Скрыть
3:4
3:5
3:7
3:9
3:10
3:12
3:17
3:18
3:19
Церковнославянский (рус)
[Зач. 307.] Тѣ́мже, бра́тiе свята́я, зва́нiя небе́снаго при­­ча́стницы, разумѣ́йте Посла́н­ника и Святи́теля исповѣ́данiя на́­шего Иису́са Христа́,
вѣ́рна су́ща Сотво́ршему Его́, я́коже и Моисе́й во все́мъ дому́ Его́.
Мно́жайшей бо сла́вѣ Се́й па́че Моисе́а сподо́бися, ели́ко мно́жайшую че́сть и́мать па́че до́му сотвори́вый его́:
вся́къ бо до́мъ созида́ет­ся от­ нѣ́ко­его: а сотвори́вый вся́ческая Бо́гъ.
[Зач. 308.] И Моисе́й у́бо вѣ́ренъ бѣ́ во все́мъ дому́ Его́, я́коже слуга́, во свидѣ́тел­ст­во глаго́латися имѣ́в­шымъ:
Христо́съ же я́коже Сы́нъ въ дому́ Сво­е́мъ: Его́же до́мъ мы́ есмы́, а́ще дерзнове́нiе и похвалу́ упова́нiя да́же до конца́ извѣ́стно удержи́мъ.
Тѣ́мже, я́коже глаго́летъ Ду́хъ Святы́й, дне́сь, а́ще гла́съ Его́ услы́шите,
не ожесточи́те серде́цъ ва́шихъ, я́коже въ прогнѣ́ванiи, во дни́ искуше́нiя въ пусты́ни,
идѣ́же искуси́ша Мя́ отцы́ ва́ши, искуси́ша Мя́ и ви́дѣша дѣла́ Моя́ четы́редесять лѣ́тъ.
Сего́ ра́ди негодова́хъ ро́да того́ и рѣ́хъ: при́сно заблужда́ютъ се́рдцемъ, ті́и же не позна́ша путі́й Мо­и́хъ:
я́ко кля́хся во гнѣ́вѣ Мо­е́мъ, а́ще вни́дутъ въ поко́й Мо́й.
[Зач. 309.] Блюди́те, бра́тiе, да не когда́ бу́детъ въ нѣ́ко­емъ от­ ва́съ се́рдце лука́во, [испо́лнено] невѣ́рiя, во е́же от­ступи́ти от­ Бо́га жи́ва.
Но утѣша́йте себе́ на вся́къ де́нь до́ндеже дне́сь нарица́ет­ся, да не ожесточи́т­ся нѣ́кто от­ ва́съ ле́стiю грѣхо́вною:
при­­ча́стницы бо бы́хомъ Христу́, а́ще то́чiю нача́токъ соста́ва да́же до конца́ извѣ́стенъ удержи́мъ:
внегда́ глаго́летъ: дне́сь, а́ще гла́съ Его́ услы́шите, не ожесточи́те серде́цъ ва́шихъ, я́коже въ прогнѣ́ванiи.
Нѣ́цыи бо слы́шав­ше прогнѣ́ваша, но не вси́ изше́дшiи изъ Еги́пта съ Моисе́омъ.
Ко́ихъ же негодова́ четы́редесять лѣ́тъ? Не согрѣши́в­шихъ ли, и́хже ко́сти падо́ша въ пусты́ни?
Кото́рымъ же кля́л­ся не вни́ти въ поко́ище Его́? Я́вѣ, я́ко проти́вльшымся.
И ви́димъ, я́ко не воз­мого́ша вни́ти за невѣ́р­ст­вiе.
Синодальный
1 Сын Божий превосходнее Моисея, «слуги» Божия. 7 Неверие Израиля в пустыне – предостережение против ожесточения сердца.
[Зач. 307.] Итак, братия святые, участники в небесном звании, уразумейте Посланника и Первосвященника исповедания нашего, Иисуса Христа,
Который верен Поставившему Его, как и Моисей во всем доме Его.
Ибо Он достоин тем большей славы пред Моисеем, чем бо́льшую честь имеет в сравнении с домом тот, кто устроил его,
ибо всякий дом устрояется кем-либо; а устроивший всё есть Бог.
[Зач. 308.] И Моисей верен во всем доме Его, как служитель, для засвидетельствования того, что надлежало возвестить;
а Христос – как Сын в доме Его; дом же Его – мы, если только дерзновение и упование, которым хвалимся, твердо сохраним до конца.
Почему, как говорит Дух Святый, ныне, когда услышите глас Его,
не ожесточите сердец ваших, как во время ропота, в день искушения в пустыне,
где искушали Меня отцы ваши, испытывали Меня, и видели дела Мои сорок лет.
Посему Я вознегодовал на оный род и сказал: непрестанно заблуждаются сердцем, не познали они путей Моих;
посему Я поклялся во гневе Моем, что они не войдут в покой Мой.
[Зач. 309.] Смотрите, братия, чтобы не было в ком из вас сердца лукавого и неверного, дабы вам не отступить от Бога живаго.
Но наставляйте друг друга каждый день, доколе можно говорить: «ныне», чтобы кто из вас не ожесточился, обольстившись грехом.
Ибо мы сделались причастниками Христу, если только начатую жизнь твердо сохраним до конца,
доколе говорится: «ныне, когда услышите глас Его, не ожесточите сердец ваших, как во время ропота».
Ибо некоторые из слышавших возроптали; но не все вышедшие из Египта с Моисеем.
На кого же негодовал Он сорок лет? Не на согрешивших ли, которых кости пали в пустыне?
Против кого же клялся, что не войдут в покой Его, как не против непокорных?
Итак видим, что они не могли войти за неверие.
Итальянский
Perciò, fratelli santi, voi che siete partecipi di una vocazione celeste, prestate attenzione a Gesù, l'apostolo e sommo sacerdote della fede che noi professiamo,
il quale è degno di fede per colui che l'ha costituito tale, come lo fu anche Mosè in tutta la sua casa.
Ma, in confronto a Mosè, egli è stato giudicato degno di una gloria tanto maggiore quanto l'onore del costruttore della casa supera quello della casa stessa.
Ogni casa infatti viene costruita da qualcuno; ma colui che ha costruito tutto è Dio.
In verità Mosè fu degno di fede in tutta la sua casa come servitore, per dare testimonianza di ciò che doveva essere annunciato più tardi.
Cristo, invece, lo fu come figlio, posto sopra la sua casa. E la sua casa siamo noi, se conserviamo la libertà e la speranza di cui ci vantiamo.
Per questo, come dice lo Spirito Santo:

Oggi, se udite la sua voce,
non indurite i vostri cuori
come nel giorno della ribellione,
il giorno della tentazione nel deserto,
dove mi tentarono i vostri padri mettendomi alla prova,
pur avendo visto per quarant'anni le mie opere.
Perciò mi disgustai di quella generazione
e dissi: hanno sempre il cuore sviato.
Non hanno conosciuto le mie vie.
Così ho giurato nella mia ira:
non entreranno nel mio riposo
.

Badate, fratelli, che non si trovi in nessuno di voi un cuore perverso e senza fede che si allontani dal Dio vivente.
Esortatevi piuttosto a vicenda ogni giorno, finché dura questo oggi, perché nessuno di voi si ostini, sedotto dal peccato.
Siamo infatti diventati partecipi di Cristo, a condizione di mantenere salda fino alla fine la fiducia che abbiamo avuto fin dall'inizio.
Quando si dice:
Oggi, se udite la sua voce,
non indurite i vostri cuori
come nel giorno della ribellione
,

chi furono quelli che, dopo aver udito la sua voce, si ribellarono? Non furono tutti quelli che erano usciti dall'Egitto sotto la guida di Mosè?
E chi furono coloro di cui si è disgustato per quarant'anni? Non furono quelli che avevano peccato e poi caddero cadaveri nel deserto?
E a chi giurò che non sarebbero entrati nel suo riposo, se non a quelli che non avevano creduto?
E noi vediamo che non poterono entrarvi a causa della loro mancanza di fede.
[Заⷱ҇ 307] Тѣ́мже, бра́тїе ст҃а̑ѧ, зва́нїѧ нбⷭ҇нагѡ прича̑стницы, разꙋмѣ́йте посла́нника и҆ ст҃и́телѧ и҆сповѣ́данїѧ на́шегѡ і҆и҃са хрⷭ҇та̀,
вѣ́рна сꙋ́ща сотво́ршемꙋ є҆го̀, ꙗ҆́коже и҆ мѡѷсе́й во все́мъ домꙋ̀ є҆гѡ̀.
Мно́жайшей бо сла́вѣ се́й па́че мѡѷсе́а сподо́бисѧ, є҆ли́кѡ мно́жайшꙋю че́сть и҆́мать па́че до́мꙋ сотвори́вый є҆го̀:
всѧ́къ бо до́мъ созида́етсѧ ѿ нѣ́коегѡ: а҆ сотвори́вый всѧ́чєскаѧ бг҃ъ.
[Заⷱ҇ 308] И҆ мѡѷсе́й ᲂу҆́бѡ вѣ́ренъ бѣ̀ во все́мъ домꙋ̀ є҆гѡ̀, ꙗ҆́коже слꙋга̀, во свидѣ́тельство глаго́латисѧ и҆мѣ́вшымъ:
хрⷭ҇то́съ же ꙗ҆́коже сн҃ъ въ домꙋ̀ свое́мъ: є҆гѡ́же до́мъ мы̀ є҆смы̀, а҆́ще дерзнове́нїе и҆ похвалꙋ̀ ᲂу҆пова́нїѧ да́же до конца̀ и҆звѣ́стно ᲂу҆держи́мъ.
Тѣ́мже, ꙗ҆́коже гл҃етъ дх҃ъ ст҃ы́й, дне́сь, а҆́ще гла́съ є҆гѡ̀ ᲂу҆слы́шите,
не ѡ҆жесточи́те серде́цъ ва́шихъ, ꙗ҆́коже въ прогнѣ́ванїи, во днѝ и҆скꙋше́нїѧ въ пꙋсты́ни,
и҆дѣ́же и҆скꙋси́ша мѧ̀ ѻ҆тцы̀ ва́ши, и҆скꙋси́ша мѧ̀ и҆ ви́дѣша дѣла̀ моѧ̑ четы́редесѧть лѣ́тъ.
Сегѡ̀ ра́ди негодова́хъ ро́да тогѡ̀ и҆ рѣ́хъ: прⷭ҇нѡ заблꙋжда́ютъ се́рдцемъ, ті́и же не позна́ша пꙋті́й мои́хъ:
ꙗ҆́кѡ клѧ́хсѧ во гнѣ́вѣ мое́мъ, а҆́ще вни́дꙋтъ въ поко́й мо́й.
[Заⷱ҇ 309] Блюди́те, бра́тїе, да не когда̀ бꙋ́детъ въ нѣ́коемъ ѿ ва́съ се́рдце лꙋка́во, (и҆спо́лнено) невѣ́рїѧ, во є҆́же ѿстꙋпи́ти ѿ бг҃а жи́ва.
Но ᲂу҆тѣша́йте себѐ на всѧ́къ де́нь до́ндеже дне́сь нарица́етсѧ, да не ѡ҆жесточи́тсѧ нѣ́кто ѿ ва́съ ле́стїю грѣхо́вною:
прича̑стницы бо бы́хомъ хрⷭ҇тꙋ̀, а҆́ще то́чїю нача́токъ соста́ва да́же до конца̀ и҆звѣ́стенъ ᲂу҆держи́мъ:
внегда̀ гл҃етъ: дне́сь, а҆́ще гла́съ є҆гѡ̀ ᲂу҆слы́шите, не ѡ҆жесточи́те серде́цъ ва́шихъ, ꙗ҆́коже въ прогнѣ́ванїи.
Нѣ́цыи бо слы́шавше прогнѣ́ваша, но не всѝ и҆зше́дшїи и҆з̾ є҆гѵ́пта съ мѡѷсе́омъ.
Ко́ихъ же негодова̀ четы́редесѧть лѣ́тъ; Не согрѣши́вшихъ ли, и҆́хже кѡ́сти падо́ша въ пꙋсты́ни;
Котѡ́рымъ же клѧ́лсѧ не вни́ти въ поко́ище є҆гѡ̀; Ꙗ҆́вѣ, ꙗ҆́кѡ проти́вльшымсѧ.
И҆ ви́димъ, ꙗ҆́кѡ не возмого́ша вни́ти за невѣ́рствїе.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible