Скрыть
8:3
8:5
8:6
8:7
8:8
8:9
8:10
8:11
8:12
8:13
8:14
8:15
8:16
8:18
8:19
8:20
8:22
Церковнославянский (рус)
И помяну́ Бо́гъ Но́а, и вся́ звѣ́ри, и вся́ скоты́, и вся́ пти́цы, и вся́ га́ды пресмыка́ющыяся, ели́ка бѣ́ху съ ни́мъ въ ковче́зѣ: и наведе́ Бо́гъ ду́хъ на зе́млю, и преста́ вода́.
И заключи́шася исто́чницы бе́здны и хля́би небе́сныя: и удержа́ся до́ждь от­ небесе́.
И вспя́ть по́йде вода́ иду́щая от­ земли́: и умаля́шеся вода́ по стѣ́ пяти́десятихъ дне́хъ.
И сѣ́де ковче́гъ въ ме́сяцъ седмы́й, въ два́десять седмы́й де́нь ме́сяца, на гора́хъ Арара́тскихъ.
Вода́ же уходя́щи умаля́шеся да́же до деся́таго ме́сяца: и въ деся́тый ме́сяцъ, въ пе́рвый де́нь ме́сяца яви́шася верси́ го́ръ.
И бы́сть по четы́редесятихъ дне́хъ от­ве́рзе Но́е око́нце ковче́га, е́же сотвори́,
и посла́ вра́на [ви́дѣти, а́ще уступи́ла вода́ от­ лица́ земли́]: и изше́дъ не воз­врати́ся, до́ндеже изся́че вода́ от­ земли́.
И посла́ голуби́цу по не́мъ ви́дѣти, а́ще уступи́ла вода́ от­ лица́ земли́:
и не обрѣ́тши голуби́ца поко́я нога́ма сво­и́ма, воз­врати́ся къ нему́ въ ковче́гъ, я́ко вода́ бя́ше по всему́ лицу́ всея́ земли́: и просте́ръ ру́ку свою́, прiя́тъ ю́ и внесе́ ю́ къ себѣ́ въ ковче́гъ.
И преме́дливъ еще́ се́дмь дні́й, па́ки посла́ голуби́цу изъ ковче́га.
И воз­врати́ся къ нему́ голуби́ца къ ве́черу, и имѣ́яше суче́цъ ма́сличенъ съ ли́­ст­вiемъ во устѣ́хъ сво­и́хъ: и позна́ Но́е, я́ко уступи́ вода́ от­ лица́ земли́.
И преме́дливъ еще́ се́дмь дні́й други́хъ, па́ки посла́ голуби́цу, и не при­­ложи́ воз­врати́тися къ нему́ пото́мъ.
И бы́сть въ пе́рвое и шестьсо́тное лѣ́то житiя́ Но́ева, въ пе́рвый де́нь пе́рваго ме́сяца, изся́че вода́ от­ лица́ земли́: и от­кры́ Но́е покро́въ ковче́га, его́же сотвори́, и ви́дѣ, я́ко изся́че вода́ от­ лица́ земли́.
Въ ме́сяцъ же вторы́й, въ два́десять седмы́й де́нь ме́сяца и́зсше земля́.
И рече́ Госпо́дь Бо́гъ Но́еви, глаго́ля:
изы́ди изъ ковче́га ты́ и жена́ твоя́, и сы́нове тво­и́ и жены́ сыно́въ тво­и́хъ съ тобо́ю:
и вся́ звѣ́ри, ели́цы су́ть съ тобо́ю, и вся́ку пло́ть от­ пти́цъ да́же до ското́въ, и вся́къ га́дъ дви́жущiйся по земли́ изведи́ съ собо́ю: и расти́теся и мно́житеся на земли́.
И изы́де Но́е и жена́ его́, и сы́нове его́ и жены́ сыно́въ его́ съ ни́мъ,
и вси́ звѣ́рiе, и вси́ ско́ти, и вся́ пти́цы и вси́ га́ди дви́жущiися по ро́ду сво­ему́ на земли́ изыдо́ша изъ ковче́га.
И созда́ Но́е же́ртвен­никъ Го́сподеви: и взя́ от­ всѣ́хъ ското́въ чи́стыхъ и от­ всѣ́хъ пти́цъ чи́стыхъ и воз­несе́ во всесожже́нiе на же́ртвен­никъ.
И обоня́ Госпо́дь воню́ благо­уха́нiя. И рече́ Госпо́дь Бо́гъ размы́сливъ: не при­­ложу́ ктому́ прокля́ти зе́млю за дѣла́ человѣ́ческая, зане́ при­­лежи́тъ помышле́нiе человѣ́ку при­­лѣ́жно на зла́я от­ ю́ности его́: не при­­ложу́ у́бо ктому́ порази́ти вся́кую пло́ть живу́щую, я́коже сотвори́хъ:
во вся́ дни́ земли́ сѣ́ятва и жа́тва, зима́ и зно́й, лѣ́то и весна́, де́нь и но́щь не преста́нутъ.
А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду.
И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.
И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана;
Те се устави ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату.
И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првог дана десетог месеца показаше се врхови од брда.
А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио;
И испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи.
Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље.
А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег.
И почека још седам дана, по опет испусти голубицу из ковчега.
И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.
Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.
Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву.
А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува.
Тада рече Бог Ноју говорећи:
Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;
Све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.
И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим.
Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега.
И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице.
И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних.
Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible