Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
33:1
33:2
33:3
33:4
33:5
33:6
33:7
33:9
33:10
33:11
33:12
33:13
33:14
33:15
33:16
33:18
33:20
Воззрѣ́въ же Иа́ковъ очи́ма свои́ма, ви́дѣ: и се́, Иса́въ бра́тъ его́ иды́й, и четы́риста муже́й съ ни́мъ. И раздѣли́ Иа́ковъ дѣ́ти Лі́и и Рахи́ли и дву́мъ рабы́нямъ,
и поста́ви о́бѣ рабы́ни и сы́ны и́хъ въ пе́рвыхъ, Лі́ю же и дѣ́ти ея́ позади́, а Рахи́ль и Ио́сифа въ послѣ́днихъ:
са́мъ же изы́де пе́рвѣе предъ ни́ми и поклони́ся до земли́ седми́жды, до́ндеже прибли́жися къ бра́ту своему́.
И притече́ Иса́въ во срѣ́тенiе ему́: и объе́мь его́, припаде́ на вы́ю его́ и облобыза́ его́: и пла́кастася о́ба.
И воззрѣ́въ Иса́въ, ви́дѣ жены́ и дѣ́ти и рече́: что́ сі́и тебѣ́ су́ть? О́нъ же рече́: дѣ́ти, и́миже поми́лова Бо́гъ раба́ твоего́.
И приступи́ша рабы́ни и дѣ́ти и́хъ и поклони́шася:
и приступи́ Лі́а и дѣ́ти ея́ и поклони́шася: посе́мъ же приступи́ Рахи́ль и Ио́сифъ и поклони́стася.
И рече́: что́ сiя́ тебѣ́ су́ть, полцы́ сі́и вси́, я́же срѣто́хъ? О́нъ же рече́: да обря́щетъ ра́бъ тво́й благода́ть предъ тобо́ю, господи́не.
Рече́ же Иса́въ: су́ть мнѣ́ мно́га, бра́те: да бу́дутъ тебѣ́ твоя́.
И рече́ Иа́ковъ: а́ще обрѣто́хъ благода́ть предъ тобо́ю, прiими́ да́ры от руку́ мое́ю: сего́ ра́ди ви́дѣхъ лице́ твое́, я́ко бы а́ще кто́ ви́дѣлъ лице́ Бо́жiе: и возблаговоли́ши о мнѣ́:
прiими́ благослове́нiе мое́, е́же принесо́хъ тебѣ́, я́ко поми́лова мя́ Бо́гъ, и су́ть ми́ вся́. И прину́ди его́, и взя́.
И рече́: воста́вше по́йдемъ пря́мо.
Рече́ же ему́: господи́нъ мо́й вѣ́сть, я́ко дѣ́ти мои́ ю́ны, о́вцы же и говя́да бре́менны у мене́: а́ще у́бо пожену́ я́ еди́нъ де́нь, и́змретъ ве́сь ско́тъ:
да предъи́детъ господи́нъ мо́й предъ рабо́мъ свои́мъ: а́зъ же укрѣплю́ся на пути́ умедле́нiемъ ше́ствiя моего́, е́же предо мно́ю, и я́коже возмо́гутъ ити́ дѣ́ти, до́ндеже прiиду́ къ господи́ну моему́ въ Сии́ръ.
И рече́ Иса́въ: оста́влю съ тобо́ю от люді́й су́щихъ со мно́ю. О́нъ же рече́: вску́ю сiе́? Довлѣ́етъ, я́ко обрѣто́хъ благода́ть предъ тобо́ю, господи́не.
Возврати́ся же Иса́въ въ то́мъ дни́ путе́мъ свои́мъ въ Сии́ръ:
и Иа́ковъ по́йде въ ку́щы, и поста́ви себѣ́ та́мо хра́мины, и скоту́ своему́ сотвори́ ку́щы: сего́ ра́ди нарече́ и́мя мѣ́сту тому́ Ку́щы.
И прiи́де Иа́ковъ въ Сали́мъ гра́дъ Сики́мскъ, и́же е́сть въ земли́ Ханаа́нстѣй, егда́ прiи́де от Месопота́мiи Си́рскiя, и ста́ предъ лице́мъ гра́да:
и купи́ ча́сть села́, идѣ́же поста́ви ку́щу свою́ та́мо, у Еммо́ра отца́ Cихе́мля, стома́ а́гнцы:
и поста́ви та́мо же́ртвенникъ, и призва́ Бо́га Изра́илева.
Jacob leva les yeux, et regarda; et voici, Ésaü arrivait, avec quatre cents hommes. Il répartit les enfants entre Léa, Rachel, et les deux servantes.
Il plaça en tête les servantes avec leurs enfants, puis Léa avec ses enfants, et enfin Rachel avec Joseph.
Lui-même passa devant eux; et il se prosterna en terre sept fois, jusqu'à ce qu'il fût près de son frère.
Ésaü courut à sa rencontre; il l'embrassa, se jeta à son cou, et le baisa. Et ils pleurèrent.
Ésaü, levant les yeux, vit les femmes et les enfants, et il dit: Qui sont ceux que tu as là? Et Jacob répondit: Ce sont les enfants que Dieu a accordés à ton serviteur.
Les servantes s'approchèrent, elles et leurs enfants, et se prosternèrent;
Léa et ses enfants s'approchèrent aussi, et se prosternèrent; ensuite Joseph et Rachel s'approchèrent, et se prosternèrent.
Ésaü dit: A quoi destines-tu tout ce camp que j'ai rencontré? Et Jacob répondit: A trouver grâce aux yeux de mon seigneur.
Ésaü dit: Je suis dans l'abondance, mon frère; garde ce qui est à toi.
Et Jacob répondit: Non, je te prie, si j'ai trouvé grâce à tes yeux, accepte de ma main mon présent; car c'est pour cela que j'ai regardé ta face comme on regarde la face de Dieu, et tu m'as accueilli favorablement.
Accepte donc mon présent qui t'a été offert, puisque Dieu m'a comblé de grâces, et que je ne manque de rien. Il insista auprès de lui, et Ésaü accepta.
Ésaü dit: Partons, mettons-nous en route; j'irai devant toi.
Jacob lui répondit: Mon seigneur sait que les enfants sont délicats, et que j'ai des brebis et des vaches qui allaitent; si l'on forçait leur marche un seul jour, tout le troupeau périrait.
Que mon seigneur prenne les devants sur son serviteur; et moi, je suivrai lentement, au pas du troupeau qui me précédera, et au pas des enfants, jusqu'à ce que j'arrive chez mon seigneur, à Séir.
Ésaü dit: Je veux au moins laisser avec toi une partie de mes gens. Et Jacob répondit: Pourquoi cela? Que je trouve seulement grâce aux yeux de mon seigneur!
Le même jour, Ésaü reprit le chemin de Séir.
Jacob partit pour Succoth. Il bâtit une maison pour lui, et il fit des cabanes pour ses troupeaux. C'est pourquoi l'on a appelé ce lieu de nom de Succoth.
A son retour de Paddan Aram, Jacob arriva heureusement à la ville de Sichem, dans le pays de Canaan, et il campa devant la ville.
Il acheta la portion du champ où il avait dressé sa tente, des fils d'Hamor, père de Sichem, pour cent kesita.
Et là, il éleva un autel, qu'il appela El Élohé Israël.
Таджикский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
ВА Яъқуб чашм андохта, дид, ки инак, Эсов меояд, ва чорсад одам ҳамроҳи ӯст. Ва бачаҳоро ба Леё ва Роҳел ва ду каниз тақсим кард.
Ва канизонро бо бачаҳошон пеш гузошт, ва Леёро бо бачаҳояш дар ақиби онҳо, ва Роҳелро бо Юсуф дар охир.
Ва худаш пешопеши онҳо рафт, ва ҳафт маротиба то замин саҷда кард, то ки ба бародари худ расид.
Ва Эсов ба пешвози ӯ давид, ва ӯро ба оғӯш кашид, ва сар бар гардани ӯ ниҳод, ва ӯро бӯсид, ва бигиристанд.
Ва Эсов чашм андохта, занону бачагонро дид, ва гуфт: «Инҳо ба ту кистанд?» Гуфт: «Фарзандоне ки Худо ба бандаат бахшидааст».
Ва канизон бо бачаҳошон наздик омада, саҷда карданд.
Ва Леё бо бачаҳояш низ наздик омада, саҷда карданд. Ва дар охир Юсуф ва Роҳел наздик омада, саҷда карданд.
Ва гуфт: «Аз баҳри чист туро тамоми ин гурӯҳе ки ба он вохӯрдам?» Гуфт: «То ки дар назари хоҷаам илтифот ёбам».
Ва Эсов гуфт: «Эй бародарам, ман бисёр дорам; он чи аз они туст, аз они ту бошад».
Ва Яъқуб гуфт: «Не, агар дар назарат илтифот ёфта бошам, тӯҳфаи маро аз дастам бигир; зеро ки рӯи туро дидам, мисли дидани рӯи Худо, ва ту ба ман бо чашми нек назар кардӣ.
Баракати маро, ки бароят оварда шуд, бигир; чунки Худо ба ман меҳрубонӣ кардааст, ва ҳама чиз дорам». Ва чун Яъқуб ӯро розӣ кард, ӯ гирифт.
Ва гуфт: «Кӯч карда, биравем; ва ман пешопеши ту меравам».
Ва Яъқуб гуфт: «Хоҷаам медонад, ки бачагон нозуканд, ва гӯсфандон ва говони ширдеҳ бо ман аст, ва агар онҳоро як рӯз ҳай кунанд, тамоми чорво мемирад.
Бигзор хоҷаам аз бандаи худ пештар биравад, ва ман мувофиқи коре ки маро дар пеш аст, ва мувофиқи қадами бачагон оҳиста-оҳиста равона мешавам, то ки назди хоҷаам ба Сеир бирасам».
Ва Эсов гуфт: «Аз мардуме ки бо мананд, назди ту мегузорам». Гуфт: «Чӣ лозим аст? Фақат дар назари хоҷаам илтифот ёбам, басанда аст».
Ва ҳамон рӯз Эсов роҳи худро пеш гирифта, ба Сеир баргашт.
Вале Яъқуб ба Суккӯт равона шуд, ва хонае барои худ бино кард, ва барои чорвои худ соябонҳо сохт. Аз ин сабаб он ҷойро Суккӯт номид.
Ва Яъқуб аз Фаддони Арам баргашта, сиҳат саломат ба шаҳри Шакем, ки дар замини Канъон аст, омад ва дар рӯ ба рӯи шаҳр манзил кард.
Ва он қитъаи заминро, ки дар он ҷо барои худ хайма барафрошта буд, аз дасти фарзандони Ҳамӯр, падари Шакем, ба сад сикка харид.
Ва қурбонгоҳе дар он ҷо бино кард, ва онро ба номи Худо Худои Исроил хонд.