Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
27:2
27:3
27:4
27:5
27:6
27:7
27:8
27:9
27:10
27:11
27:12
27:13
27:14
27:15
27:16
27:17
27:18
27:19
27:20
27:21
27:22
27:23
27:24
27:25
27:26
27:28
27:30
27:31
27:32
27:33
27:35
27:37
27:42
27:43
27:44
27:45
27:46
см.:Быт.26:34-35;
Бы́сть же, повнегда́ состарѣ́тися Исаа́кови, и притупи́шася о́чи его́ е́же ви́дѣти: и призва́ Иса́ва сы́на своего́ старѣ́йшаго, и рече́ ему́: сы́не мо́й. И рече́: се́, а́зъ.
И рече́ Исаа́къ: се́, состарѣ́хся, и не вѣ́мъ дне́ сконча́нiя моего́:
ны́нѣ у́бо возми́ ору́дiе твое́, ту́лъ же и лу́къ, и изы́ди на по́ле, и улови́ ми ло́въ:
и сотвори́ ми снѣ́ди, я́коже люблю́ а́зъ: и принеси́ ми, да я́мъ, я́ко да благослови́тъ тя́ душа́ моя́, пре́жде да́же не умру́.
Реве́кка же слы́ша глаго́люща Исаа́ка ко Иса́ву сы́ну своему́. Изы́де же Иса́въ на по́ле улови́ти ло́въ отцу́ своему́.
Реве́кка же рече́ ко Иа́кову сы́ну своему́ ме́ншему: се́, а́зъ слы́шахъ отца́ твоего́ бесѣ́дующа ко Иса́ву бра́ту твоему́, глаго́люща:
принеси́ ми ло́въ, и сотвори́ ми снѣ́ди, да яды́й благословлю́ тя предъ Го́сподемъ, пре́жде не́же умре́ти ми́:
ны́нѣ у́бо, сы́не мо́й, послу́шай мене́, я́коже а́зъ заповѣ́даю ти́:
и ше́дъ во о́вцы, поими́ мнѣ́ отту́ду два́ ко́злища мя́гка и добра́, и сотворю́ я́ снѣ́ди отцу́ твоему́, я́коже лю́битъ:
и внесе́ши отцу́ твоему́, и бу́детъ я́сти, я́ко да благослови́тъ тя́ оте́цъ тво́й, пре́жде да́же не у́мретъ.
Рече́ же Иа́ковъ къ Реве́кцѣ ма́тери свое́й: Иса́въ бра́тъ мо́й е́сть му́жъ косма́тъ, а́зъ же му́жъ гла́дкiй:
да не ка́ко ося́жетъ мя́ оте́цъ мо́й, и бу́ду предъ ни́мъ я́ко презира́яй, и наведу́ на себе́ кля́тву, а не благослове́нiе.
Рече́ же ему́ ма́ти: на мнѣ́ кля́тва твоя́, ча́до: то́чiю послу́шай гла́са моего́, и ше́дъ принеси́ ми.
Ше́дъ же взя́ и принесе́ ма́тери, и сотвори́ ма́ти его́ снѣ́ди, я́коже любля́ше оте́цъ его́.
И взе́мши Реве́кка оде́жду Иса́ва сы́на своего́ старѣ́йшаго до́брую, я́же бы́сть у нея́ въ дому́, облече́ о́ною Иа́кова сы́на своего́ ме́ншаго,
и ко́жицами козля́чими обложи́ мы́шцы его́, и наго́е вы́и его́:
и даде́ снѣ́ди и хлѣ́бы, я́же сотвори́, въ ру́цѣ Иа́кову сы́ну своему́.
И внесе́ отцу́ своему́ и рече́: о́тче. О́нъ же рече́: се́, а́зъ: кто́ еси́ ты́, ча́до?
И рече́ Иа́ковъ отцу́: а́зъ Иса́въ пе́рвенецъ тво́й, сотвори́хъ, я́коже ре́клъ ми́ еси́: воста́въ ся́ди и я́ждь от ло́ва моего́, я́ко да благослови́тъ мя́ душа́ твоя́.
Рече́ же Исаа́къ сы́ну своему́: что́ сiе́, е́же ско́ро обрѣ́лъ еси́, о ча́до? О́нъ же рече́: е́же даде́ Госпо́дь Бо́гъ тво́й предо мно́ю.
Рече́ же Исаа́къ Иа́кову: прибли́жися ко мнѣ́, и осяжу́ тя, ча́до, а́ще ты́ еси́ сы́нъ мо́й Иса́въ, или́ ни́.
Прибли́жися же Иа́ковъ ко Исаа́ку отцу́ своему́, и осяза́ его́ и рече́: гла́съ у́бо гла́съ Иа́ковль, ру́цѣ же ру́цѣ Иса́вовѣ.
И не позна́ его́: бѣ́стѣ бо ру́цѣ его́, я́ко ру́цѣ Иса́ва бра́та его́ косма́тѣ. И благослови́ его́
и рече́: ты́ ли еси́ сы́нъ мо́й Иса́въ? О́нъ же рече́: а́зъ.
И рече́: принеси́ ми, и я́мъ от ло́ва твоего́, ча́до, да благослови́тъ тя́ душа́ моя́. И принесе́ ему́, и яде́, и принесе́ ему́ вино́, и пи́.
И рече́ ему́ Исаа́къ оте́цъ его́: прибли́жися ко мнѣ́ и облобыза́й мя́, ча́до.
И прибли́жився лобыза́ его́: и обоня́ воню́ ри́зъ его́, и благослови́ его́ и рече́: се́, воня́ сы́на моего́, я́ко воня́ ни́вы испо́лнены, ю́же благослови́ Госпо́дь:
и да да́стъ тебѣ́ Бо́гъ от росы́ небе́сныя и от ту́ка земли́, и мно́жество пшени́цы и вина́:
и да порабо́таютъ тебѣ́ язы́цы, и да покло́нятся тебѣ́ кня́зи, и бу́ди господи́нъ бра́ту твоему́, и покло́нятся тебѣ́ сы́нове отца́ твоего́: проклина́яй тя́ про́клятъ, благословля́яй же тя́ благослове́нъ.
И бы́сть по е́же преста́ти Исаа́ку благословля́ющу Иа́кова сы́на своего́: и бы́сть егда́ изы́де Иа́ковъ от лица́ Исаа́ка отца́ своего́, и Иса́въ бра́тъ его́ прiи́де съ лови́твы.
Сотвори́ же и то́й снѣ́ди и принесе́ отцу́ своему́, и рече́ отцу́: да воста́нетъ оте́цъ мо́й, и да я́стъ от ло́ва сы́на своего́, я́ко да благослови́тъ мя́ душа́ твоя́.
И рече́ ему́ Исаа́къ оте́цъ его́: кто́ еси́ ты́? О́нъ же рече́: а́зъ е́смь сы́нъ тво́й пе́рвенецъ Иса́въ.
Ужасе́ся же Исаа́къ у́жасомъ ве́лiимъ зѣло́ и рече́: кто́ у́бо улови́вый мнѣ́ ло́въ и принесы́й ми́? и ядо́хъ от всѣ́хъ, пре́жде не́же прiити́ тебѣ́, и благослови́хъ его́, и благослове́нъ бу́детъ.
Бы́сть же егда́ услы́ша Иса́въ глаго́лы отца́ своего́ Исаа́ка, возопи́ гла́сомъ ве́лiимъ и го́рькимъ зѣло́, и рече́: благослови́ у́бо и мене́, о́тче.
Рече́ же ему́: прише́дъ бра́тъ тво́й съ ле́стiю, взя́ благослове́нiе твое́.
И рече́ [Иса́въ]: пра́ведно нарече́ся и́мя ему́ Иа́ковъ: запя́ бо мя́ се́ уже́ втори́цею, и пе́рвенство мое́ взя́, и ны́нѣ взя́ благослове́нiе мое́. И рече́ Иса́въ отцу́ своему́: не оста́вилъ ли еси́ [и] мнѣ́ благослове́нiя, о́тче?
Отвѣща́въ же Исаа́къ, рече́ Иса́ву: а́ще господи́на его́ сотвори́хъ тебѣ́, и всю́ бра́тiю его́ сотвори́хъ рабы́ ему́, пшени́цею и вино́мъ утверди́хъ его́: тебѣ́ же что́ сотворю́, ча́до?
Рече́ же Иса́въ ко отцу́ своему́: еда́ еди́но е́сть благослове́нiе у тебе́, о́тче? Благослови́ у́бо и мене́, о́тче. Умили́вшуся же Исаа́ку, возопи́ гла́сомъ ве́лiимъ Иса́въ и воспла́кася.
Отвѣща́въ же Исаа́къ оте́цъ его́, рече́ ему́: се́, от ту́ка земли́ бу́детъ вселе́нiе твое́, и от росы́ небе́сныя свы́ше:
и мече́мъ твои́мъ жи́ти бу́деши, и бра́ту твоему́ порабо́таеши: бу́детъ же [вре́мя] егда́ низложи́ши и отрѣши́ши яре́мъ его́ от вы́и твоея́.
И враждова́ше Иса́въ на Иа́кова о благослове́нiи, и́мже благослови́ его́ оте́цъ его́. Рече́ же Иса́въ во умѣ́ свое́мъ: да прибли́жатся дні́е пла́ча отца́ моего́, да бы́хъ уби́лъ Иа́кова бра́та моего́.
Возвѣще́на же бы́ша Реве́кцѣ словеса́ Иса́ва сы́на ея́ старѣ́йшаго: и посла́вши призва́ Иа́кова сы́на своего́ юнѣ́йшаго и рече́ ему́: се́, Иса́въ бра́тъ тво́й грози́тъ тебѣ́ уби́ти тя́:
ны́нѣ у́бо, ча́до, послу́шай моего́ гла́са, и воста́въ бѣжи́ въ Месопота́мiю къ Лава́ну бра́ту моему́ въ Харра́нъ,
и поживи́ съ ни́мъ дни́ нѣ́кiя, до́ндеже отврати́тся я́рость и гнѣ́въ бра́та твоего́ от тебе́,
и забу́детъ я́же ему́ сотвори́лъ еси́, и посла́вши приведу́ тя́ отту́ду, да не когда́ безча́дна бу́ду от обои́хъ ва́съ въ де́нь еди́нъ.
Рече́ же Реве́кка ко Исаа́ку: стужи́хъ си́ жи́знiю мое́ю дще́рей ра́ди сыно́въ Хетте́йскихъ: а́ще по́йметъ Иа́ковъ жену́ от дще́рей земли́ сея́, то́ вску́ю ми́ жи́ти?
Isaac devenait vieux, et ses yeux s'étaient affaiblis au point qu'il ne voyait plus. Alors il appela Ésaü, son fils aîné, et lui dit: Mon fils! Et il lui répondit: Me voici!
Isaac dit: Voici donc, je suis vieux, je ne connais pas le jour de ma mort.
Maintenant donc, je te prie, prends tes armes, ton carquois et ton arc, va dans les champs, et chasse-moi du gibier.
Fais-moi un mets comme j'aime, et apporte-le-moi à manger, afin que mon âme te bénisse avant que je meure.
Rebecca écouta ce qu'Isaac disait à Ésaü, son fils. Et Ésaü s'en alla dans les champs, pour chasser du gibier et pour le rapporter.
Puis Rebecca dit à Jacob, son fils: Voici, j'ai entendu ton père qui parlait ainsi à Ésaü, ton frère:
Apporte-moi du gibier et fais-moi un mets que je mangerai; et je te bénirai devant l'Éternel avant ma mort.
Maintenant, mon fils, écoute ma voix à l'égard de ce que je te commande.
Va me prendre au troupeau deux bons chevreaux; j'en ferai pour ton père un mets comme il aime;
et tu le porteras à manger à ton père, afin qu'il te bénisse avant sa mort.
Jacob répondit à sa mère: Voici, Ésaü, mon frère, est velu, et je n'ai point de poil.
Peut-être mon père me touchera-t-il, et je passerai à ses yeux pour un menteur, et je ferai venir sur moi la malédiction, et non la bénédiction.
Sa mère lui dit: Que cette malédiction, mon fils, retombe sur moi! Écoute seulement ma voix, et va me les prendre.
Jacob alla les prendre, et les apporta à sa mère, qui fit un mets comme son père aimait.
Ensuite, Rebecca prit les vêtements d'Ésaü, son fils aîné, les plus beaux qui se trouvaient à la maison, et elle les fit mettre à Jacob, son fils cadet.
Elle couvrit ses mains de la peau des chevreaux, et son cou qui était sans poil.
Et elle plaça dans la main de Jacob, son fils, le mets et le pain qu'elle avait préparés.
Il vint vers son père, et dit: Mon père! Et Isaac dit: Me voici! qui es-tu, mon fils?
Jacob répondit à son père: Je suis Ésaü, ton fils aîné; j'ai fait ce que tu m'as dit. Lève-toi, je te prie, assieds-toi, et mange de mon gibier, afin que ton âme me bénisse.
Isaac dit à son fils: Eh quoi! tu en as déjà trouvé, mon fils! Et Jacob répondit: C'est que l'Éternel, ton Dieu, l'a fait venir devant moi.
Isaac dit à Jacob: Approche donc, et que je te touche, mon fils, pour savoir si tu es mon fils Ésaü, ou non.
Jacob s'approcha d'Isaac, son père, qui le toucha, et dit: La voix est la voix de Jacob, mais les mains sont les mains d'Ésaü.
Il ne le reconnut pas, parce que ses mains étaient velues, comme les mains d'Ésaü, son frère; et il le bénit.
Il dit: C'est toi qui es mon fils Ésaü? Et Jacob répondit: C'est moi.
Isaac dit: Sers-moi, et que je mange du gibier de mon fils, afin que mon âme te bénisse. Jacob le servit, et il mangea; il lui apporta aussi du vin, et il but.
Alors Isaac, son père, lui dit: Approche donc, et baise-moi, mon fils.
Jacob s'approcha, et le baisa. Isaac sentit l'odeur de ses vêtements; puis il le bénit, et dit: Voici, l'odeur de mon fils est comme l'odeur d'un champ que l'Éternel a béni.
Que Dieu te donne de la rosée du ciel Et de la graisse de la terre, Du blé et du vin en abondance!
Que des peuples te soient soumis, Et que des nations se prosternent devant toi! Sois le maître de tes frères, Et que les fils de ta mère se prosternent devant toi! Maudit soit quiconque te maudira, Et béni soit quiconque te bénira.
Isaac avait fini de bénir Jacob, et Jacob avait à peine quitté son père Isaac, qu'Ésaü, son frère, revint de la chasse.
Il fit aussi un mets, qu'il porta à son père; et il dit à son père: Que mon père se lève et mange du gibier de son fils, afin que ton âme me bénisse!
Isaac, son père, lui dit: Qui es-tu? Et il répondit: Je suis ton fils aîné, Ésaü.
Isaac fut saisi d'une grande, d'une violente émotion, et il dit: Qui est donc celui qui a chassé du gibier, et me l'a apporté? J'ai mangé de tout avant que tu vinsses, et je l'ai béni. Aussi sera-t-il béni.
Lorsque Ésaü entendit les paroles de son père, il poussa de forts cris, pleins d'amertume, et il dit à son père: Bénis-moi aussi, mon père!
Isaac dit: Ton frère est venu avec ruse, et il a enlevé ta bénédiction.
Ésaü dit: Est-ce parce qu'on l'a appelé du nom de Jacob qu'il m'a supplanté deux fois? Il a enlevé mon droit d'aînesse, et voici maintenant qu'il vient d'enlever ma bénédiction. Et il dit: N'as-tu point réservé de bénédiction pour moi?
Isaac répondit, et dit à Ésaü: Voici, je l'ai établi ton maître, et je lui ai donné tous ses frères pour serviteurs, je l'ai pourvu de blé et de vin: que puis-je donc faire pour toi, mon fils?
Ésaü dit à son père: N'as-tu que cette seule bénédiction, mon père? Bénis-moi aussi, mon père! Et Ésaü éleva la voix, et pleura.
Isaac, son père, répondit, et lui dit: Voici! Ta demeure sera privée de la graisse de la terre Et de la rosée du ciel, d'en haut.
Tu vivras de ton épée, Et tu seras asservi à ton frère; Mais en errant librement çà et là, Tu briseras son joug de dessus ton cou.
Ésaü conçut de la haine contre Jacob, à cause de la bénédiction dont son père l'avait béni; et Ésaü disait en son coeur: Les jours du deuil de mon père vont approcher, et je tuerai Jacob, mon frère.
On rapporta à Rebecca les paroles d'Ésaü, son fils aîné. Elle fit alors appeler Jacob, son fils cadet, et elle lui dit: Voici, Ésaü, ton frère, veut tirer vengeance de toi, en te tuant.
Maintenant, mon fils, écoute ma voix! Lève-toi, fuis chez Laban, mon frère, à Charan;
et reste auprès de lui quelque temps,
jusqu'à ce que la fureur de ton frère s'apaise, jusqu'à ce que la colère de ton frère se détourne de toi, et qu'il oublie ce que tu lui as fait. Alors je te ferai revenir. Pourquoi serais-je privée de vous deux en un même jour?
Rebecca dit à Isaac: Je suis dégoûtée de la vie, à cause des filles de Heth. Si Jacob prend une femme, comme celles-ci, parmi les filles de Heth, parmi les filles du pays, à quoi me sert la vie?
Таджикский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
ВА чун Исҳоқ пир шуд, ва чашмонаш барои дидан нотавон гашта буданд, писари калонии худ Эсовро ҷеғ зада, гуфт: «Писарам!» Вай ба ӯ гуфт: «Лаббай!»
Ва ӯ гуфт: «Инак, пир шудаам; ва рӯзи аҷали худро намедонам;
Ва акнун асбоби худро, тирдон ва камони худро гирифта, ба саҳро бирав, ва нахчире барои ман бигир,
Ва таоме барои ман, чунон ки дӯст медорам, тайёр карда биёр, то ки бихӯрам, ва ҷони ман, пеш аз мурданам, туро баракат диҳад».
Вақте ки Исҳоқ ба писари худ Эсов гап мезад, Ривқо шунид. Ва Эсов ба саҳро рафт, то ки нахчире сайд карда биёрад;
Ва Ривқо ба писари худ Яъқуб гуфт: «Инак, падаратро шунидам, ки бародарат Эсовро хонда, мегуфт:
Барои ман нахчире оварда, таоме тайёр кун, то ки онро бихӯрам ва пеш аз мурданам туро пеши Парвардигор баракат диҳам́.
Ва акнун, писарам, сухани маро бишнав дар он чи ман туро амр мефармоям:
Сӯи рама бирав ва аз он ҷо барои ман ду бузғолаи хубе бигир; ва ман аз онҳо таоме барои падарат, чунон ки ӯ дӯст медорад, тайёр мекунам;
Ва онро назди падарат мебарӣ, ва ӯ мехӯрад, то ки туро пеш аз мурданаш баракат диҳад».
Ва Яъқуб ба модари худ Ривқо гуфт: «Бародарам Эсов марди мӯйдор аст, лекин ман марди бемӯй ҳастам.
Шояд, падарам маро даст-даст кунад; ва ман дар назараш мисли ҳилагаре бошам, ва дар ивази баракат лаънат бар худ оварам».
Ва модараш ба ӯ гуфт: «Лаънати ту бар ман бод, писарам! Фақат сухани маро бишнав, ва рафта, барои ман бигир».
Ва ӯ рафт, ва гирифт, ва ба модари худ овард; ва модараш хӯроке тайёр кард, чунон ки падараш дӯст медошт.
Ва Ривқо либоси бошукӯҳи писари калонии худ Эсовро, ки назди ӯ дар хона буд, гирифта, ба писари хурдии худ Яъқуб пӯшонид;
Ва пӯсти бузғолаҳоро бар дастҳо ва гардани бемӯи ӯ баст;
Ва хӯрок ва нонро, ки тайёр карда буд, ба дасти писари худ Яъқуб дод.
Ва ӯ назди падари худ омада, гуфт: «Падарам!» Гуфт: «Лаббай! Ту кистӣ, писарам?»
Ва Яъқуб ба падари худ гуфт: «Ман нахустзодаи ту Эсов ҳастам; он чи ба ман фармудӣ, кардам; бархез, бинишин ва аз нахчири ман бихӯр, то ки ҷонат маро баракат диҳад».
Ва Исҳоқ гуфт: «Чӣ гуна ин қадар зуд ёфтӣ, писарам?» Гуфт: «Чунки Парвардигор Худои ту ба ман расонд».
Ва Исҳоқ ба Яъқуб гуфт: «Наздик биё, ман туро даст-даст мекунам, писарам, оё ту писари ман Эсов ҳастӣ, ё не?»
Ва Яъқуб ба падари худ Исҳоқ наздик омад; ва ӯро даст-даст карда, гуфт: «Овоз — овози Яъқуб, аммо дастҳо — дастҳои Эсов».
Ва ӯро нашинохт, зеро ки дастҳояш мисли дастҳои бародараш Эсов мӯйдор буд; ва ӯро баракат дод.
Ва гуфт: «Оё ту писари ман Эсов ҳастӣ?» Гуфт: «Манам».
Ва гуфт: «Наздики ман биёр, ман аз нахчири писари худ мехӯрам, то ки ҷонам туро баракат диҳад». Ва наздики ӯ овард, ва ӯ бихӯрд; ва шароб барояш овард, ва ӯ нӯшид.
Ва падараш Исҳоқ ба вай гуфт: «Наздик биё ва маро бибӯс, писарам».
Ва наздик омад ва ӯро бӯсид; ва бӯйи либоси ӯро бӯида, ӯро баракат дод ва гуфт: «Инак, бӯйи писари ман мисли бӯйи саҳроест, ки Парвардигор онро баракат додааст.
Ва туро Худо аз шабнами осмон ва аз фарбеҳии замин ва аз фаровонии ғалла ва шираи ангур ато фармояд.
Қавмҳо ба ту хизмат кунанд, ва қабилаҳо ба ту таъзим намоянд; бар бародарони худ ҳукмфармо шавӣ, ва фарзандони модарат ба ту таъзим намоянд; ҳар кӣ туро лаънат хонад — лаънатӣ бод; ҳар кӣ туро муборак хонад — муборак бод!»
Ва чун Исҳоқ баракат додани Яъқубро ба охир расонд, ва чун Яъқуб аз пеши падари худ Исҳоқ берун рафт, бародараш Эсов аз шикори худ омад.
Ва ӯ низ хӯрок тайёр кард, ва назди падари худ оварда, ба падари худ гуфт: «Бархез, падарам, ва аз нахчири писари худ бихӯр, то ки ҷонат маро баракат диҳад».
Ва падараш Исҳоқ ба ӯ гуфт: «Ту кистӣ?» Гуфт: «Ман писари ту, нахустзодаи ту, Эсов ҳастам».
Ва Исҳоқро тарси бузурге фаро гирифта, ба ларзиш овард, ва ӯ гуфт: «Пас он кӣ буд, ки нахчир сайд карда, бароям овард, ва пеш аз омадани ту аз ҳамааш хӯрдам, ва ӯро баракат додам? Ва ӯ муборак хоҳад буд!»
Чун Эсов суханони падари худро шунид, фиғони баланд ва бениҳоят талхе кашида, ба падари худ гуфт: «Маро низ баракат деҳ, падарам!»
Гуфт: «Бародарат бо ҳила омада, баракати туро гирифт».
Ва гуфт: «Беҳуда нест, ки ӯро Яъқуб ном ниҳодаанд: ду дафъа ӯ маро фиреб дод — аввал нахустзодагии маро гирифт ва инак, акнун баракати маро гирифтааст». Ва гуфт: «Оё барои ман баракате нигоҳ надоштӣ?»
Ва Исҳоқ ба Эсов ҷавоб дода, гуфт: «Инак, ӯро бар ту ҳукмфармо сохтам, ва ҳамаи бародаронашро ғуломони ӯ гардондам, ва ғалла ва шираи ангурро ба ӯ бахшидам; пас, барои ту, писарам, чӣ кунам?»
Ва Эсов ба падари худ гуфт: «Наход ки ҳамин як баракатро доштӣ, падарам? Маро низ баракат деҳ, падарам!» Ва Эсов овози худро баланд карда, гирист.
Ва падараш Исҳоқ ба ӯ ҷавоб дода, гуфт: «Инак, истиқомати ту бе фарбеҳии замин ва ба шабнами осмон аз боло хоҳад буд;
Ва бо шамшерат хоҳӣ зист, ва ба бародари худ хизмат хоҳӣ кард; ва чунин воқеъ хоҳад шуд, ки зиддият намоӣ ва юғи ӯро аз гардани худ дур андозӣ».
Ва Эсов ба Яъқуб ба сабаби он баракате ки падараш ӯро дода буд, кина варзид; ва Эсов дар дили худ гуфт: «Рӯзҳои навҳагарӣ барои падарам наздиканд, ва он гоҳ бародари худ Яъқубро хоҳам кушт».
Ва Ривқо аз суханони писари калонии худ Эсов огоҳӣ ёфт; ва кас фиристода, писари хурдии худ Яъқубро хонд, ва ба ӯ гуфт: «Инак, бародарат Эсов осоиши хотир аз он дорад, ки туро бикушад.
Ва акнун, писарам, сухани маро бишнав ва бархоста, назди бародарам Лобон ба Ҳорон бигрез;
Ва муддате назди ӯ бимон, то хашми бародарат фурӯ нишинад,
То ғазаби бародарат аз ту баргардад, ва он чи дар ҳаққи вай кардӣ, фаромӯш кунад. Ва он гоҳ кас фиристода, туро аз он ҷо меоварам. Чаро аз ҳар дуи шумо дар як рӯз маҳрум шавам?»
Ва Ривқо ба Исҳоқ гуфт: «Аз дасти духтарони ҳиттӣ аз ҷон безор шудаам; агар Яъқуб зане аз духтарони ҳиттӣ, мисли ононе ки духтарони ин заминанд, бигирад, ба ман зиндагӣ чӣ лозим аст?»