Скрыть
13:5
13:9
13:11
13:12
13:14
13:17
Церковнославянский (рус)
Изы́де же Авра́мъ от­ Еги́пта са́мъ и жена́ его́, и вся́, ели́ка его́, и Ло́тъ съ ни́мъ въ пусты́ню.
Авра́мъ же бя́ше бога́тъ зѣло́ скоты́ и сребро́мъ и зла́томъ.
И и́де от­ню́дуже прiи́де, въ пусты́ню до Веѳи́ля, до мѣ́ста, идѣ́же бѣ́ ему́ ку́ща пе́рвѣе, между́ Веѳи́лемъ и между́ Агге́,
на мѣ́сто же́ртвен­ника, идѣ́же сотвори́ его́ пе́рвѣе: и при­­зва́ та́мо Авра́мъ и́мя Госпо́дне.
И Ло́ту ходя́щу со Авра́момъ бя́ху о́вцы, и волы́, и ку́щы.
И не вмѣща́­ше и́хъ земля́ жи́ти вку́пѣ, я́ко имѣ́нiя и́хъ бя́ху мно́га: и не можа́ху жи́ти вку́пѣ.
И бы́сть ра́спря между́ пастухи́ скота́ Авра́мля и между́ пастухи́ скота́ Ло́това: Ханане́е же и Ферезе́е тогда́ живя́ху на земли́ [то́й].
Рече́ же Авра́мъ Ло́ту: да не бу́детъ ра́спря между́ мно́ю и тобо́ю, и между́ пастухи́ тво­и́ми и между́ пастухи́ мо­и́ми, я́ко человѣ́цы бра́тiя мы́ есмы́:
не се́ ли вся́ земля́ предъ тобо́ю е́сть? Отлучи́ся ты́ от­ мене́: а́ще ты́ на лѣ́во, а́зъ на де́сно: а́ще же ты́ на де́сно, а́зъ на лѣ́во.
И воз­ве́дъ Ло́тъ о́чи сво­и́, ви́дѣ всю́ окре́стную страну́ Иорда́нскую, я́ко вся́ напая́ема бя́ше водо́ю, пре́жде не́же низврати́ти Бо́гу Cодо́мъ и Гомо́рръ, я́ко ра́й Бо́жiй, и я́ко земля́ Еги́петска, да́же прiити́ до Зого́ра:
и избра́ себѣ́ Ло́тъ всю́ окре́стную страну́ Иорда́нскую, и отъи́де Ло́тъ от­ восто́ка: и разлучи́стася кі́йждо от­ бра́та сво­его́.
Авра́мъ же всели́ся въ земли́ Ханаа́нстѣй, Ло́тъ же всели́ся во гра́дѣ окре́стныхъ стра́нъ и всели́ся въ Cодо́мѣ.
Человѣ́цы же су́щiи въ Cодо́мѣ зли́ и грѣ́шни предъ Бо́гомъ зѣло́.
Бо́гъ же рече́ Авра́му, повнегда́ разлучи́тися Ло́ту от­ него́: воз­зри́ очи́ма тво­и́ма и ви́ждь от­ мѣ́ста, идѣ́же ты́ ны́нѣ еси́, къ сѣ́веру, и Ли́вѣ {ю́гу}, и къ восто́ку, и мо́рю:
я́ко всю́ зе́млю, ю́же ты́ ви́диши, тебѣ́ да́мъ ю́ и сѣ́мени тво­ему́ во вѣ́ки,
и сотворю́ сѣ́мя твое́, я́ко песо́къ земны́й: а́ще кто́ мо́жетъ исчести́ песо́къ земны́й, то́ и сѣ́мя твое́ изочте́тъ:
воста́въ про­иди́ зе́млю въ долготу́ ея́ и въ широту́: я́ко тебѣ́ да́мъ ю́ и сѣ́мени тво­ему́ во вѣ́къ.
И от­сели́вся Авра́мъ, при­­ше́дъ всели́ся у ду́ба Мамврі́йскаго, и́же бя́ше въ Хевро́нѣ: и созда́ ту́ же́ртвен­никъ Го́споду.
Синодальный
1 Аврам и Лот возвращаются в Вефиль и расходятся; Лот избрал окрестность Иорданскую. 14 Авраму обещан весь Ханаан.
И поднялся Аврам из Египта, сам и жена его, и всё, что у него было, и Лот с ним, на юг.
И был Аврам очень богат скотом, и серебром, и золотом.
И продолжал он переходы свои от юга до Вефиля, до места, где прежде был шатер его между Вефилем и между Гаем,
до места жертвенника, который он сделал там вначале; и там призвал Аврам имя Господа.
И у Лота, который ходил с Аврамом, также был мелкий и крупный скот и шатры.
И непоместительна была земля для них, чтобы жить вместе, ибо имущество их было так велико, что они не могли жить вместе.
И был спор между пастухами скота Аврамова и между пастухами скота Лотова; и Хананеи и Ферезеи жили тогда в той земле.
И сказал Аврам Лоту: да не будет раздора между мною и тобою, и между пастухами моими и пастухами твоими, ибо мы родственники;
не вся ли земля пред тобою? отделись же от меня: если ты налево, то я направо; а если ты направо, то я налево.
Лот возвел очи свои и увидел всю окрестность Иорданскую, что она, прежде нежели истребил Господь Содом и Гоморру, вся до Сигора орошалась водою, как сад Господень, как земля Египетская;
и избрал себе Лот всю окрестность Иорданскую; и двинулся Лот к востоку. И отделились они друг от друга.
Аврам стал жить на земле Ханаанской; а Лот стал жить в городах окрестности и раскинул шатры до Содома.
Жители же Содомские были злы и весьма грешны пред Господом.
И сказал Господь Авраму, после того как Лот отделился от него: возведи очи твои и с места, на котором ты теперь, посмотри к северу и к югу, и к востоку и к западу;
ибо всю землю, которую ты видишь, тебе дам Я и потомству твоему навеки,
и сделаю потомство твое, как песок земной; если кто может сосчитать песок земной, то и потомство твое сочтено будет;
встань, пройди по земле сей в долготу и в широту ее, ибо Я тебе дам ее [и потомству твоему навсегда].
И двинул Аврам шатер, и пошел, и поселился у дубравы Мамре, что в Хевроне; и создал там жертвенник Господу.
Таджикский
ВА Абром аз Миср баромада, бо занаш, ва бо ҳар чизе ки дошт, ва бо ҳамроҳии Лут ба ҷануб омад.
Ва Абром аз чорво, ва нуқра, ва тилло хеле бой буд.
Ва аз ҷануб то Байт-Ил роҳ паймуда, ба маконе расид, ки дар он ҷо пештар хаймаи ӯ дар миёни Байт-Ил ва Ай буд,
Ба макони қурбонгоҳе ки дар он ҷо ӯ дар ибтидо бино карда буд; ва дар он ҷо Абром номи Парвардигорро хонда буд.
Лут низ, ки ҳамроҳи Абром мегашт, гӯсфандон, ва говон, ва хаймаҳо дошт.
Вале замин ба онҳо ғунҷоиш намедод, ки дар як ҷо сокин шаванд, зеро ки дороияшон бисёр буд, ва наметавонистанд дар як ҷо сокин шаванд.
Ва дар миёни чӯпонони чорвои Абром ва чӯпонони чорвои Лут кашмакаш буд; ва дар он замон канъониён фарризиён сокини он замин буданд.
Ва Абром ба Лут гуфт: “Зинҳор, дар миёни ман ва ту, ва дар миёни чӯпонони ман ва чӯпонони ту кашмакаше набошад; зеро ки мо бародарон ҳастем.
Магар тамоми замин пеши ту нест? Пас, хоҳишмандам, ки аз ман ҷудо шавӣ. Агар ба тарафи чап равӣ, ман ба тарафи рост хоҳам рафт, ва агар ба тарафи рост равӣ, ман ба тарафи чап хоҳам рафт”.
Ва Лут чашм андохта, тамоми водии Урдунро дид, ки он, пеш аз он ки Парвардигор Садӯм ва Амӯроро хароб кунад, сар ба сар то Сӯар, мисли боғи Парвардигор, мисли замини Миср обшор буд.
Ва Лут тамоми водии Урдунро барои худ ихтиёр кард; ва Лут ба тарафи шарқ кӯч кард. Ва онҳо аз якдигар ҷудо шуданд.
Абром дар замини Канъон сокин шуд; ва Лут дар шаҳрҳои водӣ сокин шуд, ва хаймаҳои худро то Садӯм барафрошт.
Лекин мардуми Садӯм бағоят бадкор ва пеши Парвардигор гуноҳкор буданд.
Ва Парвардигор ба Абром, баъд аз он ки Лут аз ӯ ҷудо шуд, гуфт: “Акнун чашм андохта, аз ҷое ки дар он истодаӣ, ба ҷониби шимол, ва ҷануб, ва шарқ, ва ғарб назар кун.
Зеро тамоми заминеро, ки мебинӣ, ба ту ва ба насли ту то абад медиҳам.
Ва насли туро монанди ғубори замин мегардонам; агар касе ғубори заминро шумурда тавонад, насли ту низ шумурда шавад.
Бархез ва дар дарозию паҳнои ин замин гардиш кун: зеро ки онро ба ту медиҳам”.
Ва Абром хаймаи худро кӯчонда, равона шуд ва дар булутзори Мамре, ки дар Ҳебрӯн аст, сокин шуд; ва дар он ҷо қурбонгоҳе барои Парвардигор бино кард.

Ascendit ergo Abram de Ae gypto ipse et uxor eius et om nia, quae habebat, et Lot cum eo ad Nageb.
Abram autem erat dives valde in pecoribus, argento et auro.
Et profectus est de mansione in mansionem a Nageb in Bethel usque ad locum, ubi prius fixerat tabernaculum inter Bethel et Hai,
in loco altaris, quod fecerat prius, et invocavit ibi nomen Domini.
Sed et Lot, qui ibat cum Abram, fuerunt greges ovium et armenta et tabernacula;
nec poterat eos capere terra, ut habitarent simul: erat quippe substantia eorum multa, et nequibant habitare communiter.
Unde et facta est rixa inter pastores gregum Abram et pastores gregum Lot. Eo autem tempore Chananaeus et Pherezaeus habitabant in illa terra.
Dixit ergo Abram ad Lot: "Ne, quaeso, sit iurgium inter me et te et inter pastores meos et pastores tuos: fratres enim sumus.
Nonne universa terra coram te est? Recede a me, obsecro: si ad sinistram ieris, ego dexteram tenebo; si tu dexteram elegeris, ego ad sinistram pergam".
Elevatis itaque Lot oculis, vidit omnem circa regionem Iordanis, quae universa irrigabatur, antequam subverteret Dominus Sodomam et Gomorram, sicut paradisus Domini et sicut Aegyptus usque in Segor.
Elegitque sibi Lot omnem regionem circa Iordanem et recessit ad orientem; divisique sunt alterutrum a fratre suo.
Abram habitavit in terra Chanaan; Lot vero moratus est in oppidis, quae erant circa Iordanem, et tabernacula movit usque ad Sodomam.
Homines autem Sodomitae pessimi erant et peccatores coram Domino nimis.
Dixitque Dominus ad Abram, postquam divisus est Lot ab eo: "Leva oculos tuos et vide a loco, in quo nunc es, ad aquilonem et ad meridiem, ad orientem et ad occidentem:
omnem terram, quam conspicis, tibi dabo et semini tuo usque in sempiternum;
faciamque semen tuum sicut pulverem terrae: si quis potest hominum numerare pulverem terrae, semen quoque tuum numerare poterit.
Surge et perambula terram in longitudine et in latitudine sua, quia tibi daturus sum eam".
Movens igitur tabernaculum suum, Abram venit et habitavit iuxta Quercus Mambre, quae sunt in Hebron, aedificavitque ibi altare Domino.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible