И се́, ше́сть муже́й идо́ша от пути́ вра́тъ высо́кихъ зря́щихъ на сѣ́веръ, и коему́ждо сѣки́ра [погубле́нiя] въ руцѣ́ его́: и му́жъ еди́нъ посредѣ́ и́хъ облече́нъ въ поди́ръ, и по́ясъ от сапфи́ра о чре́слѣхъ его́: и внидо́ша и ста́ша бли́зъ же́ртвенника мѣ́дянаго.

И сла́ва Бо́га Изра́илева взы́де от херуви́мовъ су́щая на ни́хъ въ непокрове́нное до́му: и призва́ му́жа оболче́на въ поди́ръ, и́же имѣ́яше на чре́слѣхъ свои́хъ по́ясъ.

И рече́ Госпо́дь къ нему́: пройди́ средѣ́ гра́да Иерусали́ма и да́ждь зна́менiя на ли́ца муже́й стеня́щихъ и болѣ́знующихъ о всѣ́хъ беззако́нiихъ быва́ющихъ средѣ́ и́хъ.

И си́мъ рече́, слы́шащу мнѣ́: иди́те во гра́дъ вслѣ́дъ его́, изсѣцы́те и не пощади́те очи́ма ва́шима и не поми́луйте:

ста́рца и ю́ношу и дѣ́ву, и младе́нцы и жены́ избі́йте въ потребле́нiе: а ко всѣ́мъ, на ни́хже е́сть зна́менiе, не прикаса́йтеся: от освяще́нныхъ мои́хъ начни́те. И нача́ша от муже́й ста́рыхъ, и́же бѣ́ша вну́трь въ дому́.

И рече́ къ ни́мъ: оскверни́те до́мъ, и напо́лните пути́ мертвеце́въ исходя́ще, и изсѣцы́те [су́щихъ во гра́дѣ].

И бы́сть внегда́ сѣча́ху и́хъ, оста́хъ а́зъ и падо́хъ ни́цъ, и возопи́хъ и рѣ́хъ: го́ре, [го́ре,] о, лю́тѣ мнѣ́, Адонаю́ Го́споди! еда́ потребля́еши ты́ оста́нки Изра́илевы, егда́ разлива́еши я́рость твою́ на Иерусали́мъ?

И рече́ ко мнѣ́: непра́вда до́му Изра́илева и Иу́дина возвели́чися зѣло́ зѣло́, я́ко напо́лнися земля́ люді́й мно́гихъ, и гра́дъ напо́лнися непра́вдъ и нечисто́тъ, я́ко рѣ́ша: оста́вилъ е́сть Госпо́дь зе́млю и не ви́дитъ Госпо́дь.

И а́зъ е́смь, и не пощади́тъ о́ко мое́, ни поми́лую, пути́ и́хъ на главы́ и́хъ да́хъ.

И се́, му́жъ, оболче́ный въ поди́ръ и препоя́санъ по́ясомъ о чре́слѣхъ свои́хъ, отвѣщава́ше, глаго́ля: сотвори́хъ, я́коже заповѣ́далъ ми́ еси́.

Синодальный

Человек с прибором писца, чтобы отмечать знаком скорбящих о мерзостях; повеление шести с губительными орудиями поразить остальных.

И возгласил в уши мои великим гласом, говоря: пусть приблизятся каратели города, каждый со своим губительным орудием в руке своей.

И вот, шесть человек идут от верхних ворот, обращенных к северу, и у каждого в руке губительное орудие его, и между ними один, одетый в льняную одежду, у которого при поясе его прибор писца. И пришли и стали подле медного жертвенника.

И слава Бога Израилева сошла с Херувима, на котором была, к порогу дома. И призвал Он человека, одетого в льняную одежду, у которого при поясе прибор писца.

И сказал ему Господь: пройди посреди города, посреди Иерусалима, и на челах людей скорбящих, воздыхающих о всех мерзостях, совершающихся среди него, сделай знак.

А тем сказал в слух мой: идите за ним по городу и поражайте; пусть не жалеет око ваше, и не щадите;

старика, юношу и девицу, и младенца и жен бейте до смерти, но не троньте ни одного человека, на котором знак, и начните от святилища Моего. И начали они с тех старейшин, которые были перед домом.

И сказал им: оскверните дом, и наполните дворы убитыми, и выйдите. И вышли, и стали убивать в городе.

И когда они их убили, а я остался, тогда я пал на лице свое и возопил, и сказал: о, Господи Боже! неужели Ты погубишь весь остаток Израиля, изливая гнев Твой на Иерусалим?

И сказал Он мне: нечестие дома Израилева и Иудина велико, весьма велико; и земля сия полна крови, и город исполнен неправды; ибо они говорят: «оставил Господь землю сию, и не видит Господь».

За то и Мое око не пощадит, и не помилую; обращу поведение их на их голову.

И вот человек, одетый в льняную одежду, у которого при поясе прибор писца, дал ответ и сказал: я сделал, как Ты повелел мне.

Сербский

Потом повика гласно, те чух, и рече: Приступите који сте послани на град сваки с оружјем својим смртним у руци.

И гле, шест људи дође до високих врата, која гледају на север, сваки са својим оружјем смртним у руци, и међу њима беше један човек обучен у платно с оправом писарском уз бедрицу; и дошавши стадоше код олтара бронзаног.

А слава Бога Израиљевог подиже се с херувима, на којима беше, на праг од дома, и викну човека обученог у платно који имаше уз бедрицу оправу писарску.

И рече му Господ: Прођи посред града, посред Јерусалима, и забележи белегом чела оним људима који уздишу и који ридају ради свих гадова што се чине усред њега.

А другима рече и чух: Прођите за њим по граду, и побијте, нека не жали око ваше нити се смилујте;

Старце и младиће, и девојке и децу и жене побијте да се истребе; али на коме год буде знак, к њему не приступајте; и почните од моје светиње. И почеше од моје светиње. И почеше од старешина што беху пред домом.

И рече им: Оскврните дом, и напуните тремове побијених; идите. И изашавши стадоше убијати.

А кад убијаху и ја остах, падох на лице своје и повиках и рекох: Јаох Господе Господе, еда ли ћеш затрти сав остатак Израиљев изливши гнев свој на Јерусалим?

А Он ми рече: Безакоње дома Израиљевог и Јудиног превелико је, и пуна је земља крви, и град је пун опачине; јер рекоше: Господ је оставио земљу, и Господ не види.

Зато ни моје око неће жалити, нити ћу се смиловати; пут њихов обратићу на главу њихову.

И гле, човек обучени у платно, коме уз бедрицу беше оправа писарска, јави говорећи: Учинио сам како си ми заповедио.

Немецкий (GNB)

Языки

Dann rief der HERR vor meinen Ohren mit lauter Stimme: »Kommt herbei, die ihr das Strafgericht an Jerusalem vollstrecken sollt! Bringt euer Mordinstrument mit!«

Da kamen sechs Männer durch das nördliche Tempeltor. Jeder hatte ein Schwert in der Hand und mit ihnen kam ein siebter, der hatte ein leinenes Priestergewand an. An seinem Gürtel hing eine Schreibtafel. Sie kamen näher und blieben bei dem bronzenen Altar stehen.

Die strahlende Herrlichkeit Gottes, nämlich der Gott Israels in der Gestalt, wie er sich mir gezeigt hatte, erhob sich von den geflügelten Gestalten, den Keruben, und trat an den Eingang des Tempels. Er rief dem Mann im Leinengewand mit dem Schreibzeug zu:

»In Jerusalem gibt es noch Menschen, die sich an dem abscheulichen Treiben nicht beteiligt haben und die darüber Schmerz und Trauer empfinden. Geh durch die Stadt und mach ihnen ein Zeichen an die Stirn!«

Ich hörte auch, wie er zu den sechs anderen sagte: »Geht hinter ihm her durch die Stadt und bringt ohne Schonung alle um:

alte Männer und junge, Mädchen, Kinder und Frauen. Rührt aber niemand an, der das Zeichen an der Stirn trägt! Beginnt hier beim Tempel!«

Sie taten es und machten den Anfang mit den Ältesten, die vor dem Tempel standen.

Und der HERR sagte: »Füllt die Tempelhöfe mit Leichen; scheut euch nicht, den Tempel zu schänden! Dann geht in die Stadt und schlagt dort zu!«

Die Männer erschlugen alle, die im Tempelbezirk waren – nur mich verschonten sie. Ich warf mich nieder und schrie: »Ach HERR, du mächtiger Gott, willst du in deinem Zorn über Jerusalem den ganzen Rest deines Volkes ausrotten?«

Er antwortete: »Die Leute von Israel und von Juda haben schwere Schuld auf sich geladen; in Stadt und Land haben sie gemordet und das Recht mit Füßen getreten. Sie denken: ́Der HERR kümmert sich nicht um unser Land, er sieht uns ja nicht!́

Darum schone ich sie nicht und habe kein Erbarmen mit ihnen. Jetzt trifft sie die verdiente Strafe.«

Da kam der Mann mit dem Leinengewand und dem Schreibzeug aus der Stadt zurück und meldete: »Ich habe deinen Befehl ausgeführt.«