Скрыть
Церковнославянский (рус)
[Зач. 303.] Многоча́стнѣ и многообра́знѣ дре́вле Бо́гъ глаго́лавый отце́мъ во проро́цѣхъ,
въ послѣ́докъ дні́й си́хъ глаго́ла на́мъ въ Сы́нѣ, его́же положи́ наслѣ́дника всѣ́мъ, и́мже и вѣ́ки сотвори́.
И́же сы́й сiя́нiе сла́вы и о́бразъ ипоста́си его́, нося́ же вся́ческая глаго́ломъ си́лы сво­ея́, собо́ю очище́нiе сотвори́въ грѣхо́въ на́шихъ, сѣ́де одесну́ю престо́ла вели́че­ст­вiя на высо́кихъ,
толи́ко лу́чшiй бы́въ а́нгеловъ, ели́ко пресла́внѣе па́че и́хъ наслѣ́д­ст­вова и́мя.
Кому́ бо рече́ когда́ от­ а́нгелъ: Сы́нъ мо́й еси́ ты́, а́зъ дне́сь роди́хъ тя́? И па́ки: а́зъ бу́ду ему́ во Отца́, и то́й бу́детъ мнѣ́ въ Сы́на?
Егда́ же па́ки вво́дитъ перворо́днаго во вселе́н­ную, глаго́летъ: и да покло́нят­ся ему́ вси́ а́нгели Бо́жiи.
И ко а́нгеломъ у́бо глаго́летъ: творя́й а́нгелы своя́ ду́хи и слуги́ своя́ о́гнь паля́щь.
Къ Сы́ну же: престо́лъ тво́й, Бо́же, въ вѣ́къ вѣ́ка: же́злъ пра́вости же́злъ ца́р­ст­вiя тво­его́:
воз­люби́лъ еси́ пра́вду и воз­ненави́дѣлъ еси́ беззако́нiе: сего́ ра́ди пома́за тя́, Бо́же, Бо́гъ тво́й еле́емъ ра́дости па́че при­­ча́ст­никъ тво­и́хъ.
[Зач. 304.] И [па́ки]: въ нача́лѣ ты́, Го́споди, зе́млю основа́лъ еси́, и дѣла́ руку́ твое́ю су́ть небеса́:
та́ поги́бнутъ, ты́ же пребыва́еши: и вся́, я́коже ри́за, обетша́ютъ,
и я́ко оде́жду свiе́ши и́хъ, и измѣня́т­ся: ты́ же то́йжде еси́, и лѣ́та твоя́ не оскудѣ́ютъ.
Кому́ же от­ а́нгелъ рече́ когда́: сѣди́ о десну́ю мене́, до́ндеже положу́ враги́ твоя́ подно́жiе но́гъ тво­и́хъ?
Не вси́ ли су́ть служе́бнiи ду́си, въ служе́нiе посыла́еми за хотя́щихъ наслѣ́довати спасе́нiе?
Синодальный
[Зач. 303.] Бог, многократно и многообразно говоривший издревле отцам в пророках,
в последние дни сии говорил нам в Сыне, Которого поставил наследником всего, чрез Которого и веки сотворил.
Сей, будучи сияние славы и образ ипостаси Его и держа все словом силы Своей, совершив Собою очищение грехов наших, воссел одесную (престола) величия на высоте,
будучи столько превосходнее Ангелов, сколько славнейшее пред ними наследовал имя.
Ибо кому когда из Ангелов сказал Бог: Ты Сын Мой, Я ныне родил Тебя? И еще: Я буду Ему Отцем, и Он будет Мне Сыном?
Также, когда вводит Первородного во вселенную, говорит: и да поклонятся Ему все Ангелы Божии.
Об Ангелах сказано: Ты творишь Ангелами Своими духов и служителями Своими пламенеющий огонь.
А о Сыне: престол Твой, Боже, в век века; жезл царствия Твоего – жезл правоты.
Ты возлюбил правду и возненавидел беззаконие, посему помазал Тебя, Боже, Бог Твой елеем радости более соучастников Твоих.
[Зач. 304.] И: в начале Ты, Господи, основал землю, и небеса – дело рук Твоих;
они погибнут, а Ты пребываешь; и все обветшают, как риза,
и как одежду свернешь их, и изменятся; но Ты тот же, и лета Твои не кончатся.
Кому когда из Ангелов сказал Бог: седи одесную Меня, доколе положу врагов Твоих в подножие ног Твоих?
Не все ли они суть служебные духи, посылаемые на служение для тех, которые имеют наследовать спасение?
Сербский
Бог који је некада много пута и различитим начином говорио очевима преко пророка, говори и нама у последак дана ових преко сина,
Ког постави наследника свему, кроз ког и свет створи.
Који будући сјајност славе и обличје бића Његовог, и носећи све у речи силе своје, учинивши собом очишћење греха наших, седе с десне стране престола величине на висини,
И толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби.
Јер коме од анђела рече кад: Син мој ти си, ја те данас родих? И опет: Ја ћу Му бити Отац, и Он ће ми бити Син.
И опет уводећи Првороднога у свет говори: и да Му се поклоне сви анђели Божији.
Тако и анђелима говори: Који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени.
А сину: Престо је Твој, Боже, ва век века; палица је правде палица царства Твог.
Омилела Ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој уљем радости већма од другова Твојих.
И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дела руку Твојих:
Она ће проћи, а Ти остајеш: и сва ће остарети као хаљина,
И савићеш их као хаљину, и измениће се: а Ти си Онај исти, и Твојих година неће нестати.
А коме од анђела рече кад: Седи мени с десне стране док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
Нису ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наследити спасење?
In der Vergangenheit hat Gott in vielfältigster Weise durch die Propheten zu unseren Vorfahren gesprochen.
Aber jetzt, am Ende der Zeit, hat er zu uns gesprochen durch den Sohn.

Ihn hat Gott dazu bestimmt,
dass ihm am Ende alles als sein Erbbesitz gehören soll.
Durch ihn hat er auch am Anfang die Welt geschaffen.

Die ganze Herrlichkeit Gottes leuchtet in ihm auf;
in ihm hat Gott sein innerstes Wesen sichtbar gemacht.
Durch sein machtvolles Wort sichert er den Bestand des Weltalls.
Nachdem er sein Leben zum Opfer gebracht hat,
um uns von unseren Sünden zu reinigen,
hat er sich im Himmel an die rechte Seite der göttlichen Majestät gesetzt.
Er steht so hoch über den Engeln,
wie der Sohnesname, den Gott ihm verliehen hat,
den Engelnamen an Würde übertrifft.
Hat Gott etwa je zu einem Engel gesagt:

»Du bist mein Sohn,
heute habe ich dich dazu gemacht«?

Oder auch:

»Ich will sein Vater sein,
und er soll mein Sohn sein«?
zit Ps 2,7; Apg 13,33; Mt 3,17S; Hebr 5,5; zit 2Sam 7,14

Und er sagt doch auch, wenn er ihn mit allen Rechten des Erstgeborenen in die Welt einführt – in die himmlische und zugleich die künftige irdische:

»Alle Engel Gottes sollen sich vor ihm niederwerfen.«
nach Ps 97,7

Von den Engeln heißt es:

»Gott macht seine Engel zu Stürmen
und seine Diener zu flammendem Feuer.«
nach Ps 104,4

Aber zum Sohn sagt er:

»Gott, dein Thron bleibt bestehen in alle Ewigkeit!
Dein königliches Zepter bürgt für gerechte Herrschaft.
nach Ps 45,7-8

Du hast das Recht geliebt und das Unrecht gehasst;
darum, Gott, hat dein Gott dich erwählt
und dir Ehre und Freude gegeben,
mehr als allen, die zu dir gehören.«
Von ihm heißt es auch:

»Am Anfang hast du, Herr, die Erde gegründet
und die Himmel mit eigenen Händen geformt.
zit Ps 102,26-28

Sie werden vergehen, du aber bleibst.
Sie werden alt und zerfallen wie Kleider.
Du wirst sie zusammenrollen wie einen Mantel;
sie werden ausgewechselt wie ein Gewand.
Du aber bleibst derselbe,
und deine Jahre enden nicht.«
Niemals hat Gott zu einem Engel gesagt:

»Setze dich an meine rechte Seite!
Ich will dir deine Feinde unterwerfen,
sie als Schemel unter deine Füße legen.«
zit Ps 110,1; Hebr 8,1S

Die Engel sind doch alle nur Geister, die Gott geschaffen hat zum Dienst an den Seinen. Er schickt sie denen zu Hilfe, die Anteil an der endgültigen Rettung haben sollen.
Копировать текст Копировать ссылку Толкования стиха

Настройки