλάτος κυκλόθεν
καὶ τὸ διορίζον κατὰ πρόσωπον τοῦ ἀπολοίπου ὡς πρὸς θάλασσαν πηχῶν ἑβδομήκοντα πλάτος τοῦ τοίχου τοῦ διορίζοντος πήχεων πέντε εὖρος κυκλόθεν καὶ μῆκος αὐτοῦ πήχεων ἐνενήκοντα
καὶ διεμέτρησεν κατέναντι τοῦ οἴκου μῆκος πηχῶν ἑκατόν καὶ τὰ ἀπόλοιπα καὶ τὰ διορίζοντα καὶ οἱ τοῖχοι αὐτῶν μῆκος πηχῶν ἑκατόν
καὶ τὸ εὖρος κατὰ πρόσωπον τοῦ οἴκου καὶ τὰ ἀπόλοιπα κατέναντι πηχῶν ἑκατόν
καὶ διεμέτρησεν μῆκος τοῦ διορίζοντος κατὰ πρόσωπον τοῦ ἀπολοίπου τῶν κατόπισθεν τοῦ οἴκου ἐκείνου καὶ τὰ ἀπόλοιπα ἔνθεν καὶ ἔνθεν πήχεων ἑκατὸν τὸ μῆκος καὶ ὁ ναὸς καὶ αἱ γωνίαι καὶ τὸ αιλαμ τὸ ἐξώτερον
πεφατνωμένα καὶ αἱ θυρίδες δικτυωταί ὑποφαύσεις κύκλῳ τοῖς τρισὶν ὥστε διακύπτειν καὶ ὁ οἶκος καὶ τὰ πλησίον ἐξυλωμένα κύκλῳ καὶ τὸ ἔδαφος καὶ ἐκ τοῦ ἐδάφους ἕως τῶν θυρίδων καὶ αἱ θυρίδες ἀναπτυσσόμεναι τρισσῶς εἰς τὸ διακύπτειν
καὶ ἕως πλησίον τῆς ἐσωτέρας καὶ ἕως τῆς ἐξωτέρας καὶ ἐφ᾿ ὅλον τὸν τοῖχον κύκλῳ ἐν τῷ ἔσωθεν καὶ ἐν τῷ ἔξωθεν
γεγλυμμένα χερουβιν καὶ φοίνικες ἀνὰ μέσον χερουβ καὶ χερουβ δύο πρόσωπα τῷ χερουβ
πρόσωπον ἀνθρώπου πρὸς τὸν φοίνικα ἔνθεν καὶ ἔνθεν καὶ πρόσωπον λέοντος πρὸς τὸν φοίνικα ἔνθεν καὶ ἔνθεν διαγεγλυμμένος ὅλος ὁ οἶκος κυκλόθεν
ἐκ τοῦ ἐδάφους ἕως τοῦ φατνώματος τὰ χερουβιν καὶ οἱ φοίνικες διαγεγλυμμένοι
καὶ τὸ ἅγιον καὶ ὁ ναὸς ἀναπτυσσόμενος τετράγωνα κατὰ πρόσωπον τῶν ἁγίων ὅρασις ὡς ὄψις
θυσιαστηρίου ξυλίνου πηχῶν τριῶν τὸ ὕψος αὐτοῦ καὶ τὸ μῆκος πηχῶν δύο καὶ τὸ εὖρος πηχῶν δύο καὶ κέρατα εἶχεν καὶ ἡ βάσις αὐτοῦ καὶ οἱ τοῖχοι αὐτοῦ ξύλινοι καὶ εἶπεν πρός με αὕτη ἡ τράπεζα ἡ πρὸ προσώπου κυρίου
καὶ δύο θυρώματα τῷ ναῷ καὶ τῷ ἁγίῳ
δύο θυρώματα τοῖς δυσὶ θυρώμασι τοῖς στροφωτοῖς δύο θυρώματα τῷ ἑνὶ καὶ δύο θυρώματα τῇ θύρᾳ τῇ δευτέρᾳ
καὶ γλυφὴ ἐπ᾿ αὐτῶν καὶ ἐπὶ τὰ θυρώματα τοῦ ναοῦ χερουβιν καὶ φοίνικες κατὰ τὴν γλυφὴν τῶν ἁγίων καὶ σπουδαῖα ξύλα κατὰ πρόσωπον τοῦ αιλαμ ἔξωθεν
καὶ θυρίδες κρυπταί καὶ διεμέτρησεν ἔνθεν καὶ ἔνθεν εἰς τὰ ὀροφώματα τοῦ αιλαμ καὶ τὰ πλευρὰ τοῦ οἴκου ἐζυγωμένα
Et introduxit me in templum et mensus est postes: sex cu bitos latitudinis hinc et sex cubitos latitudinis inde.
Et latitudo portae decem cubitorum erat, et latera portae quinque cubitis hinc et quinque cubitis inde; et mensus est longitudinem eius quadraginta cubitorum et latitudinem viginti cubitorum.
Et introgressus intrinsecus, mensus est in poste portae duos cubitos et portam sex cubitorum et latitudinem laterum portae septem cubitorum hinc et septem cubitorum inde.
Et mensus est longitudinem eius viginti cubitorum et latitudinem viginti cubitorum versus faciem templi. Et dixit ad me: «Hoc est Sanctum sanctorum».
Et mensus est parietem domus sex cubitorum et latitudinem aedificii adiacentis quattuor cubitorum undique per circuitum domus;
cubicula autem adiacentia, cubiculum super cubiculum, in tribus tabulatis. Et erant margines eminentes in pariete domus pro cubiculis adiacentibus per circuitum, ut essent fulcra, neque essent fulcra intra parietem domus,
et latitudo ambitus sursum ascendens iuxta cubicula adiacentia, quia circumdata erat domus usque sursum circa domum; idcirco amplificata erat domus usque sursum, et de inferiore tabulato ascendebatur ad superius per medium.
Et vidi in domo altitudinem per circuitum, fundamenta aedificii adiacentis mensura calami pleni, id est sex cubitorum, in altitudine.
Et latitudo parietis aedificii adiacentis forinsecus erat quinque cubitorum. Et area vacua inter cubicula domui adiacentia,
et inter exedras habebat latitudinem viginti cubitorum in circuitu domus undique.
Et ostia aedificii adiacentis ad aream vacuam, ostium unum ad viam aquilonis et ostium unum ad viam australem; et latitudo muri areae vacuae quinque cubitorum in circuitu.
Et aedificium, quod erat ex adverso areae separatae versumque ad viam respicientem ad mare, latitudinis septuaginta cubitorum; paries autem aedificii quinque cubitorum latitudinis per circuitum et longitudo eius nonaginta cubitorum.
Et mensus est domus longitudinem centum cubitorum et areae separatae et aedificii et parietum eius longitudinem centum cubitorum;
latitudinem autem faciei domus et areae separatae contra orientem centum cubitorum.
Et mensus est longitudinem aedificii ex adverso areae separatae ad dorsum et parietum eius ex utraque parte centum cubitorum. Et templum interius et vestibulum exterius
strata erant ligno, et fenestrae marginatae et margines in circuitu triplices contra limen erant strato ligno per gyrum in circuitu, et a terra usque ad fenestras — et fenestrae poterant claudi — usque ad superiora ostii;
et usque ad domum interiorem et forinsecus et per omnem parietem in circuitu, intrinsecus et forinsecus, ad mensuram
fabrefacti cherubim et palmae, et palma inter cherub et cherub; duasque facies habebat cherub,
faciem hominis versam ad palmam ex hac parte et faciem leonis versam ad palmam ex alia parte: expressi per omnem domum in circuitu.
De terra usque ad superiora portae cherubim et palmae caelatae erant. In pariete templi
postes portae quadruplices, et coram sanctuario aspectus quasi aspectus
altaris lignei trium cubitorum altitudo, et longitudo eius duorum cubitorum, et anguli eius et bases eius et parietes eius lignei. Et locutus est ad me: «Haec est mensa coram Domino».
Et duo ostia erant templo et sanctuario
duo ostia. Ostiis erant duae valvae versatiles usque ad parietem, valvae duae ostio uni et valvae duae ostio alteri.
Et caelati erant in ipsis ostiis templi cherubim et sculpturae palmarum, sicut in parietibus quoque expressi erant; et tectum ligneum erat in vestibuli fronte forinsecus.
Et fenestrae marginatae et similitudo palmarum hinc atque inde in lateribus vestibuli et in cubiculis adiacentibus domus.
Таджикский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
ВА маро ба толори маъбад овард; ва арконро андоза кард, ки шаш зироъ фарохӣ аз ин тараф ва шаш зироъ фарохӣ аз он тараф дошт, ва ин фарохии хайма буд.
Ва фарохии дари даромад даҳ зироъ, ва паҳлуҳои дари даромад панҷ зироъ аз ин тараф ва панҷ зироъ аз он тараф буд; ва дарозияшро чил зироъ, ва фарохияшро бист зироъ андоза кард.
Ва ба хонаи дарун даромада, рукни дари даромадро ду зироъ андоза кард; ва дари даромад шаш зироъ, ва фарохии дари даромад ҳафт зироъ буд.
Ва дарозияшро бист зироъ, ва фарохияшро бист зироъ, рӯ ба ҷониби толори маъбад, андоза кард; ва ба ман гуфт: ин қудси қудсҳост.
Ва девори маъбадро шаш зироъ андоза кард; ва фарохии хоначаҳое ки дар гирдогирди маъбад буданд, чор зироъ буд.
Ва хоначаҳо, – хонача бар хонача, – се қабат, ва дар ҳар қабат сӣ адад буд, ва дар деворе ки барои хоначаҳо гирдогирди маъбад буд, дохил мешуд, то ки дар он ҷойгир шавад, валекин дар девори худи маъбад ҷойгир нашавад.
Ва хоначаҳо болотар ва болотар торафт фарох мешуд, зеро ки сатҳи маъбад болотар ва болотар гирдогирди маъбад афзоиш меёфт, бинобар ин фарохии маъбад дар боло зиёд буд; ва ба ҳамин тариқ аз қабати поён ба қабати миёна ва аз он ба қабати боло мебаромаданд.
Ва гирдогирди маъбад суфаи баланде дидам; таҳкурсии хоначаҳо як найи пурра, яъне шаш зирои калон буд.
Фарохии деворе ки аз берун барои хоначаҳо буд, панҷ зироъ буд; ва ҳамчунин барои фосилае ки дар миёни хоначаҳои маъбад буд.
Ва дар миёни утоқҳо гирдогирди маъбад аз ҳар тараф бист зироъ масофат буд.
Ва дарҳои даромади хоначаҳо рӯ ба ҷониби он фосила буд, як дари даромад рӯ ба ҷониби шимол, ва дари дигар рӯ ба ҷониби ҷануб; ва фарохии он ҷои фосила гирдогирд панҷ зироъ буд.
Ва биное ки дар пеши ялангӣ аз ҷониби ғарб буд, ҳафтод зироъ фарохӣ дошт, ва девори бино гирдогирд панҷ зироъ фарохӣ дошт: ва дарозии он навад зироъ буд.
Ва маъбадро андоза кард, ки дарозияш сад зироъ буд, ва дарозии ялангӣ ва бино ва деворҳояш низ сад зироъ буд.
Ва фарохии тарафи шарқии маъбад бо ялангии назди он сад зироъ буд.
Ва дарозии биноро то пеши ялангие ки дар ақибаш буд, бо айвонҳояш аз ин тараф ва аз он тараф сад зироъ андоза кард; ва толори дохилии маъбад ва равоқҳои саҳнро низ.
Остонаҳо, ва тирезаҳои шабакадор, ва айвонҳо гирдогирд – дар се қисми маъбад дар рӯ ба рӯи остона – аз замин то тирезаҳо гирдогирд рӯйбасти чӯбин дошт; ва тирезаҳо тахтапӯш буд.
То болои дари даромад ва то маъбади дохилӣ ва берунӣ, ва бар ҳамаи деворҳо гирдогирд, аз дарун ва аз берун, тахтаҳои калон-калон буд.
Ва нақши каррубиён ва нахлҳо бар онҳо ҳак карда шуда буд, ва дар мобайни ҳар ду каррубӣ нахле буд, ва ҳар каррубӣ ду рӯй дошт.
Ва рӯи одам ба ҷониби нахл аз ин тараф, ва рӯи шер ба ҷониби нахл аз он тараф буд; дар тамоми маъбад гирдогирд ҳамин тавр сохта шуда буд.
Аз замин то болои дари даромад каррубиён ва нахлҳо бар девори толори маъбад ҳак карда шуда буд.
Паҳлударии толори маъбад мураббаъ буд, ва намуди даромадгоҳи қудс мисли намуди он буд.
Курбонгоҳи чӯбине буд, ки се зироъ баландӣ ва ду зироъ дарозӣ дошт; ва гӯшаҳояш, ва дарозияш ва деворҳояш аз чӯб буд. Ва ба ман гуфт: ин мизест, ки дар ҳузури Парвардигор мебошад.
Ва толори маъбад, ва қудс ду дар дошт.
Ва ҳар дар ду табақа дошт; ин ду табақа мутаҳаррик буд, дуто дар як дар, ва дуто дар дари дигар.
Ва бар онҳо, яъне бар дарҳои толори маъбад, каррубиён ва нахлҳо ҳак карда шуда буд, ончунон ки бар деворҳо ҳак карда шуда буд; ва соябони чӯбин дар пеши равоқ аз берун буд.
Ва тирезаҳои шабакадор, бо нақши нахлҳо аз ин тараф ва аз он тараф, бар паҳлуҳои равоқ буд, ва ҳамчунин бар хоначаҳои маъбад ва бар соябонҳо.