Скрыть
13:5
13:9
13:11
13:12
13:14
13:17
Церковнославянский (рус)
Изы́де же Авра́мъ от­ Еги́пта са́мъ и жена́ его́, и вся́, ели́ка его́, и Ло́тъ съ ни́мъ въ пусты́ню.
Авра́мъ же бя́ше бога́тъ зѣло́ скоты́ и сребро́мъ и зла́томъ.
И и́де от­ню́дуже прiи́де, въ пусты́ню до Веѳи́ля, до мѣ́ста, идѣ́же бѣ́ ему́ ку́ща пе́рвѣе, между́ Веѳи́лемъ и между́ Агге́,
на мѣ́сто же́ртвен­ника, идѣ́же сотвори́ его́ пе́рвѣе: и при­­зва́ та́мо Авра́мъ и́мя Госпо́дне.
И Ло́ту ходя́щу со Авра́момъ бя́ху о́вцы, и волы́, и ку́щы.
И не вмѣща́­ше и́хъ земля́ жи́ти вку́пѣ, я́ко имѣ́нiя и́хъ бя́ху мно́га: и не можа́ху жи́ти вку́пѣ.
И бы́сть ра́спря между́ пастухи́ скота́ Авра́мля и между́ пастухи́ скота́ Ло́това: Ханане́е же и Ферезе́е тогда́ живя́ху на земли́ [то́й].
Рече́ же Авра́мъ Ло́ту: да не бу́детъ ра́спря между́ мно́ю и тобо́ю, и между́ пастухи́ тво­и́ми и между́ пастухи́ мо­и́ми, я́ко человѣ́цы бра́тiя мы́ есмы́:
не се́ ли вся́ земля́ предъ тобо́ю е́сть? Отлучи́ся ты́ от­ мене́: а́ще ты́ на лѣ́во, а́зъ на де́сно: а́ще же ты́ на де́сно, а́зъ на лѣ́во.
И воз­ве́дъ Ло́тъ о́чи сво­и́, ви́дѣ всю́ окре́стную страну́ Иорда́нскую, я́ко вся́ напая́ема бя́ше водо́ю, пре́жде не́же низврати́ти Бо́гу Cодо́мъ и Гомо́рръ, я́ко ра́й Бо́жiй, и я́ко земля́ Еги́петска, да́же прiити́ до Зого́ра:
и избра́ себѣ́ Ло́тъ всю́ окре́стную страну́ Иорда́нскую, и отъи́де Ло́тъ от­ восто́ка: и разлучи́стася кі́йждо от­ бра́та сво­его́.
Авра́мъ же всели́ся въ земли́ Ханаа́нстѣй, Ло́тъ же всели́ся во гра́дѣ окре́стныхъ стра́нъ и всели́ся въ Cодо́мѣ.
Человѣ́цы же су́щiи въ Cодо́мѣ зли́ и грѣ́шни предъ Бо́гомъ зѣло́.
Бо́гъ же рече́ Авра́му, повнегда́ разлучи́тися Ло́ту от­ него́: воз­зри́ очи́ма тво­и́ма и ви́ждь от­ мѣ́ста, идѣ́же ты́ ны́нѣ еси́, къ сѣ́веру, и Ли́вѣ {ю́гу}, и къ восто́ку, и мо́рю:
я́ко всю́ зе́млю, ю́же ты́ ви́диши, тебѣ́ да́мъ ю́ и сѣ́мени тво­ему́ во вѣ́ки,
и сотворю́ сѣ́мя твое́, я́ко песо́къ земны́й: а́ще кто́ мо́жетъ исчести́ песо́къ земны́й, то́ и сѣ́мя твое́ изочте́тъ:
воста́въ про­иди́ зе́млю въ долготу́ ея́ и въ широту́: я́ко тебѣ́ да́мъ ю́ и сѣ́мени тво­ему́ во вѣ́къ.
И от­сели́вся Авра́мъ, при­­ше́дъ всели́ся у ду́ба Мамврі́йскаго, и́же бя́ше въ Хевро́нѣ: и созда́ ту́ же́ртвен­никъ Го́споду.
Синодальный
1 Аврам и Лот возвращаются в Вефиль и расходятся; Лот избрал окрестность Иорданскую. 14 Авраму обещан весь Ханаан.
И поднялся Аврам из Египта, сам и жена его, и всё, что у него было, и Лот с ним, на юг.
И был Аврам очень богат скотом, и серебром, и золотом.
И продолжал он переходы свои от юга до Вефиля, до места, где прежде был шатер его между Вефилем и между Гаем,
до места жертвенника, который он сделал там вначале; и там призвал Аврам имя Господа.
И у Лота, который ходил с Аврамом, также был мелкий и крупный скот и шатры.
И непоместительна была земля для них, чтобы жить вместе, ибо имущество их было так велико, что они не могли жить вместе.
И был спор между пастухами скота Аврамова и между пастухами скота Лотова; и Хананеи и Ферезеи жили тогда в той земле.
И сказал Аврам Лоту: да не будет раздора между мною и тобою, и между пастухами моими и пастухами твоими, ибо мы родственники;
не вся ли земля пред тобою? отделись же от меня: если ты налево, то я направо; а если ты направо, то я налево.
Лот возвел очи свои и увидел всю окрестность Иорданскую, что она, прежде нежели истребил Господь Содом и Гоморру, вся до Сигора орошалась водою, как сад Господень, как земля Египетская;
и избрал себе Лот всю окрестность Иорданскую; и двинулся Лот к востоку. И отделились они друг от друга.
Аврам стал жить на земле Ханаанской; а Лот стал жить в городах окрестности и раскинул шатры до Содома.
Жители же Содомские были злы и весьма грешны пред Господом.
И сказал Господь Авраму, после того как Лот отделился от него: возведи очи твои и с места, на котором ты теперь, посмотри к северу и к югу, и к востоку и к западу;
ибо всю землю, которую ты видишь, тебе дам Я и потомству твоему навеки,
и сделаю потомство твое, как песок земной; если кто может сосчитать песок земной, то и потомство твое сочтено будет;
встань, пройди по земле сей в долготу и в широту ее, ибо Я тебе дам ее [и потомству твоему навсегда].
И двинул Аврам шатер, и пошел, и поселился у дубравы Мамре, что в Хевроне; и создал там жертвенник Господу.
Итальянский
Dall'Egitto Abram risalì nel Negheb, con la moglie e tutti i suoi averi; Lot era con lui.
Abram era molto ricco in bestiame, argento e oro.
Abram si spostò a tappe dal Negheb fino a Betel, fino al luogo dov'era già prima la sua tenda, tra Betel e Ai,
il luogo dove prima aveva costruito l'altare: lì Abram invocò il nome del Signore.
Ma anche Lot, che accompagnava Abram, aveva greggi e armenti e tende,
e il territorio non consentiva che abitassero insieme, perché avevano beni troppo grandi e non potevano abitare insieme.
Per questo sorse una lite tra i mandriani di Abram e i mandriani di Lot. I Cananei e i Perizziti abitavano allora nella terra.
Abram disse a Lot: "Non vi sia discordia tra me e te, tra i miei mandriani e i tuoi, perché noi siamo fratelli.
Non sta forse davanti a te tutto il territorio? Sepàrati da me. Se tu vai a sinistra, io andrò a destra; se tu vai a destra, io andrò a sinistra".
Allora Lot alzò gli occhi e vide che tutta la valle del Giordano era un luogo irrigato da ogni parte - prima che il Signore distruggesse Sòdoma e Gomorra - come il giardino del Signore, come la terra d'Egitto fino a Soar.
Lot scelse per sé tutta la valle del Giordano e trasportò le tende verso oriente. Così si separarono l'uno dall'altro:
Abram si stabilì nella terra di Canaan e Lot si stabilì nelle città della valle e piantò le tende vicino a Sòdoma.
Ora gli uomini di Sòdoma erano malvagi e peccavano molto contro il Signore.
Allora il Signore disse ad Abram, dopo che Lot si era separato da lui: "Alza gli occhi e, dal luogo dove tu stai, spingi lo sguardo verso il settentrione e il mezzogiorno, verso l'oriente e l'occidente.
Tutta la terra che tu vedi, io la darò a te e alla tua discendenza per sempre.
Renderò la tua discendenza come la polvere della terra: se uno può contare la polvere della terra, potrà contare anche i tuoi discendenti.
Àlzati, percorri la terra in lungo e in largo, perché io la darò a te".
Poi Abram si spostò con le sue tende e andò a stabilirsi alle Querce di Mamre, che sono ad Ebron, e vi costruì un altare al Signore.
И҆зы́де же а҆вра́мъ ѿ є҆гѵ́пта са́мъ и҆ жена̀ є҆гѡ̀, и҆ всѧ̑, є҆ли̑ка є҆гѡ̀, и҆ лѡ́тъ съ ни́мъ въ пꙋсты́ню.
А҆вра́мъ же бѧ́ше бога́тъ ѕѣлѡ̀ скоты̑ и҆ сребро́мъ и҆ зла́томъ.
И҆ и҆́де ѿню́дꙋже прїи́де, въ пꙋсты́ню до веѳи́лѧ, до мѣ́ста, и҆дѣ́же бѣ̀ є҆мꙋ̀ кꙋ́ща пе́рвѣе, междꙋ̀ веѳи́лемъ и҆ междꙋ̀ а҆ггѐ,
на мѣ́сто же́ртвенника, и҆дѣ́же сотворѝ є҆го̀ пе́рвѣе: и҆ призва̀ та́мѡ а҆вра́мъ и҆́мѧ гдⷭ҇не.
И҆ лѡ́тꙋ ходѧ́щꙋ со а҆вра́момъ бѧ́хꙋ ѻ҆́вцы, и҆ волы̀, и҆ кꙋ́щы.
И҆ не вмѣща́ше и҆̀хъ землѧ̀ жи́ти вкꙋ́пѣ, ꙗ҆́кѡ и҆мѣ̑нїѧ и҆́хъ бѧ́хꙋ мнѡ́га: и҆ не можа́хꙋ жи́ти вкꙋ́пѣ.
И҆ бы́сть ра́спрѧ междꙋ̀ пастꙋхи̑ скота̀ а҆вра́млѧ и҆ междꙋ̀ пастꙋхи̑ скота̀ лѡ́това: ханане́є же и҆ ферезе́є тогда̀ живѧ́хꙋ на землѝ (то́й).
Рече́ же а҆вра́мъ лѡ́тꙋ: да не бꙋ́детъ ра́спрѧ междꙋ̀ мно́ю и҆ тобо́ю, и҆ междꙋ̀ пастꙋхи̑ твои́ми и҆ междꙋ̀ пастꙋхи̑ мои́ми, ꙗ҆́кѡ человѣ́цы бра́тїѧ мы̀ є҆смы̀:
не се́ ли всѧ̀ землѧ̀ пред̾ тобо́ю є҆́сть; Ѿлꙋчи́сѧ ты̀ ѿ менє̀: а҆́ще ты̀ на лѣ́во, а҆́зъ на де́сно: а҆́ще же ты̀ на де́сно, а҆́зъ на лѣ́во.
И҆ возве́дъ лѡ́тъ ѻ҆́чи своѝ, ви́дѣ всю̀ ѡ҆кре́стнꙋю странꙋ̀ і҆ѻрда́нскꙋю, ꙗ҆́кѡ всѧ̀ напаѧ́ема бѧ́ше водо́ю, пре́жде не́же низврати́ти бг҃ꙋ содо́мъ и҆ гомо́рръ, ꙗ҆́кѡ ра́й бж҃їй, и҆ ꙗ҆́кѡ землѧ̀ є҆гѵ́петска, да́же прїитѝ до зого́ра:
и҆ и҆збра̀ себѣ̀ лѡ́тъ всю̀ ѡ҆кре́стнꙋю странꙋ̀ і҆ѻрда́нскꙋю, и҆ ѿи́де лѡ́тъ ѿ восто́ка: и҆ разлꙋчи́стасѧ кі́йждо ѿ бра́та своегѡ̀.
А҆вра́мъ же всели́сѧ въ землѝ ханаа́нстѣй, лѡ́тъ же всели́сѧ во гра́дѣ ѡ҆кре́стныхъ стра́нъ и҆ всели́сѧ въ содо́мѣ.
Человѣ́цы же сꙋ́щїи въ содо́мѣ ѕлѝ и҆ грѣ́шни пред̾ бг҃омъ ѕѣлѡ̀.
Бг҃ъ же речѐ а҆вра́мꙋ, повнегда̀ разлꙋчи́тисѧ лѡ́тꙋ ѿ негѡ̀: воззрѝ ѻ҆чи́ма твои́ма и҆ ви́ждь ѿ мѣ́ста, и҆дѣ́же ты̀ нн҃ѣ є҆сѝ, къ сѣ́верꙋ, и҆ лі́вѣ {ю҆́гꙋ}, и҆ къ восто́кꙋ, и҆ мо́рю:
ꙗ҆́кѡ всю̀ зе́млю, ю҆́же ты̀ ви́диши, тебѣ̀ да́мъ ю҆̀ и҆ сѣ́мени твоемꙋ̀ во вѣ́ки,
и҆ сотворю̀ сѣ́мѧ твоѐ, ꙗ҆́кѡ песо́къ земны́й: а҆́ще кто̀ мо́жетъ и҆счестѝ песо́къ земны́й, то̀ и҆ сѣ́мѧ твоѐ и҆зочте́тъ:
воста́въ проидѝ зе́млю въ долготꙋ̀ є҆ѧ̀ и҆ въ широтꙋ̀: ꙗ҆́кѡ тебѣ̀ да́мъ ю҆̀ и҆ сѣ́мени твоемꙋ̀ во вѣ́къ.
И҆ ѿсели́всѧ а҆вра́мъ, прише́дъ всели́сѧ ᲂу҆ дꙋ́ба мамврі́йскагѡ, и҆́же бѧ́ше въ хеврѡ́нѣ: и҆ созда̀ тꙋ̀ же́ртвенникъ гдⷭ҇ꙋ.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible