Скрыть
18:3
18:7
18:8
18:9
18:13
18:15
18:16
18:17
18:22
18:23
18:24
18:26
18:28
18:29
18:30
18:31
18:33
Церковнославянский (рус)
Яви́ся же ему́ Бо́гъ у ду́ба Мамврі́йска, сѣдя́щу ему́ предъ две́рьми сѣ́ни сво­ея́ въ полу́дни.
Воззрѣ́въ же очи́ма сво­и́ма, ви́дѣ, и се́, трiе́ му́жiе стоя́ху надъ ни́мъ: и ви́дѣвъ при­­тече́ въ срѣ́тенiе и́мъ от­ две́рiй сѣ́ни сво­ея́: и поклони́ся до земли́
и рече́: Го́споди, а́ще у́бо обрѣто́хъ благода́ть предъ Тобо́ю, не мини́ раба́ Тво­его́:
да при­­несе́т­ся вода́ и омы́ют­ся но́ги ва́ши, и прохладите́ся подъ дре́вомъ:
и при­­несу́ хлѣ́бъ, да я́сте, и посе́мъ по́йдете въ пу́ть сво́й, его́же ра́ди уклони́стеся къ рабу́ ва́­шему. И реко́ша: та́ко сотвори́, я́коже глаго́лалъ еси́.
И потща́ся Авраа́мъ въ сѣ́нь къ Са́ррѣ и рече́ е́й: ускори́ и смѣси́ три́ мѣ́ры муки́ чи́сты, и сотвори́ потре́бники.
И тече́ Авраа́мъ ко кра́вамъ, и взя́ телца́ мла́да и добра́, и даде́ рабу́, и ускори́ при­­гото́вити е́.
И взя́ ма́сло, и млеко́, и телца́, его́же при­­гото́ва: и предложи́ и́мъ, и ядо́ша: са́мъ же стоя́ше предъ ни́ми подъ дре́вомъ.
Рече́ же къ нему́: гдѣ́ Са́рра жена́ твоя́? О́нъ же от­вѣща́въ, рече́: се́, въ сѣ́ни.
Рече́ же: [се́] воз­враща́яся прiиду́ къ тебѣ́ во вре́мя сiе́ въ часы́, и роди́тъ сы́на Са́рра жена́ твоя́. Са́рра же услы́ша предъ две́рьми сѣ́ни су́щи за ни́мъ.
Авраа́мъ же и Са́рра ста́ра [бѣ́ста,] заматерѣ́в­шая во дне́хъ: и преста́ша Са́ррѣ быва́ти же́нская.
Разсмѣя́ся же Са́рра въ себѣ́, глаго́лющи: не у́ бы́ло ми́ у́бо досе́лѣ, господи́нъ же мо́й ста́ръ.
И рече́ Госпо́дь ко Авраа́му: что́ я́ко разсмѣя́ся Са́рра въ себѣ́, глаго́лющи: еда́ и́стин­но рожду́? А́зъ же состарѣ́хся.
Еда́ изнемо́жетъ у Бо́га сло́во? Въ сiе́ вре́мя воз­вращу́ся къ тебѣ́ въ часы́, и бу́детъ Са́ррѣ сы́нъ.
Отрече́ся же Са́рра, глаго́лющи: не разсмѣя́хся: убоя́ся бо. И рече́ е́й: ни́, но разсмѣя́лася еси́.
Воста́в­ше же от­ту́ду му́жiе, воз­зрѣ́ша на лице́ Cодо́ма и Гомо́рра: Авраа́мъ же идя́ше съ ни́ми, провожда́я и́хъ.
Госпо́дь же рече́: еда́ утаю́ А́зъ от­ Авраа́ма раба́ Мо­его́, я́же А́зъ творю́?
Авраа́мъ же быва́я бу́детъ въ язы́къ вели́къ и мно́гъ, и благословя́т­ся о не́мъ вси́ язы́цы земні́и:
вѣ́мъ бо, я́ко заповѣ́сть сыно́мъ сво­и́мъ и до́му сво­ему́ по себѣ́, и сохраня́тъ пути́ Госпо́дни твори́ти пра́вду и су́дъ, я́ко да наведе́тъ Госпо́дь на Авраа́ма вся́, ели́ка глаго́ла къ нему́.
Рече́ же Госпо́дь: во́пль Cодо́мскiй и Гомо́ррскiй умно́жися ко Мнѣ́, и грѣси́ и́хъ вели́цы зѣло́:
соше́дъ у́бо узрю́, а́ще по во́плю и́хъ гряду́щему ко Мнѣ́ соверша́ют­ся: а́ще же ни́, да разумѣ́ю.
И при­­бли́жився Авраа́мъ, рече́: погуби́ши ли пра́веднаго съ нечести́вымъ, и бу́детъ пра́ведникъ я́ко нечести́вый?
А́ще бу́дутъ пятьдеся́тъ пра́ведницы во гра́дѣ, погуби́ши ли я́? Не пощади́ши ли всего́ мѣ́ста пяти́десяти ра́ди пра́ведныхъ, а́ще бу́дутъ въ не́мъ?
Ника́коже Ты́ сотвори́ши по глаго́лу сему́, е́же уби́ти пра́ведника съ нечести́вымъ, и бу́детъ пра́ведникъ я́ко нечести́вый: ника́коже, Судя́й все́й земли́, не сотвори́ши ли суда́?
Рече́ же Госпо́дь: а́ще бу́дутъ въ Cодо́мѣхъ пятьдеся́тъ пра́ведницы во гра́дѣ, оста́влю ве́сь гра́дъ и все́ мѣ́сто и́хъ ра́ди.
И от­вѣща́въ Авраа́мъ, рече́: ны́нѣ нача́хъ глаго́лати ко Го́споду мо­ему́, а́зъ же е́смь земля́ и пе́пелъ:
а́ще же ума́лят­ся пятьдеся́тъ пра́ведницы въ четы́редесять пя́ть, погуби́ши ли четы́редесяти пяти́хъ ра́ди ве́сь гра́дъ? И рече́: не погублю́, а́ще обря́щу та́мо четы́редесять пя́ть.
И при­­ложи́ еще́ глаго́лати къ Нему́, и рече́: а́ще же обря́щут­ся та́мо четы́редесять? И рече́: не погублю́ ра́ди четы́редесяти.
И рече́: что́, Го́споди, а́ще воз­глаго́лю? А́ще же обря́щет­ся та́мо три́десять? И рече́: не погублю́ три́десятихъ ра́ди.
И рече́: поне́же и́мамъ глаго́лати ко Го́споду: а́ще же обря́щут­ся та́мо два́десять? И рече́: не погублю́, а́ще обря́щут­ся та́мо два́десять.
И рече́: что́, Го́споди, а́ще воз­глаго́лю еще́ еди́ною? А́ще же обря́щут­ся та́мо де́сять? И рече́: не погублю́ десяти́хъ ра́ди.
Оти́де же Госпо́дь, я́ко преста́ глаго́ля ко Авраа́му: и Авраа́мъ воз­врати́ся на мѣ́сто свое́.
Еврейский
וַיֵּרָא אֵלָיו יְהוָה, בְּאֵלֹנֵי מַמְרֵא; וְהוּא יֹשֵׁב פֶּתַח־הָאֹהֶל כְּחֹם הַיּוֹם׃
וַיִּשָּׂא עֵינָיו וַיַּרְא, וְהִנֵּה שְׁלֹשָׁה אֲנָשִׁים, נִצָּבִים עָלָיו; וַיַּרְא, וַיָּרָץ לִקְרָאתָם מִפֶּתַח הָאֹהֶל, וַיִּשְׁתַּחוּ אָרְצָה׃
וַיֹּאמַר; אֲדֹנָי, אִם־נָא מָצָאתִי חֵן בְּעֵינֶיךָ, אַל־נָא תַעֲבֹר מֵעַל עַבְדֶּךָ׃
יֻקַּח־נָא מְעַט־מַיִם, וְרַחֲצוּ רַגְלֵיכֶם; וְהִשָּׁעֲנוּ תַּחַת הָעֵץ׃
וְאֶקְחָה פַת־לֶחֶם וְסַעֲדוּ לִבְּכֶם אַחַר תַּעֲבֹרוּ, כִּי־עַל־כֵּן עֲבַרְתֶּם עַל־עַבְדְּכֶם; וַיֹּאמְרוּ, כֵּן תַּעֲשֶׂה כַּאֲשֶׁר דִּבַּרְתָּ׃
וַיְמַהֵר אַבְרָהָם הָאֹהֱלָה אֶל־שָׂרָה; וַיֹּאמֶר, מַהֲרִי שְׁלֹשׁ סְאִים קֶמַח סֹלֶת, לוּשִׁי וַעֲשִׂי עֻגוֹת׃
וְאֶל־הַבָּקָר רָץ אַבְרָהָם; וַיִּקַּח בֶּן־בָּקָר רַךְ וָטוֹב וַיִּתֵּן אֶל־הַנַּעַר, וַיְמַהֵר לַעֲשׂוֹת אֹתוֹ׃
וַיִּקַּח חֶמְאָה וְחָלָב, וּבֶן־הַבָּקָר אֲשֶׁר עָשָׂה, וַיִּתֵּן לִפְנֵיהֶם; וְהוּא־עֹמֵד עֲלֵיהֶם תַּחַת הָעֵץ וַיֹּאכֵלוּ׃
וַיֹּאמְרוּ אֵלָיו, אַיֵּה שָׂרָה אִשְׁתֶּךָ; וַיֹּאמֶר הִנֵּה בָאֹהֶל׃
וַיֹּאמֶר, שׁוֹב אָשׁוּב אֵלֶיךָ כָּעֵת חַיָּה, וְהִנֵּה־בֵן לְשָׂרָה אִשְׁתֶּךָ; וְשָׂרָה שֹׁמַעַת פֶּתַח הָאֹהֶל וְהוּא אַחֲרָיו׃
וְאַבְרָהָם וְשָׂרָה זְקֵנִים, בָּאִים בַּיָּמִים; חָדַל לִהְיוֹת לְשָׂרָה, אֹרַח כַּנָּשִׁים׃
וַתִּצְחַק שָׂרָה בְּקִרְבָּהּ לֵאמֹר; אַחֲרֵי בְלֹתִי הָיְתָה־לִּי עֶדְנָה, וַאדֹנִי זָקֵן׃
וַיֹּאמֶר יְהוָה אֶל־אַבְרָהָם; לָמָּה זֶּה צָחֲקָה שָׂרָה לֵאמֹר, הַאַף אֻמְנָם אֵלֵד וַאֲנִי זָקַנְתִּי׃
הֲיִפָּלֵא מֵיְהוָה דָּבָר; לַמּוֹעֵד אָשׁוּב אֵלֶיךָ כָּעֵת חַיָּה וּלְשָׂרָה בֵן׃
וַתְּכַחֵשׁ שָׂרָה לֵאמֹר לֹא צָחַקְתִּי כִּי יָרֵאָה; וַיֹּאמֶר לֹא כִּי צָחָקְתְּ׃
וַיָּקֻמוּ מִשָּׁם הָאֲנָשִׁים, וַיַּשְׁקִפוּ עַל־פְּנֵי סְדֹם; וְאַבְרָהָם, הֹלֵךְ עִמָּם לְשַׁלְּחָם׃
וַיהוָֹה אָמָר; הַמְכַסֶּה אֲנִי מֵאַבְרָהָם, אֲשֶׁר אֲנִי עֹשֶׂה׃
וְאַבְרָהָם, הָיוֹ יִהְיֶה לְגוֹי גָּדוֹל וְעָצוּם; וְנִבְרְכוּ בוֹ, כֹּל גּוֹיֵי הָאָרֶץ׃
כִּי יְדַעְתִּיו, לְמַעַן אֲשֶׁר יְצַוֶּה אֶת־בָּנָיו וְאֶת־בֵּיתוֹ אַחֲרָיו, וְשָׁמְרוּ דֶּרֶךְ יְהוָה, לַעֲשׂוֹת צְדָקָה וּמִשְׁפָּט; לְמַעַן, הָבִיא יְהוָה עַל־אַבְרָהָם, אֵת אֲשֶׁר־דִּבֶּר עָלָיו׃
וַיֹּאמֶר יְהוָה, זַעֲקַת סְדֹם וַעֲמֹרָה כִּי־רָבָּה; וְחַטָּאתָם, כִּי כָבְדָה מְאֹד׃
אֵרֲדָה־נָּא וְאֶרְאֶה, הַכְּצַעֲקָתָהּ הַבָּאָה אֵלַי עָשׂוּ כָּלָה; וְאִם־לֹא אֵדָעָה׃
וַיִּפְנוּ מִשָּׁם הָאֲנָשִׁים, וַיֵּלְכוּ סְדֹמָה; וְאַבְרָהָם, עוֹדֶנּוּ עֹמֵד לִפְנֵי יְהוָה׃
וַיִּגַּשׁ אַבְרָהָם וַיֹּאמַר; הַאַף תִּסְפֶּה, צַדִּיק עִם־רָשָׁע׃
אוּלַי יֵשׁ חֲמִשִּׁים צַדִּיקִם בְּתוֹךְ הָעִיר; הַאַף תִּסְפֶּה וְלֹא־תִשָּׂא לַמָּקוֹם, לְמַעַן חֲמִשִּׁים הַצַּדִּיקִם אֲשֶׁר בְּקִרְבָּהּ׃
חָלִלָה לְּךָ מֵעֲשֹׂת כַּדָּבָר הַזֶּה, לְהָמִית צַדִּיק עִם־רָשָׁע, וְהָיָה כַצַּדִּיק כָּרָשָׁע; חָלִלָה לָּךְ, הֲשֹׁפֵט כָּל־הָאָרֶץ, לֹא יַעֲשֶׂה מִשְׁפָּט׃
וַיֹּאמֶר יְהוָה, אִם־אֶמְצָא בִסְדֹם חֲמִשִּׁים צַדִּיקִם בְּתוֹךְ הָעִיר; וְנָשָׂאתִי לְכָל־הַמָּקוֹם בַּעֲבוּרָם׃
וַיַּעַן אַבְרָהָם וַיֹּאמַר; הִנֵּה־נָא הוֹאַלְתִּי לְדַבֵּר אֶל־אֲדֹנָי, וְאָנֹכִי עָפָר וָאֵפֶר׃
אוּלַי יַחְסְרוּן חֲמִשִּׁים הַצַּדִּיקִם חֲמִשָּׁה, הֲתַשְׁחִית בַּחֲמִשָּׁה אֶת־כָּל־הָעִיר; וַיֹּאמֶר לֹא אַשְׁחִית, אִם־אֶמְצָא שָׁם, אַרְבָּעִים וַחֲמִשָּׁה׃
וַיֹּסֶף עוֹד לְדַבֵּר אֵלָיו וַיֹּאמַר, אוּלַי יִמָּצְאוּן שָׁם אַרְבָּעִים; וַיֹּאמֶר לֹא אֶעֱשֶׂה, בַּעֲבוּר הָאַרְבָּעִים׃
וַיֹּאמֶר אַל־נָא יִחַר לַאדֹנָי וַאֲדַבֵּרָה, אוּלַי יִמָּצְאוּן שָׁם שְׁלֹשִׁים; וַיֹּאמֶר לֹא אֶעֱשֶׂה, אִם־אֶמְצָא שָׁם שְׁלֹשִׁים׃
וַיֹּאמֶר, הִנֵּה־נָא הוֹאַלְתִּי לְדַבֵּר אֶל־אֲדֹנָי, אוּלַי יִמָּצְאוּן שָׁם עֶשְׂרִים; וַיֹּאמֶר לֹא אַשְׁחִית, בַּעֲבוּר הָעֶשְׂרִים׃
וַיֹּאמֶר אַל־נָא יִחַר לַאדֹנָי וַאֲדַבְּרָה אַךְ־הַפַּעַם, אוּלַי יִמָּצְאוּן שָׁם עֲשָׂרָה; וַיֹּאמֶר לֹא אַשְׁחִית, בַּעֲבוּר הָעֲשָׂרָה׃
וַיֵּלֶךְ יְהוָה, כַּאֲשֶׁר כִּלָּה, לְדַבֵּר אֶל־אַבְרָהָם; וְאַבְרָהָם שָׁב לִמְקֹמוֹ׃
وظهر له الرب عند بلوطات ممرا وهو جالس في باب الخيمة وقت حر النهار .
فرفع عينيه ونظر واذا ثلاثة رجال واقفون لديه . فلما نظر ركض لاستقبالهم من باب الخيمة وسجد الى الارض .
وقال يا سيد ان كنت قد وجدت نعمة في عينيك فلا تتجاوز عبدك .
ليؤخذ قليل ماء واغسلوا ارجلكم واتكئوا تحت الشجرة .
فآخذ كسرة خبز فتسندون قلوبكم ثم تجتازون . لانكم قد مررتم على عبدكم . فقالوا هكذا نفعل كما تكلمت .
فاسرع ابراهيم الى الخيمة الى سارة وقال اسرعي بثلاث كيلات دقيقا سميذا . اعجني واصنعي خبز ملّة .
ثم ركض ابراهيم الى البقر واخذ عجلا رخصا وجيدا واعطاه للغلام فاسرع ليعمله .
ثم اخذ زبدا ولبنا والعجل الذي عمله ووضعها قدامهم . واذ كان هو واقفا لديهم تحت الشجرة اكلوا .
وقالوا له اين سارة امرأتك . فقال ها هي في الخيمة .
فقال اني ارجع اليك نحو زمان الحياة ويكون لسارة امرأتك ابن . وكانت سارة سامعة في باب الخيمة وهو وراءه .
وكان ابراهيم وسارة شيخين متقدمين في الايام . وقد انقطع ان يكون لسارة عادة كالنساء .
فضحكت سارة في باطنها قائلة أبعد فنائي يكون لي تنعم وسيدي قد شاخ .
فقال الرب لابراهيم لماذا ضحكت سارة قائلة أفبالحقيقة الد وانا قد شخت .
هل يستحيل على الرب شيء . في الميعاد ارجع اليك نحو زمان الحياة ويكون لسارة ابن .
فانكرت سارة قائلة لم اضحك . لانها خافت . فقال لا بل ضحكت .
ثم قام الرجال من هناك وتطلعوا نحو سدوم . وكان ابراهيم ماشيا معهم ليشيعهم .
فقال الرب هل اخفي عن ابراهيم ما انا فاعله .
وابراهيم يكون امة كبيرة وقوية ويتبارك به جميع امم الارض .
لاني عرفته لكي يوصي بنيه وبيته من بعده ان يحفظوا طريق الرب ليعملوا برا وعدلا لكي ياتي الرب لابراهيم بما تكلم به .
وقال الرب ان صراخ سدوم وعمورة قد كثر وخطيتهم قد عظمت جدا .
انزل وأرى هل فعلوا بالتمام حسب صراخها الآتي اليّ . والا فاعلم .
وانصرف الرجال من هناك وذهبوا نحو سدوم . واما ابراهيم فكان لميزل قائما امام الرب .
فتقدم ابراهيم وقال أفتهلك البار مع الاثيم .
عسى ان يكون خمسون بارا في المدينة . أفتهلك المكان ولا تصفح عنه من اجل الخمسين بارا الذين فيه .
حاشا لك ان تفعل مثل هذا الامر ان تميت البار مع الاثيم فيكون البار كالاثيم . حاشا لك . أديان كل الارض لا يصنع عدلا .
فقال الرب ان وجدت في سدوم خمسين بارا في المدينة فاني اصفح عن المكان كله من اجلهم .
فاجاب ابراهيم وقال اني قد شرعت اكلم المولى وانا تراب ورماد .
ربما نقص الخمسون بارا خمسة . أتهلك كل المدينة بالخمسة . فقال لا اهلك ان وجدت هناك خمسة واربعين .
فعاد يكلمه ايضا وقال عسى ان يوجد هناك اربعون . فقال لا افعل من اجل الاربعين .
فقال لا يسخط المولى فاتكلم . عسى ان يوجد هناك ثلاثون . فقال لا افعل ان وجدت هناك ثلاثين .
فقال اني قد شرعت اكلم المولى . عسى ان يوجد هناك عشرون . فقال لا اهلك من اجل العشرين .
فقال لا يسخط المولى فاتكلم هذه المرة فقط . عسى ان يوجد هناك عشرة . فقال لا اهلك من اجل العشرة .
وذهب الرب عندما فرغ من الكلام مع ابراهيم ورجع ابراهيم الى مكانه .
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible