И҆ речѐ бг҃ъ: да собере́тсѧ вода̀, ꙗ҆́же под̾ небесе́мъ, въ собра́нїе є҆ди́но, и҆ да ꙗ҆ви́тсѧ сꙋ́ша. И҆ бы́сть та́кѡ. И҆ собра́сѧ вода̀, ꙗ҆́же под̾ небесе́мъ, въ собра̑нїѧ своѧ̑, и҆ ꙗ҆ви́сѧ сꙋ́ша.

И҆ наречѐ бг҃ъ сꙋ́шꙋ зе́млю, и҆ собра̑нїѧ во́дъ наречѐ морѧ̀. И҆ ви́дѣ бг҃ъ, ꙗ҆́кѡ добро̀.

И҆ речѐ бг҃ъ: да прорасти́тъ землѧ̀ бы́лїе травно́е, сѣ́ющее сѣ́мѧ по ро́дꙋ и҆ по подо́бїю, и҆ дре́во плодови́тое творѧ́щее пло́дъ, є҆мꙋ́же сѣ́мѧ є҆гѡ̀ въ не́мъ, по ро́дꙋ на землѝ. И҆ бы́сть та́кѡ.

И҆ и҆знесѐ землѧ̀ бы́лїе травно́е, сѣ́ющее сѣ́мѧ по ро́дꙋ и҆ по подо́бїю, и҆ дре́во плодови́тое творѧ́щее пло́дъ, є҆мꙋ́же сѣ́мѧ є҆гѡ̀ въ не́мъ, по ро́дꙋ на землѝ. И҆ ви́дѣ бг҃ъ, ꙗ҆́кѡ добро̀.

И҆ бы́сть ве́черъ, и҆ бы́сть ᲂу҆́тро, де́нь тре́тїй.

И҆ речѐ бг҃ъ: да бꙋ́дꙋтъ свѣти̑ла на тве́рди небе́снѣй, ѡ҆свѣща́ти зе́млю и҆ разлꙋча́ти междꙋ̀ дне́мъ и҆ междꙋ̀ но́щїю: и҆ да бꙋ́дꙋтъ въ зна́мєнїѧ и҆ во времена̀, и҆ во дни̑ и҆ въ лѣ̑та,

и҆ да бꙋ́дꙋтъ въ просвѣще́нїе на тве́рди небе́снѣй, ꙗ҆́кѡ свѣти́ти по землѝ. И҆ бы́сть та́кѡ.

И҆ сотворѝ бг҃ъ два̀ свѣти̑ла вели̑каѧ: свѣти́ло вели́кое въ нача̑ла днѐ, и҆ свѣти́ло ме́ньшее въ нача̑ла но́щи, и҆ ѕвѣ́зды:

и҆ положѝ ѧ҆̀ бг҃ъ на тве́рди небе́снѣй, ꙗ҆́кѡ свѣти́ти на зе́млю,

и҆ владѣ́ти дне́мъ и҆ но́щїю, и҆ разлꙋча́ти междꙋ̀ свѣ́томъ и҆ междꙋ̀ тьмо́ю. И҆ ви́дѣ бг҃ъ, ꙗ҆́кѡ добро̀.

И҆ бы́сть ве́черъ, и҆ бы́сть ᲂу҆́тро, де́нь четве́ртый.

И҆ речѐ бг҃ъ: да и҆зведꙋ́тъ во́ды га́ды дꙋ́шъ живы́хъ, и҆ пти̑цы лета́ющыѧ по землѝ, по тве́рди небе́снѣй. И҆ бы́сть та́кѡ.

И҆ сотворѝ бг҃ъ ки́ты вели̑кїѧ, и҆ всѧ́кꙋ дꙋ́шꙋ живо́тныхъ гадѡ́въ, ꙗ҆̀же и҆зведо́ша во́ды по родѡ́мъ и҆́хъ, и҆ всѧ́кꙋ пти́цꙋ перна́тꙋ по ро́дꙋ. И҆ ви́дѣ бг҃ъ, ꙗ҆́кѡ дѡбра̀.

И҆ блгⷭ҇вѝ ѧ҆̀ бг҃ъ, гл҃ѧ: расти́тесѧ и҆ мно́житесѧ, и҆ напо́лните во́ды, ꙗ҆̀же въ морѧ́хъ, и҆ пти̑цы да ᲂу҆мно́жатсѧ на землѝ.

И҆ бы́сть ве́черъ, и҆ бы́сть ᲂу҆́тро, де́нь пѧ́тый.

И҆ речѐ бг҃ъ: да и҆зведе́тъ землѧ̀ дꙋ́шꙋ жи́вꙋ по ро́дꙋ, четверонѡ́гаѧ и҆ га́ды, и҆ ѕвѣ̑ри землѝ по ро́дꙋ. И҆ бы́сть та́кѡ.

И҆ сотворѝ бг҃ъ ѕвѣ̑ри землѝ по ро́дꙋ, и҆ скоты̀ по ро́дꙋ и҆́хъ, и҆ всѧ̑ га́ды землѝ по ро́дꙋ и҆́хъ. И҆ ви́дѣ бг҃ъ, ꙗ҆́кѡ дѡбра̀.

И҆ речѐ бг҃ъ: сотвори́мъ человѣ́ка по ѡ҆́бразꙋ на́шемꙋ и҆ по подо́бїю, и҆ да ѡ҆блада́етъ ры́бами морски́ми, и҆ пти́цами небе́сными, (и҆ ѕвѣрьмѝ) и҆ скота́ми, и҆ все́ю земле́ю, и҆ всѣ́ми га̑ды пресмыка́ющимисѧ по землѝ.

И҆ сотворѝ бг҃ъ человѣ́ка, по ѡ҆́бразꙋ бж҃їю сотворѝ є҆го̀: мꙋ́жа и҆ женꙋ̀ сотворѝ и҆̀хъ.

И҆ блгⷭ҇вѝ и҆̀хъ бг҃ъ, гл҃ѧ: расти́тесѧ и҆ мно́житесѧ, и҆ напо́лните зе́млю, и҆ госпо́дствꙋйте є҆́ю, и҆ ѡ҆блада́йте ры́бами морски́ми, (и҆ ѕвѣрьмѝ) и҆ пти́цами небе́сными, и҆ всѣ́ми скота́ми, и҆ все́ю земле́ю, и҆ всѣ́ми га́дами пресмыка́ющимисѧ по землѝ.

И҆ речѐ бг҃ъ: сѐ, да́хъ ва́мъ всѧ́кꙋю травꙋ̀ сѣ́меннꙋю сѣ́ющꙋю сѣ́мѧ, є҆́же є҆́сть верхꙋ̀ землѝ всеѧ̀: и҆ всѧ́кое дре́во, є҆́же и҆́мать въ себѣ̀ пло́дъ сѣ́мене сѣ́меннагѡ, ва́мъ бꙋ́детъ въ снѣ́дь:

и҆ всѣ̑мъ ѕвѣрє́мъ зємны́мъ, и҆ всѣ̑мъ пти́цамъ небє́снымъ, и҆ всѧ́комꙋ га́дꙋ пресмыка́ющемꙋсѧ по землѝ, и҆́же и҆́мать въ себѣ̀ дꙋ́шꙋ живота̀, и҆ всѧ́кꙋ травꙋ̀ зеле́нꙋ въ снѣ́дь. И҆ бы́сть та́кѡ.

И҆ ви́дѣ бг҃ъ всѧ̑, є҆ли̑ка сотворѝ: и҆ сѐ дѡбра̀ ѕѣлѡ̀. И҆ бы́сть ве́черъ, и҆ бы́сть ᲂу҆́тро, де́нь шесты́й.

Сербский (синод.)

Стварање свијета. Човјек обличје Божије.
У почетку створи † Бог небо и земљу.

А земља бјеше без обличја и пуста, и бјеше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.

И рече Бог: Нека буде † свјетлост. И би свјетлост.

И видје Бог свјетлост да је добра; и растави Бог свјетлост од таме.

И свјетлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.

Потом рече Бог: Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.

И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.

А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.

Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно мјесто, и нека се покаже сухо. И би тако.

И сухо назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и видје Бог да је добро.

Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у којем ће бити сјеме његово на земљи. И би тако.

И пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме по својим врстама, и дрво, које рађа род, у којем је сјеме његово по њиховијем врстама. И видје Бог да је добро.

И би вече и би јутро, дан трећи.

Потом рече Бог: Нека буду видјела на своду небеском, да дијеле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;

И нека свијетле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.

И створи Бог два видјела велика: видјело веће да управља даном, и видјело мање да управља ноћу, и звијезде.

И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.

И да управљају даном и ноћу, и да дијеле свјетлост од таме. И видје Бог да је добро.

И би вече и би јутро, дан четврти.

Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.

И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвјеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховијем. И видје Бог да је добро;

И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.

И би вече и би јутро, дан пети.

Потом рече Бог: Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховијем, стоку и ситне животиње и звијери земаљске по врстама њиховијем. И би тако.

И створи Бог звијери земаљске по врстама њиховијем, и стоку по врстама њезинијем, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховијем. И видје Бог да је добро.

Потом рече Бог: Да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити † господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи.

И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их.

И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што се миче по земљи.

И још рече Бог: Ево, дао сам вам све биље што носи сјеме по свој земљи, и сва дрвета родна која носе сјеме; то ће вам бити за храну.

А свјему звјерињу земаљском и свјема птицама небеским и свјему што се миче на земљи и у чем има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.

Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро бјеше веома. И би вече и би јутро, дан шести.

Синодальный

1 Сотворение неба и земли; 26 сотворение человека.

В начале сотворил Бог небо и землю.

Земля же была безвидна и пуста, и тьма над бездною, и Дух Божий носился над водою.

И сказал Бог: да будет свет. И стал свет.

И увидел Бог свет, что он хорош, и отделил Бог свет от тьмы.

И назвал Бог свет днем, а тьму ночью. И был вечер, и было утро: день один.

И сказал Бог: да будет твердь посреди воды, и да отделяет она воду от воды. [И стало так.]

И создал Бог твердь, и отделил воду, которая под твердью, от воды, которая над твердью. И стало так.

И назвал Бог твердь небом. [И увидел Бог, что это хорошо.] И был вечер, и было утро: день второй.

И сказал Бог: да соберется вода, которая под небом, в одно место, и да явится суша. И стало так. [И собралась вода под небом в свои места, и явилась суша.]

И назвал Бог сушу землею, а собрание вод назвал морями. И увидел Бог, что это хорошо.

И сказал Бог: да произрастит земля зелень, траву, сеющую семя [по роду и по подобию ее, и] дерево плодовитое, приносящее по роду своему плод, в котором семя его на земле. И стало так.

И произвела земля зелень, траву, сеющую семя по роду [и по подобию] ее, и дерево [плодовитое], приносящее плод, в котором семя его по роду его [на земле]. И увидел Бог, что это хорошо.

И был вечер, и было утро: день третий.

И сказал Бог: да будут светила на тверди небесной [для освещения земли и] для отделения дня от ночи, и для знамений, и времен, и дней, и годов;

и да будут они светильниками на тверди небесной, чтобы светить на землю. И стало так.

И создал Бог два светила великие: светило большее, для управления днем, и светило меньшее, для управления ночью, и звезды;

и поставил их Бог на тверди небесной, чтобы светить на землю,

и управлять днем и ночью, и отделять свет от тьмы. И увидел Бог, что это хорошо.

И был вечер, и было утро: день четвёртый.

И сказал Бог: да произведет вода пресмыкающихся, душу живую; и птицы да полетят над землею, по тверди небесной. [И стало так.]

И сотворил Бог рыб больших и всякую душу животных пресмыкающихся, которых произвела вода, по роду их, и всякую птицу пернатую по роду ее. И увидел Бог, что это хорошо.

И благословил их Бог, говоря: плодитесь и размножайтесь, и наполняйте воды в морях, и птицы да размножаются на земле.

И был вечер, и было утро: день пятый.

И сказал Бог: да произведет земля душу живую по роду ее, скотов, и гадов, и зверей земных по роду их. И стало так.

И создал Бог зверей земных по роду их, и скот по роду его, и всех гадов земных по роду их. И увидел Бог, что это хорошо.

И сказал Бог: сотворим человека по образу Нашему [и] по подобию Нашему, и да владычествуют они над рыбами морскими, и над птицами небесными, [и над зверями,] и над скотом, и над всею землею, и над всеми гадами, пресмыкающимися по земле.

И сотворил Бог человека по образу Своему, по образу Божию сотворил его; мужчину и женщину сотворил их.

И благословил их Бог, и сказал им Бог: плодитесь и размножайтесь, и наполняйте землю, и обладайте ею, и владычествуйте над рыбами морскими [и над зверями,] и над птицами небесными, [и над всяким скотом, и над всею землею,] и над всяким животным, пресмыкающимся по земле.

И сказал Бог: вот, Я дал вам всякую траву, сеющую семя, какая есть на всей земле, и всякое дерево, у которого плод древесный, сеющий семя; – вам сие будет в пищу;

а всем зверям земным, и всем птицам небесным, и всякому [гаду,] пресмыкающемуся по земле, в котором душа живая, дал Я всю зелень травную в пищу. И стало так.

И увидел Бог все, что Он создал, и вот, хорошо весьма. И был вечер, и было утро: день шестой.

Сербский

Языки

У почетку створи Бог небо и земљу.

А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.

И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост.

И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме.

И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.

Потом рече Бог: Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.

И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.

А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.

Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако.

И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро.

Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.

И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.

И би вече и би јутро, дан трећи.

Потом рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;

И нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.

И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде.

И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.

И да управљају даном и ноћу, и да деле светлост од таме. И виде Бог да је добро.

И би вече и би јутро, дан четврти.

Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.

И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховим. И виде Бог да је добро;

И би вече и би јутро, дан пети.

Потом рече Бог: Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако.

И створи Бог звери земаљске по врстама њиховим, и стоку по врстама њеним, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је добро.

Потом рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи.

И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их.

И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свих звери што се миче по земљи.

И још рече Бог: Ево, дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну.

А свим зверима земаљским и свим птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чему има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.

Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести.