Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
29:1
29:2
29:3
29:4
29:5
29:6
29:7
29:8
29:9
29:10
29:11
29:12
29:15
29:16
29:17
29:18
29:19
29:21
29:22
29:23
29:24
29:25
29:26
29:27
29:28
29:29
29:30
29:31
29:33
29:34
И воста́въ Иа́ковъ на но́зѣ, и́де въ зе́млю восто́чную къ Лава́ну сы́ну Ваѳуи́ла Си́рина, бра́ту же Реве́кки ма́тере Иа́ковли и Иса́вли.
Узрѣ́ же, и се́, кла́дязь на по́ли: и бя́ху та́мо три́ ста́да ове́цъ, почива́юще при не́мъ: от того́ бо кла́дязя напая́хуся стада́. Ка́мень же ве́лiй бя́ше надъ у́стiемъ кла́дязя.
И собира́хуся та́мо вся́ стада́: и отваля́ху ка́мень от у́стiя кла́дязя и напая́ху о́вцы: и па́ки полага́ху ка́мень на у́стiи кла́дязя на мѣ́стѣ свое́мъ.
Рече́ же и́мъ Иа́ковъ: бра́тiя, отку́ду есте́ вы́? Они́ же рѣ́ша: от Харра́на есмы́.
Рече́ же и́мъ: зна́ете ли Лава́на сы́на Нахо́рова? Они́ же рѣ́ша: зна́емъ.
Рече́ же и́мъ: здра́вствуетъ ли? Они́ же рѣ́ша: здра́вствуетъ. И се́, Рахи́ль дщи́ его́ идя́ше со овца́ми.
И рече́ Иа́ковъ: еще́ е́сть дне́ мно́го, не у́ ча́съ собира́ти скота́: напои́вше о́вцы, ше́дше паси́те.
Они́ же рѣ́ша: не мо́жемъ, до́ндеже соберу́тся вси́ пастуси́ и отваля́тъ ка́мень от у́стiя кла́дязя, и напои́мъ о́вцы.
Еще́ ему́ глаго́лющу къ ни́мъ, и се́, Рахи́ль дщи́ Лава́ня грядя́ше со овца́ми отца́ своего́: она́ бо пася́ше о́вцы отца́ своего́.
Бы́сть же я́ко узрѣ́ Иа́ковъ Рахи́ль дще́рь Лава́на бра́та ма́тере своея́ и о́вцы Лава́на бра́та ма́тере своея́, и приступи́въ Иа́ковъ отвали́ ка́мень от у́стiя кла́дязя:
и напои́ о́вцы Лава́на бра́та ма́тере своея́, и цѣлова́ Иа́ковъ Рахи́ль, и возопи́въ гла́сомъ свои́мъ, воспла́кася:
и повѣ́да Рахи́ли, я́ко бра́тъ отца́ ея́ е́сть и я́ко сы́нъ Реве́ккинъ е́сть. И те́кши повѣ́да отцу́ своему́ по словесе́мъ си́мъ.
Бы́сть же я́ко услы́ша Лава́нъ и́мя Иа́кова сы́на сестры́ своея́, тече́ во срѣ́тенiе ему́ и объе́мь его́ лобза́, и введе́ его́ въ до́мъ сво́й. И повѣ́да Лава́ну вся́ словеса́ сiя́.
И рече́ ему́ Лава́нъ: от косте́й мои́хъ и от пло́ти моея́ еси́ ты́. И бѣ́ съ ни́мъ мѣ́сяцъ дні́й.
Рече́ же Лава́нъ Иа́кову: поне́же бра́тъ мо́й еси́ ты́, да не порабо́таеши мнѣ́ ту́не: повѣ́ждь ми́, что́ мзда́ твоя́ е́сть?
У Лава́на же бѣ́стѣ двѣ́ дще́ри: и́мя старѣ́йшей Лі́а, и́мя же юнѣ́йшей Рахи́ль.
О́чи же Лі́ины болѣ́зненны: Рахи́ль же бѣ́ добра́ ви́домъ и красна́ взо́ромъ зѣло́.
Возлюби́ же Иа́ковъ Рахи́ль. И рече́: порабо́таю тебѣ́ се́дмь лѣ́тъ за Рахи́ль дще́рь твою́ ме́ншую.
Рече́ же ему́ Лава́нъ: лу́чше ми́ тебѣ́ да́ти ю́, не́жели ино́му отда́ти му́жеви: со мно́ю живи́.
И рабо́та Иа́ковъ за Рахи́ль се́дмь лѣ́тъ: и бы́ша предъ ни́мъ я́ко ма́лы дни́, зане́же любя́ше ю́.
Рече́ же Иа́ковъ Лава́ну: да́ждь ми́ жену́ мою́, поне́же соверши́шася дні́е, да вни́ду къ не́й.
Собра́ же Лава́нъ вся́ му́жы мѣ́ста того́, и сотвори́ бра́къ.
И бы́сть ве́черъ, и пое́мь Лава́нъ Лі́ю дще́рь свою́, введе́ ко Иа́кову: и вни́де къ не́й Иа́ковъ.
Даде́ же Лава́нъ Лі́и дще́ри свое́й Зе́лфу рабы́ню свою́, е́й въ рабу́.
Бы́сть же зау́тра, и се́, бя́ше Лі́а, и рече́ Иа́ковъ Лава́ну: что́ сiе́ сотвори́лъ ми́ еси́? Не Рахи́ли ли ра́ди рабо́тахъ у тебе́? Вску́ю же оби́дѣлъ мя́ еси́?
Отвѣща́ же Лава́нъ: нѣ́сть та́ко въ на́шемъ мѣ́стѣ вда́ти ме́ншую пре́жде старѣ́йшiя.
Сконча́й у́бо седми́ны сея́, и да́мъ ти́ и сiю́ за дѣ́ло, е́же дѣ́лаеши у мене́ еще́ се́дмь лѣ́тъ другі́я.
Сотвори́ же Иа́ковъ та́ко: и испо́лни седми́ны сея́: и даде́ ему́ Лава́нъ Рахи́ль дще́рь свою́ ему́ въ жену́.
Даде́ же Лава́нъ Рахи́ли дще́ри свое́й Ва́ллу рабу́ свою́, е́й въ рабу́.
И вни́де [Иа́ковъ] къ Рахи́ли: возлюби́ же Рахи́ль па́че, не́же Лі́ю: и рабо́та ему́ се́дмь лѣ́тъ другі́я.
Ви́дѣвъ же Госпо́дь Бо́гъ, я́ко ненави́дима бя́ше Лі́а, отве́рзе ложесна́ ея́: Рахи́ль же бя́ше непло́ды.
И зача́тъ Лі́а и роди́ сы́на Иа́кову: нарече́ же и́мя ему́ Руви́мъ, глаго́ля: я́ко призрѣ́ Госпо́дь на мое́ смире́нiе и даде́ ми сы́на: ны́нѣ у́бо возлю́битъ мя́ му́жъ мо́й.
И зача́тъ па́ки Лі́а и роди́ сы́на втора́го Иа́кову и рече́: зане́ услы́ша Госпо́дь, я́ко ненави́дима е́смь, и придаде́ ми и сего́. И нарече́ и́мя ему́ Симео́нъ.
И зача́тъ еще́ и роди́ сы́на и рече́: въ ны́нѣшнее вре́мя у мене́ бу́детъ му́жъ мо́й, роди́хъ бо ему́ три́ сы́ны. Сего́ ра́ди нарече́ и́мя ему́ Леві́й.
И заче́нши еще́ роди́ сы́на и рече́: ны́нѣ еще́ сiе́ исповѣ́мъ Го́споду. Сего́ ра́ди нарече́ и́мя ему́ Иу́да, и преста́ ражда́ти.
В этом переводе выбранная книга отсутствует
Арабский (Arabic Van Dyke)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
ثُمَّ رَفَعَ يَعْقُوبُ رِجْلَيْهِ وَذَهَبَ إِلَى أَرْضِ بَنِي الْمَشْرِقِ.
وَنَظَرَ وَإِذَا فِي الْحَقْلِ بِئْرٌ وَهُنَاكَ ثَلاَثَةُ قُطْعَانِ غَنَمٍ رَابِضَةٌ عِنْدَهَا، لأَنَّهُمْ كَانُوا مِنْ تِلْكَ الْبِئْرِ يَسْقُونَ الْقُطْعَانَ، وَالْحَجَرُ عَلَى فَمِ الْبِئْرِ كَانَ كَبِيرًا.
فَكَانَ يَجْتَمِعُ إِلَى هُنَاكَ جَمِيعُ الْقُطْعَانِ فَيُدَحْرِجُونَ الْحَجَرَ عَنْ فَمِ الْبِئْرِ وَيَسْقُونَ الْغَنَمَ، ثُمَّ يَرُدُّونَ الْحَجَرَ عَلَى فَمِ الْبِئْرِ إِلَى مَكَانِهِ.
فَقَالَ لَهُمْ يَعْقُوبُ: «يَا إِخْوَتِي، مِنْ أَيْنَ أَنْتُمْ؟» فَقَالُوا: «نَحْنُ مِنْ حَارَانَ».
فَقَالَ لَهُمْ: «هَلْ تَعْرِفُونَ لاَبَانَ ابْنَ نَاحُورَ؟» فَقَالُوا: «نَعْرِفُهُ».
فَقَالَ لَهُمْ: «هَلْ لَهُ سَلاَمَةٌ؟» فَقَالُوا: «لَهُ سَلاَمَةٌ. وَهُوَذَا رَاحِيلُ ابْنَتُهُ آتِيَةٌ مَعَ الْغَنَمِ».
فَقَالَ: «هُوَذَا النَّهَارُ بَعْدُ طَوِيلٌ. لَيْسَ وَقْتَ اجْتِمَاعِ الْمَوَاشِي. اِسْقُوا الْغَنَمَ وَاذْهَبُوا ارْعَوْا».
فَقَالُوا: «لاَ نَقْدِرُ حَتَّى تَجْتَمِعَ جَمِيعُ الْقُطْعَانِ وَيُدَحْرِجُوا الْحَجَرَ عَنْ فَمِ الْبِئْرِ، ثُمَّ نَسْقِي الْغَنَمَ».
وَإِذْ هُوَ بَعْدُ يَتَكَلَّمُ مَعَهُمْ أَتَتْ رَاحِيلُ مَعَ غَنَمِ أَبِيهَا، لأَنَّهَا كَانَتْ تَرْعَى.
فَكَانَ لَمَّا أَبْصَرَ يَعْقُوبُ رَاحِيلَ بِنْتَ لاَبَانَ خَالِهِ، وَغَنَمَ لاَبَانَ خَالِهِ، أَنَّ يَعْقُوبَ تَقَدَّمَ وَدَحْرَجَ الْحَجَرَ عَنْ فَمِ الْبِئْرِ وَسَقَى غَنَمَ لاَبَانَ خَالِهِ.
وَقَبَّلَ يَعْقُوبُ رَاحِيلَ وَرَفَعَ صَوْتَهُ وَبَكَى.
وَأَخْبَرَ يَعْقُوبُ رَاحِيلَ أَنَّهُ أَخُو أَبِيهَا، وَأَنَّهُ ابْنُ رِفْقَةَ، فَرَكَضَتْ وَأَخْبَرَتْ أَبَاهَا.
فَكَانَ حِينَ سَمِعَ لاَبَانُ خَبَرَ يَعْقُوبَ ابْنِ أُخْتِهِ أَنَّهُ رَكَضَ لِلِقَائِهِ وَعَانَقَهُ وَقَبَّلَهُ وَأَتَى بِهِ إِلَى بَيْتِهِ. فَحَدَّثَ لاَبَانَ بِجَمِيعِ هذِهِ الأُمُورِ.
فَقَالَ لَهُ لاَبَانُ: «إِنَّمَا أَنْتَ عَظْمِي وَلَحْمِي». فَأَقَامَ عِنْدَهُ شَهْرًا مِنَ الزَّمَانِ.
ثُمَّ قَالَ لاَبَانُ لِيَعْقُوبَ: «أَلأَنَّكَ أَخِي تَخْدِمُنِي مَجَّانًا؟ أَخْبِرْنِي مَا أُجْرَتُكَ».
وَكَانَ لِلاَبَانَ ابْنَتَانِ، اسْمُ الْكُبْرَى لَيْئَةُ وَاسْمُ الصُّغْرَى رَاحِيلُ.
وَكَانَتْ عَيْنَا لَيْئَةَ ضَعِيفَتَيْنِ، وَأَمَّا رَاحِيلُ فَكَانَتْ حَسَنَةَ الصُّورَةِ وَحَسَنَةَ الْمَنْظَرِ.
وَأَحَبَّ يَعْقُوبُ رَاحِيلَ، فَقَالَ: «أَخْدِمُكَ سَبْعَ سِنِينٍ بِرَاحِيلَ ابْنَتِكَ الصُّغْرَى».
فَقَالَ لاَبَانُ: «أَنْ أُعْطِيَكَ إِيَّاهَا أَحْسَنُ مِنْ أَنْ أُعْطِيَهَا لِرَجُل آخَرَ. أَقِمْ عِنْدِي».
فَخَدَمَ يَعْقُوبُ بِرَاحِيلَ سَبْعَ سِنِينٍ، وَكَانَتْ فِي عَيْنَيْهِ كَأَيَّامٍ قَلِيلَةٍ بِسَبَبِ مَحَبَّتِهِ لَهَا.
ثُمَّ قَالَ يَعْقُوبُ لِلاَبَانَ: «أَعْطِنِي امْرَأَتِي لأَنَّ أَيَّامِي قَدْ كَمُلَتْ، فَأَدْخُلَ عَلَيْهَا».
فَجَمَعَ لاَبَانُ جَمِيعَ أَهْلِ الْمَكَانِ وَصَنَعَ وَلِيمَةً.
وَكَانَ فِي الْمَسَاءِ أَنَّهُ أَخَذَ لَيْئَةَ ابْنَتَهُ وَأَتَى بِهَا إِلَيْهِ، فَدَخَلَ عَلَيْهَا.
وَأَعْطَى لاَبَانُ زِلْفَةَ جَارِيَتَهُ لِلَيْئَةَ ابْنَتِهِ جَارِيَةً.
وَفِي الصَّبَاحِ إِذَا هِيَ لَيْئَةُ، فَقَالَ لِلاَبَانَ: «مَا هذَا الَّذِي صَنَعْتَ بِي؟ أَلَيْسَ بِرَاحِيلَ خَدَمْتُ عِنْدَكَ؟ فَلِمَاذَا خَدَعْتَنِي؟».
فَقَالَ لاَبَانُ: «لاَ يُفْعَلُ هكَذَا فِي مَكَانِنَا أَنْ تُعْطَى الصَّغِيرَةُ قَبْلَ الْبِكْرِ.
أَكْمِلْ أُسْبُوعَ هذِهِ، فَنُعْطِيَكَ تِلْكَ أَيْضًا، بِالْخِدْمَةِ الَّتِي تَخْدِمُنِي أَيْضًا سَبْعَ سِنِينٍ أُخَرَ».
فَفَعَلَ يَعْقُوبُ هكَذَا. فَأَكْمَلَ أُسْبُوعَ هذِهِ، فَأَعْطَاهُ رَاحِيلَ ابْنَتَهُ زَوْجَةً لَهُ.
وَأَعْطَى لاَبَانُ رَاحِيلَ ابْنَتَهُ بِلْهَةَ جَارِيَتَهُ جَارِيَةً لَهَا.
فَدَخَلَ عَلَى رَاحِيلَ أَيْضًا، وَأَحَبَّ أَيْضًا رَاحِيلَ أَكْثَرَ مِنْ لَيْئَةَ. وَعَادَ فَخَدَمَ عِنْدَهُ سَبْعَ سِنِينٍ أُخَرَ.
وَرَأَى الرَّبُّ أَنَّ لَيْئَةَ مَكْرُوهَةٌ فَفَتَحَ رَحِمَهَا، وَأَمَّا رَاحِيلُ فَكَانَتْ عَاقِرًا.
فَحَبِلَتْ لَيْئَةُ وَوَلَدَتِ ابْنًا وَدَعَتِ اسْمَهُ «رَأُوبَيْنَ»، لأَنَّهَا قَالَتْ: «إِنَّ الرَّبَّ قَدْ نَظَرَ إِلَى مَذَلَّتِي. إِنَّهُ الآنَ يُحِبُّنِي رَجُلِي».
وَحَبِلَتْ أَيْضًا وَوَلَدَتِ ابْنًا، وَقَالَتْ: «إِنَّ الرَّبَّ قَدْ سَمِعَ أَنِّي مَكْرُوهَةٌ فَأَعْطَانِي هذَا أَيْضًا». فَدَعَتِ اسْمَهُ «شِمْعُونَ».
وَحَبِلَتْ أَيْضًا وَوَلَدَتِ ابْنًا، وَقَالَتِ: «الآنَ هذِهِ الْمَرَّةَ يَقْتَرِنُ بِي رَجُلِي، لأَنِّي وَلَدْتُ لَهُ ثَلاَثَةَ بَنِينَ». لِذلِكَ دُعِيَ اسْمُهُ «لاَوِيَ».
وَحَبِلَتْ أَيْضًا وَوَلَدَتِ ابْنًا وَقَالَتْ: «هذِهِ الْمَرَّةَ أَحْمَدُ الرَّبَّ». لِذلِكَ دَعَتِ اسْمَهُ «يَهُوذَا». ثُمَّ تَوَقَّفَتْ عَنِ الْوِلاَدَةِ.