Скрыть
46:1
46:3
46:5
46:6
46:7
46:9
46:10
46:12
46:14
46:15
46:16
46:17
46:20
46:21
46:22
46:23
Церковнославянский (рус)
Сiя́ глаго́летъ Госпо́дь Бо́гъ: врата́, я́же во дворѣ́ вну́трен­немъ зря́щая на восто́къ, да бу́дутъ затворе́на на ше́сть дні́й дѣ́лныхъ: въ де́нь же суббо́тный да от­верза́ют­ся, и въ де́нь новоме́сячiя да от­ве́рзут­ся.
И вни́детъ старѣ́йшина по пути́ Ела́ма {притво́ра} вра́тъ внѣ́шнихъ и да ста́нетъ у преддве́рiя вра́тъ, и да сотворя́тъ жерцы́ всесожже́нiя его́ и я́же спасе́нiя его́:
и да покло́нит­ся у преддве́рiя вра́тъ и изы́детъ, врата́ же да не заключа́т­ся до ве́чера, и да покланя́ют­ся лю́дiе земли́ у преддве́рiя вра́тъ тѣ́хъ въ суббо́ты и въ новоме́сячiя предъ Го́сподемъ.
И всесожже́нiя да при­­несе́тъ старѣ́йшина въ де́нь суббо́тный Го́сподеви, ше́сть а́гнцевъ непоро́чныхъ и овна́ непоро́чна,
и манау́ {да́ръ}, опрѣсно́къ овну́, и а́гнцемъ же́ртву, да́ръ руки́ сво­ея́, и еле́а и́нъ опрѣсно́ку.
И въ де́нь новоме́сячiя теле́цъ от­ ста́да непоро́ченъ и ше́сть а́гнцевъ и ове́нъ непоро́ченъ да бу́детъ,
и опрѣсно́къ телцу́ и опрѣсно́къ овну́ да бу́детъ Манаа́, и а́гнцемъ, я́коже пости́гнетъ рука́ его́, и ма́сла и́нъ опрѣсно́ку.
И егда́ вхо́дитъ старѣ́йшина, по пути́ Ела́ма вра́тъ да вни́детъ и по пути́ вра́тъ да изы́детъ.
И егда́ вхо́дятъ лю́дiе земли́ предъ Го́спода въ пра́здники, входя́щiи по пути́ вра́тъ зря́щихъ на сѣ́веръ поклони́тися, да исхо́дятъ по пути́ вра́тъ я́же на ю́гъ: и и́же вхо́дятъ по пути́ вра́тъ я́же на ю́гъ, да исхо́дятъ по пути́ вра́тъ я́же на сѣ́веръ, да не воз­враща́ют­ся во врата́, и́миже внидо́ша, но пря́мо и́мъ да изы́дутъ.
И старѣ́йшина посредѣ́ и́хъ, егда́ ті́и вхо́дятъ, да вни́детъ съ ни́ми, и егда́ исхо́дятъ, да изы́детъ.
И въ пра́здники и въ торже­ст­ва́ да бу́детъ Манаа́ опрѣсно́къ телцу́ и опрѣсно́къ овну́, и а́гнцемъ, я́коже пости́гнетъ рука́ его́, и еле́а и́нъ опрѣсно́ку.
А́ще же сотвори́тъ старѣ́йшина исповѣ́данiе, всесожже́нiе спасе́нiя Го́сподеви, и от­вори́тъ себѣ́ врата́ зря́щая на восто́къ и сотвори́тъ всесожже́нiе свое́ и я́же спасе́нiя сво­его́, я́коже е́сть обы́чай твори́ти въ де́нь суббо́тный: и да изы́детъ и затвори́тъ две́ри по исхожде́нiи сво­е́мъ:
а́гнца же единолѣ́тнаго непоро́чна да сотвори́тъ во всесожже́нiе на вся́къ де́нь Го́сподеви, зау́тра да сотвори́тъ его́.
И манаа́ {приноше́нiе} да сотвори́тъ надъ ни́мъ зау́тра зау́тра, шесту́ю ча́сть мѣ́ры, и еле́а тре́тiю ча́сть и́на, е́же смѣси́ти семида́лъ манаа́ Го́сподеви, за́повѣдь вѣ́чная при́сно.
Да сотворите́ а́гнца, и Манаа́, и ма́сло древя́но да сотворите́ зау́тра всесожже́нiе при́сно.
Сiя́ глаго́летъ Госпо́дь Бо́гъ: а́ще да́стъ старѣ́йшина дая́нiе еди́ному от­ сыно́въ сво­и́хъ от­ наслѣ́дiя сво­его́, сiе́ сыно́мъ его́ да бу́детъ: одержа́нiе и́хъ сiе́ въ наслѣ́дiе.
А́ще же да́стъ дая́нiе еди́ному от­ ра́бъ сво­и́хъ, да бу́детъ ему́ до лѣ́та от­пуще́нiя, и да воз­да́стъ старѣ́йшинѣ: оба́че наслѣ́дiе сыно́въ его́ и́мъ да бу́детъ.
И да не взе́млетъ старѣ́йшина от­ наслѣ́дiя люді́й е́же наси́лити и́мъ, от­ одержа́нiя сво­его́ да́стъ наслѣ́дiе сыно́мъ сво­и́мъ: я́ко да не расточа́т­ся лю́дiе мо­и́ кі́йждо от­ одержа́нiя сво­его́.
И введе́ мя во вхо́дъ вра́тъ, я́же къ ю́гу, въ прегра́ду святы́хъ жерце́въ, зря́щую на сѣ́веръ: и се́, та́мо мѣ́сто от­луче́но.
И рече́ ко мнѣ́: сiе́ мѣ́сто е́сть, идѣ́же варя́тъ жерцы́, я́же за невѣ́дѣнiе и я́же за грѣхи́, и та́мо да пеку́тъ Манау́ весьма́, е́же не износи́ти во дво́ръ внѣ́шнiй освяща́ти лю́ди.
И изведе́ мя во дво́ръ внѣ́шнiй и обведе́ мя на четы́ри ча́сти двора́: и се́, дво́ръ по у́гламъ двора́.
По у́глу дво́ръ, на четы́рехъ у́глѣхъ двора́, дво́ръ ма́лый въ долготу́ лакте́й четы́редесять, а въ широту́ лакте́й три́десять, мѣ́ра еди́на четы́ремъ.
И прегра́ды о́крестъ въ ни́хъ, о́крестъ четы́ремъ: и пова́рни устро́еныя подъ прегра́дами о́крестъ.
И рече́ ко мнѣ́: сі́и до́мове поваро́въ, идѣ́же варя́тъ служа́щiи хра́му заколе́нiя людска́я.
Синодальный
1 Жертвы в субботу и в день новомесячия. 11 Вечные приношения Господу. 16 Правила о наследии князя. 19 Места, где нужно варить или печь известные жертвы.
Так говорит Господь Бог: ворота внутреннего двора, обращенные лицом к востоку, должны быть заперты в продолжение шести рабочих дней, а в субботний день они должны быть отворены и в день новомесячия должны быть отворены.
Князь пойдет через внешний притвор ворот и станет у вереи этих ворот; и священники совершат его всесожжение и его благодарственную жертву; и он у порога ворот поклонится Господу, и выйдет, а ворота остаются незапертыми до вечера.
И народ земли будет поклоняться пред Господом, при входе в ворота, в субботы и новомесячия.
Всесожжение, которое князь принесет Господу в субботний день, должно быть из шести агнцев без порока и из овна без порока;
хлебного приношения ефа на овна, а на агнцев хлебного приношения, сколько рука его подаст, а елея гин на ефу.
В день новомесячия будут приносимы им из стада волов телец без порока, также шесть агнцев и овен без порока.
Хлебного приношения он принесет ефу на тельца и ефу на овна, а на агнцев, сколько рука его подаст, и елея гин на ефу.
И когда приходить будет князь, то должен входить через притвор ворот и тем же путем выходить.
А когда народ земли будет приходить пред лице Господа в праздники, то вошедший северными воротами для поклонения должен выходить воротами южными, а вошедший южными воротами должен выходить воротами северными; он не должен выходить теми же воротами, которыми вошел, а должен выходить противоположными.
И князь должен находиться среди них; когда они входят, входит и он; и когда они выходят, выходит и он.
И в праздники и в торжественные дни хлебного приношения от него должно быть по ефе на тельца и по ефе на овна, а на агнцев, сколько подаст рука его, и елея по гину на ефу.
А если князь, по усердию своему, захочет принести всесожжение или благодарственную жертву Господу, то должны отворить ему ворота, обращенные к востоку, и он совершит свое всесожжение и свою благодарственную жертву так же, как совершил в субботний день, и после сего он выйдет, и по выходе его ворота запрутся.
Каждый день приноси Господу во всесожжение однолетнего агнца без порока; каждое утро приноси его.
А хлебного приношения прилагай к нему каждое утро шестую часть ефы и елея третью часть гина, чтобы растворить муку; таково вечное постановление о хлебном приношении Господу, навсегда.
Пусть приносят во всесожжение агнца и хлебное приношение и елей каждое утро постоянно.
Так говорит Господь Бог: если князь дает кому из сыновей своих подарок, то это должно пойти в наследство и его сыновьям; это владение их должно быть наследственным.
Если же он даст из наследия своего кому-либо из рабов своих подарок, то это будет принадлежать ему только до года освобождения, и тогда возвратится к князю. Только к сыновьям его должно переходить наследие его.
Но князь не может брать из наследственного участка народа, вытесняя их из владения их; из своего только владения он может уделять детям своим, чтобы никто из народа Моего не был изгоняем из своего владения.
И привел он меня тем ходом, который сбоку ворот, к священным комнатам для священников, обращенным к северу, и вот там одно место на краю к западу.
И сказал мне: «это – место, где священники должны варить жертву за преступление и жертву за грех, где должны печь хлебное приношение, не вынося его на внешний двор, для освящения народа».
И вывел меня на внешний двор, и провел меня по четырем углам двора, и вот, в каждом углу двора еще двор.
Во всех четырех углах двора были покрытые дворы в сорок локтей длины и тридцать ширины, одной меры во всех четырех углах.
И кругом всех их четырех – стены, а у стен сделаны очаги кругом.
И сказал мне: «вот поварни, в которых служители храма варят жертвы народные».
Сербский
Овако вели Господ Господ: Врата унутрашњег трема, која гледају на исток, нека су затворена у шест дана тежатних, а у суботу нека се отварају, и на дан младине нека се отварају.
И кнез нека дође кроз трем од врата спољашњих, и нека стане код довратника, а свештеници нека принесу његову жртву паљеницу и жртву захвалну, и он поклонивши се на прагу нека отиде, а врата да се не затварају до вечера.
И народ земаљски нека се поклања Господу на истим вратима у суботе и на младине.
А жртва паљеница, што ће приносити кнез Господу суботом, биће шест јагањаца здравих и ован здрав;
А дар ефа на овна, а на јагањце дар колико му рука може, и ин уља на ефу;
А о младини да буде јунац здрав, и шест јагањаца и ован, све здраво;
И дар да принесе ефу на јунца и ефу на овна, а на јагањце колико му може рука, и уља ин на ефу.
А кнез кад иде, нека иде кроз трем од врата, и истим путем нека одлази.
А кад народ земаљски доходи пред Господа о празницима, ко уђе на северна врата да се поклони, нека излази на јужна врата; а ко уђе на јужна врата, нека излази на северна врата; нека се не враћа на врата на која уђе, него нека излази на она која су на супрот.
А кнез с њима нека улази кад они улазе, и нека излази кад они излазе.
И о празницима и о светковинама дар нека је ефа на јунца, и ефа на овна, а на јагањце колико му рука даде, а уља ин на ефу.
А кад кнез приноси драговољну жртву, паљеницу или захвалну, од своје воље Господу, тада нека му се отворе врата која гледају на исток, и нека принесе жртву своју паљеницу и захвалну, како чини суботом; по том нека изиђе, и врата нека се затворе кад изиђе.
И приноси сваки дан Господу на жртву паљеницу јагње од године здраво; свако јутро приноси га.
И додај на њ дар свако јутро шестину ефе и уља трећину ина, да се покропи бело брашно; то је ваздашњи дар Господу уредбом вечном.
И тако нека приносе јагње и дар и уље свако јутро, жртву паљеницу свагдашњу.
Овако вели Господ Господ: Ако кнез да дар коме сину свом од свог наследства, нека буде синовима његовим, њихово је достојање.
Ако ли да дар од свог наследства коме слузи свом, нека му буде до године опросне, а онда нека се врати кнезу, јер је његово наследство, синовима његовим нека буде.
И кнез да не узима народу ништа од наследства терајући их с њиховог наследства; од свог достојања нека даје синовима својим наследство да се не разгони мој народ, нико са свог наследства.
По том ме одведе кроз улаз који је покрај врата у свете клети свештеничке које гледају на север, и гле, онде беше неко место у дну према западу.
И рече ми: Ово је место где ће свештеници варити принос за кривицу и за грех, где ће пећи дар да не износе у спољашњи трем и народ посвећују.
Тада ме изведе у спољашњи трем, и проведе ме у четири угла од трема, и гле, у сваком углу од трема беше трем.
У четири угла од трема беху тремови с димњацима, у дужину од четрдесет лаката а у ширину од тридесет лаката, сва четири на угловима беху једне мере.
У њима четирима беше зид унаоколо, а под тим зидом беху огњишта свуда унаоколо.
И рече ми: Ово су кухиње, где ће жртве народне кувати који служе дому.
»”Así ha dicho Jehová, el Señor: La puerta del atrio interior que mira al oriente estará cerrada los seis días de trabajo, y el sábado se abrirá; y se abrirá también el día de la luna nueva.
El gobernante entrará por el camino del portal de la puerta exterior, y estará en pie junto al umbral de la puerta mientras los sacerdotes ofrecen su holocausto y sus ofrendas de paz, y adorará junto a la entrada de la puerta. Después saldrá, pero no se cerrará la puerta hasta la tarde.
Asimismo adorará el pueblo del país delante de Jehová, a la entrada de la puerta, en los sábados y en las lunas nuevas.
El holocausto que el gobernante ofrecerá el sábado a Jehová será de seis corderos sin defecto y un carnero sin tacha;
y por ofrenda, un efa con cada carnero; y con cada cordero una ofrenda conforme a sus posibilidades, y un hin de aceite con el efa.
Pero el día de la luna nueva ofrecerá un becerro sin tacha, de la vacada, y seis corderos y un carnero; deberán ser sin defecto.
Hará ofrenda de un efa junto con el becerro y de un efa junto con cada carnero; pero con los corderos ofrendará conforme a sus posibilidades. Y ofrecerá un hin aceite por cada efa.
Cuando el gobernante entre, entrará por el camino del portal de la puerta, y por el mismo camino saldrá.
»”Pero cuando el pueblo del país entre delante de Jehová en las fiestas, el que entre por la puerta del norte saldrá por la puerta del sur, y el que entre por la puerta del sur saldrá por la puerta del norte; no volverá por la puerta por donde entró, sino que saldrá por la de enfrente de ella.
Cuando ellos entren, el gobernante entrará en medio de ellos, y cuando ellos salgan, él saldrá.
»”En las fiestas y en las asambleas solemnes, la ofrenda será la ofrenda de un efa con cada becerro, y de un efa con cada carnero; y con los corderos ofrendará conforme a sus posibilidades. Y ofrecerá un hin de aceite con cada efa.
Pero cuando el gobernante ofrezca voluntariamente holocausto u ofrendas de paz a Jehová, le abrirán la puerta que mira al oriente, y hará su holocausto y sus ofrendas de paz, como lo hace el sábado. Después saldrá, y cuando haya salido cerrarán la puerta.
»”Cada día ofrecerás en holocausto a Jehová el sacrificio de un cordero de un año, sin defecto; cada mañana lo sacrificarás.
Con él harás todas las mañanas la ofrenda de la sexta parte de un efa y la tercera parte de un hin de aceite para mezclar con la flor de harina: es la ofrenda continua a Jehová, como estatuto perpetuo.
Ofrecerán, pues, el cordero, la ofrenda y el aceite, todas las mañanas como holocausto continuo.
»”Así ha dicho Jehová, el Señor: Si el gobernante cede parte de su heredad a sus hijos, será de ellos: propiedad de ellos será por herencia.
Pero si de su heredad cede una parte a alguno de sus siervos, sólo será suya hasta el año del jubileo; entonces volverá al gobernante, porque la herencia corresponde a sus hijos.
El gobernante no tomará nada de la herencia del pueblo, para no defraudarlo de su propiedad. De lo que él mismo posee dará la herencia a sus hijos, a fin de que ninguno de mi pueblo sea privado de su propiedad.”»
Me trajo después por la entrada que estaba hacia la puerta, a las cámaras santas de los sacerdotes, las cuales miraban al norte, y vi que había allí un lugar en el fondo del lado de occidente.
Me dijo: «Éste es el lugar donde los sacerdotes cocerán la ofrenda por el pecado y la expiación; allí cocerán la ofrenda, para no sacarla al atrio exterior, santificando así al pueblo.»
Luego me sacó al atrio exterior y me llevó por los cuatro rincones del atrio, y en cada rincón había un patio.
En los cuatro rincones del atrio había patios cercados, de cuarenta codos de longitud y treinta de anchura; una misma medida tenían los cuatro.
Y había una pared alrededor de ellos, alrededor de los cuatro, y abajo había fogones alrededor de las paredes.
Me dijo: «Éstas son las cocinas donde los servidores de la casa cocerán la ofrenda del pueblo.»
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible