Рече́ же Авра́мъ Ло́ту: да не бу́детъ ра́спря между́ мно́ю и тобо́ю, и между́ пастухи́ твои́ми и между́ пастухи́ мои́ми, я́ко человѣ́цы бра́тiя мы́ есмы́:

не се́ ли вся́ земля́ предъ тобо́ю е́сть? Отлучи́ся ты́ от мене́: а́ще ты́ на лѣ́во, а́зъ на де́сно: а́ще же ты́ на де́сно, а́зъ на лѣ́во.

И возве́дъ Ло́тъ о́чи свои́, ви́дѣ всю́ окре́стную страну́ Иорда́нскую, я́ко вся́ напая́ема бя́ше водо́ю, пре́жде не́же низврати́ти Бо́гу Cодо́мъ и Гомо́рръ, я́ко ра́й Бо́жiй, и я́ко земля́ Еги́петска, да́же прiити́ до Зого́ра:

и избра́ себѣ́ Ло́тъ всю́ окре́стную страну́ Иорда́нскую, и отъи́де Ло́тъ от восто́ка: и разлучи́стася кі́йждо от бра́та своего́.

Авра́мъ же всели́ся въ земли́ Ханаа́нстѣй, Ло́тъ же всели́ся во гра́дѣ окре́стныхъ стра́нъ и всели́ся въ Cодо́мѣ.

Человѣ́цы же су́щiи въ Cодо́мѣ зли́ и грѣ́шни предъ Бо́гомъ зѣло́.

Бо́гъ же рече́ Авра́му, повнегда́ разлучи́тися Ло́ту от него́: воззри́ очи́ма твои́ма и ви́ждь от мѣ́ста, идѣ́же ты́ ны́нѣ еси́, къ сѣ́веру, и Ли́вѣ {ю́гу}, и къ восто́ку, и мо́рю:

я́ко всю́ зе́млю, ю́же ты́ ви́диши, тебѣ́ да́мъ ю́ и сѣ́мени твоему́ во вѣ́ки,

и сотворю́ сѣ́мя твое́, я́ко песо́къ земны́й: а́ще кто́ мо́жетъ исчести́ песо́къ земны́й, то́ и сѣ́мя твое́ изочте́тъ:

воста́въ проиди́ зе́млю въ долготу́ ея́ и въ широту́: я́ко тебѣ́ да́мъ ю́ и сѣ́мени твоему́ во вѣ́къ.

И отсели́вся Авра́мъ, прише́дъ всели́ся у ду́ба Мамврі́йскаго, и́же бя́ше въ Хевро́нѣ: и созда́ ту́ же́ртвенникъ Го́споду.

Французский (LSG)

Abram remonta d'Égypte vers le midi, lui, sa femme, et tout ce qui lui appartenait, et Lot avec lui.

Abram était très riche en troupeaux, en argent et en or.

Il dirigea ses marches du midi jusqu'à Béthel, jusqu'au lieu où était sa tente au commencement, entre Béthel et Aï,

au lieu où était l'autel qu'il avait fait précédemment. Et là, Abram invoqua le nom de l'Éternel.

Lot, qui voyageait avec Abram, avait aussi des brebis, des boeufs et des tentes.

Et la contrée était insuffisante pour qu'ils demeurassent ensemble, car leurs biens étaient si considérables qu'ils ne pouvaient demeurer ensemble.

Il y eut querelle entre les bergers des troupeaux d'Abram et les bergers des troupeaux de Lot. Les Cananéens et les Phérésiens habitaient alors dans le pays.

Abram dit à Lot: Qu'il n'y ait point, je te prie, de dispute entre moi et toi, ni entre mes bergers et tes bergers; car nous sommes frères.

Tout le pays n'est-il pas devant toi? Sépare-toi donc de moi: si tu vas à gauche, j'irai à droite; si tu vas à droite, j'irai à gauche.

Lot leva les yeux, et vit toute la plaine du Jourdain, qui était entièrement arrosée. Avant que l'Éternel eût détruit Sodome et Gomorrhe, c'était, jusqu'à Tsoar, comme un jardin de l'Éternel, comme le pays d'Égypte.

Lot choisit pour lui toute la plaine du Jourdain, et il s'avança vers l'orient. C'est ainsi qu'ils se séparèrent l'un de l'autre.

Abram habita dans le pays de Canaan; et Lot habita dans les villes de la plaine, et dressa ses tentes jusqu'à Sodome.

Les gens de Sodome étaient méchants, et de grands pécheurs contre l'Éternel.

L'Éternel dit à Abram, après que Lot se fut séparé de lui: Lève les yeux, et, du lieu où tu es, regarde vers le nord et le midi, vers l'orient et l'occident;

car tout le pays que tu vois, je le donnerai à toi et à ta postérité pour toujours.

Je rendrai ta postérité comme la poussière de la terre, en sorte que, si quelqu'un peut compter la poussière de la terre, ta postérité aussi sera comptée.

Lève-toi, parcours le pays dans sa longueur et dans sa largeur; car je te le donnerai.

Abram leva ses tentes, et vint habiter parmi les chênes de Mamré, qui sont près d'Hébron. Et il bâtit là un autel à l'Éternel.

Таджикский

Языки

ВА Абром аз Миср баромада, бо занаш, ва бо ҳар чизе ки дошт, ва бо ҳамроҳии Лут ба ҷануб омад.

Ва Абром аз чорво, ва нуқра, ва тилло хеле бой буд.

Ва аз ҷануб то Байт-Ил роҳ паймуда, ба маконе расид, ки дар он ҷо пештар хаймаи ӯ дар миёни Байт-Ил ва Ай буд,

Ба макони қурбонгоҳе ки дар он ҷо ӯ дар ибтидо бино карда буд; ва дар он ҷо Абром номи Парвардигорро хонда буд.

Лут низ, ки ҳамроҳи Абром мегашт, гӯсфандон, ва говон, ва хаймаҳо дошт.

Вале замин ба онҳо ғунҷоиш намедод, ки дар як ҷо сокин шаванд, зеро ки дороияшон бисёр буд, ва наметавонистанд дар як ҷо сокин шаванд.

Ва дар миёни чӯпонони чорвои Абром ва чӯпонони чорвои Лут кашмакаш буд; ва дар он замон канъониён фарризиён сокини он замин буданд.

Ва Абром ба Лут гуфт: “Зинҳор, дар миёни ман ва ту, ва дар миёни чӯпонони ман ва чӯпонони ту кашмакаше набошад; зеро ки мо бародарон ҳастем.

Магар тамоми замин пеши ту нест? Пас, хоҳишмандам, ки аз ман ҷудо шавӣ. Агар ба тарафи чап равӣ, ман ба тарафи рост хоҳам рафт, ва агар ба тарафи рост равӣ, ман ба тарафи чап хоҳам рафт”.

Ва Лут чашм андохта, тамоми водии Урдунро дид, ки он, пеш аз он ки Парвардигор Садӯм ва Амӯроро хароб кунад, сар ба сар то Сӯар, мисли боғи Парвардигор, мисли замини Миср обшор буд.

Ва Лут тамоми водии Урдунро барои худ ихтиёр кард; ва Лут ба тарафи шарқ кӯч кард. Ва онҳо аз якдигар ҷудо шуданд.

Абром дар замини Канъон сокин шуд; ва Лут дар шаҳрҳои водӣ сокин шуд, ва хаймаҳои худро то Садӯм барафрошт.

Лекин мардуми Садӯм бағоят бадкор ва пеши Парвардигор гуноҳкор буданд.

Ва Парвардигор ба Абром, баъд аз он ки Лут аз ӯ ҷудо шуд, гуфт: “Акнун чашм андохта, аз ҷое ки дар он истодаӣ, ба ҷониби шимол, ва ҷануб, ва шарқ, ва ғарб назар кун.

Зеро тамоми заминеро, ки мебинӣ, ба ту ва ба насли ту то абад медиҳам.

Ва насли туро монанди ғубори замин мегардонам; агар касе ғубори заминро шумурда тавонад, насли ту низ шумурда шавад.

Бархез ва дар дарозию паҳнои ин замин гардиш кун: зеро ки онро ба ту медиҳам”.

Ва Абром хаймаи худро кӯчонда, равона шуд ва дар булутзори Мамре, ки дар Ҳебрӯн аст, сокин шуд; ва дар он ҷо қурбонгоҳе барои Парвардигор бино кард.