Скрыть
4:1
4:2
4:3
4:11
4:12
4:13
4:15
4:16
4:17
4:18
4:20
4:21
4:22
4:23
4:24
4:26
Церковнославянский (рус)
Ада́мъ же позна́ Е́ву жену́ свою́, и заче́нши роди́ Ка́ина и рече́: стяжа́хъ человѣ́ка Бо́гомъ.
И при­­ложи́ роди́ти бра́та его́, А́веля. И бы́сть А́вель па́стырь ове́цъ, Ка́инъ же бѣ́ дѣ́лаяй зе́млю.
И бы́сть по дне́хъ, при­­несе́ Ка́инъ от­ плодо́въ земли́ же́ртву Бо́гу:
и А́вель при­­несе́ и то́й от­ перворо́дныхъ ове́цъ сво­и́хъ и от­ ту́ковъ и́хъ. И при­­зрѣ́ Бо́гъ на А́веля и на да́ры его́:
на Ка́ина же и на же́ртвы его́ не вня́тъ. И опеча́лися Ка́инъ зѣло́, и испаде́ лице́ его́.
И рече́ Госпо́дь Бо́гъ Ка́ину: вску́ю при­­ско́рбенъ бы́лъ еси́? И вску́ю испаде́ лице́ твое́?
Еда́ а́ще пра́во при­­не́слъ еси́, пра́во же не раздѣли́лъ еси́, не согрѣши́лъ ли еси́? Умо́лкни: къ тебѣ́ обраще́нiе его́, и ты́ тѣ́мъ облада́еши.
И рече́ Ка́инъ ко А́велю бра́ту сво­ему́: по́йдемъ на по́ле. И бы́сть внегда́ бы́ти и́мъ на по́ли, воста́ Ка́инъ на А́веля бра́та сво­его́ и уби́ его́.
И рече́ Госпо́дь Бо́гъ ко Ка́ину: гдѣ́ е́сть А́вель бра́тъ тво́й? И рече́: не вѣ́мъ: еда́ стра́жъ бра́ту мо­ему́ е́смь а́зъ?
И рече́ Госпо́дь: что́ сотвори́лъ еси́ сiе́? Гла́съ кро́ве бра́та тво­его́ вопiе́тъ ко Мнѣ́ от­ земли́:
и ны́нѣ про́клятъ ты́ на земли́, я́же разве́рзе уста́ своя́ прiя́ти кро́вь бра́та тво­его́ от­ руки́ тво­ея́:
егда́ дѣ́лаеши зе́млю, и не при­­ложи́тъ си́лы сво­ея́ да́ти тебѣ́: стеня́ и трясы́йся бу́деши на земли́.
И рече́ Ка́инъ ко Го́споду Бо́гу: вя́щшая вина́ моя́, е́же оста́витися ми́:
а́ще изго́ниши мя́ дне́сь от­ лица́ земли́, и от­ лица́ Тво­его́ скры́юся, и бу́ду стеня́ и трясы́йся на земли́, и бу́детъ, вся́къ обрѣта́яй мя́ убiе́тъ мя́.
И рече́ ему́ Госпо́дь Бо́гъ: не та́ко: вся́къ уби́вый Ка́ина седми́жды от­мсти́т­ся. И положи́ Госпо́дь Бо́гъ зна́менiе на Ка́инѣ, е́же не уби́ти его́ вся́кому обрѣта́ющему его́.
И изы́де Ка́инъ от­ лица́ Бо́жiя и всели́ся въ зе́млю Наи́дъ, пря́мо Еде́му.
И позна́ Ка́инъ жену́ свою́, и заче́нши роди́ Ено́ха. И бѣ́ зи́ждяй гра́дъ, и именова́ гра́дъ во и́мя сы́на сво­его́ Ено́хъ.
Роди́ся же Ено́ху Гаида́дъ: и Гаида́дъ роди́ Малелеи́ла: и Малелеи́лъ роди́ Маѳуса́ла: Маѳуса́лъ же роди́ Ламéха.
И взя́ себѣ́ Ламéхъ двѣ́ жены́: и́мя еди́нѣй Ада́ и и́мя вторѣ́й Селла́.
И роди́ Ада́ Иови́ла: се́й бя́ше оте́цъ живу́щихъ въ селе́нiихъ скотопита́телей.
И и́мя бра́ту его́ Иува́лъ: се́й бя́ше показа́вый пѣвни́цу и гу́сли.
Селла́ же и та́я роди́ Ѳо́вела: се́й бя́ше млатобі́ецъ, кова́чь мѣ́ди и желѣ́за: сестра́ же Ѳо́велова Но­ема́.
Рече́ же Ламéхъ сво­и́мъ жена́мъ: Ада́ и Селла́, услы́шите гла́съ мо́й, жены́ Ламéховы, внуши́те моя́ словеса́: я́ко му́жа уби́хъ въ я́зву мнѣ́ и ю́ношу въ стру́пъ мнѣ́:
я́ко седми́цею от­мсти́ся от­ Ка́ина, от­ Ламéха же се́дмьдесятъ седми́цею.
Позна́ же Ада́мъ Е́ву жену́ свою́: и заче́нши роди́ сы́на, и именова́ и́мя ему́ Си́ѳъ, глаго́лющи: воскреси́ бо ми́ Бо́гъ сѣ́мя друго́е, вмѣ́сто А́веля, его́же уби́ Ка́инъ.
И Си́ѳу бы́сть сы́нъ: именова́ же и́мя ему́ Ено́съ: се́й упова́ при­­зыва́ти и́мя Го́спода Бо́га.
Еврейский
וְהָאָדָם, יָדַע אֶת־חַוָּה אִשְׁתּוֹ; וַתַּהַר וַתֵּלֶד אֶת־קַיִן, וַתֹּאמֶר קָנִיתִי אִישׁ אֶת־יְהוָה׃
וַתֹּסֶף לָלֶדֶת, אֶת־אָחִיו אֶת־הָבֶל; וַיְהִי־הֶבֶל רֹעֵה צֹאן, וְקַיִן הָיָה עֹבֵד אֲדָמָה׃
וַיְהִי מִקֵּץ יָמִים; וַיָּבֵא קַיִן מִפְּרִי הָאֲדָמָה מִנְחָה לַיהוָה׃
וְהֶבֶל הֵבִיא גַם־הוּא מִבְּכֹרוֹת צֹאנוֹ וּמֵחֶלְבֵהֶן; וַיִּשַׁע יְהוָה, אֶל־הֶבֶל וְאֶל־מִנְחָתוֹ׃
וְאֶל־קַיִן וְאֶל־מִנְחָתוֹ לֹא שָׁעָה; וַיִּחַר לְקַיִן מְאֹד, וַיִּפְּלוּ פָּנָיו׃
וַיֹּאמֶר יְהוָה אֶל־קָיִן; לָמָּה חָרָה לָךְ, וְלָמָּה נָפְלוּ פָנֶיךָ׃
הֲלוֹא אִם־תֵּיטִיב שְׂאֵת, וְאִם לֹא תֵיטִיב, לַפֶּתַח חַטָּאת רֹבֵץ; וְאֵלֶיךָ תְּשׁוּקָתוֹ, וְאַתָּה תִּמְשָׁל־בּוֹ׃
וַיֹּאמֶר קַיִן אֶל־הֶבֶל אָחִיו; וַיְהִי בִּהְיוֹתָם בַּשָּׂדֶה, וַיָּקָם קַיִן אֶל־הֶבֶל אָחִיו וַיַּהַרְגֵהוּ׃
וַיֹּאמֶר יְהוָה אֶל־קַיִן, אֵי הֶבֶל אָחִיךָ; וַיֹּאמֶר לֹא יָדַעְתִּי, הֲשֹׁמֵר אָחִי אָנֹכִי׃
וַיֹּאמֶר מֶה עָשִׂיתָ; קוֹל דְּמֵי אָחִיךָ, צֹעֲקִים אֵלַי מִן־הָאֲדָמָה׃
וְעַתָּה אָרוּר אָתָּה; מִן־הָאֲדָמָה אֲשֶׁר פָּצְתָה אֶת־פִּיהָ, לָקַחַת אֶת־דְּמֵי אָחִיךָ מִיָּדֶךָ׃
כִּי תַעֲבֹד אֶת־הָאֲדָמָה, לֹא־תֹסֵף תֵּת־כֹּחָהּ לָךְ; נָע וָנָד תִּהְיֶה בָאָרֶץ׃
וַיֹּאמֶר קַיִן אֶל־יְהוָה; גָּדוֹל עֲוֹנִי מִנְּשֹׂא׃
הֵן גֵּרַשְׁתָּ אֹתִי הַיּוֹם, מֵעַל פְּנֵי הָאֲדָמָה, וּמִפָּנֶיךָ אֶסָּתֵר; וְהָיִיתִי נָע וָנָד בָּאָרֶץ, וְהָיָה כָל־מֹצְאִי יַהַרְגֵנִי׃
וַיֹּאמֶר לוֹ יְהוָה, לָכֵן כָּל־הֹרֵג קַיִן, שִׁבְעָתַיִם יֻקָּם; וַיָּשֶׂם יְהוָה לְקַיִן אוֹת, לְבִלְתִּי הַכּוֹת־אֹתוֹ כָּל־מֹצְאוֹ׃
וַיֵּצֵא קַיִן מִלִּפְנֵי יְהוָה; וַיֵּשֶׁב בְּאֶרֶץ־נוֹד קִדְמַת־עֵדֶן׃
וַיֵּדַע קַיִן אֶת־אִשְׁתּוֹ, וַתַּהַר וַתֵּלֶד אֶת־חֲנוֹךְ; וַיְהִי בֹּנֶה עִיר, וַיִּקְרָא שֵׁם הָעִיר, כְּשֵׁם בְּנוֹ חֲנוֹךְ׃
וַיִּוָּלֵד לַחֲנוֹךְ אֶת־עִירָד, וְעִירָד יָלַד אֶת־מְחוּיָאֵל; וּמְחִיּיָאֵל, יָלַד אֶת־מְתוּשָׁאֵל, וּמְתוּשָׁאֵל יָלַד אֶת־לָמֶךְ׃
וַיִּקַּח־לוֹ לֶמֶךְ שְׁתֵּי נָשִׁים; שֵׁם הָאַחַת עָדָה, וְשֵׁם הַשֵּׁנִית צִלָּה׃
וַתֵּלֶד עָדָה אֶת־יָבָל; הוּא הָיָה, אֲבִי יֹשֵׁב אֹהֶל וּמִקְנֶה׃
וְשֵׁם אָחִיו יוּבָל; הוּא הָיָה, אֲבִי כָּל־תֹּפֵשׂ כִּנּוֹר וְעוּגָב׃
וְצִלָּה גַם־הִוא, יָלְדָה אֶת־תּוּבַל קַיִן, לֹטֵשׁ כָּל־חֹרֵשׁ נְחֹשֶׁת וּבַרְזֶל; וַאֲחוֹת תּוּבַל־קַיִן נַעֲמָה׃
וַיֹּאמֶר לֶמֶךְ לְנָשָׁיו, עָדָה וְצִלָּה שְׁמַעַן קוֹלִי, נְשֵׁי לֶמֶךְ, הַאְזֵנָּה אִמְרָתִי; כִּי אִישׁ הָרַגְתִּי לְפִצְעִי, וְיֶלֶד לְחַבֻּרָתִי׃
כִּי שִׁבְעָתַיִם יֻקַּם־קָיִן; וְלֶמֶךְ שִׁבְעִים וְשִׁבְעָה׃
וַיֵּדַע אָדָם עוֹד אֶת־אִשְׁתּוֹ, וַתֵּלֶד בֵּן, וַתִּקְרָא אֶת־שְׁמוֹ שֵׁת; כִּי שָׁת־לִי אֱלֹהִים זֶרַע אַחֵר, תַּחַת הֶבֶל, כִּי הֲרָגוֹ קָיִן׃
וּלְשֵׁת גַּם־הוּא יֻלַּד־בֵּן, וַיִּקְרָא אֶת־שְׁמוֹ אֱנוֹשׁ; אָז הוּחַל, לִקְרֹא בְּשֵׁם יְהוָה׃ פ
وَعَرَفَ آدَمُ حَوَّاءَ امْرَأَتَهُ فَحَبِلَتْ وَوَلَدَتْ قَايِينَ. وَقَالَتِ: «اقْتَنَيْتُ رَجُلاً مِنْ عِنْدِ الرَّبِّ».
ثُمَّ عَادَتْ فَوَلَدَتْ أَخَاهُ هَابِيلَ. وَكَانَ هَابِيلُ رَاعِيًا لِلْغَنَمِ، وَكَانَ قَايِينُ عَامِلاً فِي الأَرْضِ.
وَحَدَثَ مِنْ بَعْدِ أَيَّامٍ أَنَّ قَايِينَ قَدَّمَ مِنْ أَثْمَارِ الأَرْضِ قُرْبَانًا لِلرَّبِّ،
وَقَدَّمَ هَابِيلُ أَيْضًا مِنْ أَبْكَارِ غَنَمِهِ وَمِنْ سِمَانِهَا. فَنَظَرَ الرَّبُّ إِلَى هَابِيلَ وَقُرْبَانِهِ،
وَلكِنْ إِلَى قَايِينَ وَقُرْبَانِهِ لَمْ يَنْظُرْ. فَاغْتَاظَ قَايِينُ جِدًّا وَسَقَطَ وَجْهُهُ.
فَقَالَ الرَّبُّ لِقَايِينَ: «لِمَاذَا اغْتَظْتَ؟ وَلِمَاذَا سَقَطَ وَجْهُكَ؟
إِنْ أَحْسَنْتَ أَفَلاَ رَفْعٌ؟ وَإِنْ لَمْ تُحْسِنْ فَعِنْدَ الْبَابِ خَطِيَّةٌ رَابِضَةٌ، وَإِلَيْكَ اشْتِيَاقُهَا وَأَنْتَ تَسُودُ عَلَيْهَا».
وَكَلَّمَ قَايِينُ هَابِيلَ أَخَاهُ. وَحَدَثَ إِذْ كَانَا فِي الْحَقْلِ أَنَّ قَايِينَ قَامَ عَلَى هَابِيلَ أَخِيهِ وَقَتَلَهُ.
فَقَالَ الرَّبُّ لِقَايِينَ: «أَيْنَ هَابِيلُ أَخُوكَ؟» فَقَالَ: «لاَ أَعْلَمُ! أَحَارِسٌ أَنَا لأَخِي؟»
فَقَالَ: «مَاذَا فَعَلْتَ؟ صَوْتُ دَمِ أَخِيكَ صَارِخٌ إِلَيَّ مِنَ الأَرْضِ.
فَالآنَ مَلْعُونٌ أَنْتَ مِنَ الأَرْضِ الَّتِي فَتَحَتْ فَاهَا لِتَقْبَلَ دَمَ أَخِيكَ مِنْ يَدِكَ.
مَتَى عَمِلْتَ الأَرْضَ لاَ تَعُودُ تُعْطِيكَ قُوَّتَهَا. تَائِهًا وَهَارِبًا تَكُونُ فِي الأَرْضِ».
فَقَالَ قَايِينُ لِلرَّبِّ: «ذَنْبِي أَعْظَمُ مِنْ أَنْ يُحْتَمَلَ.
إِنَّكَ قَدْ طَرَدْتَنِي الْيَوْمَ عَنْ وَجْهِ الأَرْضِ، وَمِنْ وَجْهِكَ أَخْتَفِي وَأَكُونُ تَائِهًا وَهَارِبًا فِي الأَرْضِ، فَيَكُونُ كُلُّ مَنْ وَجَدَنِي يَقْتُلُنِي».
فَقَالَ لَهُ الرَّبُّ: «لِذلِكَ كُلُّ مَنْ قَتَلَ قَايِينَ فَسَبْعَةَ أَضْعَافٍ يُنْتَقَمُ مِنْهُ». وَجَعَلَ الرَّبُّ لِقَايِينَ عَلاَمَةً لِكَيْ لاَ يَقْتُلَهُ كُلُّ مَنْ وَجَدَهُ.
فَخَرَجَ قَايِينُ مِنْ لَدُنِ الرَّبِّ، وَسَكَنَ فِي أَرْضِ نُودٍ شَرْقِيَّ عَدْنٍ.
وَعَرَفَ قَايِينُ امْرَأَتَهُ فَحَبِلَتْ وَوَلَدَتْ حَنُوكَ. وَكَانَ يَبْنِي مَدِينَةً، فَدَعَا اسْمَ الْمَدِينَةِ كَاسْمِ ابْنِهِ حَنُوكَ.
وَوُلِدَ لِحَنُوكَ عِيرَادُ. وَعِيرَادُ وَلَدَ مَحُويَائِيلَ. وَمَحُويَائِيلُ وَلَدَ مَتُوشَائِيلَ. وَمَتُوشَائِيلُ وَلَدَ لاَمَكَ.
وَاتَّخَذَ لاَمَكُ لِنَفْسِهِ امْرَأَتَيْنِ: اسْمُ الْوَاحِدَةِ عَادَةُ، وَاسْمُ الأُخْرَى صِلَّةُ.
فَوَلَدَتْ عَادَةُ يَابَالَ الَّذِي كَانَ أَبًا لِسَاكِنِي الْخِيَامِ وَرُعَاةِ الْمَوَاشِي.
وَاسْمُ أَخِيهِ يُوبَالُ الَّذِي كَانَ أَبًا لِكُلِّ ضَارِبٍ بِالْعُودِ وَالْمِزْمَارِ.
وَصِلَّةُ أَيْضًا وَلَدَتْ تُوبَالَ قَايِينَ الضَّارِبَ كُلَّ آلَةٍ مِنْ نُحَاسٍ وَحَدِيدٍ. وَأُخْتُ تُوبَالَ قَايِينَ نَعْمَةُ.
وَقَالَ لاَمَكُ لامْرَأَتَيْهِ عَادَةَ وَصِلَّةَ: «اسْمَعَا قَوْلِي يَا امْرَأَتَيْ لاَمَكَ، وَأَصْغِيَا لِكَلاَمِي. فَإِنِّي قَتَلْتُ رَجُلاً لِجُرْحِي، وَفَتىً لِشَدْخِي.
إِنَّهُ يُنْتَقَمُ لِقَايِينَ سَبْعَةَ أَضْعَافٍ، وَأَمَّا لِلاَمَكَ فَسَبْعَةً وَسَبْعِينَ».
وَعَرَفَ آدَمُ امْرَأَتَهُ أَيْضًا، فَوَلَدَتِ ابْنًا وَدَعَتِ اسْمَهُ شِيثًا، قَائِلَةً: «لأَنَّ اللهَ قَدْ وَضَعَ لِي نَسْلاً آخَرَ عِوَضًا عَنْ هَابِيلَ». لأَنَّ قَايِينَ كَانَ قَدْ قَتَلَهُ.
وَلِشِيثَ أَيْضًا وُلِدَ ابْنٌ فَدَعَا اسْمَهُ أَنُوشَ. حِينَئِذٍ ابْتُدِئَ أَنْ يُدْعَى بِاسْمِ الرَّبِّ.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible