Скрыть
7:1
7:3
7:5
7:6
7:7
7:11
7:12
7:13
7:14
7:20
7:22
7:23
7:24
Синодальный
1 «Конец пришел на четыре края земли». 10 День пришел; гнев над всем множеством; купивший и продавший. 14 Гнев грядет: моровая язва, меч; голод; вретище; расхищение и осквернение; злодеяния и насилие; беда и весть.
И было ко мне слово Господне:
и ты, сын человеческий, [скажи]: так говорит Господь Бог; земле Израилевой конец, – конец пришел на четыре края земли.
Вот конец тебе; и пошлю на тебя гнев Мой, и буду судить тебя по путям твоим, и возложу на тебя все мерзости твои.
И не пощадит тебя око Мое, и не помилую, и воздам тебе по путям твоим, и мерзости твои с тобою будут, и узнаете, что Я Господь.
Так говорит Господь Бог: беда единственная, вот, идет беда.
Конец пришел, пришел конец, встал на тебя; вот дошла,
дошла напасть до тебя, житель земли! приходит время, приближается день смятения, а не веселых восклицаний на горах.
Вот, скоро изолью на тебя ярость Мою и совершу над тобою гнев Мой, и буду судить тебя по путям твоим, и возложу на тебя все мерзости твои.
И не пощадит тебя око Мое, и не помилую. По путям твоим воздам тебе, и мерзости твои с тобою будут; и узнаете, что Я Господь каратель.
Вот день! вот пришла, наступила напасть! жезл вырос, гордость разрослась.
Восстает сила на жезл нечестия; ничего не останется от них, и от богатства их, и от шума их, и от пышности их.
Пришло время, наступил день; купивший не радуйся, и продавший не плачь; ибо гнев над всем множеством их.
Ибо продавший не возвратится к проданному, хотя бы и остались они в живых; ибо пророческое видение о всем множестве их не отменится, и никто своим беззаконием не укрепит своей жизни.
Затрубят в трубу, и все готовится, но никто не идет на войну: ибо гнев Мой над всем множеством их.
Вне дома меч, а в доме мор и голод. Кто в поле, тот умрет от меча; а кто в городе, того пожрут голод и моровая язва.
А уцелевшие из них убегут и будут на горах, как голуби долин; все они будут стонать, каждый за свое беззаконие.
У всех руки опустятся, и у всех колени задрожат, как вода.
Тогда они препояшутся вретищем, и обоймет их трепет; и у всех на лицах будет стыд, и у всех на головах плешь.
Серебро свое они выбросят на улицы, и золото у них будет в пренебрежении. Серебро их и золото их не сильно будет спасти их в день ярости Господа. Они не насытят ими душ своих и не наполнят утроб своих; ибо оно было поводом к беззаконию их.
И в красных нарядах своих они превращали его в гордость, и делали из него изображения гнусных своих истуканов; за то и сделаю его нечистым для них;
и отдам его в руки чужим в добычу и беззаконникам земли на расхищение, и они осквернят его.
И отвращу от них лице Мое, и осквернят сокровенное Мое; и придут туда грабители, и осквернят его.
Сделай цепь, ибо земля эта наполнена кровавыми злодеяниями, и город полон насилий.
Я приведу злейших из народов, и завладеют домами их. И положу конец надменности сильных, и будут осквернены святыни их.
Идет пагуба; будут искать мира, и не найдут.
Беда пойдет за бедою и весть за вестью; и будут просить у пророка видения, и не станет учения у священника и совета у старцев.
Царь будет сетовать, и князь облечется в ужас, и у народа земли будут дрожать руки. Поступлю с ними по путям их, и по судам их буду судить их; и узнают, что Я Господь.
Церковнославянский (рус)
И бы́сть сло́во Госпо́дне ко мнѣ́ глаго́ля:
и ты́, сы́не человѣ́чь, рцы́: сiя́ глаго́летъ Госпо́дь: земли́ Изра́илевѣ коне́цъ прiи́де, коне́цъ прiи́де на четы́ри краи́ земли́.
Прише́лъ е́сть коне́цъ, ны́нѣ коне́цъ тебѣ́, и испущу́ я́рость мою́ на тя́, и от­мщу́ тебѣ́ по путе́мъ тво­и́мъ, да́мъ на тя́ вся́ ме́рзости твоя́.
Не пощади́тъ о́ко мое́ на тя́, и не поми́лую, зане́ пу́ть тво́й на тя́ да́мъ, и ме́рзости твоя́ средѣ́ тебе́ бу́дутъ, и увѣ́си, я́ко а́зъ Госпо́дь.
Тѣ́мже сiя́ глаго́летъ Адонаи́ Госпо́дь: зло́ еди́но зло́, се́, и́детъ.
Коне́цъ при­­ше́лъ е́сть, прiи́де коне́цъ, воста́ на тя́, се́, прiи́де.
Прiи́де плете́нiе на тя́ живу́щаго на земли́: прiи́де вре́мя, при­­бли́жися де́нь, не съ молво́ю, ниже́ съ болѣ́зньми.
Ны́нѣ избли́зу излiю́ гнѣ́въ мо́й на тя́ и сконча́ю я́рость мою́ на тебѣ́, и осужду́ тя́ по путе́мъ тво­и́мъ и да́мъ на тя́ вся́ ме́рзости твоя́.
Не пощади́тъ о́ко мое́, и не поми́лую, зане́ пути́ твоя́ на тя́ да́мъ, и ме́рзости твоя́ посредѣ́ тебе́ бу́дутъ, и позна́еши, я́ко а́зъ Госпо́дь бiя́й.
Се́, де́нь Госпо́день при­­хо́дитъ, се́, коне́цъ при­­ше́лъ е́сть, изы́де плете́нiе, и процвѣте́ же́злъ,
прозябе́ укори́зна, и сокруши́тъ утвержде́нiе беззако́н­ника: и не съ пли́щемъ, ни съ потща́нiемъ: и не от­ ни́хъ су́ть, и нѣ́сть красы́ въ ни́хъ.
Прiи́де вре́мя, при­­бли́жися де́нь: купу́яй да не ра́дует­ся, и продая́й да не пла́чет­ся, я́ко гнѣ́въ на все́ мно́же­с­т­во и́хъ.
Зане́же при­­тяжава́яй ко продаю́щему ктому́ не воз­врати́т­ся, и еще́ въ жи́зни живу́щему, я́ко видѣ́нiе на все́ мно́же­с­т­во и́хъ не воз­врати́т­ся, и человѣ́къ во очесѣ́хъ жи́зни сво­ея́ не укрѣпи́т­ся.
Воструби́те трубо́ю и разсуди́те вся́, и не бу́детъ гряду́щаго на ра́ть, я́ко гнѣ́въ мо́й на все́ мно́же­с­т­во и́хъ.
Ра́ть от­внѣ́ съ мече́мъ, гла́дъ же и сме́рть извну́трь: и́же на по́ли мече́мъ сконча́ет­ся, су́щихъ же во гра́дѣ гла́дъ и сме́рть сконча́етъ.
И уцѣлѣ́ютъ спасе́н­нiи от­ ни́хъ и бу́дутъ на гора́хъ я́ко голуби́цы скорбя́ще: и всѣ́хъ избiю́, ко­его́ждо въ непра́вдахъ его́.
Вся́ ру́ки разслабѣ́ютъ, и вся́ сте́гна окаля́ют­ся мо́кростiю.
И препоя́шут­ся во вре́тища, и покры́етъ я́ у́жасъ: и на вся́цѣмъ лицы́ сра́мъ на ни́хъ, и на вся́цѣй главѣ́ плѣ́шь.
Сребро́ и́хъ на сто́гнахъ пове́ржет­ся, и зла́то и́хъ презрѣ́но бу́детъ: сребро́ и́хъ и зла́то не воз­мо́жетъ изба́вити и́хъ въ де́нь гнѣ́ва Госпо́дня, ду́ши и́хъ не насы́тят­ся, и чрева́ и́хъ не напо́лнят­ся, зане́ ка́знь непра́востей и́хъ бы́сть.
Избра́н­ныя у́твари въ горды́ню положи́ша я́, и о́бразы ме́рзостей сво­и́хъ и гну́сности сотвори́ша от­ ни́хъ: сего́ ра́ди да́хъ о́ная и́мъ въ нечистоту́.
И преда́мъ я́ въ чужді́я ру́цѣ, е́же разгра́бити я́, и губи́телемъ земли́ въ коры́сти, и оскверня́тъ я́.
И от­вращу́ лице́ мое́ от­ ни́хъ, и оскверня́тъ стражбу́ мою́, и вни́дутъ въ ня́ неопа́сно, и оскверня́тъ я́:
и сотворя́тъ мяте́жъ, поне́же земля́ полна́ суда́ кро́ве, и гра́дъ по́лнъ беззако́нiя.
И при­­веду́ злы́я язы́ки, и наслѣ́дятъ до́мы и́хъ: и от­вращу́ велича́нiе крѣ́пости и́хъ, и оскверня́т­ся свята́я и́хъ.
И моле́нiе прiи́детъ, и взы́щетъ ми́ра, и не бу́детъ.
Го́ре на го́ре бу́детъ, и вѣ́сть на вѣ́сть бу́детъ, и не бу́детъ видѣ́нiе от­ проро́ка, и зако́нъ поги́бнетъ от­ жерца́ и совѣ́тъ от­ ста́рецъ.
Ца́рь воспла́чет­ся, и кня́зь облече́т­ся въ па́губу, и ру́ки люді́й земли́ разслабѣ́ютъ: по путе́мъ и́хъ сотворю́ и́мъ и по судо́мъ и́хъ от­мщу́ и́мъ, и уразумѣ́ютъ, я́ко а́зъ Госпо́дь.
Iisraeli häving on tulemas
Ja mulle tuli Issanda sõna; ta ütles:
„Ja sina, inimesepoeg, nõnda ütleb Issand Jumal Iisraeli maale: Lõpp! Üle nelja maapiiri tuleb lõpp!
Nüüd tuleb sulle lõpp, sest ma läkitan oma viha su peale ning mõistan kohut su üle su eluviiside kohaselt ja panen su peale kõik su jäledused!
Mu silm ei kurvasta sinu pärast ja ma ei anna armu, vaid panen su eluviisid su peale ja su jäledused tulevad su keskele; ja te saate tunda, et mina olen Issand.
Nõnda ütleb Issand Jumal: Õnnetus! Üksnes õnnetus! Vaata, see tuleb!
Lõpp tuleb, tuleb lõpp! See saabub sulle! Vaata, see tuleb!
Järg tuleb sinu kätte, maa elanik! Aeg tuleb, päev on ligidal: jahmatuseks, aga mitte rõõmuhõikeiks mägedel.
Nüüd varsti ma valan su peale oma tulise viha ja lasen sul tunda oma viha; ma mõistan kohut su üle su eluviiside kohaselt ja panen su peale kõik su jäledused.
Mu silm ei kurvasta ja ma ei anna armu; su eluviiside kohaselt tasun ma sulle ja su jäledused tulevad su keskele; ja te saate tunda, et mina, Issand, olen see, kes teid lööb.
Vaata, päev! Vaata, see tuleb! Järg on tulnud, väärus õitseb, ülbus lokkab!
Vägivald tõuseb õeluse vitsaks; neist ei jää midagi üle, ei nende rikkusest ega nende kärast ega nende ilust.
Aeg tuleb, päev ligineb! Ostja ärgu rõõmustagu ja müüja ärgu kurvastagu, sest tuline viha tuleb kogu selle rahvahulga peale!
Jah, müüja ei pääse tagasi müüdu juurde, kui nad ongi veel elus elavate keskel; sest nägemus kogu selle rahvahulga kohta ei pöördu ära ja oma patusse jäädes ei säilita ükski oma elu.
Puhutakse küll sarve ja seatakse kõik valmis, aga ükski ei lähe sõtta, sest mu tuline viha on kogu selle rahvahulga vastu.
Väljas on mõõk ning sees on katk ja nälg; kes on väljal, see sureb mõõga läbi, ja kes on linnas, selle sööb nälg ja katk.
Ja kui neist mõned pääsevad, siis on need mägedel otsekui kudrutavad kuristike tuvid, igaüks nutab oma süü pärast.
Kõik käed lõtvuvad ja kõik põlved muutuvad nõrgaks.
Nad rõivastuvad kotiriidesse ja neid katab värin; kõigi nägudel on häbi ja kõigi pead on paljaks pöetud.
Oma hõbeda nad viskavad tänavaile ja nende kuld on roojane; nende hõbe ja kuld ei päästa neid Issanda vihapäeval, nad ei saa sellega toita oma hinge ega täita oma kõhtu; sest see on saanud neile komistuskiviks süüsse.
Nad on tarvitanud oma kallisasju uhkuseks ja on neist valmistanud oma jäledad, põlastusväärsed kujud; seepärast ma teen selle kõik neile roojaseks.
Ma annan selle riisumiseks võõrastele ja saagiks maa õelaile, ja need teotavad seda.
Ma pööran neist ära oma palge ja mu kallisvara teotatakse; selle kallale tulevad röövlid ja need teotavad seda.
Valmista ahelad, sest maa on täis veresüüd ja linn on täis vägivalda!
Ja ma toon kõige halvemad paganaist ja need pärivad nende kojad; ma lõpetan nende vägevate kõrkuse ja nende pühamud teotatakse.
Ahastus tuleb ja nad otsivad rahu, aga seda ei ole.
Õnnetus tuleb õnnetuse peale, kuulujutt kuulujutu järele; siis nad nõuavad prohvetilt nägemust, aga Seadus on kadunud preestreilt ja nõu vanemailt.
Kuningas leinab, vürst rüütab enese ehmatusega ja maa rahva käed värisevad; ma kohtlen neid nende eluviiside kohaselt ja mõistan kohut nende üle nende oma seaduste järgi ning nad saavad tunda, et mina olen Issand.”
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible