Є҆да̀ а҆́ще пра́вѡ прине́слъ є҆сѝ, пра́вѡ же не раздѣли́лъ є҆сѝ, не согрѣши́лъ ли є҆сѝ; ᲂу҆мо́лкни: къ тебѣ̀ ѡ҆браще́нїе є҆гѡ̀, и҆ ты̀ тѣ́мъ ѡ҆блада́еши.

И҆ речѐ ка́їнъ ко а҆́велю бра́тꙋ своемꙋ̀: по́йдемъ на по́ле. И҆ бы́сть внегда̀ бы́ти и҆̀мъ на по́ли, воста̀ ка́їнъ на а҆́велѧ бра́та своего̀ и҆ ᲂу҆бѝ є҆го̀.

И҆ речѐ гдⷭ҇ь бг҃ъ ко ка́їнꙋ: гдѣ̀ є҆́сть а҆́вель бра́тъ тво́й; И҆ речѐ: не вѣ́мъ: є҆да̀ стра́жъ бра́тꙋ моемꙋ̀ є҆́смь а҆́зъ;

И҆ речѐ гдⷭ҇ь: что̀ сотвори́лъ є҆сѝ сїѐ; гла́съ кро́ве бра́та твоегѡ̀ вопїе́тъ ко мнѣ̀ ѿ землѝ:

и҆ нн҃ѣ про́клѧтъ ты̀ на землѝ, ꙗ҆́же разве́рзе ᲂу҆ста̀ своѧ̑ прїѧ́ти кро́вь бра́та твоегѡ̀ ѿ рꙋкѝ твоеѧ̀:

є҆гда̀ дѣ́лаеши зе́млю, и҆ не приложи́тъ си́лы своеѧ̀ да́ти тебѣ̀: стенѧ̀ и҆ трѧсы́йсѧ бꙋ́деши на землѝ.

И҆ речѐ ка́їнъ ко гдⷭ҇ꙋ бг҃ꙋ: вѧ́щшаѧ вина̀ моѧ̀, є҆́же ѡ҆ста́витисѧ мѝ:

а҆́ще и҆зго́ниши мѧ̀ дне́сь ѿ лица̀ землѝ, и҆ ѿ лица̀ твоегѡ̀ скры́юсѧ, и҆ бꙋ́дꙋ стенѧ̀ и҆ трѧсы́йсѧ на землѝ, и҆ бꙋ́детъ, всѧ́къ ѡ҆брѣта́ѧй мѧ̀ ᲂу҆бїе́тъ мѧ̀.

И҆ речѐ є҆мꙋ̀ гдⷭ҇ь бг҃ъ: не та́кѡ: всѧ́къ ᲂу҆би́вый ка́їна седми́жды ѿмсти́тсѧ. И҆ положѝ гдⷭ҇ь бг҃ъ зна́менїе на ка́їнѣ, є҆́же не ᲂу҆би́ти є҆гѡ̀ всѧ́комꙋ ѡ҆брѣта́ющемꙋ є҆го̀.

И҆ и҆зы́де ка́їнъ ѿ лица̀ бж҃їѧ и҆ всели́сѧ въ зе́млю наі́дъ, прѧ́мѡ є҆де́мꙋ.

И҆ позна̀ ка́їнъ женꙋ̀ свою̀, и҆ заче́нши родѝ є҆нѡ́ха. И҆ бѣ̀ зи́ждѧй гра́дъ, и҆ и҆менова̀ гра́дъ во и҆́мѧ сы́на своегѡ̀ є҆нѡ́хъ.

Роди́сѧ же є҆нѡ́хꙋ гаїда́дъ: и҆ гаїда́дъ родѝ малелеи́ла: и҆ малелеи́лъ родѝ маѳꙋса́ла: маѳꙋса́лъ же родѝ ламе́ха.

И҆ взѧ̀ себѣ̀ ламе́хъ двѣ̀ жєны̀: и҆́мѧ є҆ди́нѣй а҆да̀ и҆ и҆́мѧ вторѣ́й селла̀.

И҆ родѝ а҆да̀ і҆ѡви́ла: се́й бѧ́ше ѻ҆те́цъ живꙋ́щихъ въ селе́нїихъ скотопита́телей.

И҆ и҆́мѧ бра́тꙋ є҆гѡ̀ і҆ꙋва́лъ: се́й бѧ́ше показа́вый пѣвни́цꙋ и҆ гꙋ́сли.

Селла́ же и҆ та́ѧ родѝ ѳо́вела: се́й бѧ́ше млатобі́ецъ, кова́чь мѣ́ди и҆ желѣ́за: сестра́ же ѳо́велова ноема̀.

Рече́ же ламе́хъ свои̑мъ жена́мъ: а҆да̀ и҆ селла̀, ᲂу҆слы́шите гла́съ мо́й, жєны̀ ламе́хѡвы, внꙋши́те моѧ̑ словеса̀: ꙗ҆́кѡ мꙋ́жа ᲂу҆би́хъ въ ꙗ҆́звꙋ мнѣ̀ и҆ ю҆́ношꙋ въ стрꙋ́пъ мнѣ̀:

ꙗ҆́кѡ седми́цею ѿмсти́сѧ ѿ ка́їна, ѿ ламе́ха же се́дмьдесѧтъ седми́цею.

Позна́ же а҆да́мъ є҆́ѵꙋ женꙋ̀ свою̀: и҆ заче́нши родѝ сы́на, и҆ и҆менова̀ и҆́мѧ є҆мꙋ̀ си́ѳъ, глаго́лющи: воскр҃си́ бо мѝ бг҃ъ сѣ́мѧ дрꙋго́е, вмѣ́стѡ а҆́велѧ, є҆го́же ᲂу҆бѝ ка́їнъ.

И҆ си́ѳꙋ бы́сть сы́нъ: и҆менова́ же и҆́мѧ є҆мꙋ̀ є҆нѡ́съ: се́й ᲂу҆пова̀ призыва́ти и҆́мѧ гдⷭ҇а бг҃а.

Сербский

Иза тога Адам позна Јеву жену своју, а она затрудне и роди Кајина, и рече: Добих човека од Господа.

И роди опет брата његовог Авеља. И Авељ поста пастир а Кајин ратар.

А после неког времена догоди се, те Кајин принесе Господу принос од рода земаљског;

А и Авељ принесе од првина стада свог и од њихове претилине. И Господ погледа на Авеља и на његов принос,

А на Кајина и на његов принос не погледа. Зато се Кајин расрди веома, и лице му се промени.

Тада рече Господ Кајину: Што се срдиш? Што ли ти се лице промени?

Нећеш ли бити мио, кад добро чиниш? А кад не чиниш добро, грех је на вратима. А воља је његова под твојом влашћу, и ти си му старији.

После говораше Кајин с Авељем братом својим. Али кад беху у пољу, скочи Кајин на Авеља брата свог, и уби га.

Тада рече Господ Кајину: Где ти је брат Авељ? А он одговори: Не знам; зар сам ја чувар брата свог?

А Бог рече: Шта учини! Глас крви брата твог виче са земље к мени.

И сада, да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твог из руке твоје.

Кад земљу узрадиш, неће ти више давати блага свог. Бићеш потукач и бегунац на земљи.

А Кајин рече Господу: Кривица је моја велика да ми се не може опростити.

Ево ме тераш данас из ове земље да се кријем испред Тебе, и да се скитам и потуцам по земљи, па ће ме убити ко ме удеси.

А Господ му рече: Зато ко убије Кајина, седам ће се пута то покајати. И начини Господ знак на Кајину да га не убије ко га удеси.

И отиде Кајин испред Господа, и насели се у земљи наидској на истоку према Едему.

И позна Кајин жену своју, а она затрудне и роди Еноха. И сазида град и прозва га по имену сина свог Енох.

А Еноху роди се Гаидад; а Гаидад роди Малелеила: а Малелеило роди Матусала; а Матусал роди Ламеха.

И узе Ламех две жене: једној беше име Ада а другој Села.

И Ада роди Јовила; од њега се народише који живе под шаторима и стоку пасу.

А брату његовом беше име Јувал; од њега се народише гудачи и свирачи.

А и Села роди Товела, који беше вешт ковати свашта од бронзе и од гвожђа; а сестра Товелу беше Ноема.

И рече Ламех својим женама, Ади и Сели: Чујте глас мој, жене Ламехове, послушајте речи моје: убићу човека за рану своју и младића за масницу своју.

Кад ће се Кајин осветити седам пута, Ламех ће седамдесет и седам пута.

А Адам опет позна жену своју, и она роди сина, и наде му име Сит, јер ми, рече, Бог даде другог сина за Авеља, ког уби Кајин.

И Ситу се роди син, коме надеде име Енос. Тада се поче призивати име Господње.

Греческий [Greek (NT Byz)]

В этом переводе выбранная книга отсутствует

Еврейский

Языки

וְהָאָדָם, יָדַע אֶת־חַוָּה אִשְׁתּוֹ; וַתַּהַר וַתֵּלֶד אֶת־קַיִן, וַתֹּאמֶר קָנִיתִי אִישׁ אֶת־יְהוָה׃

וַתֹּסֶף לָלֶדֶת, אֶת־אָחִיו אֶת־הָבֶל; וַיְהִי־הֶבֶל רֹעֵה צֹאן, וְקַיִן הָיָה עֹבֵד אֲדָמָה׃

וַיְהִי מִקֵּץ יָמִים; וַיָּבֵא קַיִן מִפְּרִי הָאֲדָמָה מִנְחָה לַיהוָה׃

וְהֶבֶל הֵבִיא גַם־הוּא מִבְּכֹרוֹת צֹאנוֹ וּמֵחֶלְבֵהֶן; וַיִּשַׁע יְהוָה, אֶל־הֶבֶל וְאֶל־מִנְחָתוֹ׃

וְאֶל־קַיִן וְאֶל־מִנְחָתוֹ לֹא שָׁעָה; וַיִּחַר לְקַיִן מְאֹד, וַיִּפְּלוּ פָּנָיו׃

וַיֹּאמֶר יְהוָה אֶל־קָיִן; לָמָּה חָרָה לָךְ, וְלָמָּה נָפְלוּ פָנֶיךָ׃

הֲלוֹא אִם־תֵּיטִיב שְׂאֵת, וְאִם לֹא תֵיטִיב, לַפֶּתַח חַטָּאת רֹבֵץ; וְאֵלֶיךָ תְּשׁוּקָתוֹ, וְאַתָּה תִּמְשָׁל־בּוֹ׃

וַיֹּאמֶר קַיִן אֶל־הֶבֶל אָחִיו; וַיְהִי בִּהְיוֹתָם בַּשָּׂדֶה, וַיָּקָם קַיִן אֶל־הֶבֶל אָחִיו וַיַּהַרְגֵהוּ׃

וַיֹּאמֶר יְהוָה אֶל־קַיִן, אֵי הֶבֶל אָחִיךָ; וַיֹּאמֶר לֹא יָדַעְתִּי, הֲשֹׁמֵר אָחִי אָנֹכִי׃

וַיֹּאמֶר מֶה עָשִׂיתָ; קוֹל דְּמֵי אָחִיךָ, צֹעֲקִים אֵלַי מִן־הָאֲדָמָה׃

וְעַתָּה אָרוּר אָתָּה; מִן־הָאֲדָמָה אֲשֶׁר פָּצְתָה אֶת־פִּיהָ, לָקַחַת אֶת־דְּמֵי אָחִיךָ מִיָּדֶךָ׃

כִּי תַעֲבֹד אֶת־הָאֲדָמָה, לֹא־תֹסֵף תֵּת־כֹּחָהּ לָךְ; נָע וָנָד תִּהְיֶה בָאָרֶץ׃

וַיֹּאמֶר קַיִן אֶל־יְהוָה; גָּדוֹל עֲוֹנִי מִנְּשֹׂא׃

הֵן גֵּרַשְׁתָּ אֹתִי הַיּוֹם, מֵעַל פְּנֵי הָאֲדָמָה, וּמִפָּנֶיךָ אֶסָּתֵר; וְהָיִיתִי נָע וָנָד בָּאָרֶץ, וְהָיָה כָל־מֹצְאִי יַהַרְגֵנִי׃

וַיֹּאמֶר לוֹ יְהוָה, לָכֵן כָּל־הֹרֵג קַיִן, שִׁבְעָתַיִם יֻקָּם; וַיָּשֶׂם יְהוָה לְקַיִן אוֹת, לְבִלְתִּי הַכּוֹת־אֹתוֹ כָּל־מֹצְאוֹ׃

וַיֵּצֵא קַיִן מִלִּפְנֵי יְהוָה; וַיֵּשֶׁב בְּאֶרֶץ־נוֹד קִדְמַת־עֵדֶן׃

וַיֵּדַע קַיִן אֶת־אִשְׁתּוֹ, וַתַּהַר וַתֵּלֶד אֶת־חֲנוֹךְ; וַיְהִי בֹּנֶה עִיר, וַיִּקְרָא שֵׁם הָעִיר, כְּשֵׁם בְּנוֹ חֲנוֹךְ׃

וַיִּוָּלֵד לַחֲנוֹךְ אֶת־עִירָד, וְעִירָד יָלַד אֶת־מְחוּיָאֵל; וּמְחִיּיָאֵל, יָלַד אֶת־מְתוּשָׁאֵל, וּמְתוּשָׁאֵל יָלַד אֶת־לָמֶךְ׃

וַיִּקַּח־לוֹ לֶמֶךְ שְׁתֵּי נָשִׁים; שֵׁם הָאַחַת עָדָה, וְשֵׁם הַשֵּׁנִית צִלָּה׃

וַתֵּלֶד עָדָה אֶת־יָבָל; הוּא הָיָה, אֲבִי יֹשֵׁב אֹהֶל וּמִקְנֶה׃

וְשֵׁם אָחִיו יוּבָל; הוּא הָיָה, אֲבִי כָּל־תֹּפֵשׂ כִּנּוֹר וְעוּגָב׃

וְצִלָּה גַם־הִוא, יָלְדָה אֶת־תּוּבַל קַיִן, לֹטֵשׁ כָּל־חֹרֵשׁ נְחֹשֶׁת וּבַרְזֶל; וַאֲחוֹת תּוּבַל־קַיִן נַעֲמָה׃

וַיֹּאמֶר לֶמֶךְ לְנָשָׁיו, עָדָה וְצִלָּה שְׁמַעַן קוֹלִי, נְשֵׁי לֶמֶךְ, הַאְזֵנָּה אִמְרָתִי; כִּי אִישׁ הָרַגְתִּי לְפִצְעִי, וְיֶלֶד לְחַבֻּרָתִי׃

כִּי שִׁבְעָתַיִם יֻקַּם־קָיִן; וְלֶמֶךְ שִׁבְעִים וְשִׁבְעָה׃

וַיֵּדַע אָדָם עוֹד אֶת־אִשְׁתּוֹ, וַתֵּלֶד בֵּן, וַתִּקְרָא אֶת־שְׁמוֹ שֵׁת; כִּי שָׁת־לִי אֱלֹהִים זֶרַע אַחֵר, תַּחַת הֶבֶל, כִּי הֲרָגוֹ קָיִן׃

וּלְשֵׁת גַּם־הוּא יֻלַּד־בֵּן, וַיִּקְרָא אֶת־שְׁמוֹ אֱנוֹשׁ; אָז הוּחַל, לִקְרֹא בְּשֵׁם יְהוָה׃ פ