И егда́ соверше́на бы́ша сiя́, приступи́ша ко мнѣ́ кня́зiе, глаго́люще: не отлучи́шася лю́дiе Изра́илевы и свяще́нницы и леви́ти от люді́й земны́хъ, [но] въ ме́рзостехъ и́хъ [су́ть], и́же су́ть Ханане́е, еѳѳе́е, Ферезе́е, Иевусе́е, Аммони́тяне, Моави́тяне и мосери́тяне и Аморре́ане,

поне́же поя́ша от дще́рей и́хъ себѣ́ и сыно́мъ свои́мъ, и смѣси́ся сѣ́мя свято́е съ людьми́ земны́ми, и рука́ князе́й и воево́дъ въ преступле́нiи се́мъ въ нача́лѣ.

И егда́ услы́шахъ словеса́ сiя́, раздра́хъ ри́зы моя́, и вострепета́хъ, и терза́хъ власы́ главы́ моея́ и брады́ моея́, и сѣдо́хъ тужа́.

И собра́шася ко мнѣ́ вси́ боя́щiися сло́ва Бо́га Изра́илева за преступле́нiе прише́дшихъ от плѣне́нiя, и а́зъ сѣдя́хъ приско́рбенъ да́же до же́ртвы вече́рнiя.

И въ же́ртву вече́рнюю воста́хъ от сѣ́тованiя моего́, и внегда́ раздра́хъ ри́зы моя́, и трепета́хъ, и преклони́хъ колѣ́на моя́, и простро́хъ руцѣ́ мои́ ко Го́споду Бо́гу моему́

и реко́хъ: Го́споди Бо́же мо́й, стыжду́ся и срамля́юся воздви́гнути лице́ мое́ къ тебѣ́, я́ко беззако́нiя на́ша умно́жишася па́че гла́въ на́шихъ, и прегрѣше́нiя на́ша возрасто́ша да́же до небесе́:

от дні́й оте́цъ на́шихъ въ преступле́нiи вели́цѣмъ есмы́ да́же до дне́ сего́, и въ беззако́нiихъ на́шихъ пре́дани есмы́ мы́ и ца́рiе на́ши и свяще́нницы на́ши и сы́нове на́ши въ руку́ царе́й язы́ческихъ, въ ме́чь и въ плѣне́нiе, и въ расхище́нiе и въ стыдѣ́нiе лица́ на́шего, я́коже въ де́нь се́й:

и ны́нѣ уми́лостивися надъ на́ми Бо́гъ на́шъ, е́же оста́вити ны́ во спасе́нiе и да́ти на́мъ тве́рдость на мѣ́стѣ святы́ни его́, е́же просвѣти́ти очеса́ на́ша и да́ти оживле́нiе ма́лое въ рабо́тѣ на́шей:

я́ко раби́ есмы́, и въ рабо́тѣ на́шей не оста́ви на́съ Госпо́дь Бо́гъ на́шъ: и преклони́ на на́съ милосе́рдiе предъ цари́ пе́рсскими, да́ти на́мъ живо́тъ, е́же воздви́гнути и́мъ до́мъ Бо́гу на́шему и возста́вити запустѣ́вшая его́, и да́ти на́мъ огражде́нiе во Иуде́и и Иерусали́мѣ:

и ны́нѣ что́ рече́мъ, Бо́же на́шъ, по се́мъ? я́ко оста́вихомъ повелѣ́нiя твоя́,

я́же да́лъ еси́ на́мъ руко́ю ра́бъ твои́хъ проро́ковъ, глаго́ля: земля́, на ню́же вы́ вхо́дите наслѣ́дити ю́, земля́ нечиста́ е́сть, по нечистотѣ́ люді́й язы́ческихъ, въ ме́рзостехъ и́хъ, и́миже напо́лниша ю́ от у́стъ да́же до у́стъ во скверне́нiихъ свои́хъ,

и ны́нѣ дще́рей ва́шихъ не дади́те сыно́мъ и́хъ и дще́рей и́хъ не прiе́млите сыново́мъ ва́шымъ, и не ищи́те ми́ра и́хъ и бла́га и́хъ да́же до вѣ́ка, я́ко да укрѣпи́теся и снѣ́сте блага́я земли́, и наслѣ́дiе дадите́ сыново́мъ ва́шымъ да́же до вѣ́ка:

и по всѣ́хъ, я́же прiидо́ша на на́съ въ дѣ́лѣхъ на́шихъ злы́хъ и грѣсѣ́ на́шемъ вели́цѣмъ, поне́же нѣ́сть я́коже Бо́гъ на́шъ, и́же изба́вилъ еси́ на́съ от беззако́нiй на́шихъ и да́лъ еси́ на́мъ спасе́нiе:

зане́ обрати́хомся разори́ти за́повѣди твоя́ и смѣси́тися съ людьми́ земны́ми: не прогнѣ́вайся на на́съ да́же до сконча́нiя, е́же не бы́ти оста́нку и спаса́емому:

Го́споди Бо́же Изра́илевъ, пра́веденъ еси́ ты́, я́ко оста́хомся спасе́ни, я́коже де́нь се́й: се́, мы́ предъ тобо́ю есмы́ вси́ въ беззако́нiихъ на́шихъ, поне́же не возмо́жно ста́ти предъ тобо́ю сего́ ра́ди.

Синодальный

1 Ездре сообщают, что народ породнился с народами иноплеменными; 5 Ездра возносит всенародно молитву покаяния.

По окончании сего, подошли ко мне начальствующие и сказали: народ Израилев и священники и левиты не отделились от народов иноплеменных с мерзостями их, от Хананеев, Хеттеев, Ферезеев, Иевусеев, Аммонитян, Моавитян, Египтян и Аморреев,

потому что взяли дочерей их за себя и за сыновей своих, и смешалось семя святое с народами иноплеменными, и притом рука знатнейших и главнейших была в сем беззаконии первою.

Услышав это слово, я разодрал нижнюю и верхнюю одежду мою и рвал волосы на голове моей и на бороде моей, и сидел печальный.

Тогда собрались ко мне все, убоявшиеся слов Бога Израилева по причине преступления переселенцев, и я сидел в печали до вечерней жертвы.

А во время вечерней жертвы я встал с места сетования моего, и в разодранной нижней и верхней одежде пал на колени мои и простер руки мои к Господу Богу моему

и сказал: Боже мой! стыжусь и боюсь поднять лице мое к Тебе, Боже мой, потому что беззакония наши стали выше головы, и вина наша возросла до небес.

Со дней отцов наших мы в великой вине до сего дня, и за беззакония наши преданы были мы, цари наши, священники наши, в руки царей иноземных, под меч, в плен и на разграбление и на посрамление, как это и ныне.

И вот, по малом времени, даровано нам помилование от Господа Бога нашего, и Он оставил у нас несколько уцелевших и дал нам утвердиться на месте святыни Его, и просветил глаза наши Бог наш, и дал нам ожить немного в рабстве нашем.

Мы – рабы, но и в рабстве нашем не оставил нас Бог наш. И склонил Он к нам милость царей Персидских, чтоб они дали нам ожить, воздвигнуть дом Бога нашего и восстановить его из развалин его, и дали нам ограждение в Иудее и в Иерусалиме.

И ныне, что скажем мы, Боже наш, после этого? Ибо мы отступили от заповедей Твоих,

которые заповедал Ты чрез рабов Твоих пророков, говоря: земля, в которую идете вы, чтоб овладеть ею, земля нечистая, она осквернена нечистотою иноплеменных народов, их мерзостями, которыми они наполнили ее от края до края в осквернениях своих.

Итак дочерей ваших не выдавайте за сыновей их, и дочерей их не берите за сыновей ваших, и не ищите мира их и блага их во веки, чтобы укрепиться вам и питаться благами земли той и передать ее в наследие сыновьям вашим на веки.

И после всего, постигшего нас за худые дела наши и за великую вину нашу, – ибо Ты, Боже наш, пощадил нас не по мере беззакония нашего и дал нам такое избавление, –

неужели мы опять будем нарушать заповеди Твои и вступать в родство с этими отвратительными народами? Не прогневаешься ли Ты на нас даже до истребления нас, так что не будет уцелевших и не будет спасения?

Господи Боже Израилев! праведен Ты. Ибо мы остались уцелевшими до сего дня; и вот мы в беззакониях наших пред лицем Твоим, хотя после этого не надлежало бы нам стоять пред лицем Твоим.

Немецкий (GNB)

Eine Anzahl von führenden Leuten kam zu mir und sagte: »Das Volk hat sich vergangen, die Männer Israels, die Priester und die Leviten. Sie haben sich nicht fern gehalten von den übrigen Bewohnern des Landes, die Götzen verehren, von den Kanaanitern, Hetitern, Perisitern, Jebusitern, Ammonitern, Moabitern, Ägyptern und Amoritern.

Jüdische Männer haben Frauen aus diesen Völkern geheiratet, sodass sich das Volk Gottes mit fremden Völkern vermischt hat. Führende Männer und Ratsherren sind bei diesem Treubruch mit schlechtem Beispiel vorangegangen.«

Als ich das hörte, zerriss ich meine Kleider, das Ober- und das Untergewand, raufte mir die Haare und den Bart und setzte mich starr vor Entsetzen vor dem Tempelhaus nieder.

So saß ich bis zur Zeit des Abendopfers. Um mich sammelten sich alle, die Angst hatten vor dem Urteil des Gottes Israels über den Treubruch der Heimgekehrten.

Zur Zeit des Abendopfers erhob ich mich aus meiner Erstarrung, kniete in meinen zerrissenen Kleidern nieder und betete mit ausgebreiteten Armen zum HERRN, meinem Gott.

»Mein Gott«, sagte ich, »ich schäme mich und wage nicht, meine Augen zu dir zu erheben; denn die Flut unserer Sünden reicht uns bis an die Kehle und der Berg unserer Verfehlungen ist bis zum Himmel gewachsen.

Von der Zeit unserer Väter bis heute haben wir schweres Unrecht begangen. Wegen unserer Vergehen wurden wir, unsere Könige und unsere Priester in die Gewalt fremder Herrscher gegeben. Man hat uns hingeschlachtet, als Gefangene verschleppt, ausgeplündert und mit Schimpf und Schande überschüttet. So ist es bis heute geblieben.

Nun hast du jetzt für eine kurze Zeit Gnade walten lassen, HERR, unser Gott. Du hast einen Rest von uns übrig gelassen und uns an deiner heiligen Stätte in Sicherheit gebracht. Unsere Augen konnten wieder aufleuchten, du hast uns ein wenig aufatmen lassen in unserer Sklaverei.

Wir sind noch Sklaven; aber doch hast du uns nicht verlassen. Du hast uns die Gunst der Könige von Persien finden lassen, sodass wir deinen Tempel aus den Trümmern wieder aufrichten konnten, und du hast uns in Judäa und Jerusalem eine sichere Wohnstätte gegeben.

Aber wie können wir vor dir, unserem Gott, bestehen nach dem, was jetzt vorgefallen ist? Wir haben gegen deine Gebote verstoßen,

die du uns einst durch deine Diener, die Propheten, einschärfen ließest. Du hast uns durch sie sagen lassen: ́Das Land, das ihr in Besitz nehmen werdet, ist unrein durch den Götzendienst seiner Bewohner und die Götzenbilder, mit denen sie es von einem Ende bis zum andern angefüllt haben.

Deshalb sollt ihr mit diesen Leuten keine Ehen schließen: Eure Töchter dürft ihr keinem Mann aus diesen Völkern geben und für eure Söhne keine Frau aus diesen Völkern nehmen. Sucht nicht ihre Freundschaft und schließt keine Verträge mit ihnen – für alle Zeiten nicht! Denn ihr sollt selbst stark werden, den Ertrag des Landes genießen und es euren Söhnen vererben als Besitz für alle kommenden Generationen.́

Weil unser Volk dir nicht gehorcht und schwere Schuld auf sich geladen hatte, kam großes Unglück über uns. Und doch hast du, unser Gott, uns nicht so hart gestraft, wie wir es verdient hatten, sondern hast uns, die wir hier sind, übrig gelassen.

Wie können wir nun wieder anfangen, gegen deine Gebote zu verstoßen und uns mit diesen Götzendienern zu verschwägern? Musst du da nicht so zornig werden, dass du uns ganz vernichtest und es keinen Rest und keine Rettung mehr gibt?

HERR, du Gott Israels, du hast Gnade vor Recht ergehen lassen und uns als Rest deines Volkes gerettet, wie unser Hiersein das heute bezeugt. Und nun stehen wir vor dir mit unserer Schuld! Wir wissen: So können wir vor dir nicht bestehen!«

Сербский

Языки

А кад се то сврши, приступише к мени кнезови говорећи: Народ Израиљев и свештеници и Левити нису се одвојили од народа земаљских ради гадова њихових, од Хананеја, Хетеја, Ферезеја, Јевусеја, Амонаца, Моаваца, Мисираца и Амореја.

Јер узеше кћери њихове себи и синовима својим, те се помеша свето семе с народима земаљским; и рука свештеничка и главарска беше прва у том преступу.

И кад чух то, раздрех хаљину своју и плашт свој, и скубох косу с главе своје и браду своју, и седох тужан.

И скупише се к мени сви који се бојаху речи Бога Израиљевог за преступ оних који дођоше из ропства, а ја сеђах тужан до вечерње жртве.

А о вечерњој жртви устах од јада свог у раздртој хаљини и плашту, клекавши на колена своја раширих руке своје ка Господу Богу свом,

И рекох: Боже мој! Стидим се и срамим се подигнути очи своје к Теби, Боже мој; јер безакоња наша намножише се сврх главе и кривице наше нарастоше до неба.

Од времена отаца својих до данас под кривицом смо великом, и за безакоња своја бисмо предани ми и цареви наши и свештеници наши у руке царевима земаљским под мач, у ропство, у грабеж и у срамоту, као што се види данас.

А сада зачас дође нам милост од Господа Бога нашег, те нам остави остатак и даде нам клин у светом месту свом да би просветлио очи наше Бог наш и дао нам да мало одахнемо у ропству свом.

Јер робље смо, али у ропству нашем није нас оставио Бог наш, него нам даде те нађосмо милост пред царевима персијским давши нам да одахнемо да подигнемо дом Бога свог и оправимо пустолине његове, и давши нам ограду у Јудеји у Јерусалиму.

Сада дакле шта да кажемо, Боже наш, после тога? Јер остависмо заповести Твоје,

Које си заповедио преко слуга својих пророка говорећи: Земља у коју идете да је наследите земља је нечиста од нечистоте народа земаљских, с гадова њихових, којима је напунише од краја до краја у нечистоти својој.

И зато кћери својих не дајите за синове њихове, и кћери њихових не узимајте за синове своје, и не тражите мир њихов ни добро њихово до века да бисте се окрепили, јели добра оне земље и оставили је у наследство синовима својим довека.

И после свега што дође на нас за зла дела наша и за велику кривицу нашу, јер си нас, Боже наш, покарао мање него што греси наши заслужују, и дао си нам остатак овакав,

Еда ли ћемо опет преступати заповести Твоје и пријатељити се с овим гадним народима? Не би ли се разгневио на нас докле нас не би потро да ни један не остане и не избави се?

Господе Боже Израиљев! Ти си праведан, јер остасмо остатак, као што са види данас. Ево ми смо пред Тобом с кривицом својом, премда се не може стајати пред Тобом за то.