Скрыть
16:1
16:2
16:3
16:4
16:5
16:6
16:7
16:8
16:9
16:10
16:11
16:12
16:13
16:16
Церковнославянский (рус)
Са́ра же жена́ Авра́мля не ражда́­ше ему́: бя́ше же е́й раба́ Еги́птяныня, е́йже и́мя А́гарь.
Рече́ же Са́ра ко Авра́му: се́, заключи́ мя Госпо́дь, е́же не ражда́ти: вни́ди у́бо къ рабѣ́ мо­е́й, да ча́да сотворю́ от­ нея́. Послу́ша же Авра́мъ гла́са Са́рина.
И по­и́мши Са́ра жена́ Авра́мля А́гарь Еги́птяныню рабу́ свою́, по десяти́ лѣ́тѣхъ вселе́нiя Авра́мля въ земли́ Ханаа́ни, даде́ ю́ въ жену́ Авра́му му́жу сво­ему́.
И вни́де ко А́гари, и зача́тъ: и ви́дѣ, я́ко во чре́вѣ и́мать, и укоре́на бы́сть госпожа́ [ея́] предъ не́ю.
И рече́ Са́ра ко Авра́му: оби́да ми́ от­ тебе́: а́зъ да́хъ рабу́ мою́ въ нѣ́дро твое́: она́ же ви́дѣв­ши, я́ко во чре́вѣ и́мать, укоре́на бы́хъ предъ не́ю: суди́ Бо́гъ между́ мно́ю и тобо́ю.
Рече́ же Авра́мъ къ Са́рѣ: се́, раба́ твоя́ въ руку́ твое́ю: твори́ е́й, я́коже ти́ е́сть уго́дно. И озло́би ю́ Са́ра: и от­бѣже́ от­ лица́ ея́.
И обрѣ́те ю́ А́нгелъ Госпо́день у исто́чника воды́ въ пусты́ни, у исто́чника на пути́ Су́ръ.
И рече́ е́й А́нгелъ Госпо́день: А́гарь, рабо́ Са́рина, от­ку́ду и́деши и ка́мо гряде́ши? И рече́: от­ лица́ Са́ры госпожи́ мо­ея́ а́зъ бѣгу́.
Рече́ же е́й А́нгелъ Госпо́день: воз­врати́ся къ госпожѣ́ сво­е́й и покори́ся подъ руку́ ея́.
И рече́ е́й А́нгелъ Госпо́день: умножа́я умно́жу сѣ́мя твое́, и не сочте́т­ся от­ мно́же­ст­ва.
И рече́ е́й А́нгелъ Госпо́день: се́, ты́ во чре́вѣ и́маши и роди́ши сы́на, и нарече́ши и́мя ему́ Исма́илъ: я́ко услы́ша Госпо́дь смире́нiе твое́:
се́й бу́детъ се́лный человѣ́къ: ру́цѣ его́ на всѣ́хъ, и ру́ки всѣ́хъ на него́, и предъ лице́мъ всея́ бра́тiи сво­ея́ всели́т­ся.
И при­­зва́ А́гарь и́мя Го́спода глаго́лющаго къ не́й: Ты́ Бо́гъ при­­зрѣ́вый на мя́: я́ко рече́: и́бо предо мно́ю ви́дѣхъ я́вльшагося мнѣ́.
И роди́ А́гарь Авра́му сы́на, и нарече́ Авра́мъ и́мя сы́ну сво­ему́, его́же роди́ ему́ А́гарь, Исма́илъ.
Авра́мъ же бѣ́ лѣ́тъ осми́десяти шести́, егда́ роди́ А́гарь Авра́му Исма́ила.
Латинский (Nova Vulgata)
Sarai autem uxor Abram non genuerat ei liberos; sed habens ancillam Aegyptiam nomine Agar,
dixit marito suo: "Ecce conclusit me Dominus, ne parerem; ingredere ad ancillam meam, si forte saltem ex illa suscipiam filios". Cumque ille acquiesceret deprecanti,
tulit Agar Aegyptiam ancillam suam post annos decem quam habitare coeperant in terra Chanaan, et dedit eam viro suo uxorem.
Qui ingressus est ad eam. At illa concepisse se videns despexit dominam suam.
Dixitque Sarai ad Abram: "Inique agis contra me; ego dedi ancillam meam in sinum tuum, quae videns quod conceperit, despectui me habet. Iudicet Dominus inter me et te".
Cui respondens Abram: "Ecce, ait, ancilla tua in manu tua est; utere ea, ut libet". Affligente igitur eam Sarai, aufugit ab ea.
Cumque invenisset illam angelus Domini iuxta fontem aquae in deserto, ad fontem in via Sur,
dixit: «Agar, ancilla Sarai, unde venis et quo vadis?». Quae respondit: «A facie Sarai dominae meae ego fugio».
Dixitque ei angelus Domini: «Revertere ad dominam tuam et humiliare sub manibus ipsius».
Et dixit ei angelus Domini: «Multiplicans multiplicabo semen tuum, et non numerabitur prae multitudine».
Et dixit ei angelus Domini: «Ecce, concepisti et paries filium vocabisque nomen eius Ismael, eo quod audierit Dominus afflictionem tuam.
Hic erit homo onagro similis; manus eius contra omnes, et manus omnium contra eum; et e regione universorum fratrum suorum figet tabernacula».
Vocavit autem nomen Domini, qui loquebatur ad eam: «Tu Deus, qui vidisti me». Dixit enim: «Profecto hic vidi posteriora videntis me».
Propterea appellatur puteus ille Lahairoi (id est Viventis et Videntis me); ipse est inter Cades et Barad.
Peperitque Agar Abrae filium; qui vocavit nomen filii sui, quem pepererat Agar, Ismael.
Octoginta et sex annorum erat Abram, quando peperit ei Agar Ismaelem.
Синодальный
1 Агарь, служанка египтянка, зачала от Аврама, изгнана Сарою, возвращается после видения в пустыне; 15 рождение её сына, нареченного Измаилом.
Но Сара, жена Аврамова, не рождала ему. У ней была служанка Египтянка, именем Агарь.
И сказала Сара Авраму: вот, Господь заключил чрево мое, чтобы мне не рождать; войди же к служанке моей: может быть, я буду иметь детей от нее. Аврам послушался слов Сары.
И взяла Сара, жена Аврамова, служанку свою, Египтянку Агарь, по истечении десяти лет пребывания Аврамова в земле Ханаанской, и дала ее Авраму, мужу своему, в жену.
Он вошел к Агари, и она зачала. Увидев же, что зачала, она стала презирать госпожу свою.
И сказала Сара Авраму: в обиде моей ты виновен; я отдала служанку мою в недро твое; а она, увидев, что зачала, стала презирать меня; Господь пусть будет судьею между мною и между тобою.
Аврам сказал Саре: вот, служанка твоя в твоих руках; делай с нею, что тебе угодно. И Сара стала притеснять ее, и она убежала от нее.
И нашел ее Ангел Господень у источника воды в пустыне, у источника на дороге к Суру.
И сказал [ей Ангел Господень]: Агарь, служанка Сарина! откуда ты пришла и куда идешь? Она сказала: я бегу от лица Сары, госпожи моей.
Ангел Господень сказал ей: возвратись к госпоже своей и покорись ей.
И сказал ей Ангел Господень: умножая умножу потомство твое, так что нельзя будет и счесть его от множества.
И еще сказал ей Ангел Господень: вот, ты беременна, и родишь сына, и наречешь ему имя Измаил, ибо услышал Господь страдание твое;
он будет между людьми, как дикий осел; руки его на всех, и руки всех на него; жить будет он пред лицем всех братьев своих.
И нарекла [Агарь] Господа, Который говорил к ней, сим именем: Ты Бог видящий меня. Ибо сказала она: точно я видела здесь в след видящего меня.
Посему источник тот называется: Беэр-лахай-рои*. Он находится между Кадесом и между Баредом. //*Источник Живого, видящего меня.
Агарь родила Авраму сына; и нарек [Аврам] имя сыну своему, рожденному от Агари: Измаил.
Аврам был восьмидесяти шести лет, когда Агарь родила Авраму Измаила.
Али Сара жена Аврамова не рађаше му деце. А имаше робињу Мисирку, по имену Агара.
Па рече Сара Авраму: Господ ме је затворио да не родим; него иди к робињи мојој, не бих ли добила деце од ње. И Аврам приста на реч Сарину.
И Сара жена Аврамова узе Агару Мисирку робињу своју, и даде је за жену Авраму мужу свом после десет година откако се настани Аврам у земљи хананској.
И он отиде к Агари, и она затрудне; а кад виде да је трудна, понесе се од госпође своје.
А Сара рече Авраму: Увреда моја паде на тебе; ја ти метнух на крило робињу своју, а она видевши да је трудна понесе се од мене. Господ ће судити мени и теби.
А Аврам рече Сари: Ето, робиња је твоја у твојим рукама, учини с њом шта ти је воља. И Сара је стаде злостављати, те она побеже од ње.
Али анђео Господњи нађе је код студенца у пустињи, код студенца на путу у Сур.
И рече јој: Агаро, робињо Сарина, откуд идеш, куда ли идеш? А она рече: Бежим од Саре госпође своје.
А анђео јој Господњи рече: Врати се госпођи својој, и покори јој се.
Опет јој рече анђео Господњи: Умножићу веома семе твоје, да се неће моћи пребројати од множине.
Још јој рече анђео Господњи: Ето си трудна, и родићеш сина, и надени му име Исмаило; јер је Господ видео муку твоју.
А биће човек убица; рука ће се његова дизати на сваког а свачија на њега, и наставаће на погледу свој браћи својој.
Тада Агара призва име Господа који говори с њом: Ти си Бог, који види. Јер говораше: Зар још гледам иза Оног који ме виде?
Тога ради зове се студенац онај студенац Живога који ме види; а он је између Кадиса и Варада.
И роди Агара Авраму сина; и надеде Аврам сину свом, ког му роди Агара, име Исмаило.
А беше Авраму осамдесет и шест година кад му Агара роди Исмаила.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible