Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
4:1
4:3
4:4
4:5
4:7
4:9
4:10
4:11
4:12
4:15
И ты́, сы́не человѣ́чь, возми́ себѣ́ пли́нѳу и положи́ ю́ предъ лице́мъ твои́мъ, и да напи́шеши на не́й гра́дъ Иерусали́мъ,
и да да́си о́крестъ его́ огражде́нiе, и да согради́ши надъ ни́мъ забра́ла и обложи́ши его́ остро́гомъ, и да поста́виши о́крестъ его́ полки́ и да учини́ши поставле́нiя стрѣ́льницъ о́крестъ:
ты́ же возми́ себѣ́ сковра́ду желѣ́зну, и да положи́ши ю́ въ стѣ́ну желѣ́зну между́ тобо́ю и между́ гра́домъ, и да угото́виши лице́ твое́ на́нь, и бу́детъ въ затво́рѣ, и затвори́ши и́: зна́менiе сiе́ е́сть сыно́мъ Изра́илевымъ.
Ты́ же да спи́ши на лѣ́вѣмъ боку́ твое́мъ, и да положи́ши непра́вды до́му Изра́илева на не́мъ, по числу́ дні́й пятьдеся́тъ и сто́, въ ня́же поспи́ши на не́мъ, и во́змеши непра́вды и́хъ.
И а́зъ да́хъ тебѣ́ двѣ́ непра́вды и́хъ въ число́ дні́й, въ де́вятьдесятъ и сто́ дні́й, и во́змеши непра́вды до́му Изра́илева.
И соверши́ши сiя́, и поспи́ши на десны́хъ ре́брѣхъ твои́хъ второ́е, и во́змеши непра́вды до́му Иу́дина четы́редесять дні́й, де́нь за еди́но лѣ́то положи́хъ тебѣ́.
И на заключе́нiе Иерусали́ма да угото́ваеши лице́ твое́, и мы́шцу твою́ утверди́ши, и проро́чествовати бу́деши на него́.
И се́, а́зъ да́хъ на тя́ у́зы, и не преврати́шися от ре́бръ твои́хъ на ре́бра твоя́, до́ндеже сконча́ются дні́е заключе́нiя твоего́.
Ты́ же [сы́не человѣ́чь] возми́ себѣ́ пшени́цу и ячме́нь, и бо́бъ и ля́щу, и про́со и пы́ро, и вложи́ши я́ въ сосу́дъ еди́нъ гли́нянъ: и сотвори́ши я́ себѣ́ въ хлѣ́бы, и по числу́ дні́й, въ ня́же спи́ши на ре́брѣхъ твои́хъ, де́вятьдесятъ и сто́ дні́й я́сти бу́деши о́ныя.
Я́дь же твоя́, ю́же я́сти бу́деши, вѣ́сомъ два́десять Си́кль на де́нь, от вре́мене до вре́мене снѣ́си сiя́.
И во́ду мѣ́рою пи́ти бу́деши, и шесту́ю ча́сть и́на от вре́мене до вре́мене испiе́ши.
И опрѣсно́къ ячме́нный снѣ́си я́, въ ла́йнѣ моты́лъ человѣ́чихъ сокры́еши я́ предъ очи́ма и́хъ
и рече́ши: сiя́ глаго́летъ Госпо́дь Бо́гъ Изра́илевъ: та́ко снѣдя́тъ сы́нове Изра́илевы хлѣ́бъ сво́й нечи́стъ во язы́цѣхъ, а́може разсы́плю я́.
И рѣ́хъ: ника́коже, Го́споди Бо́же Изра́илевъ! се́, душа́ моя́ не оскверни́лася въ нечистотѣ́, и мертвечи́ны и звѣроя́дины не ядо́хъ от рожде́нiя моего́ да́же доны́нѣ, ниже́ вни́де во уста́ моя́ вся́кое мя́со ме́рзко и скверна́во.
И рече́ ко мнѣ́: се́, да́хъ тебѣ́ моты́ла говя́жая вмѣ́сто моты́лъ человѣ́чихъ, и сотвори́ши хлѣ́бы себѣ́ въ ни́хъ.
И рече́ ко мнѣ́: сы́не человѣ́чь, се́, а́зъ сотру́ утвержде́нiе хлѣ́бное во Иерусали́мѣ, и снѣдя́тъ хлѣ́бъ вѣ́сомъ и во оскудѣ́нiи, и во́ду мѣ́рою и въ па́губѣ испiю́тъ,
я́ко да ску́дни бу́дутъ хлѣ́бомъ и водо́ю: и поги́бнетъ человѣ́къ и бра́тъ его́, и иста́ютъ въ непра́вдахъ свои́хъ.
καὶ σύ υἱὲ ἀνθρώπου λαβὲ σεαυτῷ πλίνθον καὶ θήσεις αὐτὴν πρὸ προσώπου σου καὶ διαγράψεις ἐπ᾿ αὐτὴν πόλιν τὴν Ιερουσαλημ
καὶ δώσεις ἐπ᾿ αὐτὴν περιοχὴν καὶ οἰκοδομήσεις ἐπ᾿ αὐτὴν προμαχῶνας καὶ περιβαλεῖς ἐπ᾿ αὐτὴν χάρακα καὶ δώσεις ἐπ᾿ αὐτὴν παρεμβολὰς καὶ τάξεις τὰς βελοστάσεις κύκλῳ
καὶ σὺ λαβὲ σεαυτῷ τήγανον σιδηροῦν καὶ θήσεις αὐτὸ τοῖχον σιδηροῦν ἀνὰ μέσον σοῦ καὶ ἀνὰ μέσον τῆς πόλεως καὶ ἑτοιμάσεις τὸ πρόσωπόν σου ἐπ᾿ αὐτήν καὶ ἔσται ἐν συγκλεισμῷ καὶ συγκλείσεις αὐτήν σημεῖόν ἐστιν τοῦτο τοῖς υἱοῖς Ισραηλ
καὶ σὺ κοιμηθήσῃ ἐπὶ τὸ πλευρόν σου τὸ ἀριστερὸν καὶ θήσεις τὰς ἀδικίας τοῦ οἴκου Ισραηλ ἐπ᾿ αὐτοῦ κατὰ ἀριθμὸν τῶν ἡμερῶν πεντήκοντα καὶ ἑκατόν ἃς κοιμηθήσῃ ἐπ᾿ αὐτοῦ καὶ λήμψῃ τὰς ἀδικίας αὐτῶν
καὶ ἐγὼ δέδωκά σοι τὰς δύο ἀδικίας αὐτῶν εἰς ἀριθμὸν ἡμερῶν ἐνενήκοντα καὶ ἑκατὸν ἡμέρας καὶ λήμψῃ τὰς ἀδικίας τοῦ οἴκου Ισραηλ
καὶ συντελέσεις ταῦτα πάντα καὶ κοιμηθήσῃ ἐπὶ τὸ πλευρόν σου τὸ δεξιὸν καὶ λήμψῃ τὰς ἀδικίας τοῦ οἴκου Ιουδα τεσσαράκοντα ἡμέρας ἡμέραν εἰς ἐνιαυτὸν τέθεικά σοι
καὶ εἰς τὸν συγκλεισμὸν Ιερουσαλημ ἑτοιμάσεις τὸ πρόσωπόν σου καὶ τὸν βραχίονά σου στερεώσεις καὶ προφητεύσεις ἐπ᾿ αὐτήν
καὶ ἐγὼ ἰδοὺ δέδωκα ἐπὶ σὲ δεσμούς καὶ μὴ στραφῇς ἀπὸ τοῦ πλευροῦ σου ἐπὶ τὸ πλευρόν σου ἕως οὗ συντελεσθῶσιν αἱ ἡμέραι τοῦ συγκλεισμοῦ σου
καὶ σὺ λαβὲ σεαυτῷ πυροὺς καὶ κριθὰς καὶ κύαμον καὶ φακὸν καὶ κέγχρον καὶ ὄλυραν καὶ ἐμβαλεῖς αὐτὰ εἰς ἄγγος ἓν ὀστράκινον καὶ ποιήσεις αὐτὰ σαυτῷ εἰς ἄρτους καὶ κατ᾿ ἀριθμὸν τῶν ἡμερῶν ἃς σὺ καθεύδεις ἐπὶ τοῦ πλευροῦ σου ἐνενήκοντα καὶ ἑκατὸν ἡμέρας φάγεσαι αὐτά
καὶ τὸ βρῶμά σου ὃ φάγεσαι ἐν σταθμῷ εἴκοσι σίκλους τὴν ἡμέραν ἀπὸ καιροῦ ἕως καιροῦ φάγεσαι αὐτά
καὶ ὕδωρ ἐν μέτρῳ πίεσαι τὸ ἕκτον τοῦ ιν ἀπὸ καιροῦ ἕως καιροῦ πίεσαι
καὶ ἐγκρυφίαν κρίθινον φάγεσαι αὐτά ἐν βολβίτοις κόπρου ἀνθρωπίνης ἐγκρύψεις αὐτὰ κατ᾿ ὀφθαλμοὺς αὐτῶν
καὶ ἐρεῖς τάδε λέγει κύριος ὁ θεὸς τοῦ Ισραηλ οὕτως φάγονται οἱ υἱοὶ Ισραηλ ἀκάθαρτα ἐν τοῖς ἔθνεσιν
καὶ εἶπα μηδαμῶς κύριε θεὲ τοῦ Ισραηλ ἰδοὺ ἡ ψυχή μου οὐ μεμίανται ἐν ἀκαθαρσίᾳ καὶ θνησιμαῖον καὶ θηριάλωτον οὐ βέβρωκα ἀπὸ γενέσεώς μου ἕως τοῦ νῦν οὐδὲ εἰσελήλυθεν εἰς τὸ στόμα μου πᾶν κρέας ἕωλον
καὶ εἶπεν πρός με ἰδοὺ δέδωκά σοι βόλβιτα βοῶν ἀντὶ τῶν βολβίτων τῶν ἀνθρωπίνων καὶ ποιήσεις τοὺς ἄρτους σου ἐπ᾿ αὐτῶν
καὶ εἶπεν πρός με υἱὲ ἀνθρώπου ἰδοὺ ἐγὼ συντρίβω στήριγμα ἄρτου ἐν Ιερουσαλημ καὶ φάγονται ἄρτον ἐν σταθμῷ καὶ ἐν ἐνδείᾳ καὶ ὕδωρ ἐν μέτρῳ καὶ ἐν ἀφανισμῷ πίονται
ὅπως ἐνδεεῖς γένωνται ἄρτου καὶ ὕδατος καὶ ἀφανισθήσεται ἄνθρωπος καὶ ἀδελφὸς αὐτοῦ καὶ τακήσονται ἐν ταῖς ἀδικίαις αὐτῶν
А ти, сину людський, візьми собі цеглину, і поклади її перед собою, і накреслиш на ній місто Єрусалим.
І постав проти нього облогу, і збудуй проти нього башту, і висип вала навколо нього, і постав проти нього табори війська, і постав проти нього муроломи.
І візьми собі залізну сковороду, і постав її ніби залізною стіною поміж собою та між тим містом, і зверни своє обличчя до нього, і буде воно в облозі, і ти обляжеш його.
Це ознака для Ізраїлевого дому!
Це ознака для Ізраїлевого дому!
А ти лягай на лівий свій бік, і поклади на нього провину Ізраїлевого дому.
За числом днів, що будеш лежати на ньому, ти будеш носити їхню провину.
За числом днів, що будеш лежати на ньому, ти будеш носити їхню провину.
І Я призначив тобі роки їхньої провини за числом днів, три сотні й дев́ятдесят днів, і ти будеш носити провину Ізраїлевого дому.
А коли ти це скінчиш, то ляжеш удруге, на правий свій бік, і будеш носити провину Юдиного дому сорок день, один день за один рік Я тобі призначив.
І на облогу Єрусалиму зверни своє обличчя та відкрите рамено своє, і будеш пророкувати на нього.
І ось Я накладу на тебе шнури, і ти не повернешся з боку одного на інший бік, аж поки ти не закінчиш днів своєї облоги.
А ти візьми собі пшениці та ячменю, і бобів та сочевиці, і проса та вики, і даси їх до одного посуду, і зробиш із них собі хліб, за кількістю днів, що лежатимеш на боці своєму, три сотні й дев́ятдесят день будеш те їсти.
А їжа твоя, яку будеш ти їсти, буде вагою двадцять шеклів на день, час від часу будеш це їсти.
І воду будеш пити мірою, шоста частина гіна, час від часу будеш пити.
І їстимеш це, як ячмінного калача, і будеш пекти це на кавалках людського калу, перед їхніми очима…
І сказав Господь: Так будуть їсти Ізраїлеві сини свій нечистий хліб серед тих народів, куди Я їх вижену…
А я відказав: О Господи, Боже, ось душа моя не занечищена, і падла та розшматованого звірями я не їв від молодости своєї й аж дотепер, і м́ясо нечисте не входило в мої уста.
І сказав Він до мене: Дивися, Я дав тобі товарячий гній замість людського калу, і ти зроби на ньому свій хліб!
І сказав Він до мене: Сину людський, ось Я поламаю підпору хліба в Єрусалимі, і будуть їсти хліб за вагою та в страху, а воду будуть пити за мірою та зо смутком,
щоб відчули вони брак хліба та води, і жахнулися один з одним, і вони знидіють за свій гріх!
Латинский (Nova Vulgata)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
«Et tu, fili hominis, sume tibi laterem et pones eum coram te et describes in eo civitatem Ierusalem.
Et ordinabis adversus eam obsidionem et aedificabis munitiones et comportabis aggerem et dabis contra eam castra et pones arietes in gyro.
Et tu sume tibi sartaginem ferream et pones eam in murum ferreum inter te et inter civitatem; et obfirmabis faciem tuam ad eam, et erit in obsidionem, et circumdabis eam: signum est domui Israel.
Et tu recumbes super latus tuum sinistrum et pones iniquitates domus Israel super eo; numero dierum, quibus recumbes super illud, assumes iniquitatem eorum.
Ego autem dedi tibi annos iniquitatis eorum numero dierum trecentos et nonaginta dies, et portabis iniquitatem domus Israel.
Et cum compleveris haec, recumbes super latus tuum dextrum secundo et assumes iniquitatem domus Iudae quadraginta diebus; diem pro anno, diem, inquam, pro anno dedi tibi.
Et ad obsidionem Ierusalem convertes faciem tuam, et brachium tuum erit exsertum, et prophetabis adversus eam.
Ecce circumdedi te vinculis, et non te convertes a latere tuo in latus aliud, donec compleas dies obsidionis tuae.
Et tu sume tibi frumentum et hordeum et fabam et lentem et milium et far et mittes ea in vas unum et facies tibi panes numero dierum, quibus recumbes super latus tuum: trecentis et nonaginta diebus comedes illud.
Cibus autem tuus, quo vesceris, erit in pondere viginti stateres in die; a tempore usque ad tempus comedes illud.
Et aquam in mensura bibes, sextam partem hin; a tempore usque ad tempus bibes illud.
Et quasi subcinericium hordeaceum comedes illud; et stercore, quod egreditur de homine, coques illud in oculis eorum".
Et dixit Dominus: «Sic comedent filii Israel panem suum pollutum inter gentes, ad quas eiciam eos».
Et dixi: «Heu, Domine Deus, ecce anima mea non est polluta, et morticinum et laceratum a bestiis non comedi ab infantia mea usque nunc, et non est ingressa in os meum caro immunda».
Et dixit ad me: «Ecce dedi tibi fimum boum pro stercoribus humanis, et facies panem tuum in eo».
Et dixit ad me: «Fili hominis, ecce ego conteram baculum panis in Ierusalem, et comedent panem in pondere et in sollicitudine et aquam in mensura et in desolatione bibent,
ut, deficientibus pane et aqua, desoletur unusquisque cum fratre suo, et contabescant in iniquitatibus suis.