Скрыть
25:1
25:3
25:4
25:6
25:7
25:14
25:16
25:17
25:18
25:20
25:21
25:22
25:24
25:27
25:28
25:29
25:31
25:32
25:34
Церковнославянский (рус)
Приложи́въ же Авраа́мъ, поя́ жену́, е́йже и́мя Хетту́ра:
роди́ же ему́ Зомвра́на и Иеза́на, и Мада́ла и Мадiа́ма, и Иесво́ка и Соiе́на.
Иеза́нъ же роди́ Сава́на и Ѳама́на и Деда́на. Сы́нове же Деда́ни бы́ша: Рагуи́лъ и Навдеи́лъ, и Асурiи́мъ и Латусiи́мъ и Лаоми́мъ.
Сы́нове же Мадiа́мли: Ефа́ръ и Афи́ръ, и Ено́хъ и Авида́ и Елдага́. Вси́ сі́и бы́ша сы́нове Хетту́рины.
Даде́ же Авраа́мъ вся́ своя́ имѣ́нiя Исаа́ку сы́ну сво­ему́:
сыно́мъ же нало́жницъ сво­и́хъ даде́ Авраа́мъ да́ры и от­пусти́ я́ от­ Исаа́ка сы́на сво­его́, еще́ жи́въ сы́й, къ восто́ку на зе́млю восто́чную.
Сiя́ же лѣ́та дні́й житiя́ Авраа́мля, ели́ка поживе́, лѣ́тъ сто́ се́дмьдесятъ пя́ть:
и ослабѣ́въ у́мре Авраа́мъ въ ста́рости до́брѣй, ста́рецъ испо́лненъ дні́й, и при­­ложи́ся къ лю́демъ сво­и́мъ.
И погребо́ша его́ Исаа́къ и Исма́илъ два́ сы́нове его́ въ пеще́рѣ Сугу́бѣй, на селѣ́ Ефро́новѣ сы́на Саа́рова Хетте́анина, е́же е́сть пря́мо Мамврі́и,
на селѣ́ и въ пеще́рѣ, ю́же при­­тяжа́ Авраа́мъ от­ сыно́въ Хетте́овыхъ: та́мо погребо́ша Авраа́ма и Са́рру жену́ его́.
Бы́сть же по уме́ртвiи Авраа́мли, благослови́ Бо́гъ Исаа́ка сы́на его́: и всели́ся Исаа́къ у кла́дязя Видѣ́нiя.
Сiя́ же бытiя́ Исма́ила сы́на Авраа́мля, его́же роди́ А́гарь Еги́птяныня, раба́ Са́ррина, Авраа́му:
и сiя́ имена́ сыно́въ Исма́илихъ, по имено́мъ родо́въ его́: пе́рвенецъ Исма́иловъ Наваiо́ѳъ, и Кида́ръ и Навдеи́лъ, и Масса́мъ
и Масма́, и Дума́ и Масси́,
и Ходда́нъ и Ѳема́нъ, и Иету́ръ и Нафе́съ и Кедма́.
Сі́и су́ть сы́нове Исма́или: и сiя́ имена́ и́хъ въ ски́нiяхъ и́хъ и въ се́лѣхъ и́хъ: два­на́­де­сять кня́зи въ язы́цѣхъ и́хъ.
И сiя́ лѣ́та житiя́ Исма́илова, сто́ три́десять се́дмь лѣ́тъ: и ослабѣ́въ у́мре, и при­­ложи́ся къ ро́ду сво­ему́.
Всели́ся же от­ Евила́та да́же до Су́ра, и́же е́сть въ лице́ Еги́пту, да́же до­ити́ ко Ассири́омъ: предъ лице́мъ всѣ́хъ бра́тiй сво­и́хъ всели́ся.
И сiя́ бытiя́ Исаа́ка сы́на Авраа́мля: Авраа́мъ роди́ Исаа́ка.
Бя́ше же Исаа́къ лѣ́тъ четы́редесяти, егда́ поя́ Реве́кку дще́рь Ваѳуи́ла Си́рина от­ Месо­пота́мiи Си́рскiя, сестру́ Лава́на Си́рина, себѣ́ въ жену́.
Моля́шеся же Исаа́къ Го́сподеви о Реве́кцѣ женѣ́ сво­е́й, я́ко непло́ды бя́ше: послу́ша же его́ Бо́гъ, и зача́тъ во утро́бѣ Реве́кка жена́ его́.
Игра́ста же младе́нца въ не́й, и рече́: а́ще та́ко ми́ хо́щетъ бы́ти, почто́ ми сiе́? И и́де вопроша́ти Го́спода.
И рече́ е́й Госпо́дь: два́ язы́ка во утро́бѣ тво­е́й су́ть, и дво́и лю́дiе от­ утро́бы тво­ея́ разлуча́т­ся: и лю́дiе люді́й превзы́дутъ, и бо́лшiй порабо́таетъ ме́ншему.
И испо́лнишася дні́е роди́ти е́й, и бя́ху се́й близня́та во утро́бѣ ея́:
изы́де же сы́нъ пе́рвенецъ че́рменъ, ве́сь, я́ко ко́жа, косма́тъ: и нарече́ и́мя ему́ Иса́въ:
и посе́мъ изы́де бра́тъ его́, рука́ же его́ при­­держа́ся пятѣ́ Иса́вовѣ: и нарече́ и́мя ему́ Иа́ковъ. Исаа́ку же бѣ́ шестьдеся́тъ лѣ́тъ, егда́ роди́ и́хъ Реве́кка.
Возрасто́ша же ю́ноши: и бы́сть Иса́въ человѣ́къ вѣ́дый лови́ти, се́лный: Иа́ковъ же бы́сть человѣ́къ нелука́въ, живы́й въ дому́.
И воз­люби́ Исаа́къ Иса́ва, я́ко лови́тва его́ бя́ше бра́шно ему́: Реве́кка же любля́ше Иа́кова.
Свари́ же Иа́ковъ варе́нiе: и прiи́де Иса́въ съ по́ля изнемо́гъ,
и рече́ Иса́въ Иа́кову: напита́й мя́ варе́нiемъ со́чива сего́, я́ко изнемога́ю. Сего́ ра́ди прозва́ся и́мя ему́ Едо́мъ.
И рече́ Иа́ковъ Иса́ву: от­да́ждь ми́ дне́сь пе́рвен­ство свое́.
Рече́ же Иса́въ: се́, а́зъ иду́ умре́ти, и вску́ю ми́ пе́рвен­ство сiе́?
И рече́ Иа́ковъ ему́: клени́ся ми́ дне́сь. И кля́ся ему́, и от­даде́ Иса́въ Иа́кову пе́рвен­ство свое́.
Иа́ковъ же даде́ Иса́ву хлѣ́бъ и варе́нiе со́чевно: яде́ же и пи́, и воста́въ отъи́де: и нивочто́же вмѣни́ себѣ́ Иса́въ пе́рвен­ство.
Латинский (Nova Vulgata)
Abraham vero aliam duxit uxorem nomine Ceturam,
quae peperit ei Zamran et Iecsan et Madan et Madian et Iesboc et Sue.
Iecsan quoque genuit Saba et Dedan. Filii Dedan fuerunt Assurim et Latusim et Loommim.
At vero ex Madian ortus est Epha et Opher et Henoch et Abida et Eldaa. Omnes hi filii Ceturae.
Deditque Abraham cuncta, quae possederat, Isaac;
filiis autem concubinarum suarum largitus est munera et separavit eos ab Isaac filio suo, dum adhuc ipse viveret, ad plagam orientalem.
Fuerunt autem dies vitae Abrahae centum septuaginta quinque anni.
Et deficiens mortuus est Abraham in senectute bona provectaeque aetatis et plenus dierum congregatusque est ad populum suum.
Et sepelierunt eum Isaac et Ismael filii sui in spelunca Machpela, quae sita est in agro Ephron filii Seor Hetthaei e regione Mambre,
quem emerat a filiis Heth. Ibi sepultus est ipse et Sara uxor eius.
Et post obitum illius benedixit Deus Isaac filio eius, qui habitabat iuxta puteum Lahairoi.
Hae sunt generationes Ismael filii Abrahae, quem peperit ei Agar Aegyptia famula Sarae.
Et haec nomina filiorum Ismael in vocabulis et generationibus suis: primogenitus Ismaelis Nabaioth, dein Cedar et Adbeel et Mabsam,
Masma quoque et Duma et Massa,
Hadad et Thema, Iethur et Naphis et Cedma.
Isti sunt filii Ismaelis, et haec nomina eorum per vicos et mansiones eorum: duodecim principes tribuum suarum.
Et facti sunt anni vitae Ismaelis centum triginta septem; deficiens mortuus est et appositus ad populum suum.
Habitaverunt autem ab Hevila usque Sur, quae respicit Aegyptum introeuntibus Assyriam. In faciem cunctorum fratrum suorum obiit.
Hae sunt generationes Isaac filii Abraham: Abraham genuit Isaac;
qui, cum quadraginta esset annorum, duxit uxorem Rebeccam filiam Bathuelis Aramaei de Paddanaram, sororem Laban Aramaei.
Deprecatusque est Isaac Dominum pro uxore sua, eo quod esset sterilis. Qui exaudivit eum et dedit conceptum Rebeccae.
Sed collidebantur in utero eius parvuli. Quae ait: "Si sic est, cur mihi?". Perrexitque, ut consuleret Dominum.
Qui respondens ait: "Duae gentes sunt in utero tuo, et duo populi ex ventre tuo dividentur; populusque populum superabit, et maior serviet minori".
Iam tempus pariendi venerat, et ecce gemini in utero eius.
Qui primus egressus est rufus erat et totus quasi pallium pilosum; vocatumque est nomen eius Esau. Postea frater eius egrediens plantam Esau tenebat manu, et idcirco appellatum est nomen eius Iacob.
Sexagenarius erat Isaac, quando nati sunt parvuli.
Quibus adultis, factus est Esau vir gnarus venandi et homo agrestis; Iacob autem vir compositus et habitans in tabernaculis.
Isaac amabat Esau, eo quod de venationibus illius libenter vesceretur; et Rebecca diligebat Iacob.
Coxit autem Iacob pulmentum; ad quem, cum venisset Esau de agro lassus,
ait: "Da mihi de coctione hac rufa, quia oppido lassus sum". Quam ob causam vocatum est nomen eius Edom (id est Rufus).
Cui dixit Iacob: "Vende mihi prius primogenita tua".
Ille respondit: "En morior; quid mihi proderunt primogenita?".
Ait Iacob: "Iura ergo mihi". Iuravit et vendidit primogenita.
Et sic, accepto pane et lentis edulio, comedit et bibit; surrexit et abiit parvipendens quod primogenita vendidisset.
Немецкий (GNB)
Abraham heiratete noch einmal, die Frau hieß Ketura.
Sie gebar ihm die Söhne Simran, Jokschan, Medan, Midian, Jischbak und Schuach.
Jokschan zeugte Saba und Dedan, und von Dedan stammen die Aschuriter, die Letuschiter und Lëummiter ab.
Midians Söhne waren Efa, Efer, Henoch, Abida und Eldaga. Sie alle stammen von Abrahams Frau Ketura.
Abraham übergab Isaak seinen gesamten Besitz.
Den Söhnen seiner Nebenfrauen gab er eine Abfindung und schickte sie noch zu seinen Lebzeiten in das Land im Osten. Sie sollten nicht mit seinem Sohn Isaak zusammenbleiben.
Abraham wurde 175 Jahre alt;
dann starb er, gesättigt von einem langen und erfüllten Leben, und wurde im Tod mit seinen Vorfahren vereint.
Seine Söhne Isaak und Ismaël bestatteten ihn in der Höhle Machpela. Sie liegt auf dem Feld östlich von Mamre, das dem Hetiter Efron gehört hatte
und das Abraham von den Hetitern erwarb. Dort waren nun also Abraham und seine Frau Sara zur letzten Ruhe gebettet.
Nach Abrahams Tod segnete Gott dessen Sohn Isaak. Isaak wohnte beim Brunnen Lahai-Roi.
Dies ist die Geschichte Ismaëls, des Sohnes Abrahams, den Hagar, die ägyptische Sklavin Saras, ihm geboren hatte:
Von den Söhnen Ismaëls kommen die Ismaëliter mit ihren Stämmen. Ismaëls Söhne waren: Nebajot, der Erstgeborene, Kedar, Adbeel, Mibsam,
Mischma, Duma, Massa,
Hadad, Tema, Jetur, Nafisch und Kedma.
Nach ihnen werden die Stämme der Ismaëliter benannt, die in Dörfern und Zeltlagern wohnen; zwölf Stämme mit je einem Oberhaupt an der Spitze.
Ismaël wurde 137 Jahre alt; dann starb er und wurde im Tod mit seinen Vorfahren vereint.
Seine Nachkommen wohnten im Gebiet zwischen Hawila und Schur, das östlich von Ägypten am Karawanenweg nach Assur liegt. Von ihnen gilt, was über Ismaël gesagt wurde: »Seinen Brüdern setzt er sich vors Gesicht.«
Dies ist die Geschichte Isaaks, des Sohnes Abrahams:

Abraham zeugte Isaak.

Als Isaak 40 Jahre alt war, heiratete er Rebekka, die Tochter von Betuël aus dem oberen Mesopotamien, die Schwester Labans.
Rebekka aber bekam keine Kinder. Deshalb betete Isaak zum HERRN, und der HERR erhörte seine Bitte. Rebekka empfing Zwillinge.
Als die Kinder im Mutterleib heftig gegeneinander stießen, sagte sie: »Wenn es so steht, warum bin ich dann schwanger geworden?« Sie ging, um den HERRN zu befragen,
und der HERR gab ihr die Antwort:

»Zwei Völker trägst du jetzt in deinem Leib,

in deinem Schoß beginnen sie zu streiten.

Das eine wird das andere unterwerfen:

der Erstgeborene wird dem Zweiten dienen.«

Als die Zeit der Entbindung kam, brachte Rebekka tatsächlich Zwillingsbrüder zur Welt.
Der erste, der herauskam, war am ganzen Körper mit rötlichen Haaren bedeckt; sie nannten ihn Esau.
Danach kam sein Bruder heraus, der hielt Esau an der Ferse fest; darum nannten sie ihn Jakob.

Ihr Vater Isaak war 60 Jahre alt, als die beiden geboren wurden.

Die Kinder wuchsen heran. Esau wurde ein Jäger, der am liebsten in der Steppe umherstreifte. Jakob wurde ein häuslicher, ruhiger Mensch, der bei den Zelten blieb.
Ihr Vater, der gerne Wild aß, hatte eine Vorliebe für Esau; Jakob aber war der Liebling der Mutter.
Als Esau einmal erschöpft nach Hause kam, hatte Jakob gerade Linsen gekocht.
»Gib mir schnell etwas von dem roten Zeug da, dem roten«, rief Esau, »ich bin ganz erschöpft!« Daher bekam Esau den Beinamen Edom.
Jakob sagte: »Nur wenn du mir vorher dein Erstgeburtsrecht abtrittst!«
»Ich sterbe vor Hunger«, erwiderte Esau, »was nützt mir da mein Erstgeburtsrecht!«
»Das musst du mir zuvor schwören!«, sagte Jakob.

Esau schwor es ihm und verkaufte so sein Erstgeburtsrecht an seinen Bruder.

Dann gab ihm Jakob eine Schüssel gekochte Linsen und ein Stück Brot. Als Esau gegessen und getrunken hatte, stand er auf und ging weg. Sein Erstgeburtsrecht war ihm ganz gleichgültig.
1 Дети Авраама от Хеттуры. 5 Смерть и погребение Авраама. 12 Потомки Измаила. 19 Рождение Исава и Иакова. 27 Исав продает первородство Иакову за чечевичную похлебку.
И взял Авраам еще жену, именем Хеттуру.
Она родила ему Зимрана, Иокшана, Медана, Мадиана, Ишбака и Шуаха.
Иокшан родил Шеву, [Фемана] и Дедана. Сыны Дедана были: [Рагуил, Навдеил,] Ашурим, Летушим и Леюмим.
Сыны Мадиана: Ефа, Ефер, Ханох, Авида и Елдага. Все сии сыны Хеттуры.
И отдал Авраам все, что было у него, Исааку [сыну своему],
а сынам наложниц, которые были у Авраама, дал Авраам подарки и отослал их от Исаака, сына своего, еще при жизни своей, на восток, в землю восточную.
Дней жизни Авраамовой, которые он прожил, было сто семьдесят пять лет;
и скончался Авраам, и умер в старости доброй, престарелый и насыщенный [жизнью], и приложился к народу своему.
И погребли его Исаак и Измаил, сыновья его, в пещере Махпеле, на поле Ефрона, сына Цохара, Хеттеянина, которое против Мамре,
на поле [и в пещере], которые Авраам приобрел от сынов Хетовых. Там погребены Авраам и Сарра, жена его.
По смерти Авраама Бог благословил Исаака, сына его. Исаак жил при Беэр-лахай-рои.
Вот родословие Измаила, сына Авраамова, которого родила Аврааму Агарь Египтянка, служанка Саррина;
и вот имена сынов Измаиловых, имена их по родословию их: первенец Измаилов Наваиоф, за ним Кедар, Адбеел, Мивсам,
Мишма, Дума, Масса,
Хадад, Фема, Иетур, Нафиш и Кедма.
Сии суть сыны Измаиловы, и сии имена их, в селениях их, в кочевьях их. Это двенадцать князей племен их.
Лет же жизни Измаиловой было сто тридцать семь лет; и скончался он, и умер, и приложился к народу своему.
Они жили от Хавилы до Сура, что пред Египтом, как идешь к Ассирии. Они поселились пред лицем всех братьев своих.
Вот родословие Исаака, сына Авраамова. Авраам родил Исаака.
Исаак был сорока лет, когда он взял себе в жену Ревекку, дочь Вафуила Арамеянина из Месопотамии, сестру Лавана Арамеянина.
И молился Исаак Господу о [Ревекке] жене своей, потому что она была неплодна; и Господь услышал его, и зачала Ревекка, жена его.
Сыновья в утробе ее стали биться, и она сказала: если так будет, то для чего мне это? И пошла вопросить Господа.
Господь сказал ей: два племени во чреве твоем, и два различных народа произойдут из утробы твоей; один народ сделается сильнее другого, и больший будет служить меньшему.
И настало время родить ей: и вот близнецы в утробе ее.
Первый вышел красный, весь, как кожа, косматый; и нарекли ему имя Исав.
Потом вышел брат его, держась рукою своею за пяту Исава; и наречено ему имя Иаков. Исаак же был шестидесяти лет, когда они родились [от Ревекки].
Дети выросли, и стал Исав человеком искусным в звероловстве, человеком полей; а Иаков человеком кротким, живущим в шатрах.
Исаак любил Исава, потому что дичь его была по вкусу его, а Ревекка любила Иакова.
И сварил Иаков кушанье; а Исав пришел с поля усталый.
И сказал Исав Иакову: дай мне поесть красного, красного этого, ибо я устал. От сего дано ему прозвание: Едом.
Но Иаков сказал [Исаву]: продай мне теперь же свое первородство.
Исав сказал: вот, я умираю, что мне в этом первородстве?
Иаков сказал [ему]: поклянись мне теперь же. Он поклялся ему, и продал [Исав] первородство свое Иакову.
И дал Иаков Исаву хлеба и кушанья из чечевицы; и он ел и пил, и встал и пошел; и пренебрег Исав первородство.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible