Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
35:3
35:8
см.:1Пар.10:12;
35:9
35:16
35:18
35:28
Рече́ же Бо́гъ ко Иа́кову: воста́въ взы́ди на мѣ́сто Веѳи́ль, и живи́ та́мо, и сотвори́ та́мо же́ртвенникъ Бо́гу я́вльшемуся тебѣ́, егда́ бѣжа́лъ еси́ от лица́ Иса́ва бра́та твоего́.
Рече́ же Иа́ковъ до́му своему́ и всѣ́мъ и́же съ ни́мъ: пове́рзите бо́ги чужды́я, и́же съ ва́ми, от среды́ ва́съ и очи́ститеся, и измѣни́те ри́зы своя́:
и воста́вше взы́демъ въ Веѳи́ль и сотвори́мъ та́мо же́ртвенникъ Бо́гу послу́шавшему мене́ въ де́нь скорбѣ́нiя, И́же бѣ́ со мно́ю и спасе́ мя на пути́, въ о́ньже ходи́хъ.
И вда́ша Иа́кову бо́ги чужды́я, и́же бя́ху въ рука́хъ и́хъ, и усеря́зи я́же во ушесѣ́хъ и́хъ: и скры́ я́ Иа́ковъ подъ тереви́нѳомъ и́же въ Сики́мѣхъ: и погуби́ я́ до дне́шняго дне́.
И воздви́жеся Изра́иль от Сики́мовъ, и бы́сть стра́хъ Бо́жiй на градѣ́хъ, и́же о́крестъ и́хъ: и не гна́ша вслѣ́дъ сыно́въ Изра́илевыхъ.
Прiи́де же Иа́ковъ въ Лу́зу, я́же е́сть въ земли́ Ханаа́нстѣй, я́же е́сть Веѳи́ль, са́мъ и вси́ лю́дiе, и́же бя́ху съ ни́мъ,
и созда́ та́мо же́ртвенникъ, и прозва́ и́мя мѣ́сту тому́ Веѳи́ль: та́мо бо яви́ся ему́ Бо́гъ, егда́ бѣжа́ше о́нъ от лица́ Иса́ва бра́та своего́.
У́мре же Дево́ра, дои́лица Реве́ккина, и погребо́ша ю́ ни́же Веѳи́ля подъ ду́бомъ, и прозва́ и́мя ему́ ду́бъ пла́ча.
Яви́ся же Бо́гъ Иа́кову еще́ въ Лу́зѣ, егда́ прiи́де от Месопота́мiи Си́рскiя, и благослови́ его́ Бо́гъ
и рече́ ему́ Бо́гъ: и́мя твое́ не прозове́тся ктому́ Иа́ковъ, но Изра́иль бу́детъ и́мя тебѣ́. И нарече́ и́мя ему́ Изра́иль.
Рече́ же ему́ Бо́гъ: А́зъ Бо́гъ тво́й: расти́ и мно́жися: язы́цы и собра́нiя язы́ковъ бу́дутъ от тебе́, и ца́рiе изъ чре́слъ твои́хъ изы́дутъ:
и зе́млю, ю́же да́хъ Авраа́му и Исаа́ку, тебѣ́ да́хъ ю́, тебѣ́ бу́детъ, и сѣ́мени твоему́ по тебѣ́ да́мъ зе́млю сiю́.
Взы́де же Бо́гъ от него́ от мѣ́ста, идѣ́же глаго́ла съ ни́мъ:
и поста́ви Иа́ковъ сто́лпъ на мѣ́стѣ, идѣ́же глаго́ла съ ни́мъ Бо́гъ, сто́лпъ ка́менный, и пожре́ на не́мъ же́ртву и возлiя́ на него́ еле́й:
и прозва́ Иа́ковъ и́мя мѣ́сту тому́, идѣ́же глаго́ла съ ни́мъ Бо́гъ, Веѳи́ль.
[Воста́въ же [Иа́ковъ] от Веѳи́ля, и поста́ви ку́щу свою́ да́лѣе столпа́ Гаде́ръ.] Бы́сть же егда́ прибли́жися къ хавра́ѳѣ прiити́ до земли́ Ефра́ѳа, роди́ Рахи́ль и возбѣ́дствова въ рожде́нiи:
бы́сть же внегда́ же́стоко е́й роди́ти, рече́ е́й ба́ба: дерза́й, и́бо се́й тебѣ́ е́сть сы́нъ.
Бы́сть же егда́ оставля́ше ю́ душа́, умира́ше бо, прозва́ и́мя ему́ Сы́нъ болѣ́зни моея́: оте́цъ же прозва́ и́мя ему́ Венiами́нъ.
У́мре же Рахи́ль, и погребо́ша ю́ на пути́ ипподро́ма Ефра́ѳы: сiя́ е́сть Виѳлее́мъ:
и поста́ви Иа́ковъ сто́лпъ на гро́бѣ ея́: се́й е́сть сто́лпъ надъ гро́бомъ Рахи́линымъ да́же до дне́ сего́.
Изы́де же отту́ду Изра́иль и поста́ви ку́щу свою́ за столпо́мъ Гаде́ръ.
Бы́сть же егда́ всели́ся Изра́иль въ земли́ то́й, и́де Руви́мъ и спа́ съ Ва́ллою, нало́жницею отца́ своего́ Иа́кова. И слы́ша Изра́иль, и зло́ яви́ся предъ ни́мъ. Бѣ́ша же сы́нове Иа́ковли двана́десять.
Сы́нове Лі́ины: Руви́мъ, пе́рвенецъ Иа́ковль, Симео́нъ, Леві́й, Иу́да, Иссаха́ръ, Завуло́нъ.
Сы́нове же Рахи́лины: Ио́сифъ и Венiами́нъ.
Сы́нове же Ва́ллы, рабы́ Рахи́лины: Да́нъ и Нефѳали́мъ.
Сы́нове же Зе́лфы, рабы́ Лі́ины: Га́дъ и Аси́ръ. Сі́и сы́нове Иа́ковли, и́же роди́шася ему́ въ Месопота́мiи Си́рстѣй.
Прiи́де же Иа́ковъ ко Исаа́ку отцу́ своему́ [еще́ жи́ву су́щу ему́] въ Мамврі́ю, во Гра́дъ По́льный: се́й е́сть Хевро́нъ въ земли́ Ханаа́нстѣй, идѣ́же обита́ Авраа́мъ и Исаа́къ.
Бы́ша же дні́е Исаа́ковы, я́же поживе́, сто́ о́смьдесятъ лѣ́тъ:
и ослабѣ́въ Исаа́къ у́мре, и приложи́ся къ ро́ду своему́ ста́ръ испо́лнь дні́й: и погребо́ста его́ Иса́въ и Иа́ковъ, сы́нове его́.
В этом переводе выбранная книга отсутствует
Арабский (Arabic Van Dyke)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
ثُمَّ قَالَ اللهُ لِيَعْقُوبَ: «قُمِ اصْعَدْ إِلَى بَيْتَِ إِيلَ وَأَقِمْ هُنَاكَ، وَاصْنَعْ هُنَاكَ مَذْبَحًا ِللهِ الَّذِي ظَهَرَ لَكَ حِينَ هَرَبْتَ مِنْ وَجْهِ عِيسُو أَخِيكَ».
فَقَالَ يَعْقُوبُ لِبَيْتِهِ وَلِكُلِّ مَنْ كَانَ مَعَهُ: «اعْزِلُوا الآلِهَةَ الْغَرِيبَةَ الَّتِي بَيْنَكُمْ وَتَطَهَّرُوا وَأَبْدِلُوا ثِيَابَكُمْ.
وَلْنَقُمْ وَنَصْعَدْ إِلَى بَيْتِ إِيلَ، فَأَصْنَعَ هُنَاكَ مَذْبَحًا ِللهِ الَّذِي اسْتَجَابَ لِي فِي يَوْمِ ضِيقَتِي، وَكَانَ مَعِي فِي الطَّرِيقِ الَّذِي ذَهَبْتُ فِيهِ».
فَأَعْطَوْا يَعْقُوبَ كُلَّ الآلِهَةِ الْغَرِيبَةِ الَّتِي فِي أَيْدِيهِمْ وَالأَقْرَاطَِ الَّتِي فِي آذَانِهِمْ، فَطَمَرَهَا يَعْقُوبُ تَحْتَ الْبُطْمَةِ الَّتِي عِنْدَ شَكِيمَ.
ثُمَّ رَحَلُوا، وَكَانَ خَوْفُ اللهِ عَلَى الْمُدُنِ الَّتِي حَوْلَهُمْ، فَلَمْ يَسْعَوْا وَرَاءَ بَنِي يَعْقُوبَ.
فَأَتَى يَعْقُوبُ إِلَى لُوزَ الَّتِي فِي أَرْضِ كَنْعَانَ، وَهِيَ بَيْتُ إِيلَ. هُوَ وَجَمِيعُ الْقَوْمِ الَّذِينَ مَعَهُ.
وَبَنَى هُنَاكَ مَذْبَحًا، وَدَعَا الْمَكَانَ «إِيلَ بَيْتِ إِيلَ» لأَنَّهُ هُنَاكَ ظَهَرَ لَهُ اللهُ حِينَ هَرَبَ مِنْ وَجْهِ أَخِيهِ.
وَمَاتَتْ دَبُورَةُ مُرْضِعَةُ رِفْقَةَ وَدُفِنَتْ تَحْتَ بَيْتَ إِيلَ تَحْتَ الْبَلُّوطَةِ، فَدَعَا اسْمَهَا «أَلُّونَ بَاكُوتَ».
وَظَهَرَ اللهُ لِيَعْقُوبَ أَيْضًا حِينَ جَاءَ مِنْ فَدَّانَِ أَرَامَ وَبَارَكَهُ.
وَقَالَ لَهُ اللهُ: «اسْمُكَ يَعْقُوبُ. لاَ يُدْعَى اسْمُكَ فِيمَا بَعْدُ يَعْقُوبَ، بَلْ يَكُونُ اسْمُكَ إِسْرَائِيلَ». فَدَعَا اسْمَهُ «إِسْرَائِيلَ».
وَقَالَ لَهُ اللهُ: «أَنَا اللهُ الْقَدِيرُ. أَثْمِرْ وَاكْثُرْ. أُمَّةٌ وَجَمَاعَةُ أُمَمٍ تَكُونُ مِنْكَ، وَمُلُوكٌ سَيَخْرُجُونَ مِنْ صُلْبِكَ.
وَالأَرْضُ الَّتِي أَعْطَيْتُ إِبْرَاهِيمَ وَإِسْحَاقَ، لَكَ أُعْطِيهَا، وَلِنَسْلِكَ مِنْ بَعْدِكَ أُعْطِي الأَرْضَ».
ثُمَّ صَعِدَ اللهُ عَنْهُ فِي الْمَكَانِ الَّذِي فِيهِ تَكَلَّمَ مَعَهُ.
فَنَصَبَ يَعْقُوبُ عَمُودًا فِي الْمَكَانِ الَّذِي فِيهِ تَكَلَّمَ مَعَهُ، عَمُودًا مِنْ حَجَرٍ، وَسَكَبَ عَلَيْهِ سَكِيبًا، وَصَبَّ عَلَيْهِ زَيْتًا.
وَدَعَا يَعْقُوبُ اسْمَ الْمَكَانِ الَّذِي فِيهِ تَكَلَّمَ اللهُ مَعَهُ «بَيْتَ إِيلَ».
ثُمَّ رَحَلُوا مِنْ بَيْتِ إِيلَ. وَلَمَّا كَانَ مَسَافَةٌ مِنَ الأَرْضِ بَعْدُ حَتَّى يَأْتُوا إِلَى أَفْرَاتَةَ، وَلَدَتْ رَاحِيلُ وَتَعَسَّرَتْ وِلاَدَتُهَا.
وَحَدَثَ حِينَ تَعسَّرَتْ وِلاَدَتُهِا أَنَّ الْقَابِلَةَ قَالَتِ لَهَا: «لاَ تَخَافِي، لأَنَّ هذَا أَيْضًا ابْنٌ لَكِ».
وَكَانَ عِنْدَ خُرُوجِ نَفْسِهَا، لأَنَّهَا مَاتَتْ، أَنَّهَا دَعَتِ اسْمَهُ «بَنْ أُونِي». وَأَمَّا أَبُوهُ فَدَعَاهُ «بَنْْيَامِينَ».
فَمَاتَتْ رَاحِيلُ وَدُفِنَتْ فِي طَرِيقِ أَفْرَاتَةَ، الَّتِي هِيَ بَيْتُ لَحْمٍ.
فَنَصَبَ يَعْقُوبُ عَمُودًا عَلَى قَبْرِهَا، وَهُوَ «عَمُودُ قَبْرِ رَاحِيلَ» إِلَى الْيَوْمِ.
ثُمَّ رَحَلَ إِسْرَائِيلُ وَنَصَبَ خَيْمَتَهُ وَرَاءَ مَجْدَلَ عِدْرٍ.
وَحَدَثَ إِذْ كَانَ إِسْرَائِيلُ سَاكِنًا فِي تِلْكَ الأَرْضِ، أَنَّ رَأُوبَيْنَ ذَهَبَ وَاضْطَجَعَ مَعَ بِلْهَةَ سُرِّيَّةِ أَبِيهِ، وَسَمِعَ إِسْرَائِيلُ. وَكَانَ بَنُو يَعْقُوبَ اثْنَيْ عَشَرَ:
بَنُو لَيْئَةَ: رَأُوبَيْنُ بِكْرُ يَعْقُوبَ، وَشِمْعُونُ وَلاَوِي وَيَهُوذَا وَيَسَّاكَرُ وَزَبُولُونُ.
وَابْنَا رَاحِيلَ: يُوسُفُ وَبَنْيَامِينُ.
وَابْنَا بِلْهَةَ جَارِيَةِ رَاحِيلَ: دَانُ وَنَفْتَالِي.
وَابْنَا زِلْفَةَ جَارِيَةِ لَيْئَةَ: جَادُ وَأَشِيرُ. هؤُلاَءِ بَنُو يَعْقُوبَ الَّذِينَ وُلِدُوا لَهُ فِي فَدَّانَِ أَرَامَ.
وَجَاءَ يَعْقُوبُ إِلَى إِسْحَاقَ أَبِيهِ إِلَى مَمْرَا، قَِرْيَةِ أَرْبَعَ، الَّتِي هِيَ حَبْرُونُ، حَيْثُ تَغَرَّبَ إِبْرَاهِيمُ وَإِسْحَاقُ.
وَكَانَتْ أَيَّامُ إِسْحَاقَ مِئَةً وَثَمَانِينَ سَنَةً.
فَأَسْلَمَ إِسْحَاقُ رُوحَهُ وَمَاتَ وَانْضَمَّ إِلَى قَوْمِهِ، شَيْخًا وَشَبْعَانَ أَيَّامًا. وَدَفَنَهُ عِيسُو وَيَعْقُوبُ ابْنَاهُ.