Скрыть
33:1
33:2
33:3
33:4
33:5
33:6
33:7
33:9
33:10
33:11
33:12
33:13
33:14
33:15
33:16
33:18
33:20
Церковнославянский (рус)
Воззрѣ́въ же Иа́ковъ очи́ма сво­и́ма, ви́дѣ: и се́, Иса́въ бра́тъ его́ иды́й, и четы́риста муже́й съ ни́мъ. И раздѣли́ Иа́ковъ дѣ́ти Лі́и и Рахи́ли и дву́мъ рабы́нямъ,
и поста́ви о́бѣ рабы́ни и сы́ны и́хъ въ пе́рвыхъ, Лі́ю же и дѣ́ти ея́ позади́, а Рахи́ль и Ио́сифа въ послѣ́днихъ:
са́мъ же изы́де пе́рвѣе предъ ни́ми и поклони́ся до земли́ седми́жды, до́ндеже при­­бли́жися къ бра́ту сво­ему́.
И при­­тече́ Иса́въ во срѣ́тенiе ему́: и объе́мь его́, при­­паде́ на вы́ю его́ и облобыза́ его́: и пла́кастася о́ба.
И воз­зрѣ́въ Иса́въ, ви́дѣ жены́ и дѣ́ти и рече́: что́ сі́и тебѣ́ су́ть? О́нъ же рече́: дѣ́ти, и́миже поми́лова Бо́гъ раба́ тво­его́.
И при­­ступи́ша рабы́ни и дѣ́ти и́хъ и поклони́шася:
и при­­ступи́ Лі́а и дѣ́ти ея́ и поклони́шася: посе́мъ же при­­ступи́ Рахи́ль и Ио́сифъ и поклони́стася.
И рече́: что́ сiя́ тебѣ́ су́ть, полцы́ сі́и вси́, я́же срѣто́хъ? О́нъ же рече́: да обря́щетъ ра́бъ тво́й благода́ть предъ тобо́ю, господи́не.
Рече́ же Иса́въ: су́ть мнѣ́ мно́га, бра́те: да бу́дутъ тебѣ́ твоя́.
И рече́ Иа́ковъ: а́ще обрѣто́хъ благода́ть предъ тобо́ю, прiими́ да́ры от­ руку́ мое́ю: сего́ ра́ди ви́дѣхъ лице́ твое́, я́ко бы а́ще кто́ ви́дѣлъ лице́ Бо́жiе: и воз­благоволи́ши о мнѣ́:
прiими́ благослове́нiе мое́, е́же при­­несо́хъ тебѣ́, я́ко поми́лова мя́ Бо́гъ, и су́ть ми́ вся́. И при­­ну́ди его́, и взя́.
И рече́: воста́в­ше по́йдемъ пря́мо.
Рече́ же ему́: господи́нъ мо́й вѣ́сть, я́ко дѣ́ти мо­и́ ю́ны, о́вцы же и говя́да бре́мен­ны у мене́: а́ще у́бо пожену́ я́ еди́нъ де́нь, и́змретъ ве́сь ско́тъ:
да предъи́детъ господи́нъ мо́й предъ рабо́мъ сво­и́мъ: а́зъ же укрѣплю́ся на пути́ умедле́нiемъ ше́­ст­вiя мо­его́, е́же предо мно́ю, и я́коже воз­мо́гутъ ити́ дѣ́ти, до́ндеже прiиду́ къ господи́ну мо­ему́ въ Сии́ръ.
И рече́ Иса́въ: оста́влю съ тобо́ю от­ люді́й су́щихъ со мно́ю. О́нъ же рече́: вску́ю сiе́? Довлѣ́етъ, я́ко обрѣто́хъ благода́ть предъ тобо́ю, господи́не.
Возврати́ся же Иса́въ въ то́мъ дни́ путе́мъ сво­и́мъ въ Сии́ръ:
и Иа́ковъ по́йде въ ку́щы, и поста́ви себѣ́ та́мо хра́мины, и скоту́ сво­ему́ сотвори́ ку́щы: сего́ ра́ди нарече́ и́мя мѣ́сту тому́ Ку́щы.
И прiи́де Иа́ковъ въ Сали́мъ гра́дъ Сики́мскъ, и́же е́сть въ земли́ Ханаа́нстѣй, егда́ прiи́де от­ Месо­пота́мiи Си́рскiя, и ста́ предъ лице́мъ гра́да:
и купи́ ча́сть села́, идѣ́же поста́ви ку́щу свою́ та́мо, у Еммо́ра отца́ Cихе́мля, стома́ а́гнцы:
и поста́ви та́мо же́ртвен­никъ, и при­­зва́ Бо́га Изра́илева.
Синодальный
1 Примирение Иакова и Исава. 17 Иаков селится близ Сихема.
Взглянул Иаков и увидел, и вот, идет Исав, [брат его,] и с ним четыреста человек. И разделил [Иаков] детей Лии, Рахили и двух служанок.
И поставил [двух] служанок и детей их впереди, Лию и детей ее за ними, а Рахиль и Иосифа позади.
А сам пошел пред ними и поклонился до земли семь раз, подходя к брату своему.
И побежал Исав к нему навстречу и обнял его, и пал на шею его и целовал его, и плакали [оба].
И взглянул [Исав] и увидел жен и детей и сказал: кто это у тебя? Иаков сказал: дети, которых Бог даровал рабу твоему.
И подошли служанки и дети их и поклонились;
подошла и Лия и дети ее и поклонились; наконец подошли Иосиф и Рахиль и поклонились.
И сказал Исав: для чего у тебя это множество, которое я встретил? И сказал Иаков: дабы [рабу твоему] приобрести благоволение в очах господина моего.
Исав сказал: у меня много, брат мой; пусть будет твое у тебя.
Иаков сказал: нет, если я приобрел благоволение в очах твоих, прими дар мой от руки моей, ибо я увидел лице твое, как бы кто увидел лице Божие, и ты был благосклонен ко мне;
прими благословение мое, которое я принес тебе, потому что Бог даровал мне, и есть у меня всё. И упросил его, и тот взял
и сказал: поднимемся и пойдем; и я пойду пред тобою.
Иаков сказал ему: господин мой знает, что дети нежны, а мелкий и крупный скот у меня дойный: если погнать его один день, то помрет весь скот;
пусть господин мой пойдет впереди раба своего, а я пойду медленно, как пойдет скот, который предо мною, и как пойдут дети, и приду к господину моему в Сеир.
Исав сказал: оставлю я с тобою несколько из людей, которые при мне. Иаков сказал: к чему это? только бы мне приобрести благоволение в очах господина моего!
И возвратился Исав в тот же день путем своим в Сеир.
А Иаков двинулся в Сокхоф, и построил себе дом, и для скота своего сделал шалаши. От сего он нарек имя месту: Сокхоф.
Иаков, возвратившись из Месопотамии, благополучно пришел в город Сихем, который в земле Ханаанской, и расположился пред городом.
И купил часть поля, на котором раскинул шатер свой, у сынов Еммора, отца Сихемова, за сто монет.
И поставил там жертвенник, и призвал имя Господа Бога Израилева.
Сербский
А Јаков подигавши очи своје погледа, а то Исав иде, и четири стотине људи с њим. И раздели децу уз Лију и уз Рахиљу и уз две робиње.
И намести напред робиње и њихову децу, па Лију и њену децу за њима, а најпосле Рахиљу и Јосифа.
А сам прође напред, и поклони се до земље седам пута докле дође до брата свог.
А Исав притрча преда њ и загрли га и паде му око врата и целива га, и обојица се заплакаше,
И Исав подигавши очи угледа жене и децу, па рече: Ко су ти оно? А Јаков рече: Деца, коју Бог милостиво дарова слузи твом.
И приступише робиње с децом својом, и поклонише се.
Потом приступи и Лија и деца њена, и поклонише се; а најпосле приступи Јосиф и Рахиља, и поклонише се.
А Исав рече: Шта ће ти читава војска она коју сретох? А он рече: Да нађем милост пред господарем својим.
А Исав рече: Има, брате, у мене доста; нека теби шта је твоје.
А Јаков рече: Не; ако сам сада нашао милост пред тобом, прими дар из моје руке, јер видех лице твоје као да видех лице Божје, тако си ме лепо дочекао.
Прими дар мој, који ти је доведен; јер ме је обилато обдарио Бог, и имам свега. И навали на њ, те прими.
После рече Исав: Хајде да идемо, ићи ћу и ја с тобом.
А Јаков му рече: Зна господар мој да су ова деца нејака, и имам оваца и крава дојилица, па ако их устерам један дан, погинуће ми све стадо.
Него господар мој нека иде пред слугом својим, а ја ћу полако ићи, колико могу деца и стока, докле дођем ка господару свом у Сир.
А Исав рече: А оно да ти оставим неколико људи што су са мном. А он рече: На шта? Дај да нађем милост пред господарем својим.
И тако Исав врати се исти дан својим путем у Сир.
А Јаков отиде у Сокот, и онде начини себи кућу а стоци својој начини стаје; зато назва оно место Сокот.
После дође Јаков здраво у град Сихем у земљи хананској, вративши се из Падан-Арама, и намести се према граду.
И купи комад земље, где разапе шатор свој, од синова Емора оца Сихемовог за сто новаца.
И начини онде жртвеник, и назва га: Силни Бог Израиљев.
Now Jacob lifted his eyes and looked, and there, Esau was coming, and with him were four hundred men. So he divided the children among Leah, Rachel, and the two maidservants.
And he put the maidservants and their children in front, Leah and her children behind, and Rachel and Joseph last.
Then he crossed over before them and bowed himself to the ground seven times, until he came near to his brother.
But Esau ran to meet him, and embraced him, and fell on his neck and kissed him, and they wept.
And he lifted his eyes and saw the women and children, and said, «Who are these with you?» So he said, «The children whom God has graciously given your servant.»
Then the maidservants came near, they and their children, and bowed down.
And Leah also came near with her children, and they bowed down. Afterward Joseph and Rachel came near, and they bowed down.
Then Esau said, «What do you mean by all this company which I met?» And he said, «These are to find favor in the sight of my lord.»
But Esau said, «I have enough, my brother; keep what you have for yourself.»
And Jacob said, «No, please, if I have now found favor in your sight, then receive my present from my hand, inasmuch as I have seen your face as though I had seen the face of God, and you were pleased with me.
Please, take my blessing that is brought to you, because God has dealt graciously with me, and because I have enough.» So he urged him, and he took it.
Then Esau said, «Let us take our journey; let us go, and I will go before you.»
But Jacob said to him, «My lord knows that the children are weak, and the flocks and herds which are nursing are with me. And if the men should drive them hard one day, all the flock will die.
Please let my lord go on ahead before his servant. I will lead on slowly at a pace which the livestock that go before me, and the children, are able to endure, until I come to my lord in Seir.»
And Esau said, «Now let me leave with you some of the people who are with me.» But he said, «What need is there? Let me find favor in the sight of my lord.»
So Esau returned that day on his way to Seir.
And Jacob journeyed to Succoth, built himself a house, and made booths for his livestock. Therefore the name of the place is called Succoth.
Then Jacob came safely to the city of Shechem, which is in the land of Canaan, when he came from Padan Aram; and he pitched his tent before the city.
And he bought the parcel of land, where he had pitched his tent, from the children of Hamor, Shecheḿs father, for one hundred pieces of money.
Then he erected an altar there and called it El Elohe Israel.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible