Скрыть
4:1
4:2
4:3
4:11
4:12
4:13
4:15
4:16
4:17
4:18
4:20
4:21
4:22
4:23
4:24
4:26
Церковнославянский (рус)
Ада́мъ же позна́ Е́ву жену́ свою́, и заче́нши роди́ Ка́ина и рече́: стяжа́хъ человѣ́ка Бо́гомъ.
И при­­ложи́ роди́ти бра́та его́, А́веля. И бы́сть А́вель па́стырь ове́цъ, Ка́инъ же бѣ́ дѣ́лаяй зе́млю.
И бы́сть по дне́хъ, при­­несе́ Ка́инъ от­ плодо́въ земли́ же́ртву Бо́гу:
и А́вель при­­несе́ и то́й от­ перворо́дныхъ ове́цъ сво­и́хъ и от­ ту́ковъ и́хъ. И при­­зрѣ́ Бо́гъ на А́веля и на да́ры его́:
на Ка́ина же и на же́ртвы его́ не вня́тъ. И опеча́лися Ка́инъ зѣло́, и испаде́ лице́ его́.
И рече́ Госпо́дь Бо́гъ Ка́ину: вску́ю при­­ско́рбенъ бы́лъ еси́? И вску́ю испаде́ лице́ твое́?
Еда́ а́ще пра́во при­­не́слъ еси́, пра́во же не раздѣли́лъ еси́, не согрѣши́лъ ли еси́? Умо́лкни: къ тебѣ́ обраще́нiе его́, и ты́ тѣ́мъ облада́еши.
И рече́ Ка́инъ ко А́велю бра́ту сво­ему́: по́йдемъ на по́ле. И бы́сть внегда́ бы́ти и́мъ на по́ли, воста́ Ка́инъ на А́веля бра́та сво­его́ и уби́ его́.
И рече́ Госпо́дь Бо́гъ ко Ка́ину: гдѣ́ е́сть А́вель бра́тъ тво́й? И рече́: не вѣ́мъ: еда́ стра́жъ бра́ту мо­ему́ е́смь а́зъ?
И рече́ Госпо́дь: что́ сотвори́лъ еси́ сiе́? Гла́съ кро́ве бра́та тво­его́ вопiе́тъ ко Мнѣ́ от­ земли́:
и ны́нѣ про́клятъ ты́ на земли́, я́же разве́рзе уста́ своя́ прiя́ти кро́вь бра́та тво­его́ от­ руки́ тво­ея́:
егда́ дѣ́лаеши зе́млю, и не при­­ложи́тъ си́лы сво­ея́ да́ти тебѣ́: стеня́ и трясы́йся бу́деши на земли́.
И рече́ Ка́инъ ко Го́споду Бо́гу: вя́щшая вина́ моя́, е́же оста́витися ми́:
а́ще изго́ниши мя́ дне́сь от­ лица́ земли́, и от­ лица́ Тво­его́ скры́юся, и бу́ду стеня́ и трясы́йся на земли́, и бу́детъ, вся́къ обрѣта́яй мя́ убiе́тъ мя́.
И рече́ ему́ Госпо́дь Бо́гъ: не та́ко: вся́къ уби́вый Ка́ина седми́жды от­мсти́т­ся. И положи́ Госпо́дь Бо́гъ зна́менiе на Ка́инѣ, е́же не уби́ти его́ вся́кому обрѣта́ющему его́.
И изы́де Ка́инъ от­ лица́ Бо́жiя и всели́ся въ зе́млю Наи́дъ, пря́мо Еде́му.
И позна́ Ка́инъ жену́ свою́, и заче́нши роди́ Ено́ха. И бѣ́ зи́ждяй гра́дъ, и именова́ гра́дъ во и́мя сы́на сво­его́ Ено́хъ.
Роди́ся же Ено́ху Гаида́дъ: и Гаида́дъ роди́ Малелеи́ла: и Малелеи́лъ роди́ Маѳуса́ла: Маѳуса́лъ же роди́ Ламéха.
И взя́ себѣ́ Ламéхъ двѣ́ жены́: и́мя еди́нѣй Ада́ и и́мя вторѣ́й Селла́.
И роди́ Ада́ Иови́ла: се́й бя́ше оте́цъ живу́щихъ въ селе́нiихъ скотопита́телей.
И и́мя бра́ту его́ Иува́лъ: се́й бя́ше показа́вый пѣвни́цу и гу́сли.
Селла́ же и та́я роди́ Ѳо́вела: се́й бя́ше млатобі́ецъ, кова́чь мѣ́ди и желѣ́за: сестра́ же Ѳо́велова Но­ема́.
Рече́ же Ламéхъ сво­и́мъ жена́мъ: Ада́ и Селла́, услы́шите гла́съ мо́й, жены́ Ламéховы, внуши́те моя́ словеса́: я́ко му́жа уби́хъ въ я́зву мнѣ́ и ю́ношу въ стру́пъ мнѣ́:
я́ко седми́цею от­мсти́ся от­ Ка́ина, от­ Ламéха же се́дмьдесятъ седми́цею.
Позна́ же Ада́мъ Е́ву жену́ свою́: и заче́нши роди́ сы́на, и именова́ и́мя ему́ Си́ѳъ, глаго́лющи: воскреси́ бо ми́ Бо́гъ сѣ́мя друго́е, вмѣ́сто А́веля, его́же уби́ Ка́инъ.
И Си́ѳу бы́сть сы́нъ: именова́ же и́мя ему́ Ено́съ: се́й упова́ при­­зыва́ти и́мя Го́спода Бо́га.
Греческий [Greek (Koine)]
Αδαμ δὲ ἔγνω Ευαν τὴν γυναῖκα αὐτοῦ καὶ συλλαβοῦσα ἔτεκεν τὸν Καιν καὶ εἶπεν ἐκτησάμην ἄνθρωπον δια­̀ τοῦ θεοῦ
καὶ προ­σέθηκεν τεκεῖν τὸν ἀδελφὸν αὐτοῦ τὸν Αβελ καὶ ἐγένετο Αβελ ποιμὴν προ­βάτων Καιν δὲ ἦν ἐργαζό­με­νος τὴν γῆν
καὶ ἐγένετο μεθ᾿ ἡμέρας ἤνεγκεν Καιν ἀπο­̀ τῶν καρπῶν τῆς γῆς θυσίαν τῷ κυρίῳ
καὶ Αβελ ἤνεγκεν καὶ αὐτὸς ἀπο­̀ τῶν πρωτοτόκων τῶν προ­βάτων αὐτοῦ καὶ ἀπο­̀ τῶν στεάτων αὐτῶν καὶ ἐπεῖδεν ὁ θεὸς ἐπι­̀ Αβελ καὶ ἐπι­̀ τοῖς δώροις αὐτοῦ
ἐπι­̀ δὲ Καιν καὶ ἐπι­̀ ταῖς θυσίαις αὐτοῦ οὐ προ­σέσχεν καὶ ἐλύπησεν τὸν Καιν λίαν καὶ συν­έπεσεν τῷ προ­σώπῳ
καὶ εἶπεν κύριος ὁ θεὸς τῷ Καιν ἵνα τί περίλυπος ἐγένου καὶ ἵνα τί συν­έπεσεν τὸ προ­́σωπόν σου
οὐκ ἐὰν ὀρθῶς προ­σενέγκῃς ὀρθῶς δὲ μὴ διέλῃς ἥμαρτες ἡσύχασον προ­̀ς σὲ ἡ ἀπο­στροφὴ αὐτοῦ καὶ σὺ ἄρξεις αὐτοῦ
καὶ εἶπεν Καιν προ­̀ς Αβελ τὸν ἀδελφὸν αὐτοῦ διέλθωμεν εἰς τὸ πεδίον καὶ ἐγένετο ἐν τῷ εἶναι αὐτοὺς ἐν τῷ πεδίῳ καὶ ἀνέστη Καιν ἐπι­̀ Αβελ τὸν ἀδελφὸν αὐτοῦ καὶ ἀπέκτεινεν αὐτόν
καὶ εἶπεν ὁ θεὸς προ­̀ς Καιν ποῦ ἐστιν Αβελ ὁ ἀδελφός σου ὁ δὲ εἶπεν οὐ γινώσκω μὴ φύλαξ τοῦ ἀδελφοῦ μού εἰμι ἐγώ
καὶ εἶπεν ὁ θεός τί ἐποίησας φωνὴ αἵμα­τος τοῦ ἀδελφοῦ σου βοᾷ προ­́ς με ἐκ τῆς γῆς
καὶ νῦν ἐπι­κατα­́ρα­τος σὺ ἀπο­̀ τῆς γῆς ἣ ἔχανεν τὸ στόμα αὐτῆς δέξασθαι τὸ αἷμα τοῦ ἀδελφοῦ σου ἐκ τῆς χειρός σου
ὅτι ἐργᾷ τὴν γῆν καὶ οὐ προ­σθήσει τὴν ἰσχὺν αὐτῆς δοῦναί σοι στένων καὶ τρέμων ἔσῃ ἐπι­̀ τῆς γῆς
καὶ εἶπεν Καιν προ­̀ς τὸν κύριον μείζων ἡ αἰτία μου τοῦ ἀφεθῆναί με
εἰ ἐκβάλλεις με σήμερον ἀπο­̀ προ­σώπου τῆς γῆς καὶ ἀπο­̀ τοῦ προ­σώπου σου κρυβήσομαι καὶ ἔσομαι στένων καὶ τρέμων ἐπι­̀ τῆς γῆς καὶ ἔσται πᾶς ὁ εὑρίσκων με ἀπο­κτενεῖ με
καὶ εἶπεν αὐτῷ κύριος ὁ θεός οὐχ οὕτως πᾶς ὁ ἀπο­κτείνας Καιν ἑπτὰ ἐκδικούμενα παρα­λύσει καὶ ἔθετο κύριος ὁ θεὸς σημεῖον τῷ Καιν τοῦ μὴ ἀνελεῖν αὐτὸν πάν­τα τὸν εὑρίσκον­τα αὐτόν
ἐξῆλθεν δὲ Καιν ἀπο­̀ προ­σώπου τοῦ θεοῦ καὶ ᾤκησεν ἐν γῇ Ναιδ κατέναν­τι Εδεμ
καὶ ἔγνω Καιν τὴν γυναῖκα αὐτοῦ καὶ συλλαβοῦσα ἔτεκεν τὸν Ενωχ καὶ ἦν οἰκοδομῶν πόλιν καὶ ἐπωνόμασεν τὴν πόλιν ἐπι­̀ τῷ ὀνόματι τοῦ υἱοῦ αὐτοῦ Ενωχ
ἐγενήθη δὲ τῷ Ενωχ Γαιδαδ καὶ Γαιδαδ ἐγέννησεν τὸν Μαιηλ καὶ Μαιηλ ἐγέννησεν τὸν Μαθουσαλα καὶ Μαθουσαλα ἐγέννησεν τὸν Λαμεχ
καὶ ἔλαβεν ἑαυτῷ Λαμεχ δύο γυναῖκας ὄνομα τῇ μιᾷ Αδα καὶ ὄνομα τῇ δευτέρᾳ Σελλα
καὶ ἔτεκεν Αδα τὸν Ιωβελ οὗτος ἦν ὁ πατὴρ οἰκούν­των ἐν σκηναῖς κτηνοτρόφων
καὶ ὄνομα τῷ ἀδελφῷ αὐτοῦ Ιουβαλ οὗτος ἦν ὁ κατα­δείξας ψαλτήριον καὶ κιθάραν
Σελλα δὲ ἔτεκεν καὶ αὐτὴ τὸν Θοβελ καὶ ἦν σφυροκόπος χαλκεὺς χαλκοῦ καὶ σιδήρου ἀδελφὴ δὲ Θοβελ Νοεμα
εἶπεν δὲ Λαμεχ ταῖς ἑαυτοῦ γυναιξίν Αδα καὶ Σελλα ἀκούσατέ μου τῆς φωνῆς γυναῖκες Λαμεχ ἐνωτίσασθέ μου τοὺς λόγους ὅτι ἄνδρα ἀπέκτεινα εἰς τραῦμα ἐμοὶ καὶ νεανίσκον εἰς μώλωπα ἐμοί
ὅτι ἑπτάκις ἐκδεδίκηται ἐκ Καιν ἐκ δὲ Λαμεχ ἑβδομηκον­τάκις ἑπτά
ἔγνω δὲ Αδαμ Ευαν τὴν γυναῖκα αὐτοῦ καὶ συλλαβοῦσα ἔτεκεν υἱὸν καὶ ἐπωνόμασεν τὸ ὄνομα αὐτοῦ Σηθ λέγουσα ἐξανέστησεν γάρ μοι ὁ θεὸς σπέρμα ἕτερον ἀν­τὶ Αβελ ὃν ἀπέκτεινεν Καιν
καὶ τῷ Σηθ ἐγένετο υἱός ἐπωνόμασεν δὲ τὸ ὄνομα αὐτοῦ Ενως οὗτος ἤλπισεν ἐπι­καλεῖσθαι τὸ ὄνομα κυρίου τοῦ θεοῦ
Латинский (Nova Vulgata)
Adam vero cognovit Evam uxo rem suam, quae concepit et peperit Cain dicens: "Acquisivi virum per Dominum".
Rursusque peperit fratrem eius Abel. Et fuit Abel pastor ovium et Cain agricola.
Factum est autem post aliquot dies ut offerret Cain de fructibus agri munus Domino.
Abel quoque obtulit de primogenitis gregis sui et de adipibus eorum. Et respexit Dominus ad Abel et ad munus eius,
ad Cain vero et ad munus illius non respexit. Iratusque est Cain vehementer, et concidit vultus eius.
Dixitque Dominus ad eum: "Quare iratus es, et cur concidit facies tua?
Nonne si bene egeris, vultum attolles? Sin autem male, in foribus peccatum insidiabitur, et ad te erit appetitus eius, tu autem dominaberis illius".
Dixitque Cain ad Abel fratrem suum: "Egrediamur foras". Cumque essent in agro, consurrexit Cain adversus Abel fratrem suum et interfecit eum.
Et ait Dominus ad Cain: "Ubi est Abel frater tuus?". Qui respondit: "Nescio. Num custos fratris mei sum ego?".
Dixitque ad eum: "Quid fecisti? Vox sanguinis fratris tui clamat ad me de agro.
Nunc igitur maledictus eris procul ab agro, qui aperuit os suum et suscepit sanguinem fratris tui de manu tua!
Cum operatus fueris eum, amplius non dabit tibi fructus suos; vagus et profugus eris super terram".
Dixitque Cain ad Dominum: "Maior est poena mea quam ut portem eam.
Ecce eicis me hodie a facie agri, et a facie tua abscondar et ero vagus et profugus in terra; omnis igitur, qui invenerit me, occidet me".
Dixitque ei Dominus: "Nequaquam ita fiet, sed omnis qui occiderit Cain, septuplum punietur!". Posuitque Dominus Cain signum, ut non eum interficeret omnis qui invenisset eum.
Egressusque Cain a facie Domini habitavit in terra Nod ad orientalem plagam Eden.
Cognovit autem Cain uxorem suam, quae concepit et peperit Henoch. Et aedificavit civitatem vocavitque nomen eius ex nomine filii sui Henoch.
Porro Henoch genuit Irad, et Irad genuit Maviael, et Maviael genuit Mathusael, et Mathusael genuit Lamech.
Qui accepit uxores duas: nomen uni Ada et nomen alteri Sella.
Genuitque Ada Iabel, qui fuit pater habitantium in tentoriis atque pastorum.
Et nomen fratris eius Iubal; ipse fuit pater omnium canentium cithara et organo.
Sella quoque genuit Tubalcain, qui fuit malleator et faber in cuncta opera aeris et ferri. Soror vero Tubalcain Noema.
Dixitque Lamech uxoribus suis: "Ada et Sella, audite vocem meam; uxores Lamech, auscultate sermonem meum: occidi virum pro vulnere meo et adulescentulum pro livore meo;
septuplum ultio dabitur de Cain, de Lamech vero septuagies septies".
Cognovit quoque Adam uxorem suam, et peperit filium vocavitque nomen eius Seth dicens: "Posuit mihi Deus semen aliud pro Abel, quem occidit Cain".
Sed et Seth natus est filius, quem vocavit Enos. Tunc coeperunt invocare nomen Domini.
ВА Одам бо зани худ Ҳавво хобид; ва ӯ ҳомила шуда, Қобилро зоид, ва гуфт: «Мардеро аз Парвардигор пайдо кардам».
Ва боз бародари ӯ Ҳобилро зоид. Ва Ҳобил рамабон буд; ва Қобил зироаткор буд.
Баъд аз гузашти рӯзҳо, Қобил аз маҳсули замин ҳадияе барои Парвардигор овард.
Ва Ҳобил низ аз нахустзодагони рамаи худ ва аз дунбаи онҳо ҳадияе овард. Ва Парвардигор Ҳобил ва ҳадияи ӯро писандид;
Аммо Қобил ва ҳадияи ӯро написандид. Ва Қобил хеле ба хашм омад, ва рӯяш турш шуд.
Ва Парвардигор ба Қобил гуфт: «Чаро ба хашм омадӣ? Ва чаро рӯят турш шуд?
Агар некӣ мекардӣ, оё мақбул намешудӣ? Ва чун некӣ накардӣ, гуноҳ назди дар аст, ва шавқманди туст, вале ту бар вай ҳукмфармо шав».
Ва Қобил бо бародари худ Ҳобил сухан гуфт. Ва ҳангоме ки онҳо дар саҳро буданд, Қобил бар бародари худ Ҳобил бархост, ва ӯро кушт.
Ва Парвардигор ба Қобил гуфт: «Бародарат Ҳобил куҷост?» Гуфт: «Намедонам; магар ман посбони бародарам ҳастам?»
Ва гуфт: «Чӣ кор аст, ки кардӣ? Хуни бародарат аз замин сӯи Ман фарёд мезанад.
Ва акнун ту лаънатӣ ҳастӣ аз замине ки даҳони худро кушодааст, то ки хуни бародари туро аз дастат фурӯ барад.
Ҳар гоҳ дар замин кор кунӣ, он дигар қуввати худро ба ту надиҳад; ту сарсону овора дар ҷаҳон хоҳӣ буд».
Ва Қобил ба Парвардигор гуфт: «Ҷазои гуноҳам бузургтар аст аз он ки бардошта тавонам.
Инак, маро имрӯз аз рӯи замин бадар рондӣ, аз рӯи Ту низ пинҳон хоҳам шуд, ва сарсону овора дар ҷаҳон хоҳам шуд, ва ҳар кӣ маро дарёбад, маро хоҳад кушт».
Парвардигор ба вай гуфт: «Пас ҳар кӣ Қобилро бикушад, ҳафтчандон аз вай қасос гирифта шавад». Ва Парвардигор бар Қобил аломате гузошт, то ҳар кӣ ӯро дарёбад, ӯро накушад.
Ва Қобил аз пеши Парвардигор баромада рафт; ва дар замини Нӯд, ба тарафи шарқии Адан сокин шуд.
Ва Қобил бо зани худ хобид; вай ҳомила шуда, Ҳанӯхро зоид. Ва ӯ шаҳре бино кард; ва он шаҳрро ба номи писари худ Ҳанӯх номид.
Ва ба Ҳанӯх Ирод таваллуд шуд; Ирод Маҳиёилро ба дунё овард; Маҳиёил Матушоилро ба дунё овард; Матушоил Ломакро ба дунё овард.
Ва Ломак ду зан барои худ гирифт: номи яке Одо буд, ва номи дигаре Зилло.
Одо Ёболро зоид: вай падари хайманишинон ва чорводорон буд.
Ва номи бародараш Юбол буд: вай падари ҳамаи навозандагони ғиҷҷак ва най буд.
Зилло низ Тубалқобилро зоид, ки пардозгари ҳар олати мис ва оҳан буд. Ва хоҳари Тубалқобил Наамо буд.
Ва Ломак ба занони худ гуфт: «Эй Одо ва Зилло! Овози маро бишнавед, эй занони Ломак! Ба сухани ман гӯш диҳед: ман барои захми худ мардеро куштам, ва барои зарби худ ҷавонеро.
Агар барои Қобил ҳафтчандон қасос гирифта шавад, пас барои Ломак ҳафтоду ҳафтчандон».
Ва Одам боз бо зани худ хобид; вай писаре зоид, ва ӯро Шет ном ниҳод; зеро, гуфт, Худо насли дигаре ба ман қарор дод, дар ивази Ҳобил, ки Қобил ӯро кушт.
Ба Шет низ писаре таваллуд шуд, ва ӯро Анӯш номид; дар он вақт ба хондани номи Парвардигор сар карданд.

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible