И прiе́млющiи у́бо свяще́нство от сыно́въ Леві́инъ за́повѣдь и́мутъ одеся́тствовати лю́ди по зако́ну, си́рѣчь, бра́тiю свою́, а́ще и от чре́слъ Авраа́мовыхъ изше́дшую:

не причита́емый же ро́домъ къ ни́мъ, одеся́тствова Авраа́ма и иму́щаго обѣтова́нiя благослови́:

[Зач. 316.] безъ вся́каго же прекосло́вiя ме́ншее от бо́лшаго благословля́ется.

И здѣ́ у́бо десяти́ны человѣ́цы умира́ющiи прiе́млютъ: та́мо же свидѣ́телствуемый, я́ко жи́въ е́сть.

И да си́це реку́, Авраа́момъ и Леві́й, прiе́мляй десяти́ны, десяти́ны да́лъ е́сть:

еще́ бо въ чре́слѣхъ о́тчiихъ бя́ше, егда́ срѣ́те его́ Мелхиседе́къ.

А́ще у́бо соверше́нство леви́тскимъ свяще́нствомъ бы́ло, лю́дiе бо на не́мъ взако́нени бы́ша: ка́я еще́ потре́ба по чи́ну Мелхиседе́кову ино́му воста́ти свяще́ннику, а не по чи́ну Ааро́нову глаго́латися?

Прелага́ему бо свяще́нству, по ну́жди и зако́ну премѣне́нiе быва́етъ.

О Не́мже бо глаго́лются сiя́, колѣ́ну ино́му причасти́ся, от него́же никто́же приступи́ ко олтарю́:

я́вѣ бо, я́ко от колѣ́на Иу́дова возсiя́ Госпо́дь на́шъ, о не́мже колѣ́нѣ Моисе́й о свяще́нствѣ ничесо́же глаго́ла.

И ли́шше еще́ я́вѣ е́сть, я́ко по подо́бiю Мелхиседе́кову востае́тъ Свяще́нникъ и́нъ,

И́же не по зако́ну за́повѣди плотскі́я бы́сть, но по си́лѣ живота́ неразруша́емаго.

Свидѣ́телствуетъ бо, я́ко Ты́ еси́ свяще́нникъ во вѣ́къ по чи́ну Мелхиседе́кову.

[Зач. 317.] Отлага́нiе у́бо быва́етъ пре́жде бы́вшiя за́повѣди за не́мощное ея́ и неполе́зное:

ничто́же бо соверши́лъ зако́нъ: привведе́нiе же е́сть лу́чшему упова́нiю, и́мже приближа́емся къ Бо́гу.

И по ели́ку не безъ кля́твы:

они́ бо безъ кля́твы свяще́нницы бы́ша, Се́й же съ кля́твою чрезъ глаго́лющаго къ Нему́: кля́тся Госпо́дь и не раска́ется: Ты́ еси́ свяще́нникъ во вѣ́къ по чи́ну Мелхиседе́кову:

по толи́ку лу́чшаго завѣ́та бы́сть испору́чникъ Иису́съ.

И они́ мно́жайши свяще́нницы бы́ша, зане́ сме́ртiю возбране́ни су́ть пребыва́ти:

Се́й же, зане́же пребыва́етъ во вѣ́ки, непресту́пное и́мать свяще́нство,

тѣ́мже и спасти́ до конца́ мо́жетъ приходя́щихъ чрезъ Него́ къ Бо́гу, всегда́ жи́въ сы́й, во е́же хода́тайствовати о ни́хъ.

[Зач. 318А.] Тако́въ бо на́мъ подоба́ше Архiере́й: преподо́бенъ, незло́бивъ, безскве́рненъ, отлуче́нъ от грѣ́шникъ и вы́шше небе́съ бы́вый,

И́же не и́мать по вся́ дни́ ну́жды, я́коже первосвяще́нницы, пре́жде о свои́хъ грѣсѣ́хъ же́ртвы приноси́ти, пото́мъ же о людски́хъ: сiе́ бо сотвори́ еди́ною, Себе́ прине́съ.

Зако́нъ бо человѣ́ки поставля́етъ первосвяще́нники, иму́щыя не́мощь: сло́во же кля́твенное, е́же по зако́нѣ, Сы́на во вѣ́ки соверше́нна.

Французский (LSG)

En effet, ce Melchisédek, roi de Salem, sacrificateur du Dieu Très Haut, -qui alla au-devant d'Abraham lorsqu'il revenait de la défaite des rois, qui le bénit,

et à qui Abraham donna la dîme de tout, -qui est d'abord roi de justice, d'après la signification de son nom, ensuite roi de Salem, c'est-à-dire roi de paix, -

qui est sans père, sans mère, sans généalogie, qui n'a ni commencement de jours ni fin de vie, -mais qui est rendu semblable au Fils de Dieu, -ce Melchisédek demeure sacrificateur à perpétuité.

Considérez combien est grand celui auquel le patriarche Abraham donna la dîme du butin.

Ceux des fils de Lévi qui exercent le sacerdoce ont, d'après la loi, l'ordre de lever la dîme sur le peuple, c'est-à-dire, sur leurs frères, qui cependant sont issus des reins d'Abraham;

et lui, qui ne tirait pas d'eux son origine, il leva la dîme sur Abraham, et il bénit celui qui avait les promesses.

Or c'est sans contredit l'inférieur qui est béni par le supérieur.

Et ici, ceux qui perçoivent la dîme sont des hommes mortels; mais là, c'est celui dont il est attesté qu'il est vivant.

De plus, Lévi, qui perçoit la dîme, l'a payée, pour ainsi dire, par Abraham;

car il était encore dans les reins de son père, lorsque Melchisédek alla au-devant d'Abraham.

Si donc la perfection avait été possible par le sacerdoce Lévitique, -car c'est sur ce sacerdoce que repose la loi donnée au peuple, -qu'était-il encore besoin qu'il parût un autre sacrificateur selon l'ordre de Melchisédek, et non selon l'ordre d'Aaron?

Car, le sacerdoce étant changé, nécessairement aussi il y a un changement de loi.

En effet, celui de qui ces choses sont dites appartient à une autre tribu, dont aucun membre n'a fait le service de l'autel;

car il est notoire que notre Seigneur est sorti de Juda, tribu dont Moïse n'a rien dit pour ce qui concerne le sacerdoce.

Cela devient plus évident encore, quand il paraît un autre sacrificateur à la ressemblance de Melchisédek,

institué, non d'après la loi d'une ordonnance charnelle, mais selon la puissance d'une vie impérissable;

car ce témoignage lui est rendu: Tu es sacrificateur pour toujours Selon l'ordre de Melchisédek.

Il y a ainsi abolition d'une ordonnance antérieure, à cause de son impuissance et de son inutilité,

-car la loi n'a rien amené à la perfection, -et introduction d'une meilleure espérance, par laquelle nous nous approchons de Dieu.

Et, comme cela n'a pas eu lieu sans serment,

-car, tandis que les Lévites sont devenus sacrificateurs sans serment, Jésus l'est devenu avec serment par celui qui lui a dit: Le Seigneur a juré, et il ne se repentira pas: Tu es sacrificateur pour toujours, Selon l'ordre de Melchisédek. -

Jésus est par cela même le garant d'une alliance plus excellente.

De plus, il y a eu des sacrificateurs en grand nombre, parce que la mort les empêchait d'être permanents.

Mais lui, parce qu'il demeure éternellement, possède un sacerdoce qui n'est pas transmissible.

C'est aussi pour cela qu'il peut sauver parfaitement ceux qui s'approchent de Dieu par lui, étant toujours vivant pour intercéder en leur faveur.

Il nous convenait, en effet, d'avoir un souverain sacrificateur comme lui, saint, innocent, sans tache, séparé des pécheurs, et plus élevé que les cieux,

qui n'a pas besoin, comme les souverains sacrificateurs, d'offrir chaque jour des sacrifices, d'abord pour ses propres péchés, ensuite pour ceux du peuple, -car ceci, il l'a fait une fois pour toutes en s'offrant lui-même.

En effet, la loi établit souverains sacrificateurs des hommes sujets à la faiblesse; mais la parole du serment qui a été fait après la loi établit le Fils, qui est parfait pour l'éternité.

Синодальный

1 Значение Мелхиседека, Авраама и Левия. 4 Как «чин Мелхиседека» превосходит чин Левия. 11 Господь наш воссиял из колена Иудина и отменил левитское служение. 18 Иисус, «поручитель лучшего завета», «имеет священство непреходящее».

[Зач. 315.] Ибо Мелхиседек, царь Салима, священник Бога Всевышнего, тот, который встретил Авраама и благословил его, возвращающегося после поражения царей,

которому и десятину отделил Авраам от всего, – во-первых, по знаменованию имени царь правды, а потом и царь Салима, то есть царь мира,

без отца, без матери, без родословия, не имеющий ни начала дней, ни конца жизни, уподобляясь Сыну Божию, пребывает священником навсегда.

Видите, как велик тот, которому и Авраам патриарх дал десятину из лучших добыч своих.

Получающие священство из сынов Левииных имеют заповедь – брать по закону десятину с народа, то есть со своих братьев, хотя и сии произошли от чресл Авраамовых.

Но сей, не происходящий от рода их, получил десятину от Авраама и благословил имевшего обетования.

[Зач. 316.] Без всякого же прекословия меньший благословляется бо́льшим.

И здесь десятины берут человеки смертные, а там – имеющий о себе свидетельство, что он живет.

И, так сказать, сам Левий, принимающий десятины, в лице Авраама дал десятину:

ибо он был еще в чреслах отца, когда Мелхиседек встретил его.

Итак, если бы совершенство достигалось посредством левитского священства, – ибо с ним сопряжен закон народа, – то какая бы еще нужда была восставать иному священнику по чину Мелхиседека, а не по чину Аарона именоваться?

Потому что с переменою священства необходимо быть перемене и закона.

Ибо Тот, о Котором говорится сие, принадлежал к иному колену, из которого никто не приступал к жертвеннику.

Ибо известно, что Господь наш воссиял из колена Иудина, о котором Моисей ничего не сказал относительно священства.

И это еще яснее видно из того, что по подобию Мелхиседека восстает Священник иной,

Который таков не по закону заповеди плотской, но по силе жизни непрестающей.

Ибо засвидетельствовано: Ты священник вовек по чину Мелхиседека.

[Зач. 317.] Отменение же прежде бывшей заповеди бывает по причине ее немощи и бесполезности,

ибо закон ничего не довел до совершенства; но вводится лучшая надежда, посредством которой мы приближаемся к Богу.

И как сие было не без клятвы, –

ибо те были священниками без клятвы, а Сей с клятвою, потому что о Нем сказано: клялся Господь, и не раскается: Ты священник вовек по чину Мелхиседека, –

то лучшего завета поручителем соделался Иисус.

Притом тех священников было много, потому что смерть не допускала пребывать одному;

а Сей, как пребывающий вечно, имеет и священство непреходящее,

посему и может всегда спасать приходящих чрез Него к Богу, будучи всегда жив, чтобы ходатайствовать за них.

[Зач. 318А.] Таков и должен быть у нас Первосвященник: святой, непричастный злу, непорочный, отделенный от грешников и превознесенный выше небес,

Который не имеет нужды ежедневно, как те первосвященники, приносить жертвы сперва за свои грехи, потом за грехи народа, ибо Он совершил это однажды, принеся в жертву Себя Самого.

Ибо закон поставляет первосвященниками человеков, имеющих немощи; а слово клятвенное, после закона, поставило Сына, на веки совершенного.

Сербский

Языки

Јер овај Мелхиседек беше цар салимски, свештеник Бога Највишег, који срете Авраама кад се враћаше с боја царева, и благослови га;

Коме и Авраам даде десетак од свега. Прво дакле значи цар правде, потом и цар салимски, то јест цар мира:

Без оца, без матере, без рода, не имајући ни почетка данима, ни свршетка животу, а испоређен са сином Божијим, и остаје свештеник довека.

Али погледајте колики је овај коме је и Авраам патријарх дао десетак од плена.

Истина, и они од синова Левијевих који примише свештенство, имају заповест да узимају по закону десетак од народа, то јест од браће своје, ако су и изишли из бедара Аврамових.

Али онај који се не броји од њиховог рода, узе десетак од Авраама, и благослови оног који има обећање.

Али без сваког изговора мање благослови веће.

И тако овде узимају десетак људи који умиру, а онамо Онај за ког се посведочи да живи.

И, да овако кажем, Левије који узе десетак, дао је десетак кроз Авраама:

Јер беше још у бедрима очевим кад га срете Мелхиседек.

Ако је, дакле, савршенство постало кроз левитско свештенство (јер је народ под њим закон примио), каква је још потреба била говорити да ће други свештеник постати по реду Мелхиседековом, а не по реду Ароновом?

Јер, кад се промени свештенство, мора се и закон променити.

Јер за кога се ово говори Он је од другог колена, од ког нико не приступи к олтару.

Јер је познато да Господ наш од колена Јудина изађе, за које колено Мојсије не говори ништа о свештенству.

И још је више познато да ће по реду Мелхиседековом други свештеник постати,

Који није постао по закону телесне заповести него по сили живота вечног.

Јер сведочи: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом.

Тако се укида пређашња заповест, што би слаба и залудна.

Јер закон није ништа савршио; а постави бољу наду, кроз коју се приближујемо к Богу.

И још не без заклетве:

Јер они без заклетве посташе свештеници; а Овај са заклетвом кроз Оног који Му говори: Закле се Господ и неће се раскајати: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом.

Толико бољег завета поста Исус јамац.

И они многи бише свештеници, јер им смрт не даде да остану.

А Овај, будући да остаје вавек, има вечно свештенство.

Зато и може вавек спасти оне који кроза Њ долазе к Богу, кад свагда живи да се може молити за њих.

Јер такав нама требаше поглавар свештенички: свет, безазлен, чист, одвојен од грешника, и који је био више небеса;

Коме није потребно сваки дан, као свештеницима, најпре за своје грехе жртве приносити, а потом за народне, јер Он ово учини једном, кад себе принесе.

Јер закон поставља људе за свештенике који имају слабост; а реч заклетве које је речена по закону, постави сина вавек савршена.