въ совѣ́тъ и́хъ да не прiи́детъ душа́ моя́, и къ собра́нiю и́хъ да не прилѣпя́тся вну́тренняя моя́: я́ко во гнѣ́вѣ свое́мъ изби́ста человѣ́ки, и въ по́хоти свое́й прерѣ́заста жи́лы юнца́:

проклята́ я́рость и́хъ, я́ко упо́рна, и гнѣ́въ и́хъ, я́ко ожесточи́ся: раздѣлю́ и́хъ во Иа́ковѣ и разсѣ́ю и́хъ во Изра́или.

Иу́до, тебе́ похва́лятъ бра́тiя твоя́, ру́цѣ твои́ на плещу́ вра́гъ твои́хъ: покло́нятся тебѣ́ сы́нове отца́ твоего́:

ски́менъ льво́въ Иу́да: от лѣ́торасли, сы́не мо́й, возше́лъ еси́: возле́гъ усну́лъ еси́ я́ко ле́въ и я́ко ски́менъ: кто́ возбу́дитъ его́?

Не оскудѣ́етъ кня́зь от Иу́ды и во́ждь от чре́слъ его́, до́ндеже прiи́дутъ отложе́ная Ему́, и То́й ча́янiе язы́ковъ:

привязу́яй къ лозѣ́ жребя́ свое́ и къ ви́нничiю жребца́ осля́те своего́, испере́тъ вино́мъ оде́жду свою́ и кро́вiю гро́здiя одѣя́нiе свое́:

радостотво́рны о́чи его́ па́че вина́, и бѣлы́ зу́бы его́ па́че млека́.

Завуло́нъ при мо́ри всели́тся, и то́й на приста́нищи корабле́й, и простре́тся да́же до Сидо́на.

Иссаха́ръ до́брое возжела́, почива́я посредѣ́ предѣ́ловъ,

и ви́дѣвъ поко́й, я́ко до́бръ, и зе́млю, я́ко тучна́, подложи́ ра́мы свои́ на тру́дъ, и бы́сть му́жъ земледѣ́лецъ.

Да́нъ суди́ти и́мать лю́ди своя́, я́ко и еди́но пле́мя во Изра́или,

и да бу́детъ Да́нъ змі́й на пути́, сѣдя́й на распу́тiи, угрыза́я пя́ту ко́нску:

и паде́тъ ко́нникъ вспя́ть, спасе́нiя жды́й Госпо́дня.

Га́дъ, искуше́нiе иску́ситъ его́: о́нъ же иску́ситъ того́ при нога́хъ.

Аси́ръ, ту́ченъ его́ хлѣ́бъ, и то́й да́стъ пи́щу князе́мъ.

Нефѳали́мъ сте́бль распуща́ющаяся, издая́й во от́расли добро́ту.

Сы́нъ возраще́нъ Ио́сифъ, сы́нъ возраще́нъ мо́й ре́вностный, сы́нъ мо́й юнѣ́йшiй, ко мнѣ́ обрати́ся:

на него́же совѣ́тующе укоря́ху и наляца́ху на́нь госпо́дiе стрѣля́нiй,

и сотро́шася съ крѣ́постiю лу́ки и́хъ, и разслабѣ́ша жи́лы мы́шцей ру́къ и́хъ, руко́ю си́льнаго Иа́кова: отту́ду укрѣпи́ся Изра́иль от Бо́га отца́ твоего́,

и помо́же тебѣ́ Бо́гъ мо́й, и благослови́ тя благослове́нiемъ небе́снымъ свы́ше и благослове́нiемъ земли́ иму́щiя вся́: благослове́нiя ра́ди сосце́въ и ложе́снъ,

благослове́нiя отца́ твоего́ и ма́тере твоея́: преодолѣ́ па́че благослове́нiя го́ръ пребыва́ющихъ и благослове́нiя холмо́въ вѣ́чныхъ: бу́дутъ на главѣ́ Ио́сифовѣ и на версѣ́ [главы́] бра́тiй, и́миже облада́ше.

Венiами́нъ во́лкъ хи́щникъ, ра́но я́стъ еще́ и на ве́черъ дае́тъ пи́щу.

Вси́ сі́и сы́нове Иа́ковли двана́десять: и сiя́ глаго́ла и́мъ оте́цъ и́хъ, и благослови́ и́хъ: коего́ждо по благослове́нiю его́ благослови́ и́хъ,

и рече́ и́мъ: а́зъ прилага́юся къ лю́демъ мои́мъ: погреби́те мя́ со отцы́ мои́ми въ пеще́рѣ, я́же е́сть въ селѣ́ Ефро́на Хетте́анина,

въ пеще́рѣ Сугу́бѣй, я́же пря́мо Мамврі́и въ земли́ Ханаа́ни, ю́же стяжа́ Авраа́мъ пеще́ру у Ефро́на Хетте́анина въ стяжа́нiе гро́ба.

Та́мо погребо́ша Авраа́ма и Са́рру жену́ его́, та́мо погребо́ша Исаа́ка и Реве́кку жену́ его́, та́мо погребо́ша Лі́ю,

въ стяжа́нiи села́ и пеще́ры, я́же е́сть въ не́мъ у сыно́въ Хетте́овыхъ.

И преста́ Иа́ковъ завѣща́я сыно́мъ свои́мъ, и возложи́въ Иа́ковъ но́зѣ свои́ на о́дръ у́мре, и приложи́ся къ лю́демъ свои́мъ.

Синодальный

1 Иаков призывает всех сыновей и благословляет каждого из них. 29 Дав им повеление похоронить его в пещере Махпеле, он скончался.

И призвал Иаков сыновей своих и сказал: соберитесь, и я возвещу вам, что́ будет с вами в грядущие дни;

сойдитесь и послушайте, сыны Иакова, послушайте Израиля, отца вашего.

Рувим, первенец мой! ты – крепость моя и начаток силы моей, верх достоинства и верх могущества;

но ты бушевал, как вода, – не будешь преимуществовать, ибо ты взошел на ложе отца твоего, ты осквернил постель мою, [на которую] взошел.

Симеон и Левий братья, орудия жестокости мечи их;

в совет их да не внидет душа моя, и к собранию их да не приобщится слава моя, ибо они во гневе своем убили мужа и по прихоти своей перерезали жилы тельца;

проклят гнев их, ибо жесток, и ярость их, ибо свирепа; разделю их в Иакове и рассею их в Израиле.

Иуда! тебя восхвалят братья твои. Рука твоя на хребте врагов твоих; поклонятся тебе сыны отца твоего.

Молодой лев Иуда, с добычи, сын мой, поднимается. Преклонился он, лег, как лев и как львица: кто поднимет его?

Не отойдет скипетр от Иуды и законодатель от чресл его, доколе не приидет Примиритель, и Ему покорность народов.

Он привязывает к виноградной лозе осленка своего и к лозе лучшего винограда сына ослицы своей; моет в вине одежду свою и в крови гроздов одеяние свое;

блестящи очи [его] от вина, и белы зубы [его] от молока.

Завулон при береге морском будет жить и у пристани корабельной, и предел его до Сидона.

Иссахар осел крепкий, лежащий между протоками вод;

и увидел он, что покой хорош, и что земля приятна: и преклонил плечи свои для ношения бремени и стал работать в уплату дани.

Дан будет судить народ свой, как одно из колен Израиля;

Дан будет змеем на дороге, аспидом на пути, уязвляющим ногу коня, так что всадник его упадет назад.

На помощь твою надеюсь, Господи!

Гад, – толпа будет теснить его, но он оттеснит ее по пятам.

Для Асира – слишком тучен хлеб его, и он будет доставлять царские яства.

Неффалим – теревинф рослый, распускающий прекрасные ветви*. //*По другому чтению: Неффалим – серна стройная; он говорит прекрасные изречения.

Иосиф – отрасль плодоносного дерева, отрасль плодоносного дерева над источником; ветви его простираются над стеною;

огорчали его, и стреляли и враждовали на него стрельцы,

но тверд остался лук его, и крепки мышцы рук его, от рук мощного Бога Иаковлева. Оттуда Пастырь и твердыня Израилева,

от Бога отца твоего, Который и да поможет тебе, и от Всемогущего, Который и да благословит тебя благословениями небесными свыше, благословениями бездны, лежащей долу, благословениями сосцов и утробы,

благословениями отца твоего, которые превышают благословения гор древних и приятности холмов вечных; да будут они на голове Иосифа и на темени избранного между братьями своими.

Вениамин, хищный волк, утром будет есть ловитву и вечером будет делить добычу.

Вот все двенадцать колен Израилевых; и вот что сказал им отец их; и благословил их, и дал им благословение, каждому свое.

И заповедал он им и сказал им: я прилагаюсь к народу моему; похороните меня с отцами моими в пещере, которая на поле Ефрона Хеттеянина,

в пещере, которая на поле Махпела, что пред Мамре, в земле Ханаанской, которую [пещеру] купил Авраам с полем у Ефрона Хеттеянина в собственность для погребения;

там похоронили Авраама и Сарру, жену его; там похоронили Исаака и Ревекку, жену его; и там похоронил я Лию;

это поле и пещера, которая на нем, куплена у сынов Хеттеевых.

И окончил Иаков завещание сыновьям своим, и положил ноги свои на постель, и скончался, и приложился к народу своему.

Киргизский

Анан Жакып уулдарын чакырып: «Чогулуп келгиле, силерге алдыда эмне болорун айтып берейин.

Жакыптын уулдары, чогулуп келгиле, кулак салгыла, атаңар Ысрайылды уккула», – деди.

«Рубейин, менин тунум! Сен менин кєч-кубатымсың, кєчємдєн башатысың, кадыр-баркың артып, кудуретке жеттиң.

Бирок сен суудай ташкындадың, ошондуктан тунгучтугуңдан айрыласың. Анткени атаңдын жаткан жерине кирип, төшөгєн булгадың.

Шымон менен Леби экөө бир тууган, алардын кылычтары – катаалдыктын куралдары.

Мен алардын кеңешине катышпайм, алардын жыйынына атак-даңкым кошулбайт. Анткени алар ачууга алдырып, эркектерди өлтєрєштє, өз каалоолору боюнча букалардын тарамыштарын кесишти.

Алардын каарына наалат, анткени ал катаал. Алардын ачуусуна каргыш тийсин, анткени ал жаалдуу. Аларды Жакыптын арасына таратам, Ысрайылдын арасына чачам.

Жєйєт! Сени бир туугандарың көкөлөтө макташат. Колуң душмандарыңдын мойнунда болот. Атаңдын уулдары сага таазим кылышат.

Жаш арстан Жєйєт уулум олжого тоюп, туруп келе жатат. Ал керилип, арстан сымал, ургаачы арстан сымал жатты. Аны ким тургуза алат?

Элдештирєєчє келмейинче, Жєйєттєн колунан бийлик таягы тєшпөйт, тукумунан мыйзам чыгаруучу кетпейт. Ага элдер баш ийишет.

Ал жєзєм сабагына кодигин байлайт, эң мыкты жєзєм сабагына ургаачы эшегинин баласын байлайт. Шарапка кийимин, жєзєм ширесине жамынчысын жууйт.

Шараптан көздөрє жылтырап, сєттөн тиштери агарат.

Забулун деңиз жээгинде, кемелер токтоочу жайдын жанында жашайт, анын чеги Сидонго чейин жетет.

Исахар – эки суунун ортосунда жаткан кєчтєє эшек.

Ал бейпилдик жакшы экенин, жер жагымдуу экенин көрдє: жєк көтөрєє єчєн ийинин тосуп, салык төлөө єчєн эмгек кыла баштады.

Дан Ысрайылдын бир уруусу катары өз элине калыстык кылат.

Дан жолдо жаткан жылан, жолуңдан чыккан уулуу жылан болот, атынын бутун чакса, чабандес чалкасынан кетет.

Теңирим, Сенин жардамыңдан ємєттөнөм!

Гатты калың эл кысымга алат, бирок ал аны артынан калбай кууп чыгарат.

Ашырдын тамак-ашы кенен болот, ал падышаныкындай тамак таап келип турат.

Напталы – келишимдєє жейрен, оозунан ширин сөз чыгат.

Жусуп – жемиштєє дарактын бутагы, булактын жанындагы жемиштєє дарактын бутагы. Анын шак-бутактары дубалдан ашып жайылат.

Жаа тарткычтар аны капа кылышты, ага кастык кылып, жаа тартышты,

бирок анын жаасы катуу бойдон калды. Жакыптын кудуреттєє Кудайы, Ысрайылдын Кайтаруучусу жана тиреги колдогондуктан, анын колунун булчуңдары бекем.

Атаңдын Кудайы сага да жардам берсин. Кудуреттєє Кудай сени жогорудан асман баталары менен, төмөндө туңгуюк башаттары менен алкасын, азыркы жана келечектеги укум-тукумуңа батасын берсин.

Байыркы тоолордун, тєбөлєктєє дөбөлөрдєн баталарынан көп эсе артык турган атаңдын баталары менен батасын берсин. Ушул баталар Жусуптун башында жана бир туугандарынын арасынан тандалгандын башында болсун.

Бенжемин – жырткыч карышкыр, эртең менен карактаганын жейт, кечинде олжосун бөлєштєрөт».

Ысрайылдын он эки уруусу мына ушулар жана аларга атасынын айткандары да ушулар. Аларды алкап, ар бирине өз батасын берди.

Анан аларга мындай осуят кылды: «Мен эми өз элиме кошулганы бара жатам. Мени хеттиктердин Эпрон талаасындагы єңкєргө, ата-бабаларымдын жанына койгула.

Канаан жериндеги, Мамрейдин алдындагы, Махпел талаасындагы єңкєрдє талаа менен кошо Ыбрайым көрєстөн єчєн хеттик Эпрондон сатып алган.

Ал жерге Ыбрайымды жана аялы Саараны коюшкан. Ал жерге Ыскак менен Ребеканы коюшкан. Ал жерге мен Леяны койгом.

Ал талаа жана талаадагы єңкєр Хет уулдарынан сатылып алынган».

Ошентип, Жакып уулдарына осуяттарын айтып бєттє да, буттарын төшөккө коюп, жан берип, өз элине кошулду.

Сербский

Языки

После сазва Јаков синове своје и рече: Скупите се да вам јавим шта ће вам бити до послетка.

Скупите се и послушајте, синови Јаковљеви, послушајте Израиља оца свог.

Рувиме, ти си првенац мој, крепост моја и почетак силе моје; први господством и први снагом.

Навро си као вода; нећеш бити први; јер си стао на постељу оца свог и оскврнио је легав на њу.

Симеун и Левије, браћа, мачеви су им оружје неправди.

У тајне њихове да не улази душа моја, са збором њиховим да се не саставља слава моја; јер у гневу свом побише људе, и за своје весеље покидаше волове.

Проклет да је гнев њихов, што беше нагао, и љутина њихова, што беше жестока; разделићу их по Јакову, и расућу их по Израиљу.

Јуда, тебе ће хвалити браћа твоја, а рука ће ти бити за вратом непријатељима твојим, и клањаће ти се синови оца твог.

Лавићу Јуда! С плена си се вратио, сине мој; спусти се и леже као лав и као љути лав; ко ће га пробудити?

Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његових онај који поставља закон, докле не дође Онај коме припада, и Њему ће се покоравати народи.

Веже за чокот магаре своје, и за племениту лозу младе од магарице своје; у вину пере хаљину своју и огртач свој у соку од грожђа.

Очи му се црвене од вина и зуби беле од млека.

Завулон ће живети покрај мора и где пристају лађе, а међа ће му бити до Сидона.

Исахар је магарац јак у костима, који лежи у тору,

И виде да је почивање добро и да је земља мила, сагнуће рамена своја да носи, и плаћаће данак.

Дан ће судити свом народу, као једно између племена Израиљевих.

Дан ће бити змија на путу и гуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњ на узнако.

Господе, Тебе чекам да ме избавиш.

А Гад, њега ће војска савладати; али ће најпосле он надвладати.

У Асира ће бити обилата храна, и он ће давати сласти царске.

Нефталим је кошута пуштена, и говориће лепе речи.

Јосиф је родна грана, родна грана крај извора, којој се огранци раширише сврх зида.

Ако га и уцвелише љуто и стрељаше на њ, и бише му непријатељи стрелци,

Опет оста јак лук његов и ојачаше мишице руку његових од руку јаког Бога Јаковљевог, одакле поста пастир, камен Израиљу,

Од силног Бога оца твог, који ће ти помагати, и од Свемогућег, који ће те благословити благословима озго с неба, благословима оздо из бездана, благословима од дојака и од материце.

Благослови оца твог надвисише благослове мојих старих сврх брда вечних, нека буду над главом Јосифовом и над теменом одвојеног између браће.

Венијамин је вук грабљиви, јутром једе лов, а вечером дели плен.

Ово су дванаест племена Израиљевих, и ово им отац изговори кад их благослови, свако благословом његовим благослови их.

Потом им заповеди и рече им: Кад се приберем к роду свом, погребите ме код отаца мојих у пећини која је на њиви Ефрона Хетејина,

У пећини која је на њиви макпелској према Мамрији у земљи хананској, коју купи Аврам с њивом у Ефрона Хетејина да има свој гроб.

Онде погребе Аврама и Сару жену његову, онде погребоше Исака и Ревеку жену његову, и онде погребох Лију.

А купљена је њива и пећина на њој у синова Хетових.

А кад изговори Јаков заповести синовима својим, диже ноге своје на постељу, и умре, и прибран би к роду свом.