Скрыть
1:2
1:3
1:5
1:6
1:8
1:9
1:14
1:17
1:22
1:23
1:24
Церковнославянский (рус)
[Зач. 198.] Па́велъ, апо́столъ ни от­ человѣ́къ, ни человѣ́комъ, но Иису́съ Христо́мъ и Бо́гомъ Отце́мъ воскреси́в­шимъ Его́ изъ ме́ртвыхъ,
и и́же со мно́ю вся́ бра́тiя, це́рквамъ Галати́йскимъ:
[Зач. 199.] благода́ть ва́мъ и ми́ръ от­ Бо́га Отца́ и Го́спода на́­шего Иису́са Христа́,
да́в­шаго Себе́ по грѣсѣ́хъ на́шихъ, я́ко да изба́витъ на́съ от­ настоя́щаго вѣ́ка лука́ваго, по во́ли Бо́га и Отца́ на́­шего,
Ему́же сла́ва во вѣ́ки вѣко́въ. Ами́нь.
Чужду́ся, я́ко та́ко ско́ро прелага́етеся от­ зва́в­шаго вы́ благода́тiю Христо́вою, во и́но благовѣ­ст­вова́нiе:
е́же нѣ́сть и́но, то́чiю нѣ́цыи су́ть смуща́ющiи вы́ и хотя́щiи преврати́ти благовѣ­ст­вова́нiе Христо́во.
Но и а́ще мы́, или́ А́нгелъ съ небесе́ благовѣсти́тъ ва́мъ па́че, е́же благовѣсти́хомъ ва́мъ, ана́ѳема да бу́детъ.
Я́коже предреко́хомъ, и ны́нѣ па́ки глаго́лю: а́ще кто́ ва́мъ благовѣсти́тъ па́че, е́же прiя́сте, ана́ѳема да бу́детъ.
Ны́нѣ бо человѣ́ки препира́ю, или́ Бо́га, или́ ищу́ человѣ́комъ угожда́ти? А́ще бо бы́хъ еще́ человѣ́комъ угожда́лъ, Христо́въ ра́бъ не бы́хъ у́бо бы́лъ.
[Зач. 200.] Сказу́ю же ва́мъ, бра́тiе, Благовѣ­ст­вова́нiе благовѣще́н­ное от­ мене́, я́ко нѣ́сть по человѣ́ку:
ни бо а́зъ от­ человѣ́ка прiя́хъ е́, ниже́ научи́хся, но явле́нiемъ Иису́съ Христо́вымъ.
Слы́шасте бо мое́ житiе́ иногда́ въ Жидо́в­ст­вѣ, я́ко по премно́гу гони́хъ Це́рковь Бо́жiю и разруша́хъ ю́,
и преспѣва́хъ въ Жидо́в­ст­вѣ па́че мно́гихъ све́рст­никъ мо­и́хъ въ ро́дѣ мо­е́мъ, и́злиха ревни́тель сы́й оте́ческихъ мо­и́хъ преда́нiй.
Егда́ же благоволи́ Бо́гъ, избра́вый мя́ от­ чре́ва ма́тере мо­ея́ и при­­зва́вый благода́тiю Сво­е́ю,
яви́ти Сы́на Сво­его́ во мнѣ́, да благовѣ­ст­ву́ю Его́ во язы́цѣхъ, а́бiе не при­­ложи́хся пло́ти и кро́ви,
ни взыдо́хъ во Иерусали́мъ къ пе́рвѣйшымъ мене́ апо́столомъ, но идо́хъ во Араві́ю и па́ки воз­врати́хся въ Дама́скъ.
Пото́мъ же по трiе́хъ лѣ́тѣхъ взыдо́хъ во Иерусали́мъ согля́дати Петра́, и пребы́хъ у него́ дні́й пять­на́­де­сять.
Ино́го же от­ апо́столъ не ви́дѣхъ, то́кмо Иа́кова бра́та Госпо́дня.
А я́же пишу́ ва́мъ, се́ предъ Бо́гомъ, я́ко не лгу́.
Пото́мъ же прiидо́хъ въ страны́ Си́рскiя и Килики́йскiя.
Бѣ́хъ же не зна́емь лице́мъ це́рквамъ Иуде́йскимъ, я́же о Христѣ́,
то́чiю же слы́шаще бя́ху, я́ко гоня́й на́съ иногда́, ны́нѣ благовѣ­ст­ву́етъ вѣ́ру, ю́же иногда́ разруша́­ше:
и сла́вляху о мнѣ́ Бо́га.
Синодальный
1 Слово Павла к Церквам галатийским. 6 Анафема на тех, кто возвещал им превратное Евангелие. 11 Его Евангелие он принял не от человека, но непосредственно от Христа. Описывает свое обращение и призвание.
[Зач. 198.] Павел апостол, избранный не человеками и не через человека, но Иисусом Христом и Богом Отцем, воскресившим Его из мертвых,
и все находящиеся со мною братия – церквам Галатийским:
[Зач. 199.] благодать вам и мир от Бога Отца и Господа нашего Иисуса Христа,
Который отдал Себя Самого за грехи наши, чтобы избавить нас от настоящего лукавого века, по воле Бога и Отца нашего;
Ему слава во веки веков. Аминь.
Удивляюсь, что вы от призвавшего вас благодатью Христовою так скоро переходите к иному благовествованию,
которое впрочем не иное, а только есть люди, смущающие вас и желающие превратить благовествование Христово.
Но если бы даже мы или Ангел с неба стал благовествовать вам не то, что́ мы благовествовали вам, да будет анафема.
Как прежде мы сказали, так и теперь еще говорю: кто благовествует вам не то, что́ вы приняли, да будет анафема.
У людей ли я ныне ищу благоволения, или у Бога? людям ли угождать стараюсь? Если бы я и поныне угождал людям, то не был бы рабом Христовым.
[Зач. 200.] Возвещаю вам, братия, что Евангелие, которое я благовествовал, не есть человеческое,
ибо и я принял его и научился не от человека, но через откровение Иисуса Христа.
Вы слышали о моем прежнем образе жизни в Иудействе, что я жестоко гнал Церковь Божию, и опустошал ее,
и преуспевал в Иудействе более многих сверстников в роде моем, будучи неумеренным ревнителем отеческих моих преданий.
Когда же Бог, избравший меня от утробы матери моей и призвавший благодатью Своею, благоволил
открыть во мне Сына Своего, чтобы я благовествовал Его язычникам, – я не стал тогда же советоваться с плотью и кровью,
и не пошел в Иерусалим к предшествовавшим мне апостолам, а пошел в Аравию, и опять возвратился в Дамаск.
Потом, спустя три года, ходил я в Иерусалим видеться с Петром и пробыл у него дней пятнадцать.
Другого же из апостолов я не видел никого, кроме Иакова, брата Господня.
А в том, что́ пишу вам, пред Богом, не лгу.
После сего отошел я в страны Сирии и Киликии.
Церквам Христовым в Иудее лично я не был известен,
а только слышали они, что гнавший их некогда ныне благовествует веру, которую прежде истреблял, –
и прославляли за меня Бога.
Испанский Reina-Valera 1995
Pablo, apóstol (no por disposición de hombres ni por hombre, sino por Jesucristo y por Dios Padre que lo resucitó de los muertos),
y todos los hermanos que están conmigo, a las iglesias de Galacia:
Gracia y paz sean a vosotros, de Dios Padre y de nuestro Señor Jesucristo,
el cual se dio a sí mismo por nuestros pecados para librarnos del presente siglo malo, conforme a la voluntad de nuestro Dios y Padre,
a quien sea la gloria por los siglos de los siglos. Amén.
Estoy asombrado de que tan pronto os hayáis alejado del que os llamó por la gracia de Cristo, para seguir un evangelio diferente.
No que haya otro, sino que hay algunos que os perturban y quieren alterar el evangelio de Cristo.
Pero si aun nosotros, o un ángel del cielo, os anuncia un evangelio diferente del que os hemos anunciado, sea anatema.
Como antes hemos dicho, también ahora lo repito: Si alguien os predica un evangelio diferente del que habéis recibido, sea anatema.
¿Acaso busco ahora la aprobación de los hombres o la de Dios? ¿O trato de agradar a los hombres? Si todavía agradara a los hombres, no sería siervo de Cristo.
Pero os hago saber, hermanos, que el evangelio anunciado por mí no es invención humana,
pues yo ni lo recibí ni lo aprendí de hombre alguno, sino por revelación de Jesucristo.
Ya habéis oído acerca de mi conducta en otro tiempo en el judaísmo, que perseguía sobremanera a la iglesia de Dios y la asolaba.
En el judaísmo aventajaba a muchos de mis contemporáneos en mi nación, siendo mucho más celoso de las tradiciones de mis padres.
Pero cuando agradó a Dios, que me apartó desde el vientre de mi madre y me llamó por su gracia,
revelar a su Hijo en mí, para que yo lo predicara entre los gentiles, no me apresuré a consultar con carne y sangre.
Tampoco subí a Jerusalén para ver a los que eran apóstoles antes que yo; sino que fui a Arabia y volví de nuevo a Damasco.
Después, pasados tres años, subí a Jerusalén para ver a Pedro y permanecí con él quince días;
pero no vi a ningún otro de los apóstoles, sino a Jacobo el hermano del Señor.
En esto que os escribo, os aseguro delante de Dios que no miento.
Después fui a las regiones de Siria y de Cilicia;
pero no me conocían personalmente las iglesias de Judea que están en Cristo,
pues sólo habían oído decir: «Aquel que en otro tiempo nos perseguía, ahora predica la fe que en otro tiempo combatía.»
Y glorificaban a Dios a causa de mí.
[Заⷱ҇ 198] Па́ѵелъ, а҆пⷭ҇лъ ни ѿ челѡвѣ́къ, ни человѣ́комъ, но і҆и҃съ хрⷭ҇то́мъ и҆ бг҃омъ ѻ҆ц҃е́мъ воскр҃си́вшимъ є҆го̀ и҆з̾ ме́ртвыхъ,
и҆ и҆̀же со мно́ю всѧ̑ бра́тїѧ, цр҃квамъ галаті̑йскимъ:
[Заⷱ҇ 199] блгⷣть ва́мъ и҆ ми́ръ ѿ бг҃а ѻ҆ц҃а̀ и҆ гдⷭ҇а на́шегѡ і҆и҃са хрⷭ҇та̀,
да́вшагѡ себѐ по грѣсѣ́хъ на́шихъ, ꙗ҆́кѡ да и҆зба́витъ на́съ ѿ настоѧ́щагѡ вѣ́ка лꙋка́вагѡ, по во́ли бг҃а и҆ ѻ҆ц҃а̀ на́шегѡ,
є҆мꙋ́же сла́ва во вѣ́ки вѣкѡ́въ. А҆ми́нь.
Чꙋждꙋ́сѧ, ꙗ҆́кѡ та́кѡ ско́рѡ прелага́етесѧ ѿ зва́вшагѡ вы̀ блгⷣтїю хрⷭ҇то́вою, во и҆́но благовѣствова́нїе:
є҆́же нѣ́сть и҆́но, то́чїю нѣ́цыи сꙋ́ть смꙋща́ющїи вы̀ и҆ хотѧ́щїи преврати́ти бл҃говѣствова́нїе хрⷭ҇то́во.
Но и҆ а҆́ще мы̀, и҆лѝ а҆́гг҃лъ съ нб҃сѐ благовѣсти́тъ ва́мъ па́че, є҆́же благовѣсти́хомъ ва́мъ, а҆на́ѳема да бꙋ́детъ.
Ꙗ҆́коже предреко́хомъ, и҆ нн҃ѣ па́ки глаго́лю: а҆́ще кто̀ ва́мъ благовѣсти́тъ па́че, є҆́же прїѧ́сте, а҆на́ѳема да бꙋ́детъ.
Нн҃ѣ бо человѣ́ки препира́ю, и҆лѝ бг҃а, и҆лѝ и҆щꙋ̀ человѣ́кѡмъ ᲂу҆гожда́ти; А҆́ще бо бы́хъ є҆щѐ человѣ́кѡмъ ᲂу҆гожда́лъ, хрⷭ҇то́въ ра́бъ не бы́хъ ᲂу҆́бѡ бы́лъ.
[Заⷱ҇ 200] Сказꙋ́ю же ва́мъ, бра́тїе, бл҃говѣствова́нїе благовѣще́нное ѿ менє̀, ꙗ҆́кѡ нѣ́сть по человѣ́кꙋ:
ни бо а҆́зъ ѿ человѣ́ка прїѧ́хъ є҆̀, нижѐ наꙋчи́хсѧ, но ꙗ҆вле́нїемъ і҆и҃съ хрⷭ҇то́вымъ.
Слы́шасте бо моѐ житїѐ и҆ногда̀ въ жидо́вствѣ, ꙗ҆́кѡ по премно́гꙋ гони́хъ цр҃ковь бж҃їю и҆ разрꙋша́хъ ю҆̀,
и҆ преспѣва́хъ въ жидо́вствѣ па́че мно́гихъ свє́рстникъ мои́хъ въ ро́дѣ мое́мъ, и҆́злиха ревни́тель сы́й ѻ҆те́ческихъ мои́хъ преда́нїй.
Є҆гда́ же бл҃говолѝ бг҃ъ, и҆збра́вый мѧ̀ ѿ чре́ва ма́тере моеѧ̀ и҆ призва́вый блгⷣтїю свое́ю,
ꙗ҆ви́ти сн҃а своего̀ во мнѣ̀, да благовѣствꙋ́ю є҆го̀ во ꙗ҆зы́цѣхъ, а҆́бїе не приложи́хсѧ пло́ти и҆ кро́ви,
ни взыдо́хъ во і҆ерⷭ҇ли́мъ къ пе́рвѣйшымъ менє̀ а҆пⷭ҇лѡмъ, но и҆до́хъ во а҆раві́ю и҆ па́ки возврати́хсѧ въ дама́скъ.
Пото́мъ же по трїе́хъ лѣ́тѣхъ взыдо́хъ во і҆ерⷭ҇ли́мъ соглѧ́дати петра̀, и҆ пребы́хъ ᲂу҆ негѡ̀ дні́й пѧтьна́десѧть.
И҆но́гѡ же ѿ а҆пⷭ҇лъ не ви́дѣхъ, то́кмѡ і҆а́кѡва бра́та гдⷭ҇нѧ.
А҆ ꙗ҆̀же пишꙋ̀ ва́мъ, сѐ пред̾ бг҃омъ, ꙗ҆́кѡ не лгꙋ̀.
Пото́мъ же прїидо́хъ въ страны̑ сѵ̑рскїѧ и҆ кїлїкі̑йскїѧ.
Бѣ́хъ же не зна́емь лице́мъ цр҃квамъ і҆ꙋдє́йскимъ, ꙗ҆̀же ѡ҆ хрⷭ҇тѣ̀,
то́чїю же слы́шаще бѧ́хꙋ, ꙗ҆́кѡ гонѧ́й на́съ и҆ногда̀, нн҃ѣ благовѣствꙋ́етъ вѣ́рꙋ, ю҆́же и҆ногда̀ разрꙋша́ше:
и҆ сла́влѧхꙋ ѡ҆ мнѣ̀ бг҃а.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible