Скрыть
43:1
43:4
43:6
43:8
43:10
43:11
43:12
43:13
43:15
43:16
43:17
43:18
43:19
43:20
43:22
43:25
43:27
43:28
43:31
43:33
Церковнославянский (рус)
Гла́дъ же одолѣ́ на земли́.
Бы́сть же егда́ сконча́ша пшени́цу яду́ще, ю́же при­­несо́ша изъ Еги́пта: и рече́ и́мъ оте́цъ и́хъ: па́ки ше́дше купи́те на́мъ ма́ло пи́щи.
Рече́ же ему́ Иу́да, глаго́ля: кля́твою засвидѣ́тел­ст­вова на́мъ му́жъ господи́нъ земли́ [тоя́] глаго́ля: не у́зрите лица́ мо­его́, а́ще бра́тъ ва́шъ ме́ншiй не прiи́детъ съ ва́ми:
а́ще у́бо по́слеши бра́та на́­шего съ на́ми, по́йдемъ и ку́пимъ тебѣ́ пи́щи:
а́ще же не по́слеши бра́та на́­шего съ на́ми, не по́йдемъ: му́жъ бо рече́ на́мъ, глаго́ля: не у́зрите лица́ мо­его́, а́ще бра́тъ ва́шъ ме́ншiй не прiи́детъ съ ва́ми.
Рече́ же Изра́иль: почто́ зло́ сотвори́сте ми́, повѣ́дав­ше му́жу, я́ко е́сть ва́мъ бра́тъ?
Они́ же рѣ́ша: вопроша́я вопроси́ на́съ му́жъ и ро́да на́­шего, глаго́ля: а́ще еще́ оте́цъ ва́шъ жи́въ е́сть, и а́ще е́сть ва́мъ бра́тъ? И повѣ́дахомъ ему́ по вопро́су сему́: еда́ вѣ́дѣхомъ, я́ко рече́тъ на́мъ: при­­веди́те бра́та ва́­шего?
Рече́ же Иу́да ко Изра́илю, отцу́ сво­ему́: от­пусти́ о́трочища со мно́ю: и воста́в­ше по́йдемъ, да жи́ви бу́демъ и не у́мремъ, и мы́ и ты́ и имѣ́нiе на́­ше:
а́зъ же воз­му́ его́: от­ руку́ мое́ю взыщи́ его́: а́ще не при­­веду́ его́ къ тебѣ́, и поста́влю его́ предъ тобо́ю, грѣ́шенъ бу́ду къ тебѣ́ вся́ дни́:
а́ще бо бы́хомъ не уме́длили, уже́ воз­врати́лися бы два́жды.
Рече́ же и́мъ Изра́иль оте́цъ и́хъ: а́ще та́ко е́сть, сiе́ сотвори́те: воз­ми́те от­ плодо́въ земны́хъ въ сосу́ды своя́ и донеси́те человѣ́ку да́ры, рити́ну {ту́къ масти́тый изъ дре́ва теку́щiй}, ме́дъ, ѳимiа́ма же и ста́кти, и тереви́нѳъ и орѣ́хи:
и сребро́ сугу́бо воз­ми́те въ ру́цѣ сво­и́, и сребро́ обрѣ́тен­ное во вре́тищахъ ва́шихъ воз­врати́те съ собо́ю, да не ка́ко невѣ́дѣнiе е́сть:
и бра́та сво­его́ по­ими́те, и воста́в­ше иди́те къ му́жу:
Бо́гъ же мо́й да да́стъ ва́мъ благода́ть предъ му́жемъ и от­пу́ститъ бра́та ва́­шего еди́наго, и Венiами́на: а́зъ бо я́коже обезча́дѣхъ, обезча́дѣхъ.
Взе́мше же му́жiе да́ры сiя́, и сребро́ сугу́бое взя́ша въ ру́цѣ сво­и́, и Венiами́на: и воста́в­ше прiидо́ша во Еги́петъ, и ста́ша предъ Ио́сифомъ.
Ви́дѣ же и́хъ Ио́сифъ, и Венiами́на бра́та сво­его́ единома́терня, и рече́ стро­и́телю до́му сво­его́: введи́ му́жы [сiя́] въ до́мъ, и заколи́ от­ скота́, и угото́вай: со мно́ю бо я́сти и́мутъ му́жiе [сі́и] хлѣ́бъ въ полу́дне.
Сотвори́ же человѣ́къ, я́коже рече́ Ио́сифъ, и введе́ му́жы въ до́мъ Ио́сифовъ.
Ви́дѣв­ше же му́жiе, я́ко введо́ша и́хъ въ до́мъ Ио́сифовъ, рѣ́ша: сребра́ ра́ди воз­враще́н­наго во вре́тищахъ на́шихъ пе́рвѣе, вво́дятъ ны́, е́же бы оклевета́ти на́съ и нанести́ на ны́, да по́ймутъ на́съ въ рабы́, и ослы́ на́шя.
Приступи́в­ше же къ человѣ́ку су́щему надъ до́момъ Ио́сифовымъ, реко́ша ему́ при­­ вратѣ́хъ до́му,
глаго́люще: мо́лимъ тя́, господи́не: прiидо́хомъ пе́рвѣе купи́ти пи́щи:
бы́сть же егда́ прiидо́хомъ на ста́нъ и от­рѣши́хомъ вре́тища своя́, и се́, сребро́ ко­его́ждо во вре́тищи его́: то́е сребро́ на́­ше вѣ́сомъ воз­врати́хомъ ны́нѣ рука́ми на́шими:
и сребро́ друго́е при­несо́хомъ съ собо́ю купи́ти пи́щи: не вѣ́мы, кто́ вложи́ сребро́ во вре́тища на́ша.
Рече́ же и́мъ: ми́ръ ва́мъ, не бо́йтеся: Бо́гъ ва́шъ и Бо́гъ оте́цъ ва́шихъ даде́ ва́мъ сокро́вища во вре́тищахъ ва́шихъ: а сребро́ ва́­ше за прiя́тое имѣ́ю. И изведе́ къ ни́мъ Симео́на:
и при­­несе́ во́ду омы́ти но́зѣ и́мъ, и даде́ па́жити осло́мъ и́хъ.
Угото́ваша же да́ры, до́ндеже прiи́детъ Ио́сифъ въ полу́дне: слы́шаша бо, я́ко та́мо и́мать обѣ́дати.
Прiи́де же Ио́сифъ въ до́мъ: и при­­несо́ша ему́ да́ры, я́же имя́ху въ рука́хъ сво­и́хъ, въ до́мъ: и поклони́шася ему́ лице́мъ до земли́.
И вопроси́ и́хъ: здра́ви ли есте́? И рече́ и́мъ: здра́въ ли е́сть оте́цъ ва́шъ, ста́рецъ, его́же реко́сте, еще́ ли жи́въ е́сть?
Они́ же реко́ша: здра́въ е́сть ра́бъ тво́й, оте́цъ на́шъ, еще́ жи́въ е́сть. И рече́: благослове́нъ человѣ́къ о́ный Бо́гу. И при­­ни́кше поклони́шася ему́.
Воззрѣ́въ же очи́ма сво­и́ма Ио́сифъ, ви́дѣ Венiами́на бра́та сво­его́ единома́терня и рече́: се́й ли е́сть бра́тъ ва́шъ юнѣ́йшiй, его́же реко́сте ко мнѣ́ при­­вести́? И рече́: Бо́гъ да поми́луетъ тя́, ча́до.
Возмути́ся же Ио́сифъ: подви́жеся бо утро́ба его́ о бра́тѣ сво­е́мъ, и иска́­ше пла́кати: в­ше́дъ же въ ло́жницу, пла́кася та́мо.
И умы́въ лице́, изше́дъ удержа́ся и рече́: предложи́те хлѣ́бы.
И предложи́ша ему́ еди́ному, и о́нымъ осо́бно, и Еги́птяномъ, и́же съ ни́мъ ядя́ху, осо́бно: не можа́ху бо Еги́птяне я́сти хлѣ́ба со Евре́и: ме́рзость бо е́сть Еги́птяномъ [вся́къ пасту́хъ о́вчiй].
Сѣдо́ша же пря́мо ему́ пе́рвенецъ по старѣ́йшин­ству сво­ему́ и ме́ншiй по ме́нше­ст­ву сво­ему́, и дивля́хуся му́жiе кі́йждо ко бра́ту сво­ему́:
и взя́ша ча́сти от­ него́ къ себѣ́: вя́щшая же бы́сть ча́сть Венiами́нова па́че всѣ́хъ часте́й пятери́цею, не́же о́ныхъ: пи́ша же и упи́шася съ ни́мъ.
Синодальный
1 Израиль отпускает Вениамина. 15 Братья в гостях у Иосифа.
Голод усилился на земле.
И когда они съели хлеб, который привезли из Египта, тогда отец их сказал им: пойдите опять, купите нам немного пищи.
И сказал ему Иуда, говоря: тот человек решительно объявил нам, сказав: не являйтесь ко мне на лице, если брата вашего не будет с вами.
Если пошлешь с нами брата нашего, то пойдем и купим тебе пищи,
а если не пошлешь, то не пойдем, ибо тот человек сказал нам: не являйтесь ко мне на лице, если брата вашего не будет с вами.
Израиль сказал: для чего вы сделали мне такое зло, сказав тому человеку, что у вас есть еще брат?
Они сказали: расспрашивал тот человек о нас и о родстве нашем, говоря: жив ли еще отец ваш? есть ли у вас брат? Мы и рассказали ему по этим расспросам. Могли ли мы знать, что он скажет: приведите брата вашего?
Иуда же сказал Израилю, отцу своему: отпусти отрока со мною, и мы встанем и пойдем, и живы будем и не умрем и мы, и ты, и дети наши;
я отвечаю за него, из моих рук потребуешь его; если я не приведу его к тебе и не поставлю его пред лицем твоим, то останусь я виновным пред тобою во все дни жизни;
если бы мы не медлили, то уже сходили бы два раза.
Израиль, отец их, сказал им: если так, то вот что сделайте: возьмите с собою плодов земли сей и отнесите в дар тому человеку несколько бальзама и несколько меду, стираксы и ладану, фисташков и миндальных орехов;
возьмите и другое серебро в руки ваши; а серебро, обратно положенное в отверстие мешков ваших, возвратите руками вашими: может быть, это недосмотр;
и брата вашего возьмите и, встав, пойдите опять к человеку тому;
Бог же Всемогущий да даст вам найти милость у человека того, чтобы он отпустил вам и другого брата вашего и Вениамина, а мне если уже быть бездетным, то пусть буду бездетным.
И взяли те люди дары эти, и серебра вдвое взяли в руки свои, и Вениамина, и встали, пошли в Египет и предстали пред лице Иосифа.
Иосиф, увидев между ними Вениамина [брата своего, сына матери своей], сказал начальнику дома своего: введи сих людей в дом и заколи что-нибудь из скота, и приготовь, потому что со мною будут есть эти люди в полдень.
И сделал человек тот, как сказал Иосиф, и ввел человек тот людей сих в дом Иосифов.
И испугались люди эти, что ввели их в дом Иосифов, и сказали: это за серебро, возвращенное прежде в мешки наши, ввели нас, чтобы придраться к нам и напасть на нас, и взять нас в рабство, и ослов наших.
И подошли они к начальнику дома Иосифова, и стали говорить ему у дверей дома,
и сказали: послушай, господин наш, мы приходили уже прежде покупать пищи,
и случилось, что, когда пришли мы на ночлег и открыли мешки наши, – вот серебро каждого в отверстии мешка его, серебро наше по весу его, и мы возвращаем его своими руками;
а для покупки пищи мы принесли другое серебро в руках наших, мы не знаем, кто положил серебро наше в мешки наши.
Он сказал: будьте спокойны, не бойтесь; Бог ваш и Бог отца вашего дал вам клад в мешках ваших; серебро ваше дошло до меня. И привел к ним Симеона.
И ввел тот человек людей сих в дом Иосифов и дал воды, и они омыли ноги свои; и дал корму ослам их.
И они приготовили дары к приходу Иосифа в полдень, ибо слышали, что там будут есть хлеб.
И пришел Иосиф домой; и они принесли ему в дом дары, которые были на руках их, и поклонились ему до земли.
Он спросил их о здоровье и сказал: здоров ли отец ваш старец, о котором вы говорили? жив ли еще он?
Они сказали: здоров раб твой, отец наш; еще жив. [Он сказал: благословен человек сей от Бога.] И преклонились они и поклонились.
И поднял глаза свои [Иосиф], и увидел Вениамина, брата своего, сына матери своей, и сказал: это брат ваш меньший, о котором вы сказывали мне? И сказал: да будет милость Божия с тобою, сын мой!
И поспешно удалился Иосиф, потому что воскипела любовь к брату его, и он готов был заплакать, и вошел он во внутреннюю комнату и плакал там.
И умыв лице свое, вышел, и скрепился и сказал: подавайте кушанье.
И подали ему особо, и им особо, и Египтянам, обедавшим с ним, особо, ибо Египтяне не могут есть с Евреями, потому что это мерзость для Египтян.
И сели они пред ним, первородный по первородству его, и младший по молодости его, и дивились эти люди друг пред другом.
И посылались им кушанья от него, и доля Вениамина была впятеро больше долей каждого из них. И пили, и довольно пили они с ним.
Киргизский
Жер жєзєндө ачарчылык кєчөдє.
Алар Мисирден алып келген эгинди жеп бєтєшкөндөн кийин, атасы уулдарына: «Дагы барып, бир аз азык сатып келгиле», – деди.
Ошондо Жєйєт атасына мындай деди: «Ал киши бизге чечкиндєє тєрдө: “Эгерде силер менен кошо бир тууганыңар келбесе, көзємө көрєнбөгєлө”, – деген.
Эгерде инибизди биз менен кошо жиберсең, барып, сага азык сатып келебиз.
Эгерде жибербей турган болсоң, анда барбайбыз, анткени ал киши: “Эгерде силер менен кошо бир тууганыңар келбесе, көзємө көрєнбөгєлө”, – деген».
Ошондо Ысрайыл аларга: «Эмнеге мага ушундай жамандык кылдыңар? Ал кишиге дагы бир инибиз бар деп, эмнеге айттыңар?» – деди.
Алар: «Ал киши биз жөнєндө, єй-бєлөбєз жөнєндө сураштырып: “Атаңар дагы эле тирєєбє? Бир тууганыңар барбы?” – деди. Ал бизге суроо бергенинен улам жооп бердик. Анын бизге иниңерди алып келгиле дээрин кайдан билдик?» – деп жооп беришти.
Жєйєт атасы Ысрайылга: «Баланы мени менен жибер, биз ордубуздан туруп, жолго чыгалы, анан биз да, сен да балдарыбыз менен кошо өлбөй тирєє калабыз.
Ал єчєн мен жооп берем, аны менден сурайсың. Эгерде мен аны алып келип, алдыңа койбосом, өмєр бою сенин алдыңда айыптуу бойдон калайын.
Биз минтип кечиктирбегенде, эмгиче эки барып келмекпиз», – деди.
Атасы Ысрайыл аларга мындай деди: «Андай болсо мындай кылгыла: өзєңөр менен кошо бул жердин мөмө-жемишинен алып, ал кишиге белек катары бир аз бальзам, бир аз бал, стиракс менен ладан жыгачтарынын чайырынан, мистеден, бадам жаңгагынан алып барып бергиле.
Колуңарга мурункудан башка кємєш алгыла. Ал эми кабыңардын оозуна кайра салып койгон кємєштє өз колуңар менен кайра бергиле, мємкєн, бул жаңылыштыктан болгондур.
Бир тууганыңарды алгыла да, туруп, ошол кишиге кайра баргыла.
Кудуреттєє Кудай силерди ал кишиден ырайым таптырсын, ал Шымон бир тууганыңарды да, Бенжеминди да коё берсин. Эгерде баласыз өтө турган болсом, баласыз эле өтөйєн».
Ошентип, бул адамдар ушул белектерди, мурункудан эки эсе көп кємєш жана Бенжеминди алып, Мисирге жөнөштє. Алар Жусуптун алдына келишти.
Жусуп алардын арасынан Бенжеминди көрєп, өз єйєнєн башчысына мындай деди: «Бул адамдарды єйгө киргизип, мал союп, тамак бышыр, анткени бул адамдар мени менен тєштөнєшөт».
Ошондо ал адам Жусуп айткандай кылып, бул кишилерди Жусуптун єйєнө киргизди.
Жусуптун єйєнө киргизишкенинен улам, бул кишилер коркуп кетишип: «Бул кабыбызга кайра салынган мурунку кємєштөр єчєн болуп жатат. Кыйкым таап, бизди айыпка жыгып, кулга айландырып, эшектерибизди тартып алыш єчєн єйгө киргизишти», – дешти.
Ошондо алар Жусуптун єй башкаруучусуна жакын келишип, ага эшиктин жанынан мындай деп сєйлөй башташты:
«Кулак салчы, мырза, биз мурун да азык сатып алганы келгенбиз.
Жолдо тєнөгөн жерибизде каптарыбызды ачсак, ар бирибиздин кємєшєбєз каптарыбыздын оозунда экен, салмагы кемибептир. Азыр биз аларды өз колубуз менен кайра бергени келдик.
Ал эми азык сатып алыш єчєн, башка кємєш ала келдик. Каптарыбызга кємєшєбєздє ким салып койгонун билбейбиз».
Ал: «Тынчсызданбай эле койгула, коркпогула. Силердин Кудайыңар, атаңардын Кудайы, кабыңарга кенч салып берди. Мен силердин кємєшєңөрдє алгам», – деди да, аларга Шымонду алып келди.
Анан ал киши буларды Жусуптун єйєнө киргизип, суу берди. Алар буттарын жуушту. Ал булардын эшектерине да жем берди.
Алар белектерин тєшкө маал, Жусуп келер убакытка жакын даярдап коюшту, анткени ошол жерде тамактанышарын угушкан эле.
Жусуп єйєнө келгенде, алар колдорундагы белектерин єйгө алып кирип, ага беришти, анан жерге чейин ийилип таазим этишти.
Жусуп алардын ден соолугун сурады. Анан мындай деди: «Силер айткан кары атаңар кєєлєє-кєчтєєбє, дагы эле тирєєбє?»
Алар: «Сенин кулуң, биздин атабыз кєєлєє-кєчтєє, тирєє», – деп жооп беришти. Анан баш ийип таазим этишти.
Жусуп өзєнєн энесинин уулу, бир тууганы Бенжеминди көрєп: «Бул силер айткан кенже бир тууганыңарбы?» – деди. Анан ага кайрылып: «Уулум, Кудайдын ырайымы сени менен болсун!» – деди да,
шашылыш чыгып кетти, анткени бир тууганына болгон сєйєєсє артып, ыйлап жибере жаздаган эле. Ички бөлмөгө кирип, ошол жерде ыйлады.
Анан бетин жууп, кайра чыкты. өзєн колго алды да: «Тамак тарткыла», – деди.
Ага өзєнчө, аларга өзєнчө жана бирге тєштөнгөн мисирликтерге өзєнчө тамак тартышты, анткени мисирликтер єчєн эврейлер менен бирге отуруп тамактануу жийиркеничтєє болчу.
Аларды Жусуптун алдына улуулата отургузушту, ошондо бул адамдар таң калып, бири-бирин карашты.
Жусуп аларга тамак тарттырып жатты, аларга караганда Бенжеминге беш эсе көп тартылды. Алар Жусуп менен бирге тойгончо ичип-жешти.
Joosepi vendade teine teekond Egiptusesse
Aga maal oli kange nälg.
Ja kui nad olid ära söönud vilja, mis nad Egiptusest olid toonud, siis nende isa ütles neile: „Minge ostke meile pisut leiba!”
Ja Juuda vastas temale, öeldes: „See mees kinnitas meile väga ja ütles: Te ei saa näha mu nägu, kui teie vend ei ole koos teiega.
Kui sa nüüd läkitad meie venna koos meiega, siis läheme ja ostame sulle leiba.
Aga kui sa teda ei läkita, siis me ei lähe, sest see mees ütles meile: Te ei saa näha mu nägu, kui teie vend ei ole koos teiega.”
Ja Iisrael ütles: „Miks te tegite mulle seda kurja ja andsite mehele teada, et teil on veel üks vend?”
Ja nad vastasid: „See mees päris väga meie ja meie suguseltsi järele, küsides: Kas teie isa elab veel? On teil veel mõni vend? Ja me andsime temale teada, nagu asi on. Kas me võisime teada, et ta ütleb: Tooge oma vend siia?”
Ja Juuda ütles oma isale Iisraelile: „Saada poiss minuga ja me võtame kätte ning läheme, et jääksime elama ega sureks, ei meie ega sina ega meie väetid lapsed.
Mina olen temale käemeheks, nõua teda minult. Kui ma ei too teda tagasi sinu juurde ega sea sinu palge ette, siis jään su ees alatiseks süüdlaseks.
Tõesti, kui me ei oleks viivitanud, oleksime nüüd juba teist korda tagasi tulnud.”
Siis ütles neile Iisrael, nende isa: „Kui see nõnda on, siis tehke seda! Võtke maa parimast oma kottidesse ja viige sellele mehele meeleheaks pisut palsamit ja pisut mett, kalleid rohte ja mürri, pähkleid ja mandleid.
Ja võtke kaasa kahekordne raha; ka see raha, mis teie kottide suus tagasi tuli, võtke jälle kaasa - vahest oli see eksitus.
Võtke ka oma vend, asuge teele ja minge tagasi selle mehe juurde!
Kõigeväeline Jumal lasku teid leida halastust selle mehe ees, et ta teiega ära saadaks teie teise venna ja Benjamini! Aga kui jään lastest ilma, siis jään.”
Ja mehed võtsid selle kingituse, võtsid kaasa kahekordse raha ja Benjamini, asusid teele ja läksid alla Egiptusesse ning astusid Joosepi ette.
Kui Joosep nägi, et Benjamin oli nendega kaasas, siis ta ütles oma kojaülemale: „Vii need mehed mu kotta ja tapa tapaveis ning valmista see, sest need mehed söövad minuga lõunat!”
Ja mees tegi, nagu Joosep oli öelnud; ja mees viis mehed Joosepi kotta.
Aga mehed kartsid, kui neid Joosepi kotta viidi, ja ütlesid: „Meid viiakse raha pärast, mis eelmisel korral meie kottides tagasi tuli, et veeretada meie peale süüd ja kippuda meile kallale ning võtta meid orjadeks ja omandada meie eeslid!”
Ja nad astusid mehe juurde, kes oli Joosepi kojaülem, ja rääkisid temaga koja ukse ees
ning ütlesid: „Oh mu isand, me kord juba käisime siin leiba ostmas.
Aga kui me seejärel jõudsime öömajale ja tegime oma kotid lahti, vaata, siis oli igamehe raha ta koti suus, meie raha selle täiskaalus. Me tõime selle nüüd tagasi.
Ja me tõime ka teise raha leiva ostmiseks enestega kaasa. Me ei tea, kes oli pannud meie raha meie kottidesse.”
Aga tema ütles: „Rahustuge, ärge kartke! Teie Jumal ja teie isa Jumal on pannud teile varanduse kottidesse. Teie raha ma olen saanud.” Ja ta tõi Siimeoni välja nende juurde.
Siis mees viis mehed Joosepi kotta ja andis neile vett ning nad pesid oma jalgu; ja ta andis toitu nende eeslitele.
Ja nad seadsid kingitused valmis, kuni Joosep tuli lõunale, sest nad olid kuulnud, et nad seal pidid leiba võtma.
Kui Joosep koju tuli, siis nad viisid temale kotta kingituse, mis neil kaasas oli, ja kummardasid maha tema ette.
Ja tema küsis neilt, kuidas nende käsi käib, ja ütles: „Kas teie vana isa, kellest te rääkisite, käsi käib hästi? On ta veel elus?”
Ja nad vastasid: „Sinu sulase, meie isa käsi käib hästi, ta elab veel.” Ja nad kummardasid ning heitsid maha.
Kui ta oma silmad üles tõstis ja nägi oma venda Benjamini, oma ema poega, siis ta küsis: „On see teie noorim vend, kellest te mulle rääkisite?” Ja ta ütles: „Jumal olgu sulle armuline, mu poeg!”
Aga Joosep vaikis äkki, sest ta oli südamest liigutatud oma venna pärast ja otsis võimalust nutmiseks. Ta läks ühte siseruumi ja nuttis seal.
Ja kui ta oma silmi oli pesnud, siis ta tuli välja, valitses enese üle ja ütles: „Pange toit lauale!”
Ja temale pandi eraldi ja neile eraldi, ja egiptlastele, kes tema juures sõid, eraldi, sest egiptlased ei söö leiba üheskoos heebrealastega - see on egiptlastele jäledus.
Ja nad pandi istuma temaga vastamisi, esmasündinu esimesena ja noorim viimasena, ja mehed panid seda isekeskis imeks.
Ja ta laskis tõsta rooga enda eest nende ette, aga Benjamini osa oli viis korda suurem kui kõigi teiste osad. Ja nad jõid koos temaga ning jäid joobnuks.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible