Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
18:3
18:7
18:8
18:9
18:13
18:15
18:16
18:17
18:22
18:23
18:24
18:26
18:28
18:29
18:30
18:31
18:33
Яви́ся же ему́ Бо́гъ у ду́ба Мамврі́йска, сѣдя́щу ему́ предъ две́рьми сѣ́ни своея́ въ полу́дни.
Воззрѣ́въ же очи́ма свои́ма, ви́дѣ, и се́, трiе́ му́жiе стоя́ху надъ ни́мъ: и ви́дѣвъ притече́ въ срѣ́тенiе и́мъ от две́рiй сѣ́ни своея́: и поклони́ся до земли́
и рече́: Го́споди, а́ще у́бо обрѣто́хъ благода́ть предъ Тобо́ю, не мини́ раба́ Твоего́:
да принесе́тся вода́ и омы́ются но́ги ва́ши, и прохладите́ся подъ дре́вомъ:
и принесу́ хлѣ́бъ, да я́сте, и посе́мъ по́йдете въ пу́ть сво́й, его́же ра́ди уклони́стеся къ рабу́ ва́шему. И реко́ша: та́ко сотвори́, я́коже глаго́лалъ еси́.
И потща́ся Авраа́мъ въ сѣ́нь къ Са́ррѣ и рече́ е́й: ускори́ и смѣси́ три́ мѣ́ры муки́ чи́сты, и сотвори́ потре́бники.
И тече́ Авраа́мъ ко кра́вамъ, и взя́ телца́ мла́да и добра́, и даде́ рабу́, и ускори́ пригото́вити е́.
И взя́ ма́сло, и млеко́, и телца́, его́же пригото́ва: и предложи́ и́мъ, и ядо́ша: са́мъ же стоя́ше предъ ни́ми подъ дре́вомъ.
Рече́ же къ нему́: гдѣ́ Са́рра жена́ твоя́? О́нъ же отвѣща́въ, рече́: се́, въ сѣ́ни.
Рече́ же: [се́] возвраща́яся прiиду́ къ тебѣ́ во вре́мя сiе́ въ часы́, и роди́тъ сы́на Са́рра жена́ твоя́. Са́рра же услы́ша предъ две́рьми сѣ́ни су́щи за ни́мъ.
Авраа́мъ же и Са́рра ста́ра [бѣ́ста,] заматерѣ́вшая во дне́хъ: и преста́ша Са́ррѣ быва́ти же́нская.
Разсмѣя́ся же Са́рра въ себѣ́, глаго́лющи: не у́ бы́ло ми́ у́бо досе́лѣ, господи́нъ же мо́й ста́ръ.
И рече́ Госпо́дь ко Авраа́му: что́ я́ко разсмѣя́ся Са́рра въ себѣ́, глаго́лющи: еда́ и́стинно рожду́? А́зъ же состарѣ́хся.
Еда́ изнемо́жетъ у Бо́га сло́во? Въ сiе́ вре́мя возвращу́ся къ тебѣ́ въ часы́, и бу́детъ Са́ррѣ сы́нъ.
Отрече́ся же Са́рра, глаго́лющи: не разсмѣя́хся: убоя́ся бо. И рече́ е́й: ни́, но разсмѣя́лася еси́.
Воста́вше же отту́ду му́жiе, воззрѣ́ша на лице́ Cодо́ма и Гомо́рра: Авраа́мъ же идя́ше съ ни́ми, провожда́я и́хъ.
Госпо́дь же рече́: еда́ утаю́ А́зъ от Авраа́ма раба́ Моего́, я́же А́зъ творю́?
Авраа́мъ же быва́я бу́детъ въ язы́къ вели́къ и мно́гъ, и благословя́тся о не́мъ вси́ язы́цы земні́и:
вѣ́мъ бо, я́ко заповѣ́сть сыно́мъ свои́мъ и до́му своему́ по себѣ́, и сохраня́тъ пути́ Госпо́дни твори́ти пра́вду и су́дъ, я́ко да наведе́тъ Госпо́дь на Авраа́ма вся́, ели́ка глаго́ла къ нему́.
Рече́ же Госпо́дь: во́пль Cодо́мскiй и Гомо́ррскiй умно́жися ко Мнѣ́, и грѣси́ и́хъ вели́цы зѣло́:
соше́дъ у́бо узрю́, а́ще по во́плю и́хъ гряду́щему ко Мнѣ́ соверша́ются: а́ще же ни́, да разумѣ́ю.
И прибли́жився Авраа́мъ, рече́: погуби́ши ли пра́веднаго съ нечести́вымъ, и бу́детъ пра́ведникъ я́ко нечести́вый?
А́ще бу́дутъ пятьдеся́тъ пра́ведницы во гра́дѣ, погуби́ши ли я́? Не пощади́ши ли всего́ мѣ́ста пяти́десяти ра́ди пра́ведныхъ, а́ще бу́дутъ въ не́мъ?
Ника́коже Ты́ сотвори́ши по глаго́лу сему́, е́же уби́ти пра́ведника съ нечести́вымъ, и бу́детъ пра́ведникъ я́ко нечести́вый: ника́коже, Судя́й все́й земли́, не сотвори́ши ли суда́?
Рече́ же Госпо́дь: а́ще бу́дутъ въ Cодо́мѣхъ пятьдеся́тъ пра́ведницы во гра́дѣ, оста́влю ве́сь гра́дъ и все́ мѣ́сто и́хъ ра́ди.
И отвѣща́въ Авраа́мъ, рече́: ны́нѣ нача́хъ глаго́лати ко Го́споду моему́, а́зъ же е́смь земля́ и пе́пелъ:
а́ще же ума́лятся пятьдеся́тъ пра́ведницы въ четы́редесять пя́ть, погуби́ши ли четы́редесяти пяти́хъ ра́ди ве́сь гра́дъ? И рече́: не погублю́, а́ще обря́щу та́мо четы́редесять пя́ть.
И приложи́ еще́ глаго́лати къ Нему́, и рече́: а́ще же обря́щутся та́мо четы́редесять? И рече́: не погублю́ ра́ди четы́редесяти.
И рече́: что́, Го́споди, а́ще возглаго́лю? А́ще же обря́щется та́мо три́десять? И рече́: не погублю́ три́десятихъ ра́ди.
И рече́: поне́же и́мамъ глаго́лати ко Го́споду: а́ще же обря́щутся та́мо два́десять? И рече́: не погублю́, а́ще обря́щутся та́мо два́десять.
И рече́: что́, Го́споди, а́ще возглаго́лю еще́ еди́ною? А́ще же обря́щутся та́мо де́сять? И рече́: не погублю́ десяти́хъ ра́ди.
Оти́де же Госпо́дь, я́ко преста́ глаго́ля ко Авраа́му: и Авраа́мъ возврати́ся на мѣ́сто свое́.
L'Éternel lui apparut parmi les chênes de Mamré, comme il était assis à l'entrée de sa tente, pendant la chaleur du jour.
Il leva les yeux, et regarda: et voici, trois hommes étaient debout près de lui. Quand il les vit, il courut au-devant d'eux, depuis l'entrée de sa tente, et se prosterna en terre.
Et il dit: Seigneur, si j'ai trouvé grâce à tes yeux, ne passe point, je te prie, loin de ton serviteur.
Permettez qu'on apporte un peu d'eau, pour vous laver les pieds; et reposez-vous sous cet arbre.
J'irai prendre un morceau de pain, pour fortifier votre coeur; après quoi, vous continuerez votre route; car c'est pour cela que vous passez près de votre serviteur. Ils répondirent: Fais comme tu l'as dit.
Abraham alla promptement dans sa tente vers Sara, et il dit: Vite, trois mesures de fleur de farine, pétris, et fais des gâteaux.
Et Abraham courut à son troupeau, prit un veau tendre et bon, et le donna à un serviteur, qui se hâta de l'apprêter.
Il prit encore de la crème et du lait, avec le veau qu'on avait apprêté, et il les mit devant eux. Il se tint lui-même à leurs côtés, sous l'arbre. Et ils mangèrent.
Alors ils lui dirent: Où est Sara, ta femme? Il répondit: Elle est là, dans la tente.
L'un d'entre eux dit: Je reviendrai vers toi à cette même époque; et voici, Sara, ta femme, aura un fils. Sara écoutait à l'entrée de la tente, qui était derrière lui.
Abraham et Sara étaient vieux, avancés en âge: et Sara ne pouvait plus espérer avoir des enfants.
Elle rit en elle-même, en disant: Maintenant que je suis vieille, aurais-je encore des désirs? Mon seigneur aussi est vieux.
L'Éternel dit à Abraham: Pourquoi donc Sara a-t-elle ri, en disant: Est-ce que vraiment j'aurais un enfant, moi qui suis vieille?
Y a-t-il rien qui soit étonnant de la part de l'Éternel? Au temps fixé je reviendrai vers toi, à cette même époque; et Sara aura un fils.
Sara mentit, en disant: Je n'ai pas ri. Car elle eut peur. Mais il dit: Au contraire, tu as ri.
Ces hommes se levèrent pour partir, et ils regardèrent du côté de Sodome. Abraham alla avec eux, pour les accompagner.
Alors l'Éternel dit: Cacherai-je à Abraham ce que je vais faire?...
Abraham deviendra certainement une nation grande et puissante, et en lui seront bénies toutes les nations de la terre.
Car je l'ai choisi, afin qu'il ordonne à ses fils et à sa maison après lui de garder la voie de l'Éternel, en pratiquant la droiture et la justice, et qu'ainsi l'Éternel accomplisse en faveur d'Abraham les promesses qu'il lui a faites...
Et l'Éternel dit: Le cri contre Sodome et Gomorrhe s'est accru, et leur péché est énorme.
C'est pourquoi je vais descendre, et je verrai s'ils ont agi entièrement selon le bruit venu jusqu'à moi; et si cela n'est pas, je le saurai.
Les hommes s'éloignèrent, et allèrent vers Sodome. Mais Abraham se tint encore en présence de l'Éternel.
Abraham s'approcha, et dit: Feras-tu aussi périr le juste avec le méchant?
Peut-être y a-t-il cinquante justes au milieu de la ville: les feras-tu périr aussi, et ne pardonneras-tu pas à la ville à cause des cinquante justes qui sont au milieu d'elle?
Faire mourir le juste avec le méchant, en sorte qu'il en soit du juste comme du méchant, loin de toi cette manière d'agir! loin de toi! Celui qui juge toute la terre n'exercera-t-il pas la justice?
Et l'Éternel dit: Si je trouve dans Sodome cinquante justes au milieu de la ville, je pardonnerai à toute la ville, à cause d'eux.
Abraham reprit, et dit: Voici, j'ai osé parler au Seigneur, moi qui ne suis que poudre et cendre.
Peut-être des cinquante justes en manquera-t-il cinq: pour cinq, détruiras-tu toute la ville? Et l'Éternel dit: Je ne la détruirai point, si j'y trouve quarante-cinq justes.
Abraham continua de lui parler, et dit: Peut-être s'y trouvera-t-il quarante justes. Et l'Éternel dit: Je ne ferai rien, à cause de ces quarante.
Abraham dit: Que le Seigneur ne s'irrite point, et je parlerai. Peut-être s'y trouvera-t-il trente justes. Et l'Éternel dit: Je ne ferai rien, si j'y trouve trente justes.
Abraham dit: Voici, j'ai osé parler au Seigneur. Peut-être s'y trouvera-t-il vingt justes. Et l'Éternel dit: Je ne la détruirai point, à cause de ces vingt.
Abraham dit: Que le Seigneur ne s'irrite point, et je ne parlerai plus que cette fois. Peut-être s'y trouvera-t-il dix justes. Et l'Éternel dit: Je ne la détruirai point, à cause de ces dix justes.
L'Éternel s'en alla lorsqu'il eut achevé de parler à Abraham. Et Abraham retourna dans sa demeure.
Таджикский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
ВА Парвардигор дар булутзори Мамре бар ӯ зоҳир гардид, вақте ки ӯ дар гармои рӯз ба дари хайма нишаста буд.
Ва чашм андохта, дид, ки инак, се мард дар рӯ ба рӯяш истодаанд. Чун онҳоро дид, аз дари хайма ба пешвози онҳо шитофт, ва то замин саҷда кард.
Ва гуфт: «Эй хоҷаам! Агар дар назари Ту илтифот ёфта бошам, аз пеши бандаи Худ нагузар.
Андак об биёваранд, то ки пойҳои худро шуста, зери дарахт дароз кашед.
Ва луқмаи ноне биёварам, то ки дилҳои худро қувват диҳед; ва пас аз он равона шавед; зеро ки барои ҳамин шумо пеши бандаи худ гузар кардаед». Гуфтанд: «Он чи гуфтӣ, бикун».
Ва Иброҳим ба хайма назди Соро шитофт ва гуфт: «Ба зудӣ се андоза аз орди маҳин гирифта, хамир кун ва кулча паз».
Ва Иброҳим сӯи рама давид, ва гӯсолаи навдаму хуберо гирифта, ба ҷавоне дод, то ки зуд онро тайёр кунад.
Пас маска ва шир ва гӯсолаи тайёршударо гирифта, пеши онҳо гузошт; ва худаш дар паҳлуи онҳо зери дарахт истод, то хӯрданд.
Ва ба ӯ гуфтанд: «Зани ту, Соро куҷост?» Гуфт: «Инак, дар хайма аст».
Ва гуфт: «Соли оянда дар ҳамин вақт ҳатман назди ту хоҳам баргашт, ва занат Сороро писаре хоҳад шуд». Ва Соро ба дари хайма, ки дар ақиби ӯ буд, шунид.
Ва Иброҳим ва Соро пир ва солхурда буданд; ва одати занон аз Соро қатъ шуда буд.
Ва Соро дарунакӣ хандида, гуфт: «Оё баъд аз фарсудагиам маро ҳузуру ҳаловате хоҳад буд? Ва хоҷаам низ пир шудааст».
Ва Парвардигор ба Иброҳим гуфт: «Барои чӣ Соро хандида, гуфт: ́Наход ки ҳақиқатан зоида тавонам, дар сурате ки ман пир шудаам?́
Магар барои Парвардигор чизи мушкиле ҳаст? Дар вақти муқарраршуда, соли оянда дар ҳамин вақт назди ту хоҳам баргашт, ва Сороро писаре хоҳад шуд».
Аммо Соро инкор карда, гуфт: «Нахандидаам». Чунки тарсид. Вале Ӯ гуфт: «Не, хандидӣ».
Ва он мардон аз он ҷо бархоста, сӯи Садӯм назар дӯхтанд, ва Иброҳим ҳамроҳашон равона шуд, то ки онҳоро гусел кунад.
Ва Парвардигор гуфт: «Оё он чи Ман карданиам, аз Иброҳим пинҳон дорам?
Ва аз Иброҳим ҳатман халқи бузург ва зӯроваре ба вуҷуд хоҳад омад, ва ҳамаи халқҳои рӯи замин дар ӯ баракат хоҳанд ёфт.
Зеро ӯро барои он шинохтаам, ки фарзандони худро, ва аҳли хонаи худро баъд аз худ амр хоҳад фармуд, ки роҳи Парвардигорро риоя карда, адлу инсофро ба амал оваранд, то ки Парвардигор он чи дар ҳаққи Иброҳим гуфтааст, ба вай бирасонад».
Ва Парвардигор гуфт: «Фиғон аз дасти Садӯм ва Амӯро бисёр шудааст, ва гуноҳашон бағоят вазнин шудааст.
Фурӯд омадам, то бубинам, ки оё онҳо комилан мувофиқи фиғоне ки ба Ман мерасад, рафтор кардаанд, ё не; хоҳам донист».
Ва мардон аз он ҷо сӯи Садӯм рӯй ниҳода рафтанд; вале Иброҳим ҳанӯз пеши Парвардигор истода буд.
Ва Иброҳим наздик омада, гуфт: «Наход ки росткорро бо бадкор нобуд созӣ?
Шояд, дар ин шаҳр панҷоҳ росткор бошанд? Наход ки онҳоро нобуд созӣ, ва он маконро ба хотири панҷоҳ росткоре ки дар он бошанд, амон надиҳӣ?
Ҳошо ба Ту, ки коре мисли ин бикунӣ, ки росткорро бо бадкор бикушӣ, ва росткору бадкор баробар бошанд; ҳошо ба Ту! Оё Довари тамоми замин аз рӯи адл амал нахоҳад кард?»
Ва Парвардигор гуфт: «Агар дар шаҳри Садӯм панҷоҳ росткор ёбам, тамоми он маконро ба хотири онҳо амон медиҳам».
Ва Иброҳим ба ҷавоб гуфт: «Инак ман, ки хок ва хокистар ҳастам, ҷуръат намудам ба Худованд сухане бигӯям:
Шояд, аз он панҷоҳ росткор панҷ нафар кам бошад, наход ки тамоми шаҳрро аз боиси панҷ нафар нобуд созӣ?» Гуфт: «Агар дар он ҷо чилу панҷ нафар ёбам, нобуд накунам».
Ва боз илова намуда, ба Ӯ гуфт: «Шояд, дар он ҷо чил нафар ёфт шаванд?» Гуфт: «Ба хотири чил нафар ҳам ин корро накунам».
Ва гуфт: «Худованд дарғазаб нашавад, ки ман сухане хоҳам гуфт: шояд, дар он ҷо сӣ нафар ёфт шаванд?» Гуфт: «Агар дар он ҷо сӣ нафар ёбам, ин корро накунам».
Ва гуфт: «Инак, ман ҷуръат намудам ба Худованд сухане бигӯям: шояд, дар он ҷо бист нафар ёфт шаванд?» Гуфт: «Ба хотири бист нафар нобуд накунам».
Ва гуфт: «Худованд дарғазаб нашавад, ки ман фақат як бори дигар сухане хоҳам гуфт: шояд, дар он ҷо даҳ нафар ёфт шаванд?» Гуфт: «Ба хотири даҳ нафар нобуд накунам».
Ва Парвардигор, чун гуфтугӯро бо Иброҳим тамом кард, бирафт; ва Иброҳим ба макони худ баргашт.