Скрыть
33:1
33:2
33:3
33:4
33:5
33:6
33:7
33:9
33:10
33:11
33:12
33:13
33:14
33:15
33:16
33:18
33:20
Церковнославянский (рус)
Воззрѣ́въ же Иа́ковъ очи́ма сво­и́ма, ви́дѣ: и се́, Иса́въ бра́тъ его́ иды́й, и четы́риста муже́й съ ни́мъ. И раздѣли́ Иа́ковъ дѣ́ти Лі́и и Рахи́ли и дву́мъ рабы́нямъ,
и поста́ви о́бѣ рабы́ни и сы́ны и́хъ въ пе́рвыхъ, Лі́ю же и дѣ́ти ея́ позади́, а Рахи́ль и Ио́сифа въ послѣ́днихъ:
са́мъ же изы́де пе́рвѣе предъ ни́ми и поклони́ся до земли́ седми́жды, до́ндеже при­­бли́жися къ бра́ту сво­ему́.
И при­­тече́ Иса́въ во срѣ́тенiе ему́: и объе́мь его́, при­­паде́ на вы́ю его́ и облобыза́ его́: и пла́кастася о́ба.
И воз­зрѣ́въ Иса́въ, ви́дѣ жены́ и дѣ́ти и рече́: что́ сі́и тебѣ́ су́ть? О́нъ же рече́: дѣ́ти, и́миже поми́лова Бо́гъ раба́ тво­его́.
И при­­ступи́ша рабы́ни и дѣ́ти и́хъ и поклони́шася:
и при­­ступи́ Лі́а и дѣ́ти ея́ и поклони́шася: посе́мъ же при­­ступи́ Рахи́ль и Ио́сифъ и поклони́стася.
И рече́: что́ сiя́ тебѣ́ су́ть, полцы́ сі́и вси́, я́же срѣто́хъ? О́нъ же рече́: да обря́щетъ ра́бъ тво́й благода́ть предъ тобо́ю, господи́не.
Рече́ же Иса́въ: су́ть мнѣ́ мно́га, бра́те: да бу́дутъ тебѣ́ твоя́.
И рече́ Иа́ковъ: а́ще обрѣто́хъ благода́ть предъ тобо́ю, прiими́ да́ры от­ руку́ мое́ю: сего́ ра́ди ви́дѣхъ лице́ твое́, я́ко бы а́ще кто́ ви́дѣлъ лице́ Бо́жiе: и воз­благоволи́ши о мнѣ́:
прiими́ благослове́нiе мое́, е́же при­­несо́хъ тебѣ́, я́ко поми́лова мя́ Бо́гъ, и су́ть ми́ вся́. И при­­ну́ди его́, и взя́.
И рече́: воста́в­ше по́йдемъ пря́мо.
Рече́ же ему́: господи́нъ мо́й вѣ́сть, я́ко дѣ́ти мо­и́ ю́ны, о́вцы же и говя́да бре́мен­ны у мене́: а́ще у́бо пожену́ я́ еди́нъ де́нь, и́змретъ ве́сь ско́тъ:
да предъи́детъ господи́нъ мо́й предъ рабо́мъ сво­и́мъ: а́зъ же укрѣплю́ся на пути́ умедле́нiемъ ше́­ст­вiя мо­его́, е́же предо мно́ю, и я́коже воз­мо́гутъ ити́ дѣ́ти, до́ндеже прiиду́ къ господи́ну мо­ему́ въ Сии́ръ.
И рече́ Иса́въ: оста́влю съ тобо́ю от­ люді́й су́щихъ со мно́ю. О́нъ же рече́: вску́ю сiе́? Довлѣ́етъ, я́ко обрѣто́хъ благода́ть предъ тобо́ю, господи́не.
Возврати́ся же Иса́въ въ то́мъ дни́ путе́мъ сво­и́мъ въ Сии́ръ:
и Иа́ковъ по́йде въ ку́щы, и поста́ви себѣ́ та́мо хра́мины, и скоту́ сво­ему́ сотвори́ ку́щы: сего́ ра́ди нарече́ и́мя мѣ́сту тому́ Ку́щы.
И прiи́де Иа́ковъ въ Сали́мъ гра́дъ Сики́мскъ, и́же е́сть въ земли́ Ханаа́нстѣй, егда́ прiи́де от­ Месо­пота́мiи Си́рскiя, и ста́ предъ лице́мъ гра́да:
и купи́ ча́сть села́, идѣ́же поста́ви ку́щу свою́ та́мо, у Еммо́ра отца́ Cихе́мля, стома́ а́гнцы:
и поста́ви та́мо же́ртвен­никъ, и при­­зва́ Бо́га Изра́илева.
Синодальный
1 Примирение Иакова и Исава. 17 Иаков селится близ Сихема.
Взглянул Иаков и увидел, и вот, идет Исав, [брат его,] и с ним четыреста человек. И разделил [Иаков] детей Лии, Рахили и двух служанок.
И поставил [двух] служанок и детей их впереди, Лию и детей ее за ними, а Рахиль и Иосифа позади.
А сам пошел пред ними и поклонился до земли семь раз, подходя к брату своему.
И побежал Исав к нему навстречу и обнял его, и пал на шею его и целовал его, и плакали [оба].
И взглянул [Исав] и увидел жен и детей и сказал: кто это у тебя? Иаков сказал: дети, которых Бог даровал рабу твоему.
И подошли служанки и дети их и поклонились;
подошла и Лия и дети ее и поклонились; наконец подошли Иосиф и Рахиль и поклонились.
И сказал Исав: для чего у тебя это множество, которое я встретил? И сказал Иаков: дабы [рабу твоему] приобрести благоволение в очах господина моего.
Исав сказал: у меня много, брат мой; пусть будет твое у тебя.
Иаков сказал: нет, если я приобрел благоволение в очах твоих, прими дар мой от руки моей, ибо я увидел лице твое, как бы кто увидел лице Божие, и ты был благосклонен ко мне;
прими благословение мое, которое я принес тебе, потому что Бог даровал мне, и есть у меня всё. И упросил его, и тот взял
и сказал: поднимемся и пойдем; и я пойду пред тобою.
Иаков сказал ему: господин мой знает, что дети нежны, а мелкий и крупный скот у меня дойный: если погнать его один день, то помрет весь скот;
пусть господин мой пойдет впереди раба своего, а я пойду медленно, как пойдет скот, который предо мною, и как пойдут дети, и приду к господину моему в Сеир.
Исав сказал: оставлю я с тобою несколько из людей, которые при мне. Иаков сказал: к чему это? только бы мне приобрести благоволение в очах господина моего!
И возвратился Исав в тот же день путем своим в Сеир.
А Иаков двинулся в Сокхоф, и построил себе дом, и для скота своего сделал шалаши. От сего он нарек имя месту: Сокхоф.
Иаков, возвратившись из Месопотамии, благополучно пришел в город Сихем, который в земле Ханаанской, и расположился пред городом.
И купил часть поля, на котором раскинул шатер свой, у сынов Еммора, отца Сихемова, за сто монет.
И поставил там жертвенник, и призвал имя Господа Бога Израилева.
Грузинский
გაიხედა იაკობმა და ხედავს, მოდის ესავი ოთხასი კაცით. გაუთავთავისა იაკობმა ბავშვები ლეას, რახელს და ორ მხევალს.
წინ დააყენა მხევლები და მათი ბავშვები, მათ უკან ლეა და მისი ბავშვები, ხოლო სულ უკან რახელი და იოსები.
თავად კი მათ წინ გაემართა და, ვიდრე მიუახლოვდებოდა, შვიდგზის მდაბლად თაყვანისცა ძმას.
სირბილით შეეგება ესავი, გადაეხვია, ყელზე მოეჭდო, გადაკოცნა, და ატირდნენ ორთავენი.
აიხედა ესავმა და დაინახა ქალები და ბავშვები უთხრა: შენი რა არიან ესენი? უთხრა: შვილები ღმერთმა რომ უწყალობა შენს მორჩილს.
ახლოს მივიდნენ მხევლები თავიანთი ბავშვებითურ და თაყვანი სცეს.
ახლოს მივიდა ლეაც თავისი ბავშვებითურთ და თაყვანისცა. ბოლოს იოსები და რახელი მივიდნენ ახლოს და თაყვანისცეს.
უთხრა ესავმა: რა იყო მთელი ის ბანაკი, წინ რო შემომხვდა? უთხრა: რომ მადლი ვპოვო ჩემი ბატონის თვალში.
უთხრა ესავმა: არაფერი მაკლია, ძმაო. შენი შენვე გქონდეს.
უთხრა იაკობმა: არა. თუ მადლი მიპოვნია ჩემი ბატონის თვალში, მიიღე ჩემგან ეს ძღვენი. რადგან შენი სახე რომ დავინახე, გინდ ღვთის სახე დამენახოს და შენც წყალობით შემომხედე.
მიიღე შენთვის გამოგზავნილი ეს მოსაკითხი, რადგან ღმერთმა მომხედა და ყველაფერი მაქვს. არ მოეშვა და მანაც მიიღო.
უთხრა ესავმა: დავიძრათ და წავიდეთ, მე წინ წაგიძღვები.
უთხრა: იცის ჩემმა ბატონმა, რომ სათუთნი არიან ბავშვები, და ცხვარ-ძროხა მაკედა მყავს. წინ რომ გავირეკო, ერთ დღეში გამიწყდება მთელი საქონელი.
თავისი მორჩილის წინ იაროს ჩემმა ბატონმა; მე კი ნელ-ნელა, ფეხდაფეხ გავყვები საქონელს და ბავშვებს, ვიდრე ჩემს ბატონთან მივიდოდე სეყირში.
უთხრა ესავმა: ვინმეს მაინც მოგიჩენ ჩემი ხალხიდან, თან რომ მახლავს. უთხრა: რა საჭიროა? ოღონდ მადლი ვპოვო ჩემი ბატონის თვალში.
იმ დღესვე გაბრუნდა თავისი გზით ესავი სეყირისკენ.
ხოლო იაკობი სუქოთისკენ დაიძრა. აიშენა იქ სახლი და საქონელსაც დაუდგა კარვები. ამიტომაც უწოდა იმ ადგილს სახელად სუქოთი (ქარავანი).
მოვიდა მშვიდობით ფადან-არამიდან წამოსული იაკობი შექემ-ქალაქად, ქანაანის ქვეყანაში რომ არის, და დაიბანაკა ქალაქის წინ.
შეიძინა იაკობმა ას ცხვრად შექემის მამის, ხამორის ძეთაგან მინდვრის ნაწილი, სადაც კარავი ედგა.
აღმართა იქ სამსხვერპლო და უწოდა მას: ელი, ღმერთი ისრაელისა.
Воззрѣ́въ же і҆а́кѡвъ ѻ҆чи́ма свои́ма, ви́дѣ: и҆ сѐ, и҆са́ѵъ бра́тъ є҆гѡ̀ и҆ды́й, и҆ четы́риста мꙋже́й съ ни́мъ. И҆ раздѣлѝ і҆а́кѡвъ дѣ́ти лі́и и҆ рахи́ли и҆ двꙋ́мъ рабы́нѧмъ,
и҆ поста́ви ѻ҆́бѣ рабы̑ни и҆ сы́ны и҆́хъ въ пе́рвыхъ, лі́ю же и҆ дѣ́ти є҆ѧ̀ позадѝ, а҆ рахи́ль и҆ і҆ѡ́сифа въ послѣ́днихъ:
са́мъ же и҆зы́де пе́рвѣе пред̾ ни́ми и҆ поклони́сѧ до землѝ седми́жды, до́ндеже прибли́жисѧ къ бра́тꙋ своемꙋ̀.
И҆ притечѐ и҆са́ѵъ во срѣ́тенїе є҆мꙋ̀: и҆ ѡ҆б̾е́мь є҆го̀, припадѐ на вы́ю є҆гѡ̀ и҆ ѡ҆блобыза̀ є҆го̀: и҆ пла́кастасѧ ѻ҆́ба.
И҆ воззрѣ́въ и҆са́ѵъ, ви́дѣ жєны̀ и҆ дѣ́ти и҆ речѐ: что̀ сі́и тебѣ̀ сꙋ́ть; Ѻ҆́нъ же речѐ: дѣ́ти, и҆́миже поми́лова бг҃ъ раба̀ твоего̀.
И҆ пристꙋпи́ша рабы̑ни и҆ дѣ́ти и҆́хъ и҆ поклони́шасѧ:
и҆ пристꙋпѝ лі́а и҆ дѣ́ти є҆ѧ̀ и҆ поклони́шасѧ: посе́мъ же пристꙋпѝ рахи́ль и҆ і҆ѡ́сифъ и҆ поклони́стасѧ.
И҆ речѐ: что̀ сїѧ̑ тебѣ̀ сꙋ́ть, полцы̀ сі́и всѝ, ꙗ҆̀же срѣто́хъ; Ѻ҆́нъ же речѐ: да ѡ҆брѧ́щетъ ра́бъ тво́й благода́ть пред̾ тобо́ю, господи́не.
Рече́ же и҆са́ѵъ: сꙋ́ть мнѣ̀ мнѡ́га, бра́те: да бꙋ́дꙋтъ тебѣ̀ твоѧ̑.
И҆ речѐ і҆а́кѡвъ: а҆́ще ѡ҆брѣто́хъ благода́ть пред̾ тобо́ю, прїимѝ да́ры ѿ рꙋкꙋ̀ моє́ю: сегѡ̀ ра́ди ви́дѣхъ лицѐ твоѐ, ꙗ҆́кѡ бы а҆́ще кто̀ ви́дѣлъ лицѐ бж҃їе: и҆ возблаговоли́ши ѡ҆ мнѣ̀:
прїимѝ благослове́нїе моѐ, є҆́же принесо́хъ тебѣ̀, ꙗ҆́кѡ поми́лова мѧ̀ бг҃ъ, и҆ сꙋ́ть мѝ всѧ̑. И҆ принꙋ́ди є҆го̀, и҆ взѧ̀.
И҆ речѐ: воста́вше по́йдемъ прѧ́мѡ.
Рече́ же є҆мꙋ̀: господи́нъ мо́й вѣ́сть, ꙗ҆́кѡ дѣ́ти моѝ ю҆́ны, ѻ҆́вцы же и҆ говѧ̑да бре́мєнны ᲂу҆ менє̀: а҆́ще ᲂу҆̀бо поженꙋ̀ ѧ҆̀ є҆ди́нъ де́нь, и҆́змретъ ве́сь ско́тъ:
да пред̾и́детъ господи́нъ мо́й пред̾ рабо́мъ свои́мъ: а҆́зъ же ᲂу҆крѣплю́сѧ на пꙋтѝ ᲂу҆медле́нїемъ ше́ствїѧ моегѡ̀, є҆́же предо мно́ю, и҆ ꙗ҆́коже возмо́гꙋтъ и҆тѝ дѣ́ти, до́ндеже прїидꙋ̀ къ господи́нꙋ моемꙋ̀ въ сиі́ръ.
И҆ речѐ и҆са́ѵъ: ѡ҆ста́влю съ тобо́ю ѿ люді́й сꙋ́щихъ со мно́ю. Ѻ҆́нъ же речѐ: вскꙋ́ю сїѐ; довлѣ́етъ, ꙗ҆́кѡ ѡ҆брѣто́хъ благода́ть пред̾ тобо́ю, господи́не.
Возврати́сѧ же и҆са́ѵъ въ то́мъ днѝ пꙋте́мъ свои́мъ въ сиі́ръ:
и҆ і҆а́кѡвъ по́йде въ кꙋ́щы, и҆ поста́ви себѣ̀ та́мѡ хра̑мины, и҆ скотꙋ̀ своемꙋ̀ сотворѝ кꙋ́щы: сегѡ̀ ра́ди наречѐ и҆́мѧ мѣ́стꙋ томꙋ̀ кꙋ́щы.
И҆ прїи́де і҆а́кѡвъ въ сали́мъ гра́дъ сїкі́мскъ, и҆́же є҆́сть въ землѝ ханаа́нстѣй, є҆гда̀ прїи́де ѿ месопота́мїи сѵ́рскїѧ, и҆ ста̀ пред̾ лице́мъ гра́да:
и҆ кꙋпѝ ча́сть села̀, и҆дѣ́же поста́ви кꙋ́щꙋ свою̀ та́мѡ, ᲂу҆ є҆ммѡ́ра ѻ҆тца̀ сѷхе́млѧ, стома̀ а҆́гнцы:
и҆ поста́ви та́мѡ же́ртвенникъ, и҆ призва̀ бг҃а і҆и҃лева.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible