И҆споли́ни же бѧ́хꙋ на землѝ во дни̑ ѡ҆́ны: и҆ пото́мъ, є҆гда̀ вхожда́хꙋ сы́нове бж҃їи къ дще́ремъ человѣ́чєскимъ, и҆ ражда́хꙋ себѣ̀: ті́и бѧ́хꙋ и҆споли́ни, и҆̀же ѿ вѣ́ка, человѣ́цы и҆мени́тїи.

Ви́дѣвъ же гдⷭ҇ь бг҃ъ, ꙗ҆́кѡ ᲂу҆мно́жишасѧ ѕлѡ́бы человѣ́кѡвъ на землѝ: и҆ всѧ́къ помышлѧ́етъ въ се́рдцы свое́мъ прилѣ́жнѡ на ѕла̑ѧ во всѧ̑ дни̑:

и҆ помы́сли бг҃ъ, ꙗ҆́кѡ сотворѝ человѣ́ка на землѝ, и҆ размы́сли.

И҆ речѐ бг҃ъ: потреблю̀ человѣ́ка, є҆го́же сотвори́хъ, ѿ лица̀ землѝ, ѿ человѣ́ка да́же до скота̀, и҆ ѿ га̑дъ да́же до пти́цъ небе́сныхъ: занѐ размы́слихъ, ꙗ҆́кѡ сотвори́хъ ѧ҆̀.

Нѡ́е же ѡ҆брѣ́те блгⷣть пред̾ гдⷭ҇емъ бг҃омъ.

Сїѧ̑ же бытїѧ̑ нѡ́єва: нѡ́е человѣ́къ првⷣнъ, соверше́нъ сы́й въ ро́дѣ свое́мъ, бг҃ꙋ ᲂу҆годѝ нѡ́е.

Роди́ же нѡ́е трѝ сы́ны, си́ма, ха́ма, і҆а́феѳа.

Растлѣ́сѧ же землѧ̀ пред̾ бг҃омъ, и҆ напо́лнисѧ землѧ̀ непра́вды.

И҆ ви́дѣ гдⷭ҇ь бг҃ъ зе́млю, и҆ бѣ̀ растлѣ́нна: ꙗ҆́кѡ растлѝ всѧ́ка пло́ть пꙋ́ть сво́й на землѝ.

И҆ речѐ гдⷭ҇ь бг҃ъ нѡ́ю: вре́мѧ всѧ́кагѡ человѣ́ка прїи́де пред̾ мѧ̀, ꙗ҆́кѡ и҆спо́лнисѧ землѧ̀ непра́вды ѿ ни́хъ: и҆ сѐ, а҆́зъ погꙋблю̀ и҆̀хъ и҆ зе́млю.

Сотворѝ ᲂу҆̀бо себѣ̀ ковче́гъ ѿ дре́въ (негнїю́щихъ) четвероꙋго́льныхъ: гнѣ́зда сотвори́ши въ ковче́зѣ, и҆ посмоли́ши є҆го̀ внꙋтрьꙋ́дꙋ и҆ внѣꙋ́дꙋ смоло́ю.

И҆ та́кѡ сотвори́ши ковче́гъ: тре́хъ сѡ́тъ лакте́й долгота̀ ковче́га, и҆ пѧти́десѧти лакте́й широта̀, и҆ три́десѧти лакте́й высота̀ є҆гѡ̀.

Собира́ѧ сво́домъ сотвори́ши ковче́гъ, и҆ въ ла́коть сверши́ши є҆го̀ свы́ше: две́рь же ковче́га сотвори́ши ѿ страны̀: ѡ҆бита̑лища двокрѡ́вна и҆ трекрѡ́вна сотвори́ши въ не́мъ.

А҆́зъ же, сѐ, наведꙋ̀ пото́пъ, во́дꙋ на зе́млю, погꙋби́ти всѧ́кꙋ пло́ть, въ не́йже є҆́сть дꙋ́хъ жи́зни под̾ небесе́мъ: и҆ є҆ли̑ка сꙋ́ть на землѝ, сконча́ютсѧ.

И҆ поста́влю завѣ́тъ мо́й съ тобо́ю: вни́деши же въ ковче́гъ ты̀ и҆ сы́нове твоѝ, и҆ жена̀ твоѧ̀ и҆ жєны̀ сынѡ́въ твои́хъ съ тобо́ю.

И҆ ѿ всѣ́хъ скотѡ́въ и҆ ѿ всѣ́хъ га̑дъ, и҆ ѿ всѣ́хъ ѕвѣре́й, и҆ ѿ всѧ́кїѧ пло́ти, два̀ два̀ ѿ всѣ́хъ введе́ши въ ковче́гъ, да пита́еши съ собо́ю: мꙋ́жескїй по́лъ и҆ же́нскїй бꙋ́дꙋтъ.

Ѿ всѣ́хъ пти́цъ перна́тыхъ по ро́дꙋ, и҆ ѿ всѣ́хъ скотѡ́въ по ро́дꙋ, и҆ ѿ всѣ́хъ гадѡ́въ по́лзающихъ по землѝ по ро́дꙋ и҆́хъ, два̀ два̀ ѿ всѣ́хъ вни́дꙋтъ къ тебѣ̀, пита́тисѧ съ тобо́ю, мꙋ́жескїй по́лъ и҆ же́нскїй.

Ты́ же возмѝ себѣ̀ ѿ всѣ́хъ бра́шенъ, ꙗ҆̀же и҆́мате ꙗ҆́сти, и҆ собере́ши къ себѣ̀, и҆ бꙋ́дꙋтъ тебѣ̀ и҆ ѡ҆́нымъ бра́шно.

И҆ сотворѝ нѡ́е всѧ̑ є҆ли̑ка заповѣ́да є҆мꙋ̀ гдⷭ҇ь бг҃ъ, та́кѡ сотворѝ.

Сербский

А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише.

Видећи синови Божји кћери човечије како су лепе узимаше их за жене које хтеше.

А Господ рече: Неће се дух мој до века прети с људима, јер су тело; нека им још сто двадесет година.

А беше тада дивова на земљи; а и после, кад се синови Божји састајаху са кћерима човечијим, па им оне рађаху синове; то беху силни људи, од старине на гласу.

И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њиховог свагда само зле,

Покаја се Господ што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу.

И рече Господ: Хоћу да истребим са земље људе, које сам створио, од човека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио.

Али Ноје нађе милост пред Господом.

Ово су догађаји Нојеви: Ноје беше човек праведан и безазлен свог века; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје.

И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета.

А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња.

И погледа Бог на земљу, а она беше покварена; јер свако тело поквари пут свој на земљи.

И рече Бог Ноју: Крај сваком телу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом.

Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља.

И начини га овако; у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката;

Пусти доста светлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи.

Јер ево пустићу потоп на земљу да истребим свако тело у коме има жива душа под небом; шта је год на земљи све ће изгинути.

Али ћу с тобом учинити завет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом.

И од свега живог, од сваког тела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде.

Од птица по врстама њиховим, од стоке по врстама њеним, и од свега што се миче на земљи по врстама његовим, од свега по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу.

И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима.

И Ноје учини, како му заповеди Бог, све онако учини.

Греческий [Greek (NT Byz)]

В этом переводе выбранная книга отсутствует

Еврейский

Языки

וַיְהִי כִּי־הֵחֵל הָאָדָם, לָרֹב עַל־פְּנֵי הָאֲדָמָה; וּבָנוֹת יֻלְּדוּ לָהֶם׃

וַיִּרְאוּ בְנֵי־הָאֱלֹהִים אֶת־בְּנוֹת הָאָדָם, כִּי טֹבֹת הֵנָּה; וַיִּקְחוּ לָהֶם נָשִׁים, מִכֹּל אֲשֶׁר בָּחָרוּ׃

וַיֹּאמֶר יְהוָה, לֹא־יָדוֹן רוּחִי בָאָדָם לְעֹלָם, בְּשַׁגַּם הוּא בָשָׂר; וְהָיוּ יָמָיו, מֵאָה וְעֶשְׂרִים שָׁנָה׃

הַנְּפִלִים הָיוּ בָאָרֶץ בַּיָּמִים הָהֵם, וְגַם אַחֲרֵי־כֵן, אֲשֶׁר יָבֹאוּ בְּנֵי הָאֱלֹהִים אֶל־בְּנוֹת הָאָדָם, וְיָלְדוּ לָהֶם; הֵמָּה הַגִּבֹּרִים אֲשֶׁר מֵעוֹלָם אַנְשֵׁי הַשֵּׁם׃ פ

וַיַּרְא יְהוָה, כִּי רַבָּה רָעַת הָאָדָם בָּאָרֶץ; וְכָל־יֵצֶר מַחְשְׁבֹת לִבּוֹ, רַק רַע כָּל־הַיּוֹם׃

וַיִּנָּחֶם יְהוָה, כִּי־עָשָׂה אֶת־הָאָדָם בָּאָרֶץ; וַיִּתְעַצֵּב אֶל־לִבּוֹ׃

וַיֹּאמֶר יְהוָה, אֶמְחֶה אֶת־הָאָדָם אֲשֶׁר־בָּרָאתִי מֵעַל פְּנֵי הָאֲדָמָה, מֵאָדָם עַד־בְּהֵמָה, עַד־רֶמֶשׂ וְעַד־עוֹף הַשָּׁמָיִם; כִּי נִחַמְתִּי כִּי עֲשִׂיתִם׃

וְנֹחַ מָצָא חֵן בְּעֵינֵי יְהוָה׃ פ

אֵלֶּה תּוֹלְדֹת נֹחַ, נֹחַ, אִישׁ צַדִּיק תָּמִים הָיָה בְּדֹרֹתָיו; אֶת־הָאֱלֹהִים הִתְהַלֶּךְ־נֹחַ׃

וַיּוֹלֶד נֹחַ שְׁלֹשָׁה בָנִים; אֶת־שֵׁם אֶת־חָם וְאֶת־יָפֶת׃

וַתִּשָּׁחֵת הָאָרֶץ לִפְנֵי הָאֱלֹהִים; וַתִּמָּלֵא הָאָרֶץ חָמָס׃

וַיַּרְא אֱלֹהִים אֶת־הָאָרֶץ וְהִנֵּה נִשְׁחָתָה; כִּי־הִשְׁחִית כָּל־בָּשָׂר אֶת־דַּרְכּוֹ עַל־הָאָרֶץ׃ ס

וַיֹּאמֶר אֱלֹהִים לְנֹחַ, קֵץ כָּל־בָּשָׂר בָּא לְפָנַי, כִּי־מָלְאָה הָאָרֶץ חָמָס מִפְּנֵיהֶם; וְהִנְנִי מַשְׁחִיתָם אֶת־הָאָרֶץ׃

עֲשֵׂה לְךָ תֵּבַת עֲצֵי־גֹפֶר, קִנִּים תַּעֲשֶׂה אֶת־הַתֵּבָה; וְכָפַרְתָּ אֹתָהּ מִבַּיִת וּמִחוּץ בַּכֹּפֶר׃

וְזֶה אֲשֶׁר תַּעֲשֶׂה אֹתָהּ; שְׁלֹשׁ מֵאוֹת אַמָּה, אֹרֶךְ הַתֵּבָה, חֲמִשִּׁים אַמָּה רָחְבָּהּ, וּשְׁלֹשִׁים אַמָּה קוֹמָתָהּ׃

צֹהַר תַּעֲשֶׂה לַתֵּבָה, וְאֶל־אַמָּה תְּכַלֶנָּה מִלְמַעְלָה, וּפֶתַח הַתֵּבָה בְּצִדָּהּ תָּשִׂים; תַּחְתִּיִּם שְׁנִיִּם וּשְׁלִשִׁים תַּעֲשֶׂהָ׃

וַאֲנִי, הִנְנִי מֵבִיא אֶת־הַמַּבּוּל מַיִם עַל־הָאָרֶץ, לְשַׁחֵת כָּל־בָּשָׂר, אֲשֶׁר־בּוֹ רוּחַ חַיִּים, מִתַּחַת הַשָּׁמָיִם; כֹּל אֲשֶׁר־בָּאָרֶץ יִגְוָע׃

וַהֲקִמֹתִי אֶת־בְּרִיתִי אִתָּךְ; וּבָאתָ אֶל־הַתֵּבָה, אַתָּה וּבָנֶיךָ וְאִשְׁתְּךָ וּנְשֵׁי־בָנֶיךָ אִתָּךְ׃

וּמִכָּל־הָחַי מִכָּל־בָּשָׂר שְׁנַיִם מִכֹּל תָּבִיא אֶל־הַתֵּבָה לְהַחֲיֹת אִתָּךְ; זָכָר וּנְקֵבָה יִהְיוּ׃

מֵהָעוֹף לְמִינֵהוּ, וּמִן־הַבְּהֵמָה לְמִינָהּ, מִכֹּל רֶמֶשׂ הָאֲדָמָה לְמִינֵהוּ; שְׁנַיִם מִכֹּל יָבֹאוּ אֵלֶיךָ לְהַחֲיוֹת׃

וְאַתָּה קַח־לְךָ, מִכָּל־מַאֲכָל אֲשֶׁר יֵאָכֵל, וְאָסַפְתָּ אֵלֶיךָ; וְהָיָה לְךָ וְלָהֶם לְאָכְלָה׃

וַיַּעַשׂ נֹחַ; כְּכֹל אֲשֶׁר צִוָּה אֹתוֹ אֱלֹהִים כֵּן עָשָׂה׃ ס